Istorija automobila marke Abarth

[vitez koja]

Fiat Abarth 131 Rally '1976–78


Iskustvo stečeno prethodnih godina na razvoju Fiat Abartha 131 Mirafiori "Evoluzione" (SE031) posluzilo je  inženjerima kompanije Abarth da rade na Fiat 131 limuzini sa 2 vrata.

Dizajn i konstrukcija karoserije povereni su Bertone Style Centre. Za razvoj 131 Abarth-a zaslužan je tim na celu sa Cesare Fioriom koji je naporno radio na stvaranju uspešnog reli automobila. Fiberglas i aluminijum korišćeni su za pravljenje lakog automobila koji je ličio na Fiat 131 Mirafiori ali u verziji sa dvoja vrata. Za smanjenje težine, Fiat 131 Abarth Rally je bio opremljen poklopcima od smole, kao I branicima, te aluminijumskim vratima. Zatim su dodani veći lukovi i spojleri na točkovima kako bi se obezbedila potrebna snaga. Izuzetno veliki dinamički usisi vazduha na levoj strani poklopca i na bočnim stranama olakšali su hlađenje mehaničkih delova.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pogon automobila odradili su Abarthovi tehničari. U model Fiat Abarth 131 Rally ugradjen je četverocilindrični motor zapremine 1.995 cm3 sa glavom od lakih legura, dvostrukom bregastom osovinom, 16 ventila i Kugelfischer mehaničkim ubrizgavanjem. Trkacka verzija, sa Weber karburatorom sa dva grla, davala je nominalno 140 konjskih snaga, ali je ubrizgavanjem dostigla 225 KS, kasnije porasla na 245 KS. Mehanicki menjač je sa pet stepeni prenosa sa prednjim kvačilom, a ZF samoblokirajući diferencijal (samo u trkačkoj verziji) prenosio je snagu na niskoprofilne Pirelli P7 gume. Ostale promene odnosile su se na nekoliko promena na paketu vešanja, kao i nekoliko drugih detalja koji su mu omogućili dominaciju na međunarodnoj sceni do 1980.g.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]    

Maksimalna brzina je bila oko 190 km/h. Tezina vozila je od 950-1020 kg.

U periodu između 1976. i 1978., proizvedeno je 400 primerka - minimalni broj koji je u skladu sa FIA- propisima o trkama grupe 4 - nakon čega se model Fiat 131 Abarth Ralli Gr.4 brzo nametnuo na takmičenjima širom sveta.

Fiat 131 Abarth bio je veoma uspešan reli automobil; tri puta je osvajao Svetsko prvenstvo u reliju, 1977, 1978 i 1980.g.



Nakon dve pobede na trkama Trabucchi i Valli Piacentine rally-ima, na prvenstvu Italije 1976., Rally Fiat 131 Abarth trijumfovao je u svojoj debitantskoj trci Evropskog prvenstva 1976., reliju Elba Island. 1976. godine takođe je osvojila reli za 1000 jezera u Finskoj, ovog puta u okviru Svetskog prvenstva. Za ovaj uspeh zasluzan je finski as vozac Markku Alen, koji je na 1000 jezera četiri puta vozio 131, tri puta uzastopno. Isti vozač osvojio je i poslednji uspeh 131 Abarth-a, na mitingu Portugala 1980. godine.

[vitez koja]

Autobianchi A112 Abarth Trofeo '1977


Na osnovu iskustava sa Autobianchi A112 Abarth od pre dve godine, moto-moto odsek Fiat grupe pripremio je Ii predstavio 1977.godine, model Autobianchi A112 Abarth Trofeo.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

       
Radi se o modelu sa sledecom specifikacijom: pokretao ga je motor od predhodnog modela kome je zapremina povecana na 1.050 cm3, a snaga na 70 KS. Karburator je Weber 34DMTR (standard za A112 Abarth je bio 32DMTR). Menjac je mehanicki sa 4 stepena prenosa. Podesivo prednje vesanje sa ojačanim prednjim nosačima. OMP rol kavez sa cvrstim nosacima protiv prevrtanja. Ugradjena su Sparco FIA sedišta i OMP FIA pojasevi sa 6 tacaka. Svetlosnu grupu cine PIAA rally spotlights x2 i Carrello Rally spotlights x2. Tockovi su aluminijumske felne 6x13 inča sa Yokohama A032 takmičarskim gumama.

