Istorija automobila marke Abarth

[vitez koja]

Fiat Abarth OT 1000 Spider '1965–68



Fiat-Abarth OT 1000 Spider je kabriolet sa dvoja vrata, zadnjim pogonom, predstavljen u oktobru 1965.godine.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pokretao ga je benzinski cetvocilinfricni, vodom hladjeni, motor zapremine 982 cm3, snage 62 KS pri pri 6150 o/min i maksimalnog obrtnog momenta od 80 Nm pri 4100 rpm. U poređenju sa sedanom verzijom, motor je bio snažniji Tipo 202, pa je najveća brzina iznosila 160 km/h. Snaga motora se prenosila na zadnje tockove preko mauelnog cetvorostepenog menjaca.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tezina automobile je 725 kg. Dimenzije: duzina 3782 mm, sirina 1498 mm, visina 1220 mm. Medjuosovinsko rastojanje 2027 mm. Kapacitet rezervoara opciono 30 litara. Potrosnja je 8.4 litara na 100 km. Ubrzanje od 0-100 km / h je 13,2 sec.

[vitez koja]

Fiat Abarth OTR 1000 Coupé '1965–68


Fiat-Abarth OTR 1000 Coupe lansiran je zajedno sa OT 1000 Coupe, zasnovan na karoseriji od Fiata 850 Coupe-a.



Motor ovog Fiat-Abarth OTR 1000 Coupe imao je potpuno novu Abarth-ovu dizajniranu glavu cilindra sa ventilima raspoređenim u V umesto paralelnih - otuda i R u nazivu, kao oznaka za Radiale, radijalno. Komore za sagorevanje oblikovane su kao dve sferne kapice, jedna oko svakog ventila; postojao je ulazni kanal po cilindru, svaki koji se napajao jednom prigušnicom od dva dvostruka karburatora Solex.
    
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Fiat-Abarth OTR 1000 Coupe imao je snagu od 75 KS pri 6500 o/min i maksimalnu brzinu od 172 km/h. OTR se razlikovao od OT 1000 Coupe pravougaonom prednjom rešetkom na kojoj je značka Abartha.
    
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na Sajmu automobila u Torinu 1965. godine Bertone je na svom štandu pokazao prototip OTR 1000 berlinettu, zasnovanu na 850 Spider, ali sa fiksnim krovom i otvaranjem prednjeg radijatora.

Proizvodnja OTR 1000 završila se dolaskom restiliziranog 850 Coupea 1968. godine.

[vitez koja]

Fiat Abarth 695 SS Asetto Corsa '1965–69


Najpopularnija kreacija Abartha uključivala je modifikovani Fiat 500, 600 i 850. Legendarni Abarth 595 izgrađen je na tehničkim osnovama Fiata 500, njegov motor od 594 cm3 dobio je 22,1 kW i postizao je do 130 km/h zahvaljujući četvorostepenom menjaču (umesto prvobitnih 95 km/h), to je bilo 1963. godine, kada je automobil stvoren.

Kasnije je stvoren 695 SS u kom je karborator Solex 28 PBJ zamenjen sa Solex 34 PBIC sto je uticalo da je snaga skočila na 32 KS.

„ 500“ je Fiat proizvodio od 1957 do 1975. Prava je ikona na četiri točka i jedan od simbola „proizvedenih u Italiji“. Njegov jedinstven i prepoznatljiv dizajn poznat je širom sveta. Fiatov cilj je bio jednostavan: predstaviti na tržište po vrlo povoljnoj ceni novi kompaktni automobil koji je u stanju da poveća broj potencijalnih kupaca.

Na bazi klasičnog Fiata 500, koji je postigao impresivan komercijalni uspeh širom sveta, italijanski proizvođač automobila Abarth proizveo je i nekoliko specijalnih verzija koje karakteriše nepogrešiv sportski i trkački stav. 1964. godine Abarth je predstavio zanimljivu verziju razvijenu na šasiji i karoseriji Fiat Nuova 500: model Fiat Abarth 695 SS Asetto Corsa.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Fiat Abarth 695 SS Asetto Corsa je opremljen motorom od 689 cm3 i dostizao je maksimalnu brzinu od 170 Km/h. 1965. Abarth Fiat 695 SS Assetto Corsa je bila verzija sa poboljšanim performansama i karakteristikama. Automobil je opremljen proširenim blatobranima koji omogućavaju postavljanje širokih Abarth felgi, u 12 inča (135x12 ili 145x12) ili u 10 inča (165x10); dobija i kontrolnu tablu sa četiri brojača i sportski upravljač. 1969. godine, „luksuzne“ verzije uključuju dodatne cevi na odbojnicima, vetrobransko staklo i šipke zadnjeg stakla i lepljive bočne trake, kao i ukrasni škorpion, sav u crvenoj boji, na prednjem poklopcu. Hromene kratice namenjene su samo zadnjem poklopcu.

