Istorija automobila marke Abarth

[vitez koja]

Fiat Ritmo Abarth 130 TC (138) '1983–85


Juna 1983 godine lansiran je Fiat Ritmo Abarth 130TC kao zamena za 125TC. Abarthove izmene vesanja i motora dale su ovom automobilu brojne karakteristike kako ubrzanja tako i upravljanja.

Ritmo Abarth 130 TC je zasnovan na 125 TC, ali pokretao ga je motor od 1995 cm3 sa izlaznom snagom od 130 KS. Ovo je postignuto zamenom jednog Weberovog karburatora koji se koristi na modelu 125 TC dvostrukim Solex/Weber karburatorima i poboljšanim profilima brega. Ritmo Abarth 130 TC imao je maksimalnu brzinu od 195 km/h.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
U V.Britaniji Ritmo Abarth 130 TC je bio opremljen sedištima Recaro dok je to u Evropi bilo opciono. Vreme paljenja se kontrolisalo elektronskim putem. Iako je spolja sličan modelu 105 TC sa donjim oblogama na vratima i tockovima, 130 TC se razlikovao po sjajnim četvorougaonim felnama od legure (nastavljeno sa prethodnog 125 TC), aerodinamičnim deflektorima vetra na prednjim vratima i donjim hatchbackom spojlerom. Petostepeni ZF ručni menjač i imao je vrhunske performanse u odnosu na svoje tadasnje rivale.

Ritmo 130TC razvijao je 130 KS pri 5900 o/min i mogao je da ubrza do 100 km/h za samo 7,8 sekundi.
 
Dimenzije vozila su dužina 4014 mm, sirina 1663 mm, visina 1363 mm.  Međuosovinsko rastojanje je 2444 mm. Kapacitet rezervoara za gorivo je 55 litara. Potrosnja 8,9 litara na 100 km. Tezina 950 kg.
U proleće 1984. godine došlo je do male promene koja se uglavnom sastojala od nove hijerarhije raspona. Dosadasnje nesportske verzije sa troja vrata i četvorostepenim menjacem „L“ sada su imali petostepene ručne menjače i karoseriju sa petoro vrata.

Ritmo je opremljen felnama marke Pirelli od 14 inča sa Michelin gumama.

[vitez koja]

Fiat Ritmo Abarth 130 TC (138) '1985–88


1985. Ritmo dozivljava poslednji face-lifting, a prepoznatljiv je pre svega po ruckama na vratima koje su okruglog oblika (umesto kvadratnog). Modeli od 1985.g. neki su ih nazivali “oznaka 2 ili serija 2”, bila je kozmetička nadogradnja sa različitim točkovima i unutrašnjim enterijerom (sedista su sada crna sa crvenim uzorkom Fijat insignije sa 5 traka). Prednja maska koja je korišcena sada je bila standardna verzija Super Strade sa dvostrukim prednjim svetlima - (sa glatkom plastičnom maskom izvan farova).

Takodje lansiran je i tzv. "Supercabrio" sa motorom od 105 KS. A 1986 je osvezen i diesel motor koji sada ima 1929 cm3 sa turbopunjenjem i snagom od 80 KS.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
   
Karakteristike modela Fiat Ritmo Abarth 130 TC iz 1985.g. su dobro vesanje, dobro prijanjanje automobila pri vecim brzinama na podlogu, lagana konstrukcija koja daje dobre rezultate pri ubrzanju i motor, koji je kvalitetan...

Nešto lakši od 125TC koji je zamenio, 130TC je imao jače kvačilo i poboljšane profile što mu je dalo bolje performance i veću ekonomičnost goriva. Spolja se odlikuju povrsinama od crne plastične obloge, odbojnicima sa prednjim svetlima za vožnju i produženjima crnog luka.

Karakteristike: Motor 138 AR2.000, 4 cilindra u liniji, zapremine 1995 cm3, snage 130 KS pri 5900 o/min, kompresija 9,4:1. Karburacija 2xWeber 40 DCOE ili Solex C40 ADDHE. Elektronsko paljenje Digiplek/Marelli. Kapacitet rezervoara za gorivo 12,1 gal. Menjač 5 brzina sve sinhro ZF, kvačilo: jednostruko suva ploča. Prednje vesanje: McPherson tip amortizera, opružne opruge, pozadi: nezavisni oblik s poprečnom oprugom listova. Prednje kočnice: disk, Zadnje: dobos-bubanj. Težina 950 kg. Točkovi / gume 14” 185/60 Pirelli P6 / P60 Pilelli Plus One.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Fiat Ritmo Abarth 130 TC bila je poslednja i najnaprednija sportska verzija napravljena na osnovu besmrtnog Torino Berlinetta. Takođe i poslednji proizvodni Fiat koji je sastavljen na zasebnoj proizvodnoj liniji Abarth - poslednjoj od pravih Abartha. Fiat Ritmo Abarth 130 TC jedan je od najcenjenijih i najtrazenijih sportskih auta.

Specijalitet vezan za ovaj automobil je i taj da je cuvena Lancia Delta Integrale konstruisana na bazi Fiata Ritmo.

[vitez koja]

Fiat Strada Abarth 130 TC UK-spec (138) '1983–88


Fiat Ritmo se na britanskom tržištu prodavao kao Strada od jeseni 1978.g. dok ga nije zamenio model Fiat Tipo u julu 1988.g. Tokom 1980-ih su se prodavali vrlo sporo, verovatno su Britanci bili iznenađeni njegovim nekonvencionalnim stilom. Ubrzo ga je zasenio niz novih modela auta koji su proizvodili sami ili uvozili Britanci. Fiatov ukupni tržišni udeo u Velikoj Britaniji naglo porastao tokom druge polovine 1980-ih zbog ogromnog uspeha manjeg modela Uno.

Iako je unutrašnjost automobila bila neverovatno prostorna, Strada nije uspela da ubedi kupce da zaborave na pitanja pouzdanosti iz ranijih modela.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Za ovaj neobičnog izgleda automobil, s neobično dizajniranim naplatcima točkova i obučenim u ogromne količine sive plastike, tvrdilo se da je futuristički ali za kratko vreme nakon predstavljanja postalo je vidljivo da je ovaj novi Fiat nerazvijen, loše napravljen, sklon hrđi i nepouzdan. U pokušaju da malo začini stvari, Fiat je 1983. godine predstavio zadnji redizajn Strade kako bi se poklopio sa lansiranjem modela Una. Nudio je konvencionalniji izgled nosa, zategnut dizajn zadnjeg dela i znatno poboljšanu masku. Predstavljena je i Strada ES - bio je to hrabar, ali neuspešan koncept uštede energije.