 
 

[vitez koja]

Fiat 128 Abarth DE-spec '1977–78


Krajem '60-ih godina prošlog veka u Torinu su spremali naslednika Fiata 1100. U to vreme, od strane pojednih evropskih proizvodjaca pojavilo se nekoliko novih modela u segmentu ekonomičnih automobile koji su za kupce bili jako primamljivi. Vozila su bila udobnija, prostranija, boljih performansi i modernog dizajna. U takvoj situaciji, Italijani su se bacili na posao razvoja automobila koji će biti konkurentan i doneti novine na polju dizajna i tehničkih rešenja.

Kao osnova za novi model poslužila su iskustva Fiatovog dizajnera Dante Giacosea, pri izradi prototipa modela Autobianchi Primula – kompaktnog automobila sa motorom zapremine 1100 kubika postavljenog poprečno, sa prednjim pogonom i nezavisnim zadnjim vešanjem.

Tako je 1969.g. predstavljen Fiat 128. Bio je to trenutak kada je došlo do kompletnog raskida sa prošlošću na polju mehanike. Dotadašnji „fijat 1100“, koji se smatrao uspešnim modelom, zamenjen je „128“. Razlika je bila ogromna. Iako je zadržan kockasti dizajn koji je bio aktuelan u to vreme, tehnički je predstavljao revoluciju.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Bio je to prvi kompaktni auto na svetu sa prednjim pogonom koji je objedinio poprečno postavljen motor pogonjen zupčastim kaišem sa ventilima bez klackalica, bregasto vratilo u aluminijumskoj glavi motora, Mekferson vesanje napred sa disk kočnicama a pozadi trougaona. U startu su bila predviđena dva motora, zapremine 1116 i 1290 kubika. Snaga se razlikovala od verzije do verzije, tako da se kretala u rasponu od 50 KS za 1,1 do 75 “konja” za 1,3.

“Fiat 128” je praktično predstavljao revoluciju u kompakt klasi sa mnogobrojnim verzijama. Ni jedan drugi auto do tada nije imao toliko različitih karoserija – sedan sa dvoje i četvoro vrata, kupe, karavan, hečbek sa dvoje i četvoro vrata (“zastava 101”), pa čak i roudster varijantu u vidu “Fiata X 1/9”, koji je imao centralno postavljen motor i zadnji pogon. Mnogobrojni karoseristi su na bazi “128” stvarali svoje kreacije, kao što su Moreti i Bertone.
Kada se pojavio na tržištu, 1969, FIAT 128 je odmah uvršten u evropski auto reli sport gde je postao favorit, lak za friziranje, i jako upravljiv u svim uslovima. Bio je jako popularan kao sportski auto da je klasična Berlina (limuzina)  frizirana u više dizajnerskih kuća i rađena serijski. Sve takve serije su krasili dodaci u smislu instrument tabli sa integrisanim obrtomerom i dodatnim kontorlama parametara motora, sportskim volanima, markantnim felnama od lake legure, specijalno tapaciranim sedištima i spuštenim, ojačanim, sportskim vešanjima.