Sa svojim „5“ menjačem, težinom od 500 kg i snagom od 48 KS, ovaj automobil je dostizao 170 km/h.

Automobil se proizvodio od 1965. do 1969. godine.

[Bozo13]

Hvala za prekrasnu temu!

[vitez koja]

Hvala za prekrasnu temu!

Hvala Bozo !

[vitez koja]

Fiat Abarth OT 2000 Coupe "America" '1966


Fiat-Abarth OT 2000 Coupe America predstavljen je u februaru 1966. Godine. Model je zasnovan na autu Fiat850 Coupe, s tim da je pokretan dvolitarskim motorom.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Vizuelno se razlikovao od modela Fiat 850 Coupe po tome što je imao rešetku između farova, podeljeni prednji branik koji je sa rezervnim točkom bio smesten napred ispod rešetke. Fiat-Abarth OT 2000 Coupe America imao je prošireni prednji i zadnji trag i krila, i ventilirani prednji poklopac.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tezina automobile je 710 kg. Dimenzije: duzina 3608 mm, sirina 1500 mm, visina 1300 mm. Medjuosovinsko rastojanje 2027 mm. Kapacitet rezervoara opciono 30 litara.  Četvorocilindrični benzinski motor zapremine 1946 cm3 davao je 185 KS i mogao je da dostigne maksimalnu brzinu od 240 km/h. Ubrzanje od 0-100 km /h bilo je 5,5 sec. Snaga motora se prenosila na zadnje tockove preko mauelnog petostepenog menjaca.

U dostupnoj literature navodi se da su proizvedena tri primerka.

[vitez koja]

Abarth OT 1300 Coupe '1966–68


Fiat-Abarth OT 1300 lansiranje u novembru 1966.godine.

Abarthov tehnički tim pod rukovodstvom Maria Coluccija razvio je konstrukciju šasije od čeličnog lima na modifikovanoj podlozi modela Simca 1000 na koju je pričvršćeno vesanje sa komponentama izvučenim od modela Fiat 850. Motor je nov konstruisan ali je bio sličan Simca 1.3-litarskom, sa kojim su ucestvovali na auto trkama prethodnih godina. Tada se pojavio Abarth OT 1300, koji je prvi put učestvovao kao prototip u septembru 1965. godine, na auto trci u Nurburgringu u kategoriji do 500 kilograma.

Fiat-Abarth OT 1300 imao je pozadi smesten motor od 1289 cm3, sa dva ventila po cilindru i koeficijentom kompresije 10,5: 1, motor je koristio dva dvostruka Veber 45DCOE9 karburatora.  Prihvaćeno je suvo podmazivanje i pogonski agregat je davao pouzdanih 147 KS pri 8.800 okr/min. Ovaj motor, koji je usavršio Abarth-ov specijalista za pogonske jedinice Luciano Fochi sa pet radilica sa glavnim ležajem, koristio je petostepeni i nazad postavljeni Abarth menjač.
       
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Međuosovinsko rastojanje OT 1300 nominalno je bilo 2015mm, prednji trag 1296 mm a zadnji 1340 mm. Proizvodnja OT 1300 počela je 15. maja 1966. i završila 30. marta 1966. godine, do tada je postignuta proizvodnja od 50 primeraka za koje je FIA zahteva homologaciju kao modela Gran Turismo.

Najznacajnija karakteristika OT 1300 Coupea, osim ogromnog međunarodnog uspeha unutar svoje klase, bilo je i njegovo usvajanje Periscopico usisnog sistema vazduha za hlađenje na zadnjem delu krova kabine. Mnogi su smatrali da periskop unosi usisani vazduh u motor pozadi, ali to nije slučaj. Kako su motor sa zadnjim polozajem i prednji hladnjak doprinosili toploti kabine, nekoliko automobila je bilo opremljeno periskopskim usisnim sistemom na krovu koji je dovodio hladan vazduh direktno u kabinu vozača. U ovoj konfiguraciji model je odgovarajuće dobio nadimak Periscopio.

Čitav automobil prekriven je elegantnim kućištem od staklenih vlakana, koje je konstruisao Mario Colucci, a koje je proizvedeno u Siboni & Basano u Torinu. Ispred je bio veliki otvor za dovod vazduha u hladnjak koji je potom izvučen na vrhu haube. I prednji i zadnji deo su bili zglobni i pružali su široki pristup voznoj opremi.
       
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Vizuelno je identičan kao OTR 1000 sa širenom točkova od 2,5 inča, koristio je motor serije Fiat 124 sa zapreminom od 1289 cm3.

Automobil je dobio drugačiji karburator, podižući snagu motora na 75 KS pri 6000 o / min. Maksimalna brzina iznosila je 172 km/h, isto kao i moćan OTR 1000, ali zahvaljujući jednostavnijem motoru, automobil je bio jeftiniji i fleksibilniji pri svakodnevnoj vožnja.