Sa 130 KS Fiat Strada 130 TC Abarth je najubojitiji sportski udar na sportski segmenat auta od svih britanskih rivala jer je imao vecu zapreminu i snagu motora. Kod britanskih auta u tom segment u to vreme snaga je maksimalno iznosila 110 KS. Bio je daleko najbolje performansiran automobil u svojoj klasi, sa ubrzanjem do 100 km/h od vrtoglavih 7,7 sekundi.mKočenje se poboljšava upotrebom 9.5 “ ventilirajucih diskova na prednjim tockovia, sa zadnje strane bile su dobos kocnice. Osim nizeg vesanja, tu su bile velike gume: 185/60 14 alu felne Pirelli P600, ali i duboki prednji spojler sa  Abarth značkom. Recaro-ova takmičarska sedišta dominiraju iznutra, udobnija su nego što izgledaju i pružaju vrhunsku bočnu podršku, nešto što je od vitalne važnosti u ovom autu. Upravljanje je lako, snažno hvata ubrzanje..
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Fiat Strada Abarth 130 TC je „hatchback“ sa pogonom na prednje točkove, sa motorom koji je postavljen napred. Njegov motor zapremine 1995 cm3, snage 130 KS pri 5900 o/min imao je maksimalni obrtni moment od 176 Nm pri 3600 o / min. Motor prenosi svoju snagu na točkove putem 5-stepenog ručnog menjača. Njegova težina je 950 kg. Najveća tmaksimalna brzina je 196 km/h.



Ipak, Fiat Strada Abarth 130 TC  nikada nije imala velike šanse u Velikoj Britaniji. Ovo je bio šokantan udarac za Fiat, s obzirom na sav novac uložen u automobil, ali nije bila samo Strada imala los plasman i prodaju. Regata je išla bolje, ali i znatno ispod očekivanja u pogledu prodanih jedinica. Ni Croma nije uspela da napravi veci uticaj, uprkos tome što je automobil bio znatno bolje izrađen od bilo kojeg Fiata pre.


U Severnoj Americi je Fiat Strada predstavljena u januaru 1979.g.da bi zamenila Fiat 128. Dostupan sa tri ili pet vrata, koristio je 1.5-litarski SOHC motor kao i kupe X1/9 (koji je davao 69 KS) i standardni petostepeni ručni menjač. Volkswagen motor sa tri brzine bio je dodatna oprema. Motor je za 1981. godinu ubrizgao gorivo za sve države, pa je snaga porasla na 75 KS.

Uprkos prostranoj unutrašnjosti i udobnoj vožnji, Strada nije uspela da ubedi dovoljno kupaca da zaborave na pitanja pouzdanosti iz prethodnih Fijatovih modela, pa je model 1982.g. povučen iz Severne Amerike.

Strogi severnoamerički standardi sudara rezultirali su u Stradi koja sadrži proširene plastične šipke odbojnika.

[vitez koja]

Autobianchi A112 Abarth '1984–85


Sedma serija, Autobianchi A112, predstavljena je 1984. godine.
      
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U sedmoj seriji, izvrsene su samo manje promene, uglavnom je sve ostalo isto kao i u šestoj. Zadnja svetla su ponovo redizajnirana i sada im se pridružila reflektirajuća traka. Zadnja registarska tablica bila je premještena na branik, a komandna ploča je dobila modifikacije, uočljivije u bolje opremljenim verzijama Elite i LX. Prednja ugaona svetla sada su bila bela, umesto narandžasta kao pre. Motori su ostali kao i ranije, svi modeli sada su koristili petostepeni prenos (osim Junior-a sa najnižom cenom).

Francuska, Italija i Izrael su još uvek koristile oznaku "Autobianchi";, dok su svi ostali prešli da automobil nazivaju Lancia.

Sto se tice Abarthovih tjuninga, on je uglavnom od 1976.g. pa nadalje, zadrzao svoje karakteristike od 1976.g. Vizuelno se model menjao kroz kozmeticke prepravke ali je motor, prenos, vesanje i menjac ostao isti. Tako je Autobianchi A112 Abarth iz 1984 dobio standardna prednja svetla za maglu, koja u ostalim verzijama nisu bila obavezna. Abarth je sada imao crvene sigurnosne pojaseve i metalnu oznaku.

[vitez koja]

Lancia Delta S4 Group B (SE038) '1986



Lancia Delta S4 je reli automobil grupe B proizveden od automobilske kompanije Lancia, za takmičenje na svetskom reli prvenstvu 1985. i 1986.godine.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Nakon što je prošao kroz teško razdoblje 1970-ih godina zbog raznih kriza sa gorivom, međunarodni moto-sport se ponovo vratio 1980-tih. Različite tehničke inovacije dovele su do razvoja nekih najnevjerovatnijih trkačkih automobila. Za sezonu 1982.g., Međunarodna automobilska federacija, FIA (International Automobile Federation), formirala je nove grupe za takmicenje u auto moto sportu i preusmerila različite dotadasnje klase: grupa A trkački automobili velike proizvodnje; grupa C prototipovi trkačkih automobila. Svetsko prvenstvo u reliju biće održano za automobile grupe B, koja je obuhvatala trkačke automobile grupe 4 prethodnih sezona.

Ove promene pravila inspirisale su kompaniju Lanciu da se vrati auto sportu, u kojem su ranije dominirali sa svojim modelima Fulvia i Stratos. U tom cilju, za ucesce u takmicenju u grupi B, bilo je potrebno ispuniti zahtev za homologacijom koji je podrazumevao proizvodnju od najmanje 200 primerka modela  i cija minimalna težina je morala biti 820 kg za grupu do 2000 cm3, i 1100 kg za grupu do 4000 cm3. Lancia je pravila doslovno shvatila i dizajnirala novi reli automobil od temelja. Da bi ispunili i zahteve za homologaciju, javnosti ce biti dostupno 200 primeraka proizvodne verzije.

Pošto su propisi grupe B ogromno povećali popularnost, Lancia je odlučila da novi automobil treba da se zasniva na Delti. U marketinške svrhe, novi rally automobil donekle je sledio linije nedavno lansirane Delte, dizajnirane od strane Giugiara. Delta je bila automobil sa pogonom na prednje točkove koji nije imao gotovo ništa zajedničko sa finalnim modelom Delta S4 osim rešetke i prednjeg vetrobranskog stakla. Lancia inženjeri su odlucili da pocnu od nule, jer je svaki deo 'Delta S4' bio napravljen prema namenu. Naglasak bio na lakoći pristupa kako bi se omogućile brze popravke. To je bio uslov koji je često tražen. Neki od uslova pristupačnosti bili su žrtvovani kada su se dizajneri odlučili za sistem pogona na sva četiri točka.
    