Dostupne su bile razne verzije: Rally – motor od 1290 cm3 sa 65/73 KS, Moretti – sa istim motorom, ali estetski  dorađeni, Giannini NP (1116 cm3 sa 66KS), Giannini NP – S (1116 cm3 sa 76KS sa dva karburatora Weber 40 DCNF), Giannini NP – Rally (1290 cm3 i 81.57KS), Giannini NP – Rally 1600 (1580 cm3 i 93KS).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
     
Među poslednjim serijama nasao se i FIAT 128 ABARTH sa 1290 cm3 od 73KS (oznaka FIAT 128 AC 000) i felnama Cromodora Abarth CD 57..
Motor je imao jedan zupčanik (single overhead) sa ventilima bregastog vratila, 4 cilindra i 2 ventila po cilindru. Motor je prenosio snagu na prednje točkove putem 4-stepenog ručnog menjača. Težina vozila je 850 kg. Tvrdi se da je Fiat 128 Abarth postizao maksimalnu brzinu vise od 150 km/h.

[vitez koja]

Autobianchi A112 Abarth '1977–79


U novembru 1977. predstavljena je nova serija Autobianchi A112 pod oznakom  „Nuova A112“ (nova A112): Najočitija razlika je malo viši krov, sa obeleženim ivicama oko strana. Ovo je značajno poboljšalo unutrašnjost auta. Autobianchi je takođe u to vreme modifikovao motor koji sada ima zapreminu od 965 cm3, snagu od 48 KS i poboljšani obrtni moment. Zadnja svetla četvrte serije bila su stepenastog izgleda, viša prema spoljnoj strani automobila i uži prema centru, da bi krajem 1979 bila izmenjena.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Autobianchi A112 se sve vreme se proizvodio isključivo u verziji karoserije sa troja vrata, sa uglavnom kozmetičkim promenama, motori bili različiti, Počevši od četvorocilindričnog OHV motora sa 903 kubika i 42 konjske snage koji je pozajmljen od Fiata 850, kubikaže su rasle na 965 i 982 kubna centimetra, dok je Abarth verzija dobila motor od 1.049 kubika i 69 KS (obrtni moment 85,5 Nm) kao i sportske elemente enterijera poput volana i sedišta.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Takmičarski model je težio oko 700 kilograma, što ga je činilo prilično živahnim. Pogon je na prednjim točkovima (FWD), ručni 4-stepeni menjač.

Međuosovinsko rastojanje je 2038 mm, dužina: 3231 mm, širina: 1480 mm, visina: 1360 mm. Ubrzanje 0-100 km/h je 11.4 sekundi. Maksimalna brzina 160 km/h. Potrosnja 9 litara na 100 km, kapacitet rezervoara 30 litara. Karburator Weber 32DMTR38/250, kompresija 10,4 : 1. Pneumatici 135SR13.

[vitez koja]

Kada je 1971.g. Fiat preuzeo vlasništvo nad Abarthom, Abarth je postao odeljenje za trkačke automobile Fiat Groupe kojom je upravljao dizajner motora Aurelio Lampredi.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Abarth je u tom periodu pripremio Fiatove automobile, uključujući Fiat 124 Abarth Rally i 131 Abarth.


U decembru 1977, pre trkačke sezone u 1978.g., Abart i Squadra Corse Lanica spojene su u jedan entitet koji je nazvan EASA (Ente per l'Attività Sportiva Automobilistica-Organizacija za trkačke aktivnosti u sportskom automobilizmu).
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Za direktora je postavljen Cesare Fiorio (ranije rukovodila ekipom relija Lancia), dok je Daniele Audetto bio sportski direktor; sedište EASA-e bilo je u kancelarijama Abarth-a Corso Marche (Torino).

Zajedničkim naporima nastali su modeli Lancia Beta Montecarlo i Lancia 037.

[vitez koja]

Fiat Ritmo Abarth Group 2 (138) '1978–82


Fiat je napravio bum sa modelom 128, koji je posebno bio atraktivan u sportskim verzijama Sport Coupe i 3P. U aprilu 1978. u Torinu je službeno predstavljen njegov naslednik Fiat Ritmo. Poceo je da se radi pod kodnim imenom 138 i u stampi se nagadjalo, da ce to ime i ostati, medjutim Fiat je umesto trocifrenog broja, ovaj model nazvala Ritmo. Ono što je bitno u tom autu je da je (gotovo) izvrsnu koncepciju Fiata 128 upakovao u futuristički dizajn.