1967. godine dizajn je ažuriran tako da je šasija proširena, dodavanje “lopate” na krovu koja je karburatorima davala svež vazduh uključujući veće zadnje staklo od pleksiglasa i vrlo mali spojler.

Tezina automobile je 655 kg. Dimenzije: duzina 3830 mm, sirina 1620 mm, visina 1040 mm. Medjuosovinsko rastojanje 2015 mm. Kapacitet rezervoara opciono 30 litara.  Ubrzanje od 0-100 km /h bilo je 5,6 sec, a od 0-200 km/h 25 sec. Snaga motora se prenosila na zadnje tockove preko mauelnog petostepenog menjaca.

Ovaj mali automobil je osvojio mnogo značajnih pobeda za Abarth. Sve u svemu, i serija I i serija II OT 1300 bile su veoma uspešne. Osvojio je svetsko prvenstvo Grand Touring u divizijama 1966. i 1967. i prvenstvo Italije 1966., 67. i 68. grupe 4.

[vitez koja]

Abarth 1000SP '1966–70


Napredujući sve više i više prema sportskim prototipima, Abarth je lansirao 1000 SP tokom prezentacije u aprilu 1966.

Kao i prethodni trkački automobili Abarth 1000, 1000 SP je koristio poznati tvin-cam 1-litarski motor koji je izveden iz Fiat 600D i radikalno podešen za proizvodnju 105 KS. Postavljen je u šasiju sa niskim cevima i istom konstrukcijskom tehnikom koju je inženjer Mario Colucci koristio za ranije Abarth-ove trkačke automobile.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Snagu je obezbedio Abarth-ov poznati i veoma dobro proveren četverocilindrični agregat sa kapacitetom od 982 cm3. Sa odnosom kompresije od 10,5: 1 i dovodom goriva kroz dva dvostruka Veber karburatora, ovaj motor je postizao 105 KS pri 8000 okr / min. Veliko vetrobransko staklo u skladu sa savremenim FIA-ovim pravilima o sportskom prototipu i nisko ulegnuta, elegantna obloga karoserije bila je od livenog staklenog vlakna. Snaga motora od 105 KS u sportskom prototipu težine samo oko 480 kg davala je maksimalnu brzinu od nekih 220 km/h.

Ovaj motor je postavljen ispred zadnje osovine i podržan složenom šasijom. Glavna razlika između 1000SP i svih ranijih Abarths cevi sa cevima bili su dvostruki hladnjaci koji su bili postavljeni na obe strane motora i koji su dovodili vazduh sa obe strane kabine.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Telo koje je rezultiralo bilo je dramatično nisko, razlikovalo ga je spljošteni profil i vetrobransko staklo Perspek. Izrađen je od stakloplastike, a prednji i zadnji deo se mogu otvoriti za lak pristup mehanici automobila.

Debitantno je nastupio na 14. Coppa della Collina u Pistoji u maju 1966. godine. Vozilo ga je Anzio Zuccchi, automobil je zauzeo respektabilno peto mesto. Mesecima kasnije, novi motor od 1289ccm ugrađen je u sličnu šasiju i na odgovarajući način nazvan 1300 SP. Varijante od dva litra pojavile su se 1967. godine. Dok su proizvodni sportski automobili odneli najveći deo pobeda na Abarthu, 1000 SP je doneo niz pobeda u periodu od 1966. do 1971. Doneo je puno pobeda u kategoriji prototipa od 1000 kubika, uključujući i pobede u poznatim kruznim trkama kao što su Nurburgring, Mugello, Vallelunga, Monca i Targa Florio. Oni su bili upotpunjeni bezbrojnim pobedama na brdskim trkama na kojima je model često pobeđivao.

Tezina automobile je 480 kg. Dimenzije: duzina 3525 mm, sirina 1645mm, visina 975 mm. Medjuosovinsko rastojanje 2200 mm. Kapacitet rezervoara opciono 30 litara.  Ubrzanje od 0-100 km /h bilo je 5,9 sec. Potrosnja na 100 km iznosila je 10,2 litra. Snaga motora se prenosila na zadnje tockove preko mauelnog petostepenog menjaca.

[vitez koja]

Fiat Abarth 2000 Sport Spider '1968


Sportski automobile Fiat Abarth 2000 Sport Spider, interno poznat kao SE010, bio je deo ambicioznog plana za dobijanje Abarth-ove homologizacije za klasu Group 4, što je zahtevalo proizvodnju najmanje 25 primeraka. Abarthova kompanija uspela je da ispuni ovaj kriterijum 01. aprila 1969.godine, tako da je novi Abarth 2000 Sport Spider sjajnim debijem pobedom u brdskoj voznji na francuskom brdu Ampus 07. aprila 1968.g. sa vozacem Peter Schetty-jem ostvario ubedljivu pobedu.