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Da bi upotpunio novi dizajn, Abarth je odlučio da stvori novi motor koji je inspirisan tehnologijom Formule 1.  Nakon lekcija naučenih iz proizvodnje rally automobila Stratos i putničkog Beta, za novi automobil
je odabran srednji motor. Izabran je dvolitarski motor iz uspešnog Fiat Abarta 131, koji je za tu priliku doradjen.  Abarth je odlučio da motoru omoguci dodatno punjenje (poznato i kao „dvostruko punjenje“ - “double supercharging”  ili „dvostruko punjenje“ - “twin-charging”) kako bi poboljšao pristup obrtnom momentu kroz raspon obrtaja i dao automobilu veću snagu. Pored toga, dvostruko punjenje je pomoglo da se smanji turbo zaostajanje pri malim obrtajima i pruži bolji odziv leptira za gas na napornim reli etapama.
Motor sa turbopunjenjem i super-punjenjem od 1759 cm3 razvijao je snagu od blizu 600 KS pri 8400 o/min. Ovaj motor uparen sa težinom od 980 kilograma, automobilu je omogućavao veliko ubrzanje i okretno upravljanje. Iako je pružao odličnu snagu, motoru je nedostajalo snage na najvišem broju obrtaja. Da bi rešili taj problem, Lancia/Abarth inženjeri su odlučili da koriste Volumex supercharger i KKK turbo. Ovaj sistem je učinio čudo za Lanciju. Sistem je funkcionisao izvanredno dobro i tokom svoje relly karijere retko je bilo kvarova u radu motora.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kako elektronski upravljački sistemi nisu bili dovoljno napredan za tako složen sistem, Abarth se morao osloniti na pneumatske pogone i ventile za oslobađanje. Abarth je uspeo da dovrši prototip verzije motora „233 ATR 18S“ pre nego što je prva šasija Delta S4 bila još kompletna. Iz tog razloga, Abarthovi inženjeri su modifikovali zadnji deo automobila kako bi se prilagodio prototipu motora. Prototip Lancia Delta S4 bio je pomalo čudovište i dobio je naziv "Mazinga" po japanskom crtanom liku.

Snaga se prenosila na zadnje točkove pošto su Lancia inženjeri smatrali da je Audijev predstavljeni pogon na sva četiri točka bio previše složen. Jednostavnost pristupa bila je jedan od ključnih stavki dizajna; menjač u autu se mogao zameniti za dvanaest minuta. Lancia upravljivost bila je neuporediva sa drugim modelima, ali nedostatak pogona na sva četiri točka i nedostatak snage motora sa super-punjačem bili su joj veliki nedostaci. Ipak, od 1982. do 1985. postignute su mnoge pobede, a Lancia je 1983.g. osvojila krunu konstruktora (Constructor's crown).
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U poređenju sa savremenim F1 automobilima, cifra možda ne zvuče impresivno, ali ovi motori su mogli biti pokrenuti bez spoljne pomoći u arktičkim uslovima i preživeti stalnu upotrebu na najtežim terenima. Motor je postavljen uzdužno iza putničkog prostora u čeličnom kućištu “svemirskog” okvira (spaceframe chassis). Menjač i prenosno kućište za pogon na sva četiri točka postavljeni su ispred motora, tako da je sva težina bila koncentrisana između dve osovine.

Lancia je imala velikih problema sa uvodjenjem sistema pogona na sva četiri točka, što je dovelo do odlaganja uvođenja Delta S4 u takmicenje do skoro samog kraja trkacke sezone. Prvo ucesce  Lancia Delta S4 bilo je na portugalskom prvenstvu, gde je morala rano da se povuče zbog mehaničkih problema. Debi na Svetskom prvenstvu u automobilizmu (World Championship) bio je na finalu sezone, RAC rally Velike Britanije. Do tada su svi nedostaci bili otklonjeni  pa su dva automobile Lancia Delta S4 završili na prvoj i drugoj poziciji.

Uspeh je ponovljen na otvaranju sezone 1986. Godine, na Monte Carlo Rally, uprkos tome što je jedan automobil teško oštetecen između dve specijalne etape. Lancia mehaničari su uspeli da saniraju oštećenu šasiju jednostavnim rezanjem oštećenih cevi i zamenjivanjem novih i sve to za manje od 30 minuta. Na sledećem takmicenju u Švedskoj, Lancia Delta S4 je opet diktirala tempo, ali jedan automobil zbog kvara  nije zavrsio trku, dok je drugi zauzeo drugo mesto.
  
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Nakon Švedske, sve je pošlo lose za B grupu i Lanciu posebno. Prvog dana sledećeg takmicenja u Portugaliji, lokalni vozač Joakuim Santos sleteo je s puta u Ford RS200 usmrtivši troje gledalaca i povredivši još nekoliko desetina. Miting je otkazan a FIA je izvrsila reorganizaciju takmicenja za 1987.g. Tako je sada za homologaciju bilo potrebno samo deset primeraka automobila. Na reliju Tour de Corse doslo je do sudara u kom je ucestvovala Lancia Delta S4, gde je njen vozac Henri Toivonen smrtno nastradao . To je bio poslednji udarac za grupu B, Audi se odmah povukao nakon toga, a FIA je najavila da će se Svetsko prvenstvo 1987.g. održati samo za automobile grupe. Grupa B je raspuštena a automobilima je na kraju zabranjeno u potpunosti takmičenje od strane evropskog tela FIA.

Iako je Lancia Delta S4 još uvek bio nov automobile za takmicenje, inženjeri u Lanciji videli su priliku da tehnicki jos vise unaprede isti, pa je posao na tome krenuo odmah početkom 1986.g. Iznenađujuće da rad na projekatu nije napušten ni kada je takmicenje u grupi B otkazano.

[vitez koja]

Za naslednika čuvenog modela Lancia Delta S4 koji bio jedan od tri najpopularnija i najbolja automobila čuvene „Grupe B“, napravljen je prototip pod imenom Lancia ECV (Experimental Composite Vehicle). Vozilo je kasnije tokom godine, predstavljeno na sajmu automobila u Bolonji (Bologna Motor Show). Ideja je bila da bude takmičarski auto ali je FIA, po tadašnjim regulativama, zbog velikih brzina ovih automobila i sigurnosnih razloga, ukinula Grupu B.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U originalu je ECV proiveden da isporučuje preko 600 KS, a sve je to izvučeno iz motora od1759 cm3 i dva turbo punjača. Izgledao je slično kao Lancia Delta S4, ali je imalo visoko naprednu karbon kompozitnu monokok šasiju. Kako bi izgubili na težini korišćeni su materijali kao što su kevlar i karbon tako da je ukupna težina ECV-a bila samo 930 kilograma.

Nažalost automobil nikada nije ucestvovao na auto trkama ali je prototip ipak sastvaljen i dan danas se vozi na revijalnim takmičenjima.

U skladu sa promenama pravila, Lancia je razvila novi reli automobil usko povezan sa automobilom Delta. Motor je postavljen poprečno ispred vozača a davao je 265 KS. I putne i reli verzije ovog Delta HF Integrale (SE044) vozila bile su veliki hit pa je Lancia godinama bila prisutna na Svetskom reli šampionatu (World Rally Championship).