Dužinom 3937 mm, širinom 1650 mm, visinom 1400 i međuosovinskim razmakom od 2448 mm dodatno je naglašena prostrana unutrašnjost. Dobar utisak naglašen je prtljažnikom zapremine 330 litara, koji se uz preklapanje sedista mogao povećati na 1100 litara. Koncepcija, ali i sve bitne komponente, preuzete iz Fiata 128, bile su snažan adut. Bio je to je mali porodicni automobil s avangardnim dizajnom. Za Englesko govorno podrucje Ritmo je poznat pod imenom "Strada".

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]  

Napred i pozadi bilo je nezavisno vešanje, napred je bio MacPherson, s poprečnim ramenima i ‘nosećom’ balansštangom, a pozadi su poprečna ramena stajala na poprečno postavljenoj lisnatoj opruzi.  Nezavisno vesanje i relativno nisko težište nudili su odličnu stabilnost, kočioni sistem izveden je s diskovima napred i dobos pozadi.

Redni 4-cilindricni motor sa blokom od sivog liva i glavom od aluminijuma imao je bregasto vratilo u glavi, pokretan zupčastim kaišom. Notor je imao zapreminu od  1116 cm3, sa tada respektabilnih 55 KS snage. Dokazao se pouzdanošću i izdržljivošću.
Ritmo je imao i “razbušenu” verziju tog motora, povećanog provrta na 86,4 mm, pa je sa snagom od 65 KS i postizao tada uvažavajuće performanse (ubrzanje do 100 km/h za 15,3 sekunde i maksimalnu brzinu od 150 km/h).
Taj je motor 1980. pojačan na 75 KS, a 1981. stiže verzija verzija zapremine 1498 cm3, sa 85 KS (ubrzanje do 100 km/h za 12,3 sekunde i maksimalna brzina od 163 km/h), te sportska verzija 105 TC, s dva bregasta vratila, što je već davalo ubrzanje do 100 km/h za 9,5 sekundi i maksimalnu brzinu od 180 km/h.

1982.g., predstavljen je ultrasportski Abarth 125 TC za zapanjujucih 8,0 sekundi ubrzanja i maksimalnom brzinom od 190 km/h.

Na salonu u Ženevi 1980. godine predstavljen je Fiat Ritmo D sa 1.7-litrenim dizelašem od 55 KS, koji je dolazio isključivo u 5-vratnoj izvedbi karoserije. Premda su kupci bili zadovoljni performansama i štedljivošću, Fiat Ritmo D osetno je unazadio izvrstan utisak stabilnosti benzinskih modela. Masivan dizelaš poremetio je raspored mase pa je čak 65,5 posto ukupne mase vozila bilo na prednjoj osovini.

Za razliku od prethodnika Fiata 128, koji je imao metalne branike, ovaj model je imao siroke plasticne koji su mogli bez ostecenja da upiju manje udarce.

1981. godine, pokrenuta je i sportska verzija "Ritmo 105TC" (TC= twin cam) sa troja vrata i DOHC motorom od 1585 cm3, snage 105 KS, koji se jos koristio u modelima 131 i 132.


Na sajmu automobila u Frankfurtu 1981.g. Fiat je prikazao i sportsku verziju Ritma (za takmicenje u grupi 2) sa Abartovim modifikovanim motorom od 105TC-a i odgovarajucim modifikacijama na vesanju, kocionom sistemu i prenosu snage. Model je imao oznaku Ritmo 125TC Abarth.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]    

125TC je izmenjena i poboljsana verzija 105TC sa DOHC motorom zapremine od 1.995cm3 (snage 125 KS). Ritmo 125TC Abarth je imao je ventilirajuce prednje diskove, nov 5-brzinski ZF manuelni menjac, izmenjen i ojacan trap. Spolja se 125TC jako malo razlikovao od modela Ritmo 105TC.