Originalni dizajn Fiat Abarth 2000 Sport Spider odlikuje „Cuneo“ ili „klin“ oblik Abarthovih sportskih prototipa. Model je nastao 1969. godine, a na njega je snažno uticao predstavljeni aerodinamički učinak gasne turbine Lotus Type 56 sa Indianapolis singe-seater Speedway cars iz 1968.g. Dizajn je uradio Abarthov provereni glavni inženjer Mario Colucci, dugogodišnji zagovornik postavljanje motora ispred linije zadnje osovine, sto je bilo u direktnom sukobu sa stavom njegovog šefa, Carla Abarth-a, koji je uvek više voleo ugradnju motora, iza zadnje osovine.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

To nije bilo uobičajeno za sportski prototip, pa je Abarth-a ova konfiguracija izazvala prilično veliku raspravu između Carla Abarth-a i glavnog inženjera Mario Colucci-a. Abarth nije popuštao uprkos podeli težine 38/62. Generalno, Abarthovi stavovi su prevladavali, i motor je bio “obešen sa leđa”.

U stvari, Colucci je taj automobil dizajnirao kao razvoj uspešne šasije za Abarth 1000SP, a zatim je istu smestio u novo-zamišljeni oblik karoserije „Cuneo“ ili „klin“. Ranije stečeno iskustvo Colucci je iskoristio, pa je novi model, kao i njegov prethodnik, imao šasiju svemirskog okvira. Napravljena je od hrom-molibdenskih cevi od 22 mm sa vecpm čvrstocom koju su davale dvostruko laminirane ploče od fiberglasa. Kako se navodi, kompletna šasija je težila 47 kilograma. Napred je SE010 (Fiat Abarth 2000 Sport Spider) imao dvostruko vesanje, dok su pozadi bile poluge sa obrnutim donjim zupčanicama i gornjim polugama.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Karoserija od stakloplastike smeštena na 2000 Sport Spider bila je potpuno nova. Nestao je krivudav dizajn i umesto njega korišćen je upečatljiv oblik klina. Nos je bio posebno prepoznatljiv po velikim ulazima i velikim pokrivenim farovima sa po dve svetlosne jedinice. Ovaj automobil je zaradio nadimak "Quattre Fari" ili četiri svetla. Dizajn je takođe imao vetrobransko staklo pune širine i odsečen rep.

Korišćeni motor bio je poslednja evolucija poznatog Tipo 236 četvorocilindraša. Snagu vozilu je davao poznati Abarth-ov 4-cilindrični 16-ventilski motor, zapremine 1946 cm3, snage 250 KS pri 8700 o/min. Kućište je izrađeno ručno u fabrici Abarth Corso Marche, pod nadzorom Giuseppea Manera. Ukupna tezina bila je svega 575kg. Nakon svog pobedničkog debija, Sport Spider 2000 nastavio je sa pobedama i bio je uspešan na autotrkama u ranim 1970-ima. Pored motora sa 16 ventila, predstavljena je i verzija sa 8 ventila koja je bila pogodnija za uspone na brda. Manji motori su ugrađivani tamo gde su terenski uslovi autotrka to zahtevali.
Prvi model Abarth-ove serije „Cuneo“ sportskih prototipa - automobila sa moćnim motorom 2000, predstavljen je početkom sezone 1969.g.

Tehnicke karakteristike: Motor je benzinski, 4-cilindrični sa po 4 ventila po cilindru, zapremine 1946 cm3, snage 256 KS. Konstrukcija i glava su od legure aluminijuma. Kompresija 11,5 : 1. Dovod goriva je preko dva karburatora Weber 58 DCO3. Pogon je na na zadnjim točkovima (RWD) preko manuelnog 5-stepenog menjaca. Karoserija sa dvoja vrata. Težina je 575 kilograma. Dužina 3.850 mm, sirina.780 mm, visina 970 mm. Međuosovinsko rastojanje 2.085 mm. Distribucija težine 38% napred / 62% pozadi. Najveća brzina 270 km/h. Ubrzanje od 0- 100 km/h je 4.1 sekunda. Potrošnja goriva 12,8 lit/100km.

Jedan od najvećih uspeha bio je 1968. godine na 500 km Nirburgringa, gde su tri modela sa 1,6-litarskim motorima uspela da postignu pobedu od prva tri mesta, vođeni od strane stručnjaka za brdske trke Edoarda Lualdija Gabardija. Čak i nakon što je Abarth predstavio nove sportske automobile sa zadnjim i srednjim motorom, SE010 je ostao konkurentan. I danas je jedan od sjajnih Abarth sportskih automobila koji je imao je veliki uspeh na stazi i brdskim trkama.