[vitez koja]

Lancia Delta HF 4WD Group A (SE043) '1987


Lancia Delta HF 4WD je sportski automobil grupe A, koji je Lancia napravila za takmičenje u svetskom reli šampionatu. Baziran je na putnom automobilu Lancia Delta i zamenio je Lancia Delta S4.

Nakon gasenja grupe B 1986. godine, FISA je uvela novi paket pravila za sezonu 1987.g., ograničavajući količinu modifikacija dostupnih standardnih putnickih automobilima. Nagla promena pravila ostavila je mnoge proizvođače bez odgovarajućeg automobila za takmicenje, uz delimični izuzetak Lancie.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Zasnovana na porodičnom hečbeku po imenu Delta, sportska HF (High Fidelity) Turbo verzija Delte, sa 4WD sistemom i tehnologijom naučenom iz Delte S4, rođena je Delta HF 4WD (SE043). Predstavljena je na Salonu automobila u Torinu 1986. godine. Opremljena turbo-motorom, dvolitarskim i pogonom na sve točkove, zadovoljavajuci stroge zahteve homologacije kategorije, Delta HF 4WD je bio automobil koji je bio najprikladniji za takmicenje u grupi A. Njena unutrasnjost je potpuno ispomerana i unapređena do neprepoznatljivosti. Sa dvolitarskim turbo- motorom automobil je bio konkurentan od samog početka.

Razvoj Lancia Delta HF 4WD, kodnog naziva SE043, poveren je matičnoj kompaniji Fiat, specijalnom odeljenju Abarth. Dok je Delta S4 efektivno napravljena kao reli automobil od temelja, mnogo stroži propisi Grupe A predviđali su da homologirani putni automobil bude osnova za nove takmičarske automobile. Osnovni oblik i dimenzije su morali da se zadrže, kao i unutrašnje komponente kao što su ploče vrata i komandna tabla. To je značilo da je, na primer, veličina točkova i guma bila ograničena prostorom za točkove koji se koriste na proizvodnim putnickim automobilima. Tamo gde je to dozvoljavalo, unutrašnjost je uklonjena da bi se automobil doveo do minimalne dozvoljene težine uz ugradjivanje roll kaveza. Pristup ključnim unutrasnjim komponentama za servis je bio ograničen kompaktnom veličinom automobila i poprečnim motorom, nedostatkom koji kasniji razvoj nije mogao u potpunosti otkloniti.

Motor zasnovan na proizvodnji bloka od livenog gvožđa i aluminijumske, dvostruke glave sa dva ventila po cilindru. Ugradjen cetvorocilndricni motor je Fiat Twin Cam (Lambredi), postavljen poprecno napred sa prednjim nagibom od 18 stepeni. Zapremina motora je 1995 cm3, opremljen jednim turbo-punjačem, motor je davao oko 240 KS. Stepen kompresije je 7,5: 1 - 7,75: 1. Putem petostepenog menjača, ova snaga je preneta na sva četiri točka. Spojka-kvacilo je suvo, jednostruki disk prečnika 230 mm sa hidrauličkim komandnim sistemom. Rashladni sistem sa vodenim hlađenjem je sa pumpom, radijatorom, ventilatorom i termostatom. Podmazivanje iz rezervoara za ulje kapaciteta 5,5 litara sa hladnjakom ulja.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Šasija je monokok sa zadnjim podokvirom za ogibljenje. Čelična karoserija je sa 5 vrata sa čeličnim prednjim/zadnjim poklopcima, čeličnim prednjim/zadnjim vratima i plastičnim prednjim/zadnjim branicima. Prednje vešanje je Mac Pherson sa nižim 'A' krakovima, spiralnim oprugama, teleskopskim gasnim amortizerima i šipkom protiv prevrtanja. Zadnje ogibljenje je Mac Pherson sa donjim poprečnim krakom, donjim krakom za vuču, spiranim oprugama, teleskopskim gasnim amortizerima i šipkom protiv prevrtanja. Kočnice: napred ventilirani diskovi promera 257 mm sa klipom od livenog gvožđa, nazad: diskovi promera 227 mm.

Dimenzije: dužina 3.895 m, širina 1.620 m, visina 1.360 m,  međuosovinsko rastojanje: 2.475 m. Težina 1200 - 1150 kg napred-nazad. Rezervoar za gorivo kapaciteta 80 litara.

Napravljene u poznatim Martini radnim bojama, tri potpuno nove fabričke Lancia Delte HF 4WD postrojene su na otvaranju sezone Monte Carlo Rally. Pored toga, privatni timovi poput Jolly Cluba takođe su prešli na model Delta. Lancia Delte HF 4WD postigla je debitantsku pobedu i to je bila prva od devet pobeda na Svetskom prvenstvu 1987. za Deltu od potencijalnih 13.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Lancia Delta HF 4WD korišćena je za postizanje još dve pobede u uvodnim kolu relly sezone 1988.g. Potom ju je zamenila Delta HF Integrale (SE044), koja je zasnovana na novoj homologiranoj verziji Delta putnickog automobila.

[vitez koja]

Lancia Delta HF Integrale Group A (SE044) '1988–89


Posle dve pobede u uvodnim relijima sezone 1988.g. Lancia Deltu HF 4WD zamenila je Delta HF Integrale, koji je zasnovan na novo homologiranoj verziji Delta putnickog automobila. 
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Lancia Delta HF Integrale (SE044) je imala mnogo ažuriranja i poboljšanja u odnosu na odlazeći Delta 4WD zahvaljujući radu tima Claudija Lombardija u Abarthu. Tri su glavna područja poboljšanja, veći turbo-punjač Garrett T3 koji daje 185 KS, ugradnja efikasnijeg i bolje postavljenog interkulera i uvećani lukovi točkova, što omogućava šire i veće točkove, a time i veće kočione diskove. Epiklički središnji diferencijal razdvaja obrtni moment 56 odsto na prednju osovinu, 44 odsto na zadnju, a Fergusonova viskozna spojnica podelila je obrtni moment sto je dovelo do izvanredne stabilnosti. Takođe je sadržala reviziju sistema sa pogonom na sve točkove.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Motor je cetvorocilndricni Fiat Twin Cam (Lambredi), postavljen poprecno napred sa prednjim nagibom od 18 stepeni. Zapremina motora je 1995 cm3, opremljen turbo-punjač Garrett T3, koji je davao oko 185 KS. Stepen kompresije je 7,5: 1. Putem sestostepenog menjača, ova snaga je preneta na sva četiri točka. Spojka-kvacilo je suvo, jednostruki/dvostruki disk prečnika 230 mm elektronski kontrolisan. Rashladni sistem sa vodenim hlađenjem je sa pumpom, radijatorom, ventilatorom i termostatom.  Šasija je monokok sa zadnjim okvirom za vesanje. Čelična karoserija je sa 5 vrata. Prednje vešanje je Mac Pherson sa nižim 'A' krakovima, spiralnim oprugama, teleskopskim gasnim amortizerima i šipkom protiv prevrtanja. Zadnje ogibljenje je Mac Pherson sa donjim poprečnim krakom, donjim krakom za vuču, spiranim oprugama, teleskopskim gasnim amortizerima i šipkom protiv prevrtanja. Kočnice: napred ventilirani diskovi promera 284 mm, nazad: diskovi promera 227 mm.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dimenzije: dužina 3.900 m, širina 1.700 m, visina 1.360 m,  međuosovinsko rastojanje: 2.480 m. Težina 1120. Rezervoar za gorivo kapaciteta 120 litara.