Radjeno je ukupno 3 serije sa malim modifikacijama. Prva serija je pocela 1978, druga 1982, a treca 1985. godine.

[vitez koja]

Autobianchi A112 Abarth '1979–82


U julu 1979.g. dotadasnja verzija Autobianchi A112 pretrpela je modifikaciju dotadasnjeg stila, pri čemu je dobila veliku crnu plastičnu oblogu sa zadnje strane, koja okružuje nova zadnja svetla, kao i nove bočne obloge i odbojnike. Rešetka je takođe bila nova, a postojale su crne plastične lajsne za povezivanje svih plastičnih delova.
     
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Otvori za izbacivanje vazduha iza zadnjih bočnih prozora sada su bili veći, od crne plastike i omotani su oko stuba. Što se tiče prenosa, petostepeni menjač, koji su bili ugradjeni na automobilima za neka tržišta sada je bio dostupan i na ostalim modelima. Peta brzina bila je prekomerna brzina, dok su odnosi četiri niže brzine i konačnog stepena prenosa ostali nepromenjeni. Prednji pokazivači pravca su pomereni sa prednjeg dela branika na mesto ispred vodeće ivice vrata, dok se na starom mestu pokazivača pojavila mala značka koja označava nivo opreme.

Što se tiče nivoa opreme unutar vozila, bilo je vrlo malih modifikacija unutrašnjosti. Veliki platneni krov postao je dostupan na I na osnovnom modelu Junior, a brisač zadnjeg stakla postao je opcioni u svim rasponima opreme.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izlazna snaga ostala je na 42, 48 i 70 KS. Abarth verzija je dobila novi petostepeni menjač, nove alu felne i svetla za maglu kao standard. Autobianchi A112 Abarth (1979) pokretao je preko prednjeg (FWD) pogona nešto veći 1049 cm3 motor sa 70 KS, što je u kombinaciji s malom tezinom (700 kg) i karoserijom sa troja vrata osiguravalo sportske performanse u vožnji. Maksimalna brzina se kretala do 160 km/h. Dužina 3240 mm. Širina 1490 mm. Visina 1300 mm. Međuosovinsko rastojanje 2040 mm.

[vitez koja]

Felber Rubis 112 '1979–82


Sezdesetih godina, proslog veka, kompaniju sa sedištem u Morgesu pored Lozane na Ženevskom jezeru osnovao je švajcarski biznismen Vili Felber (Willy Felber). U početku je Felber uspešno poslovao pod imenom "Haute Performance Morges" prodajom skupih marki automobila kao što su Rolls-Roice i Ferrari.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

1974. godine, na zahtev kupca, Felber je predstavio svoj prvi samostalni automobil, roadster u klasičnom stilu, zasnovan na kupeu Ferrari. Čitav niz drugih vozila usledio je narednih godina a fokus aktivnosti je bio na individualnom unutrašnjem dizajnu. Felber se od sredine 1970-ih uvelike bavio ponudom vizuelno modifikovanih verzija raznih vozila velike serije. S uglavnom nepromenjenom karoserijom, vozila su unapređena, posebno u unutrašnjosti. Izuzetak su modeli Ekcellence i Oasis, koji su sa spoljne strane modifikovani. Felber se uglavnom takmičio sa kompanijom Monteverdi sa sedištem u Bazelu. Dok je Peter Monteverdi bio u stanju da realizuje serijske proizvodnje, Felber se ograničio na proizvodnju jedinstvenih automobila po narudzbi kupaca u malim serijama.

