Podzemni objekti na OplencuMalo je poznato da na Oplencu u Topoli postoje podzemna skloništa, građena pre više decenija za zaštitu državnog vrha. Prvo sklonište napravljeno je pred početak Drugog svetskog rata za Kralja Petra Drugog i visoke zvaničnike. Posle rata, u vreme Rezolucije Informbiroa od 1948, urađena su tri objekta.
Posle napada nacističke Nemačke na Poljsku 1939, jugoslovensko državno i vojno rukovodstvo shvatilo je opasnost od napada iz vazduha, odnosno bombordovanja i tada je širom zemlje počela izgradnje nekoliko podzemnih objekata, među kojima je i sklonište na Oplencu.
"Izgradnja je počela bukvalno nekoliko dana posle napada na Poljsku, u septembru. Radove je izvodio Milutin Đonin, a pomagali su mu inženjer Lakić i njihov kolega Božidar", objašnjava istoričar Dragan Reljić, upravnik Zadužbine Kralja Petra Prvog koja brine o Oplencu.
U aprilu 1940. priključena je kanalizacija, građevinski radovi završeni su u avgusta, a već oktobra je objekat bio spreman za upotrebu i prihvat Kralja Petra Drugog i državnog i vojnog rukovodstva.
Objekat se nalazi u šumi na oko jedan kilometar udaljenosti od crkve Svetog Đorđa.
Sklonište je napravljeno za smeštaj kralja i ostalih važnih ličnosti ukoliko oni budu na Oplencu u vreme rata, a objekat je mogao da izdrži udare svih avionskih bombi, pa čak i napad bojnim otrovima.
"Kompletno sklonište je delo naših ljudi. Od inženjera pa do ljudi koji su izvodili radove. Izrađeno je od armiranog betona, a korišćene su mašine "katerpilar" iz uvoza. Od privatne firme "pancer" iz Zemuna kupljena su čelična pancirna sefovska vrata", objašnjava Dragan Reljić.
Objekat na Oplencu ima dva ulaza, donji i gornji koji je bio zamaskiran u tipičnu šumadijsku brvnaru sve do 1995, kada je izgorela u požaru. Gornji deo je praktično armirana betonska kocka sa po dva metra debelim zidovima.
Inače u odnosu na gornji ulaz sklonište se nalazi na 12 metara ispod zemlje i građeno je ciklično tako da se iz svake prostorije moglo preći u susednu i u glavni hodnik.
Ukupno objekat ima dva kupatila, dve pomoćne prostorije, predvorje, hodnik i jednu veliku prostoriju, odnosno dvoranu, objašnjava nam upravnik Zadužbine na Oplencu.
Sklonište nikada nije poslužilo svojoj svrsi, trenutno je zatvoreno, vrata su korodirala, ali su i zaključana. Zadužbina Kralja Petra Prvog planira da ovo sklonište restaurira i otvori za javnost i turiste.
Tito na OplencuPosle Drugog svetskog rata na Oplenac se smestilo novo državno rukovodstvo na čelu sa Josipom Brozom Titom – i počelo da gradi podzemne objekte.
Na Oplencu je 1947. godine održana jedna od konferencija Informbiroa, odnosno skup rukovodstava komunističkih partija iz Evrope, a 1948. je sa Oplenca - Tito Staljinu poslao poruku - istorijsko "ne".
Sovjeti i ostale komunističke zemlje su zatim proglasili Rezoluciju Informbiroa i Jugoslaviju označili kao neprijatelja - što je ubrzalo planove za izgradnju podzemnih skloništa na Oplencu.
Ekipa emisije "Dozvolite..." ušla je u pratnji upravnika Zadužbine na Oplencu u jednog od skloništa koje se nalazi na pedesetak metara od Spomen crkve Svetog Đorđa gde su sahranjeni srpski vladari iz dinastije Karađorđevića.
U objekat se ulazi kroz šaht i zatim se stepenicama ide 15 metara ispod zemlje u prostoriju površine oko 25 kvadratnih metara i visine oko dva i po metra.
Sklonište je izrađeno od armiranog betona, ima zvučnu i hidro izolaciju, a drugi izlaz koji je zatvoren nalazi se u podrumu kuće Kralja Petra Prvog, gde je danas sedište Zadužbine na Oplencu.
"Tadašnje rukovodstvo se svakako plašilo ruskog helikopterskog napada i kidnapovanja", objašnjava nam Dragan Reljić sve strahove koje su imali predstavnici državnog vrha tadašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije.
Osamdesetih i početkom devedesetih godina, moglo je da se uđe u ovo sklonište ali se sada šaht zaključan i postavljen je težak betonski poklopac.
Na Oplencu postoje još dva objekta građena posle Drugog svetskog rata. Navodno, između vile Kralja Aleksandra i vile Kraljice Marije za Josipa Broza Tita je izgrađen vliki podzemni objekat - što nikada nije zvanično potvrđeno, ali ni negirano.
Vile su trenutno u nadležnosti Vlade Republike Srbije, a prostor oko vila održavaju radnici Zadužbine Kralja Petra Prvog.
Osim planova da se restaurira i obnovi sklonište građeno pre Drugog svetskog rata, ostali objekti će i dalje biti zatvoreni za javnost.
izvor