Početkom 1988.g. Lancia je prešla sa italijanskog proizvodjača guma Pirelli, na najnoviju Michelin tehnologiju sto je izazvalo veliku polemiku u italijanskim medijima. Učinkovitiji intercooler omogućio je značajno povećanje snage u odnosu na 4WD, iako su u Lancii, bili oprezni prema svojim navodnim podacima o snazi. Veći lukovi točkova omogućavali su veliko napredovanje vesanja, omogućavajući znatno šire felne od 16 inča, za razliku od prethodno užih od 15 ”. Veći prečnik je omogućavao i velike kočnice, koje su činile automobil još bržim, posebno na asfaltnim stazama. Lancia Delta HF Integrale (SE044) je bila i prva Delta HF koja je koristila šestostepeni menjač koji je dizajnirao Abarth sa proizvodnjom zupčanika od Brena i kućištem od Teksida.

Svi automobili Delta Integrale su automobili sa levim volanom, iako se mogu uspešno pretvoriti u modele desne vožnje.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Lancia Delta HF Integrale (SE044) je nastupila u trećem kolu relija u Portugaliji. Tom prilikom je napomenuto da će veći točkovi, veće kočnice, poboljšano vesanje i veća snaga motora automobil učiniti konkurentnijim na asfaltu, iako je na šljunku predstavljalo relativno malo poboljšanje u odnosu na 4WD. Novi i jači šestostepeni menjač već je bio u razvoju i predstavljen je za sledeći događaj. Lancia je tada dominirala u ostatku sezone. Do kraja sezone Lancia je osvojila deset od jedanaest trka koje su se računale u kategoriji proizvođača, a Lancijin vozac Mikki Biasion je bio svetski šampion vozača (drivers’ World Champion), osvojivši titulu u pretposlednjem kolu.

Rane Lancia Delta HF Integrale su bile poznate po problemima korozije, ali kako se Lancia neprestano borila sa tim problemom, kasniji modeli poput Integrale su se poboljšavali. Međutim, postojala su problematična područja kao sto su prednji stubovi oko vetrobranskog stakla koji su imali tendenciju korozije (što na kraju ugrožava krutost), kao i zadnja vrata prtljažnika sklona rđanju. Ivice prednjih vrata kao i lukovi zadnjih točkova takodje su imali problem korozije ili loše popravke.

[vitez koja]

Lancia Delta HF Integrale 16v Group A (SE045) '1989–91


Lancia sportski tim suočio sa prvom pravom konkurencijom 1989. godine dolaskom Toyota Celica GT-Four ST165. Medjutim, i pored toga Delta HF Integrale je i dalje dominirala na relijima.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na reliju u San Remu, krajem sezone, tim je predstavio novu Lancia Delta HF Integrale 16v (SE045). Kao što ime sugerise, ovaj auto je imao 16-ventilski motor,  s pogonski odnos izmenjen u korist zadnjih točkova (47 procenata na prednje i 53 procenata na zadnje naspram 56:44 u 4WD i 8v verzijama). Motor sa 16 ventila davao je snagu više od 300 KS. Pored toga, nadgradnja je ukljucivala revidirani punjač Garrett Turbo, šire točkove i gume i menjač sa petostepenim ili šestostepenim prenosom.

Lancia Delta HF Integrale 16v je osvojila „samo“ pet relija te godine. Osvojivši titule proizvođača i vozača treću godinu zaredom, Lancia je odbila da se takmiči u finalnom kolu sezone, RAC relly-ja.
       
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Lancia je nastavila da koristi HF integrale 16v tokom čitave sezone 1990.g. Auto je pobedio na Monte Carlo Rally, Tour de Corse i reliju u Portugalu, čime je Lancia obezbedila prednost koju je zadržala do kraja sezone. Na kraju je Lancia ostvarila šest pobeda i četvrti put osvojila titulu proizvođača.

Sezona 1991. godine nastavljena je nadmetanjem između Toyote i Lancie. Bilo je predsezonskih spekulacija da je Delta prestigla Celicu, a utisak je pojačan pobedom u uvodnom kolu, Monte Karlo. Međutim, Delta je odnela pobede u Keniji, Argentini, Finskoj i Australiji, kao i na Sanremu, što je Lancii donelo titulu proizvođača rekordno peti put.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Karakteristike Lancia Delta HF Integrale 16v su: Karoserija Hatchback 5 vrata/4 sedista. Težina 1340 kg, dužina 3900 mm, visina 1365 mm, međuosovinsko rastojanje 2480 mm. Lokacija motora napred. Pogon na svim točkovima. Zapremina motora 1995 cm3. Kompresijski odnos 8:01. Tockovi 7.5J x 15 / 7.5J x 15, pneumatici 205/50 ZR 15 / 205/50 ZR 15. Kapacitet rezervoara 57 litara, potrosnja: gradska voznja 14,6 l, na otvorenom putu 8 l, kombinovana voznja 10,4 l na 100 km.

Do još većeg uspeha doslo je kada je 'Evo' verzija Delta HF Integrale homologirana. Nova konstruktorska resenja omogucavala su joj  još veće točkove i kočnice. Motor je takođe dodatno revidiran kako bi proizveo snagu od čak 365 KS.

[vitez koja]

Lancia Delta HF Integrale Evoluzione Group A (SE050) '1992–93


Osvrćući se na osvajanje svoje 5. pobede vozača i konstruktora, Lancia je na Salonu automobila u Frankfurtu 1991. godine predstavila revidiranu Delta HF, poznatu kao HF Integrale „Evoluzione“.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
     
Delta HF integrale "Evoluzione" (Abarth SE050), ponekad nazivana "Deltona" ili "Super Delta", debitovala je na reliju Monte Carlu 1992. godine. To je bio prvi automobil koji je pretrpeo konverziju sa 16V na HF Evoluzione specifikacije brenda CECOMP Spa, oficijalnog partnera kompanije Lancia Abarth u to vreme. Modifikacije koje su kreirane učinile su upravljanje boljim na svim podlogama.