Potvrdjenih podataka nema, ali se veruje da je pored prvih 25 primeraka napravljeno jos najmanje dodatnih 25 primeraka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
1970. godine se pojavio model Fiat Abarth 2000 Sport 'Entrobordo' koji je pobedio na svom međunarodnom debiju u Ricard-Castellet-u u Francuskoj, kojim je upravljao Mario Casoni.

[vitez koja]

Abarth Scorpione 1300 Corsa (Tipo 104/N) '1968–69


Abarth Scorpione 1300 Corsa se razlikuje od Abarth-ovih automobila kakve poznajemo danas, s tim da je prvi trag upravo u nazivu. Moderni Abarth modeli se ne brendira isključivo kao Abarth, već kao sub-marka za Fiat. Scorpione je poslednji automobil koji je potpuno razvio Abarth, mada se u njemu još uvek može naći dosta Fiatovih delova.

Na salonu u Torinu, oktobra 1968. godine, Abarth je predstavio Abarth Scorpione 1300 Corsa.
Automobil je prepravljena verzija tjunera Lombardi Grand Prix-a, sama po sebi prepravljena verzija zasnovana na Fiat 850 Coupe-u. Međutim, poreklo ovog vozila potice od Carrozzeria Francis Lombardi i dizajnera Pio Manzua. Abarth je ideju prilagodio svojim potrebama i ugradio je u motor iz Fiat Abarth 1300 (1280 cm3), koji je proizvodio 125 KS. Automobil je bio zanimljiv i po tome što je imao sveobuhvatno nezavisno vešanje i diskove na sva četiri točka.

Automobil je prvi put razvijen kao Lombardi 1968., a ubrzo nakon toga predstavljen je i Abarth-ov model.
      

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Stil Scorpione-a uglavnom nije promenjen u odnosu na Grand Prix, ali je neprepoznatljiv po tome što se zasniva na Fiat 850-u. Fiat 850 je bio (vrlo) mali ekonomičan automobil vrlo “utilitarian” dizajna. Lombardi je svoj potencijal kao platformu sportskog automobila video zbog zadnjeg smestaja motora. Ipak je to vrlo mali automobil on teži 1390 kilograma. Nos nije bio tako strmo nagnut i imao je skočne farove. Kanali NACA u zadnjem delu karoserije takođe su po meri. Mnogi su smatrati ovo vrlo atraktivnim, ali to nije bilo zamišljeno da bude privlačno, već je dizajnirano da ide brzo.
  
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Poimanje unutrašnjosti bilo kojeg trkačkog automobila je velikodušno i siroko, tako da i ova nije ništa drugačije. Model kupea je sa dvoja vrata. Sedišta su klasicna, a veliki centralni kablovski profil postavljen na sredinu a prisutan je uobicajen tapacirung i radio.

U raznim oblicima, Grand Prix je bio ponuđen sa nekoliko različitih motora. Originalni Lombardi je koristio motor iz Fiata 850 na kojem je zasnovan. Bio je to četvorocilindrični motor, zapremine 813 cm3, koji je proizvodio 43 konjske snage. Kako je broj konjskih snaga bio nizak, i to je bilo deo motivacije Abarth-a da napravi neke promene. Tako ga je Abarth nadogradio na 903cm3 koji je imao 52 konjske snage.

Nadogradnja ovog problema brzo je prevazidjena, pa je uskoro je stigao i „Abarth 1300 Scorpione“, sa motorom 1280 cm3 iz Fiata 124 koji je imao 75 konjskih snaga. To je opet dodatno podešeno da bi motor na kraju davao 125 konjskih snaga. Motor pokreće točkove putem 4-stepenog ručnog menjaca. Navedena težina vozila je 670 kg. Navedena maksimalna brzina je 185 km/h, a ubrzanje od 0-100 km/h za 10,5 sec.

Tehnicke karakteristike: Dovod goriva je preko karburatora Solex 32PHH. Pogon je na na zadnjim točkovima (RWD). Karoserija je sa dvoja vrata. Dužina 3.610 mm, sirina 1495 mm, visina 1050 mm. Međuosovinsko rastojanje 2.045 mm. Distribucija težine 38% napred / 62% pozadi. Najveća brzina 270 km/h. Kapacitet rezervoara opciono je 30 litara. Potrošnja goriva 9 lit/100km.

[vitez koja]

Abarth Fiat 1000 TCR Group 5 '1968–70


Model Abarth Fiat 1000 TCR Group 5 rođen je iz uobičajene Abarth-ove želje da tehničke propise podigne do krajnjih granica kako bi stvorio trkacki automobile krajnjih granica u ciljanoj kategoriji. U ovom konkretnom slučaju kategoriju je stvorila FISA početkom 1965. za turističke automobile i nazvala je „Grupa 5“ (kako je navedeno u odeljku J sportskih propisa). Osnova Grupe 5 bila je da su automobilima Grupe 1 i 2 bilo dozvoljeno da izvrše značajna poboljšanja performansi na mnogim delovima automobila uključujući motor, vesanje, širinu točkova, karoseriju itd.

