Iran je predstavio novi protivavionski raketni sistem.
Da li je to novo oružje ili kopija stranog?
Novi raketni sistem PVO naziva se
Khordad 15. Iranski ministar odbrane, brigadni general Amir Hatami, rekao je na ceremoniji otkrivanja da je sistem „sposoban da detektuje borbene avione i borbene bespilotne letelice na udaljenosti od 150 kilometara i njihovog praćenja u krugu od 120 kilometara “, prenose iranski državni mediji.
„Sistem, dodao je, takođe može da detektuje
stelt ciljeve na udaljenosti od 85 kilometara i da ih aktivira i uništi u dometu od 45 kilometara.“
Hatami je tvrdio da protivavionske rakete "Sajad 3" sistema PVO
Khordad 15 istovremeno otkrivaju, presreću i uništavaju šest ciljeva i mogu biti spremne za napad na te ciljeve za manje od pet minuta.
Hatami je takođe rekao da je „sistem PVO opremljen radarom sa faznom rešetkom (PFAR, prim. Kubovac) i nezavisnim lansirnim uređajima i da može efikasno da preduzme akcije protiv različitih vazdušnih ciljeva, poput izviđačkih letelica, bombardera i taktičkih ratnih aviona“, navodi Teheran Tajms.
Iranski video snimak prikazao je vojni kamion s rotirajućim pravougaonim kutijastim lanserima na platformi. Po svemu sudeći u lanseru su bile četiri rakete u dva reda po dva kanistera. Još jedan kamion je prikazan koji nosi rotirajuću radarsku antenu u obliku ravne pravougane ploče.
Iranska štampa se pohvalila da je
Khordad-15 iranski dizajn. „Iran je nedavno napravio velike pomake u svom sektoru odbrane i postigao samodovoljnost u proizvodnji vojne opreme i hardvera uprkos suočavanju sa sankcijama i zapadnim ekonomskim pritiskom“, rečeno je na iranskoj Press TV.
Ali to nije sasvim tačno. Iran ima dosadašnje zapise o kopiranju oružja drugih država, uključujući "ozloglašeni" iranski lovac Kovsar, koji neverovatno liči na američki F-5 koji je snabdeven Šah-ovom vazduhoplovstvu pre nego što je svrgnut 1978. godine.
Iranska protivavionska raketa Sajad-1 izvedena je iz ruske rakete SA-2 (Sistema-75/Dvina/Volhov, prim. Kubovac) za vreme hladnog rata ili je verovatnije da je proizvedena pod uticajem kineskih i severno-korejskih verzija te rakete.
PA raketa Sajad-2 je počela da se proizvodi 2013. godine i ima maksimalan domet od oko 150 kilometara, prema Benham Ben Taleblu-u, istraživaču iz "Fondacije za odbranu demokratije".
„Kao i većina iranskog oružja i rakete Sajad svoje poreklo vuku iz stranog vojnog hardvera. Raketa Sajad-2 zasnovana je na američkim raketama SM-1 (RIM-66) Standard missile, koje je iranska mornarica navodno dobila od SAD-a pre Islamske revolucije 1979. godine “, piše Taleblu.
„Tokom 2013. godine iz Irana su stizale vesti izvestila da će sovjetski sistem zemlja-vazduh "S-200" biti opremljen raketama Sajad-2. Iran je od tada razvio fizički dužu raketu zemlja-vazduh većeg dometa, za sistem PVO "Talash" nazvanu Sajad-3. “
Sajad-3 može biti zasnovan na stranom dizajnu (donekle podseća na Sajad 2). U oba slučaja, oružje je predstavljeno usred rastućih tenzija između Irana i SAD.
Deo izvornog teksta je za Palubu preveden na srpski jezik i jezički i tehnički prilagođen, uz dodatna objašnjenja i slike od strane Kubovca.
Izvor: The National Interest
Autor izvornog teksta: Michael Peck (Majkl Pek)/ 2019. godina
Link za izvorni tekst:
https://nationalinterest.org/blog/reboot/copycat-don%E2%80%99t-fawn-over-iran%E2%80%99s-new-anti-aircraft-system-177378Slika 1: Osnovna sredstva u bateriji
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika 2: Lansirna oruđa i rakete
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slika 3: Ispitno lansiranje rakete Sayad-3:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