Uz povećanje snage karakterisali su je širi trag točkova sa pet vijaka istog dizajna kao i reli automobile,  kočnice, praćan redizajniranim blatobranima, novi branici, redizajnirana i funkcionalnija prednja maska i hauba, podesivi krovni spojler iznad vrata prtljažnika,  poboljšano vesanje i aerodinamika. Enterijer presvučen u sivu alkantra kožu i satovi inspirisani borbenim avionima su pak ostali nepromenjeni. Motor je bio sa 16-ventilskom verzijom turbo- motora od 1.995 cm3, dajuci 210 KS pri 5.750 o/min u uličnim uslovima.
Za ovu poslednju evoluciju auta, rečeno je da je za 5-6% brži od automobila sa 16 V. Međutim, stvarnost je pokazala da je to najviše što se moglo izvući iz dizajna koji je u osnovi vec zastareo,
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Bez planiranog naslednika, Lancia se službeno povukao sa skupa krajem 1991. Tokom sledeće dve sezone automobili će upravljati poluprivatan Jolly Club tim, iako u početku uz stalnu podršku fabrike nisu ostvarene dalje pobede na svetskom prvenstvu.

Automobil je dominirao je na Svetskom reli šampionatu, ostvarujući 46 pobeda WRC-a i osvojivsi šampionsko prvenstvo konstruktora rekordno šest puta zaredom, od 1987. do 1992. godine, čime je Lancia najuspešnija marka u istoriji WRC-a, a Delta najuspešniji automobil.

[vitez koja]

Nakon sezone 1992. Martini je zaustavio podršku Lancia Corse-a, a fabrički tim je prestao sa radom. U periodu 1993–1994. godine proizvedena je druga generacija Evoluzione, Evo 2, ali originalni Evo je opštepriznat kao auto koji ima najbližu vezu sa nepomirljivim automobilima grupe A.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]    

Time je Delta zatvorila poglavlje od rekordnih šest uzastopnih konstruktorskih i četiri vozačke titule u WRC šampionatu.

[vitez koja]

Alfa Romeo 164 Pro-Car (SE046) '1988


BMW M1 Procar Championship je jednonamenska trkačka serija iz 1979. godine koja je služila kao jedna od trka za podršku Formule 1 u sezoni. BMW ju je zamislio kao odskočnu dasku gde bi se njegovi automobili mogli pripremiti i testirati za potencijalni ulazak u trke grupe 4. Medjutim, tokom 1980. godine, organizatori trke nisu se uklopili sa kalendarom Formule F1, a jedna trećina trka odvijala se na događajima koji nisu bili povezani sa trkama Formule 1.
Nakon homologacije BMW-a M1 za Grupu 4, za koju je bilo potrebno proizvesti i prodati 400 primeraka automobila da bi se moglo ući u nju, serija trka Procar Championship je otkazana.

1985,g, Alfa je odlučila da se vrati na takmicenje F1 pa su razvili novi motor, 3.5 V10. Taj motor je trebao biti ugradjen u francuskog Ligiera, medjutim kasnije, kada je Fiat vec kupio kompaniju Alfa Romeo, prekinuo je saradnju sa Ligierom pa je ovaj motor jedno vreme proveo u skladistu Alfa Romea.

1988. godine, Alfa Romea je, kupio britanski Motor Racing Developments, kompaniju koja stoji iza tima Brabham Formula 1. Alfa Romeo je želeo da pruži drugu šansu Procar-ovoj seriji automoto takmicenja, pa je sa svojom novom podružnicom Brabham dogovorio da pripremi prototip automobila za to takmicenje. (Auta za Pro-Car takmicenje izvana treba da izgledaju kao obicni automobili za ulicu ali da su ispod ''lima'' nalaze elementi formule 1, uključujući motore). Alfa Romeo je zahtevao da karoserija automobila bude takva da automobil izgleda kao standardna putncka limuzina 164 sa motorom V-10, koji je proizveo Alfa Romeo.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Alfa Romeo i Motor Racing Developments su zajedno razvili monokok šasiju od ugljeničnih vlakana, a u sredinu su postavili 3.5L V10-motor. Vesanje automobila je pozajmljeno od tada popularnih prototipova grupe C. Iz tog razloga, vozač je sedeo na desnoj strani, karakteristika preuzeta iz Le Man-ovih prototipa kako bi se poboljšalo raspoređivanje težine kod skretanja udesno Circuit de La Sarthe.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Motor je sa svojih originalnih 630 konjskih snaga smanjen na 605 kako bi se povećala pouzdanost. Uprkos tome, motor je dostizao vrtoglavih 12.100 obrtaja/min kako bi proizveo svoju najveću snagu, a svojih 373 Nm obrtnog momenta postizao je pri 8300 obrtaja/min. Snaga je povezana sa Hewland-ovim šestostepenim ručnim menjačem, koji je pokretao zadnje točkove. Šasija je u marketinške svrhe “obučena” u fiberglas staklo Alfinog novog vodećeg modela, Alfa Romeo 164. Automobil je težio samo 750 kg.

Karakteristike Alfa Romeo 164 Pro-Car su bile sledece:
-Motor: Konfiguracija: Alfa Corse 72º V 10. Pozicija motora: Centralna, uzduzno postavljen. Zapremina: 3.5 litra. 4 ventila po cilindru, DOHC.
-Pogon: Sasija/Karoserija: karbonska, monokok. Vesanje (naprijed/nazad): dupla poprecna ramena, spiralne opruge, balans stangla. Kocnince: ventilirajuci diskovi. Menjac: Hewland 6 brzina manuelni. Zadnja vuca.
-Mere: Tezina: 750 kg. Duzina / Sirina / Visina: 4555 mm / N/A / N/A. Medjuosovinsko rastojanje: 2660 mm.
-Performanse: Snaga: 600 KS pri 12000 o/min. Maks. brzina: 340 km/h. Ubrzanje: 402m za 9.7 sekundi.

Spoljnom posmatraču Alfa Romeo 164 ProCar je izgledao prilično putnicki. Osim nesto duzeg zadnjeg krila, automobil je otkrivao vrlo malo o motoru koji se nalazio između zadnjih vrata. Nije bilo širokih lukova na točkovima, masivni razvodnici, džinovski usisi ili veliki točkovii. Čak i nakon ulaska kroz veoma uobičajena vrata, prosečnom vozacu je bilo teško da primeti bilo koji znak ProCar-ove grozne namene. Alfa Romeo je čak pokušao da montira deo zadnjeg sedišta zajedno sa naslonima za glavu iznad vrištećeg motora V10. Ali čim bi se motor pokrenuo, zadnja sedista bi se raspala!

Zbog svoje male težine i velike snage, oskudni automobil bio je zapravo brži od automobila Formule 1 u pravoj liniji. Automobil je uz pomoć aerodinamične karoserije dostizao brzinu veću od 340 k/ h. Standardno ubrzanje od 0-100 km/h trajao je samo dve sekunde, a četvrtina milje bila je gotova za 9,7. Svi sistemi su prošli na šampionatu ProCar, što je dovelo do toga da je Alfa Romeo predstavio jedan od dva test automobila na Grand Prix Italije 1988. godine u Monci.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iza volana je bio talijanski F1-veteran, Ricardo Patrese. Iako je Patrese tada bio u Williams-u, pristao je da napravi kratku demonstraciju u vođstvu do Grand Prixa.