Abarth je preuzeo postojeći model  Berlina 1000 i izvršio neophodne modifikacije kako bi najbolje iskoristio propise grupe 5, od kojih je najznačajniji bio razvoj nove glave „Radiale“ za motor od 1000cm3. Ovaj motor je prvi put demonstriran krajem 1965. godine, glavna karakteristika je da su komore za sagorevanje „radiale“ sačinjavala dva međusobna hemisferna dela, stvarajući tako vrlo efikasno okruženje za prenos energije sagorevanja u fizičko kretanje klipa prema dole. Druga važna modifikacija bili su četiri potpuno odvojena izduvna otvora za razliku od prethodno "twined" priključaka Fiata 600/750, ova nova konfiguracija je pomogla povecanje povratnog pritiska sto je uticalo na dodatno pojačanje snage motora. Početna snaga ovog motora iznosila je 95 KS. Zahvaljujući novim propisima, položaj motora je spušten, čime je spušten centar mase i olakšano rukovanje.
       
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Automobili grupe 5 razlikovali su se po broju „5“ prikazanom u trougaonoj crvenoj boji na zadnjem delu automobila, kao i na prednjem delu krova.

Početkom 1970. godine, FISA je ukinula Grupu 5 i umesto toga promenila tehničke zahteve za Grupu 2 omogućavajući veću slobodu za modifikacije kako bi se automobili dotadasnje grupe 5 uklopili u navedenu grupu a takođe mogli i dalje modifikovati. Nova grupa se zvala Group 2/70 (za godinu uvođenja), a Abarth je za tu sezonu (1970) predstavio poslednju generaciju modela 1000 TCR sa, mnogim izmenama, širim trakama i lukovima i većom snagom motora (sada preko 100 KS) zahvaljujući većem odnosu kompresije od 13:1 i dva dvostruka karburatora Weber 40 DCOE.

Ubrzo nakon prezentacije pojavio se fiksni aerodinamični poklopac prtljažnika od stakloplastike, ali nije trajao dugo zbog ispoljenih problema tokom eksploatacije vozila.

Model Abarth Fiat 1000 TCR Group 5 je limuzina sa 2 vrata, 4 sedista i benzinskim motorom Line-4, zapremine 982 cm3 snage 101 PS. Ubrzanje od 0 do 160 km/h 26,4 sec. Dužina 3.530 mm, sirina 1390 mm, visina 1400 mm. Međuosovinsko rastojanje 2.000 mm.

Motor pokreće točkove putem 5-stepenog ručnog menjaca. Navedena težina vozila je 583 kg. Navedena maksimalna brzina je 178 km/h, a ubrzanje od 0-100 km/h za 7,4 sec. Kapacitet rezervoara opciono je 31 litara. Potrošnja goriva 7,7 lit/100km.

[vitez koja]

Fiat Abarth OT 1000/1300 Coupe '1968–70


Abarth-ovi automobili imali su, u nacelu, standardni Fiatov karoserijski deo, sa spoljašnje strane uobicajeni, ali sa unutrašnje strane napravljeni da bi izvukli maksimalnu snagu iz najmanje količine zapremine. Jedan od njegovih najboljih modela je jedan od manje poznatih, zahvaljujući skromnoj eksterijeru. Bio je to Fiat-Abarth OT 1000 Coupe. Automobil je zasnovan na Fiat-ovom modelu 850 kupe. “OT” znači Omologato Turismo, oznaka dodeljena automobilima koji ispunjavaju homologacione zahteve za Touring automobile i UT trke.

Unutrašnjost automobila je udobna i prostorna, ali prilično spartanska. Dva velika instrumenta - brzinomer i tahometar preuzeti su od osnovnog Fiata 850, ali veći brojevi na njihovim loznakama nagoveštava potencijal motora.

Iako dizajn karoserije ne iznenađuje, prisutan je, klasičan oblik. Pripisuje se Fiatovom inženjerskom dizajnerskom timu na čelu sa Mariom Boanom, mlađim. Razlike između standardnog Fiat 850 kupea i ovog Fiat-Abarth-a uglavnom su u nosu: OT nosi oblik sa "Fiat Abarth 1000 "na obojenoj plastici okružen tankom hromiranom oblogom. Abarthov grb škorpiona nalazi se levo postavljen  na traci oznake modela automobile, blize desnom faru.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Spoljašnost, koja je direktno iz fabrike „Fiat“, nema onu završnu obradu koja se očekuje. Abarth je osvojio mnoga prva mesta na trkama, iako je automobil bio gotovo potpuno originalan. Osećalo se da većina njegovih nedostataka potiče iz grubih varova koje je fabrika ostavila.