Sve su oči su bile uprte u Alfa Romeo 164 ProCar  dok se skretao na stazi. Auto je izgledao sjajno, zvučao je biblijski, a iznad svega, bio je pravi Alfa. Patrese je dao sve od sebe tokom tih nekoliko krugova, što je dovelo do zabeležene maksimalne brzine od 350 km/h. Za poređenje, svemogući McLaren MP4/4  Airtona Sene (Ayrton Senna) postizao je samo 309 km/h.

Namera je bila da se oživi specijalnu seriju auto takmicenja kao podršku Grand Prix Formule 1. Medjutim, osim Alfa Romea, nijedan drugi proizvođač nije ušao u FIA-in navodni multi-brend šampionat. Drugi proizvođači automobile nisu bili voljni da prave takve automobile, pošto se BMW Procar šampionat oslanjao na mali broj ne-fabričkih timova za pripremu vozila.
Italijani su jedini koji su uložili vreme, trud i sredstva da naprave vozilo prilagođeno klasi koja nikada nije postojala. Kompanija je po treći put zaredom napravila nešto sa čime se nigde nije takmicila.

Alfa Romeo 164 ProCar bio je odličan rezultat očaja legendarnog proizvođača. Trudeći se da nađe povratak u formu F1 i oporavi od loših poslovnih ugovora i promene menadžmenta, Alfa Romeo se okrenuo obećavajućem prvenstvu za proizvodnju automobila kako bi izbegao još jednu losu investiciju. Na kraju su njihovi napori bili u velikoj meri kontraproduktivni. Uprkos uspešnom prikazivanju svog spektakularnog automobila, ostavljen bez druge mogućnosti, ProCar program je tiho ugasen. Budući da nijedan drugi proizvođač nije uzeo ucesca, prvenstvo produkcijskih automobila nikada nije krenulo više od koncepta.

[vitez koja]

Alfa Romeo 155 GTA Superturismo (SE051) '1992


Alfa Romeo 155 je kompaktni automobil koji je proizvodio Alfa Romeo između 1992. i 1997. godine. Predstavljen je u januaru 1992. u Barseloni, a prvo javno predstavljanje bilo je u martu 1992., na sajmu automobila u Ženevi.

Napravljena je da zameni model 75 i zasnovana je na matičnoj platformi Fiat grupe Type Three, kao i Fiat Tempra i Lanča Dedra. Bila je nešto veća po dimenzijama od 75-ice. Alfu 155 je dizajnirala italijanska dizajnerska kuća I.DE.A Institute.

Iako je bila uglastog dizajna, bila je prilično aerodinamična. Dizajnom karoserije je postignut koeficijent otpora vazduha od 0,29. Funkcionalna unutrašnjost je pratila tadašnje trendove, a međuosovinsko rastojanje od 2540 mm nudilo je solidnu prostranost. To se odnosilo i na veliki prtljažni prostor od 525 litara. Najznačajnija tehnička promena u odnosu na prethodnika bila je promena u rasporedu pogona na prednje točkove.

18. decembra 1991. godine, Fiat je zvanično najavio povlačenje Lancia iz WRC-a, a uspešna ekipa Lancia, koju je predvodio inženjer Sergio Limone, premeštena je u Alfa Romeo trkački odsek Alfa Rorse, na čelu sa Giorgio Piantom, koji je tada dobio zadatak da pokrene Alfa Romeo 155 Q4 kao trkačku verziju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]      

Tim saradnika Serđia Limonea se latio posla i kao rezultat napornog rada Limoneovog tima bila je Alfa Romeo 155 GTA Superturismo. Ova nova mašina dizajnirana je brzo krajem 1991. godine, pre službenog predstavljanja putničkog automobila 155, sa ciljem da učestvuje i pobedi na italijanskom prvenstvu u superturismu 1992. godine. Automobil sa oznakom 155 GTA je baziran na modelu Alfa Romeo 155 Q4, ali je zapravo više sličnog imao sa Lancia Delta Integrale. Njegov agregat je urađen po specifikacijama za takmičenje u Grupi N, te je i karoserija imala nešto agresivniju aerodinamiku. U čast šampiona GTA auto je dobio veće branike, šira krila i viši zadnji spojler. Unpaređeno je i vešanje, ali i enterijer. Kompletno vešanje je pozajmljeno sa Delta Integrale Evoluzione II dok su enterijer odlikovala kožna sedišta i crna koža.

155 GTA se uvelike razlikovala od normalnih 155: koristila je veliku upotrebu karbonskih vlakana i drugih lakših materijala, imala je zaobljene lukove točkova i krila, a 2,0-litarski turbopunjeni inline-4 motor podešen je na 400 KS. Pored toga, distribucija težine je uveliko revidirana, a torzijska čvrstoća šasije je znatno poboljšana.

GTA je odredjena za ucesce na italijanskom prvenstvu u superturismu 1992. godine. Ulog je bio veliki: Alfa mora da pobedi i to brzo.
Osnovan je tim od četiri vozila Alfa Romeo 155 GTA: dva su poverena vozacima iz nedavne prošlosti F1, Alessandru Nanniniju i Nicoli Lariniju; a druga dva vozacima iz Jolly Cluba, sponzorisani od strane Totipa, Giorgiu Franciu i Antoniu Tamburiniju. Već na prvoj trci, u Monci 21.-22. marta, Alfe 155 GTA, još uvek u fazi tehničkog razvoja, pokazuju svoje sposobnosti uzbudljivim performansama. Dva auta GTA-a zauzimaju prvi red na takmicenju gde su se kvalifikovali sa prosečnom brzinom kruga od 191 km/h: za poređenje, prethodne nedelje, u trci za Granturismo, Ferrari F40 je zauzeo pol poziciju sa prosekom od samo 171 km/h.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Od tada pa nadalje, Superturismo prvenstvo 1992. godine oznacio je trijumfalni pohod za Alfa Romeo 155 GTA: Larini osvaja titulu prvenstva ispred ostala tri vozila Alfa Romeo 155 GTA Superturismo, što je rezultat 17 pobeda koje su vozači tima postigli u 20 kola prvenstva.



Alfa Romeo 155 GTA Superturismo je ostvario svoj cilj, stigao je do pobede u prvenstvu 1992.g. Medjutim bila je to njegova kratka, ali uspešna karijera: od 1993.g. pa nadalje, automobilima sa turbo punjenjem zabranjeno je ucesce  na prvenstvu u Superturismu Italije. Pobeda Superturismo 1992. godine, međutim, nije bila ništa drugo do zagrevanje za istinski cilj Alfa Romea: DTM Championship 1993.g….