Abarthovi motori za OT seriju je započeli su sa malim agregatom iz Fiat 600, modifikovanim na zapreminu od 843 cm3, da bi mogao ucestvovati u trci klase  850. Kada je engleski Cooper izasao na trkacku stazu, Abarth je reagovao tako što je istisnuo dodatnih 150 kubnih centimetara iz istog bloka, stvarajući 1000 OT. U poređenju sa visokoremobilnim i pomalo neznim 850, motori 1000-te su bili mnogo fleksibilniji, a snaga se kretala oko 80 KS pri 7.400 o/min sa novom maksimalnom brzinom od 190 km/h.

Fiat Abarth OT 1000 Coupe imao je nezavisno vešanje poprečno postavljenim opružnim listovima napred i opružnim oprugama pozadi. Hidraulički teleskopski dvostruko delujući amortizeri i šipke protiv prevrtanja dolazili su sa prednje i zadnje strane. Standardni točkovi bili su 13 inča sa 4-1 / 2-inčnim felnama, mada su naplaci od 5 i 5-1 / 2 inča bili opcionalni. Kočnice su bile Girling diskovi napred i dobos sa zadnje strane, osim ako nije naručena opcija sa diskovima na sva četiri točka. Diferencijalne i završne pogonske jedinice ugrađene su u kućište prenosa i dostupne su u tri različita odnosa: 8,37: 1, 8,39: 1 ili 9,37: 1. Transmisija je bila četvorostepena, mada su prodajne brošure nudile opciju 5. i 6. stepena prenosa; međutim, nijedna od ovih opcija nije postojala u dostupnim automobilima.

Procene su da je model  Fiat Abarth OT 1000 proizveden u oko 50 primeraka.


Pored ovog modela, 1968.g. pojavio se indenticni model, oznake Fiat Abarth OT 1300 Coupe sa jacim motorom.Rezultat direktne tržišne konkurencije bio je model  sa motorom Line-4, zapremine 1280 cm3, snage 75 KS. Pogon na zadnje tockove (RWD).

Model Abarth Fiat OT 1300 Coupe spadao je u kategoriju S-C (sport coupes). Imao je dvoja vrata, 4 sedista i benzinski motor Line-4, zapremine 1280 cm3, snage 75 KS. Ubrzanje od 0 do 100 km/h 11,1 sec. Dužina 3.508 mm, sirina 1500 mm, visina 1300 mm. Međuosovinsko rastojanje 2.027 mm.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Motor pokreće točkove putem 4-stepenog ručnog menjaca. Navedena težina vozila je 755 kg. Navedena maksimalna brzina je 164 km/h. Kapacitet rezervoara opciono je 30 litara. Potrošnja goriva 8,8-10,5 lit/100km.

Period nastanka ovih modela za sve italijanske proizvođače automobile bio je tezak, pa i za Abarth-a. Štrajkovi rada, rastući troškovi goriva i maziva, kazneno italijansko zakonodavstvo i Fiatova rastuća ravnodušnost prema Abarth-ovim trkačkim aktivnostima doveli su do teskog stanja krajem 1970. Rezultat, Carlo Abarth predao je kontrolu nad svojom kompanijom Fiat-u u oktobru 1971, završavajući 22 godine čarobnjaštva u auto industriji.

[vitez koja]

Fiat Abarth 2000 Scorpio '1969


1968. godine, Abarth i Pininfarina su sastali i dogovorili kako bi stvorili automobil sa Abarth-ovim nadograđenim Fiat motorom. Koncept novog vozila nazvan Scorpio Fiat Abarth 2000 dizajnirao je iste (1968) godine Pininfarina prema projektu Filippo Sapinoa. Koncept nastao u ranim danima ere klina, šasijom pozajmljenom od Abarth 2000 Sport Spider SE, a zatim je Pininfarina iskoristio svoju magiju kako bi je pretvorio u umetničko delo.

Njihov rezultat je bio Škorpion 2000; suludo jednostran auto koji čak izgleda i kao škorpion. Njegovo ime nije očigledna referenca na logotip poznatog proizvođača automobila iz Torina; proizlazi iz činjenice da automobil zapravo ima profil škorpiona, njegova ispušna cev podseća na smrtonosni rep škorpiona. Ovo je definitivno jedan od najatraktivnijih automobila sa oznakom Abartha.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Predstavljen je na Salonu automobila u Briselu u januaru 1969.g. Najistaknutiji znak izložbenog automobila bila je ravna linija koja se protezala od nosa sve do krova, odstupajući od tradicionalnog principa nosa, kokpita i repa.

Vetrobransko staklo sa krošnjama koje obilazi kokpit (odsustvo A-stubova), nude savršen pogled iz kokpita od 180 stepeni. Tu je i centralna traka za skočna svetla sa šest odvojenih svetala, a pozadi izgleda nedovršeno, što omogućava spektakularan pogled na motor ovog monstruma. Takođe ne postoji smeštaj za konvencionalna vrata, umesto toga celo vetrobransko staklo se može podići da bi se dobio široki pristup kokpitu. Kabina je veoma minimalistička s jednostavnom komandnom tablom kojom dominira veliki obrtomer.
       
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pokrece ga 2,0-litarski (1946 cm3), šesnaest ventilski četvorocilindrični motor, postavljen iza zadnje osovine (uzduzno), koji je Abarth unapredio da bi proizveo snagu od 220 KS pri 8700 o/min. Kompresija 10,5: 1. Tezina automobile je samo 670 kilograma. Snaga motora i njegova tezina dovoljni su da brzinu do 100 km/h postigne za 4,2 sekunde i omogući maksimalnu brzinu od 281 km/h. Pogon je na zadnje tockove (RWD). Snaga se prenosi preko 5-to stepenog manuelnog menjaca.

Dužina / Širina / Visina: 3.780 mm / 1.780 mm / 970 mm. Međuosovinsko rastojanje je 2.085 mm. Kapacitet rezervoara za gorivo je 60 litara. Gume 4.5/8.0 x 13 / 5.0/10.0 x 13.

Napravljen je samo jedan primerak.

Uprkos konceptu, automobil je bio i jeste u potpunosti funkcionalan. 2014. godini automobil je izašao iz duže hibernacije i pojavio se u vili Concorso d'Eleganza d'Este iste godine. Okupljena publika bila zapanjena ne samo svojim neverovatnim dizajnom, već i monstruoznim zvukom koji je izašao iz tog ogromnog topa koji izgleda poput kupole tenka a što ga znamo kao izduvna cev..



Vlasnik primerka je japanski arhitekta Širo Kosaka. Fiat mu je dozvolio da kupi automobil ali samo ako pristane da otvori Fiat muzej. 1992. kupio je automobil, koji je sada deo njegove kolekcije Abarth u Galeriji Abarth, blizu jezera Yamanaka Lake u Japanu. Neki izvori tvrde da je trenutna cena Škorpije oko tri miliona dolara.

[vitez koja]

Fiat-Abarth 3000S SE016 Cuneo Prototype '1969


Dizajn karoserijskog sportskog prototipa u obliku “Cuneo” ili „klina“ pojavio se 1969. godine i na njega je pod velikim uticajem demonstrirani aerodinamični učinak automobila Lotus Tipe 56, gasne turbine na Indianapolis singe-seater Speedway cars 1968.godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Dizajn je uradio Abarth-ov glavni inženjer Mario Colucci, dugogodišnji zagovornik postavljanja centralnog motora ispred linije zadnje osovine, dok je Carl Abarth uvek insistirao na ugradnji motora iza zadnje osovine.

Fiat-Abarth 3000S SE016 Cuneo prototip, 1969.g. dizajnirao je inženjer Mario Colucci. Prototip sportskog automobila imao je V8 motor sa srednjim montiranjem.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Septembra 1969.g. pojavio se novi prototip “Cuneo” sa srednje ugrađenim V8 motorom, predstavljen u februaru 1970.g.  Abarth je lansirao ovaj najnoviji model sportskog trkačkog automobila, koji je prvenstveno bio namenjen novim mladim, neiskusnim, vozačima koji su napravili svoje prve korake na auto trkama malih automobila ili su se takmicili u voznji kartinga, a koji su stremili ka jacim četvorotočkašima.

Predstavljen je Abarth 3000S SE016. Automobil je pogonio 4-cilindrični benzinski motor, zapremine 982  cm3, koji je bio postavljen iza zadnje osovine, a pripadajući petostepeni menjač je smesten ispred njega prema vozacevoj kabini. Ugradjeni motor je davao oko 120 KS pri 8.200 o/min. Međuosovinsko rastojanje bilo je 1950 mm, a automobili (u zavisnosti od ugradjenih materijala) su težili od 400 kg – 882 kg.

Ovi mali sportski trkački automobile brzo su dobili nadimak Abarth “Millino”.

[vitez koja]

Fiat Abarth 595 Competizione (110) '1969–71


Pocetkom 1969.godine, trzistu je predstvljen novi model Fiat Abarth 595 Competizione.

Zapravo, ovaj specifični model je nastao po narudzbini sluzbenog prodavca Fiata “Sicauto Spa” iz Milana u martu 1969. godine.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Narudžba je realizovana sa mnogim opcijama kao što su kožni volan, alarm, tvrdi gornji deo krova (dostupan originalni meki gornji deo) i sportsko sedište Lancia Stratos Alcantara na mestu vozača (mada je i standardno takođe bilo dostupno). Na prednjoj haubi imao je oslikanog skorpiona, sluzbeni znak kompanije Abarth.



Sve je dokumentovano potpisivanjem kupoprodajnog ugovora.

Sva dokumentacija iz naloga za kupovinu, knjiga za održavanje i mnogi drugi papiri do danas su sacuvani u izvornom obliku.