Proizvedeno je 7 primeraka Alfa Romeo 155 GTA Superturisma.

[vitez koja]

Alfa Romeo 155 GTA Concept (SE053) '03.1992

Nakon prvih pobeda od 155 GTA na CIVT Championship 1992. godine, odlučeno je da se redizajnira i proda ograničena verzija 155 sa karakteristikama trkačkog automobila a sve kako bi bili konkurencija BMW M3 i Mercedesu 2.5-16, kako na autp stazama tako i na putu. Pored motora, izvršene su izmene na zadnjem vesanju, gde je zatezni krak zamenjen McPherson-om, rešenjem koje se koristi u Lancia Delti i koje će se ubuduće koristiti nepromenjeno kod modela Alfa 156.

Pod rukovodstvom Abarthovog konstruktora Sergia Limonea, prototip Alfe koja bi pobedila Nemce i na putu je krenuo pod nazivom code SE053 155 GTA Stradale, a kao osnova je poslužio serijski model 155 Q4 koji je u stvari koristio kompletnu tehnologiju Lancije Delte Integrale.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Motor za 155 GTA je dorađen po specifikacijama grupe N, a izmene je doživeo i izgled s agresivnije oblikovani aerodinamičkim dodacima, unutrašnjost kao i oslanjanje. Kada je auto 1993. godine predstavljen šefovima Fiata oni nisu bili zadovoljni. Naime, smatrali su da motor ispod 200KS nije dovoljno snažan i da bi ispod poklopca trebalo da bude V6 Busso kao i u 490 KS snažnom trkačkom bolidu, ali to nije bilo moguće izvesti s obzirom na to da motor V6 Busso nikako nije mogao da se uklopi sa oslanjanjem Delte Integrale u 155 Stradale.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na kraju je projekat odbačen jer bi svaka izmena izazvala velike troškove. Auto je jednom prilikom bio izložen na Salonu automobila u Bolonji, da bi četiri godine stajao u Abarthovoj fabrici i povremeno bio korišćen kao bolničko vozilo na raznim događajima, kao sto je Velika nagrada u Monci 1994. godine, pa je prodat Fiatovom dileru iz Milana. Zatim je preko Nemačke i Monaka ponovo završio u Italiji gde je doveden do stanja kada je bio nov.

[vitez koja]

Alfa Romeo 155 Q4 Gr. N (SE056) '1993

Nakon što je Fiat preuzeo marku Alfa Romeo od italijanske vlade, počeo je da obnavlja svoju slavu. Kako je zastareli Alfa Romeo 75 bio sa sistemom pogona na zadnje točkove, moralo je da dođe moderno vozilo, sa pogonom na prednje točkove. 1992.g. predstavili su Alfa Romeo 155.

Platformu je delila sa Lancia Delta i Fiat Tempra. Mada, uglastog dizajna, bila je prilično aerodinamična. Koeficijent otpora vazduha je bio 0.29 sto je dobar rezultat. Funkcionalna unutrašnjost dobro je pratila tadašnje trendove, a međuosovinsko rastojanje od 254 cm nudilo je vrlo dobru prostranost. Prtljažnik je imao zapreminu od 525 litara.

Pogon su davali benzinski motori zapremine od 1.7 do 2.5 litra, snage 115 do 190KS, kao i dizel modeli 2.0 sa 90 i 2.5 sa 125KS.


A onda se 1993.godine pojavila verzija Alfa Romeo 155 Q4. Alfa Romeo 155 Q4 je sportska verzija sa pogonom na sve točkove koji je zamenio Alfa Romeo Milano Quadrifoglio Verde. Doneo je razne tehnologije iz Lancia Delta HF Integrale Evo kao što su turbo punjenje i sistem sa pogonom na sve točkove.

     [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Verzija Q4 je bila sa 2.0 litarskim turbo benzincem i stalnim pogonom na sva četiri točka, pozajmljenim iz ''kraljice relija'' Lancije Delte HF Integrale.  Bila je to praktična limuzina sa četvoro vrata. Kutni izgled vozila bio je u trendu kada je model predstavljen na Sajam automobila u Ženevi.

Sta oznaka Q4 označava: „Q“ znači quadrifoglio – italijanska oznaka za detelinu sa četiri lista - i primenjena je na modele Alfa Romea visokih performansi, dok „4“ označava pogon na sva četiri točka. Jednostavno.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Uzak prednji kraj sa Alfa Romeo znakom u sredini ispružen preko haube izgledao je sveže i moderno. Sportski izgled kasnije je poboljšan uvođenjem šireg tela. Unutar kabine nalazio se dugačak spisak sadržaja. Auto je imao klimatsku kontrolu, električne prozore i učvršćena sedišta. Uostalom, to je bio sportski brend.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
    
Alfa Romeo 155 Q4 je koristio tri različita stepena prenosa (normalni napred, epiciklični u sredini (uključujući Ferguson viskoznu spojnicu) i torsen samoosiguravanje sa zadnje strane). Model je bio dostupan  sa elektronski podesivim vesanjem sa dva podešavanja amortizera (automatskim i sportskim).

Pošto se Alfa Romeo 155 Q4 zasniva na Fiatovoj platformi sa pogonom na prednje točkove, 155 Q4 ima opterećenje prednje težine od 61%, čime je izgubila na skoro neutralnoj raspodeli težine Milano QV-a. Međutim, sistem sa pogonom na sve točkove omogućavao je 155 Q4 vece ubrzanje i superiornije prianjanje na  asfaltnim putevima u odnosu na prethodnika.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Alfa Romeo 155 Q4 pokreće 2-litarski turbo-motor (1995 cm3), snage 190 KS pri 6000 o/min. Obrtni moment je 297 Nm. Maksimalna brzina je bila oko 225 km/h, a ubrzanje od 0-100 km/h iznosilo je 7 sekundi. Snaga se na pogonske tockove prenosila preko 5-stepenog manuelnog menjaca. Dimenzije su: duzina 4443 mm, sirina 1699 mm, visina 1440 mm. Medjuosovinsko rastojanje 2540 mm. Tezina 1445 kg. Potrosnja goriva na 100 km: grad 13,4 litra, otvoreni put 7,7 litara, kombinovano 9,9 litara. Kapacitet rezervoara 60 litara.

Redizajn je obavljen 1995. kada je, između ostalog, proširen trag točkova, unapređen upravljački sistem, rešen određen broj manjih tehnickih problema, a u ponudu su se nasli i 1,8 i 2,0-litarski motori sa 16 ventila.



Proizvodnja je prekinuta 1998. godine, kada je Alfa Romeo 155 zamenjena modelom 156 koji je bio masivan skok napred u pogledu kvaliteta i rafiniranosti i konačno se odmaknuo od klinastog stila što znači da je 155 bila vrhunac tog konkretnog dizajnerskog toka koji datira iz 1977.g.