Na sajmu automobila u Ženevi 1979. godine švajcarski biznismen Willy Felber predstavio je modifikovani Autobianchi A112 Abarth pod nazivom Felber Rubis 112.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]      

Felberove promene Autobianchi A112 Abartha, odnosno  Rubija su samo na izgled, ali ne i sustinske. Modifikacije su vise vizuelne prirode: vinilni krov, ovalni zadnji prozor (u stvari, vinil prekriva klasicno zadnje staklo), tipična Felber rešetka na prednjem delu… Karakteristicno je malo pravougaono bočno staklo umesto normalnog stakla, kao i „stilizovani“ ukrasi iza bocnog zadnjeg stakla kovani u obliku slova "S" (tzv. "landau").

To estetsko rešenje je prvobitno usvojeno na konjskim kolima, da bi ponovo bilo otkriveno i kasnije korišćeno na luksuznim automobilima proizvedenim tokom 20-ih i 30-ih godina, u cilju navodno boljeg pročišćavanja vazduha i pricvrscivanja krova, kao i na pogrebnim automobilima Američke proizvodnje tokom 70-ih (!) Ovo jedinstveno stilsko rešenje imalo je vrlo malo veze sa utilitarističkim duhom automobila.

Unutra je navodno enterijer bio luksuzno uradjen. Ideja je bila dobra, ali nije nužna za trzisni uspeh. Nije dovoljno imati ideju, već se mora izvesti i sa ukusom, što kod Rubija nije bio slučaj.

Modeli su modifikovani na osnovu verzije Abarth, što im je garantovalo vrlo malo paznje na italijanskom trzistu. Po nekim dostupnim podacima, napravljeno je samo tri primerka (bele, crne i sive boje).

Treba dodati i to, da je ustvari ovaj “nazovi tvorac automobila” tokom karijere stekao određenu paznju među proizvodjacima automobila upravo zbog zbunjenosti i čuđenja što su izazvala njegova ponekad upitna i ekscentrična stilska rešenja.

Felber Rubis 112 je ostao u proizvodnji do 1982. godine,

1984. godine proizvodnja V.H. Felber Automobiles SA prestaje. Glavni razlog bile su strože odredbe o odobrenju upotrebe tako modifikovanih vozila u Švajcarskoj i Evropi, što je otežalo distribuciju pojedinih modela malih proizvođača kao što su Felber i Monteverdi. Nakon toga, Felber se bavio prodajom i servisom uvezenih marki i do tada proizvedenih sopstvenih vozila. The V.H. Felber Automobiles SA konačno je likvidiran i izbrisan iz trgovačkog registra u aprilu 1991. godine. Villi Felber umro je u decembru 2002.g.

[vitez koja]

Abarth Lancia SE037 '1980-89


Lancia SE037 (Tipo 151, poznata kao Lancia Rally 037, Lancia 037 ili Lancia-Abarth # 037 od Abarth projektnog broja SE037) bio je sportski automobil i rally automobil srednje klase, koji je Lancia proizvela početkom 1980-ih da bi se takmičila u FIA Group B World Rally Championship. U sezoni 1983.g. pobedila je u kategoriji svetskog prvenstva proizvođača automobila (World Rally Championship Manufacturers' Championship (WMC). Bio je to poslednji automobil sa zadnjim pogonom koji je osvojio WRC.

1980.g. Lancia je započela razvoj modela 037 kako bi se uklopila u nove propise FIA grupe B koji su omogućavali automobilima da se takmice na relijima sa relativno malo homologacijskih modela. Kako je ime projekta bilo broj 037, to je na kraju i postalo ime po kojem je automobil bio poznat. Abarth, koji je sada bio član porodice Lancia-Fiat, radio je većinu dizajnerskih poslova, primenjujuci neka resenja iz nekih svojih poznatih trkačkih automobila 1950-ih i 1960-ih, kao što je linija dvostrukog krova.

Automobil je razvijen u saradnji Pininfarine, Abarth-a, Dallara-e i rukovodioca projekta, inženjera Sergija Limonea.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pre prvog učešća na svetskom prvenstvu u reliju 1982. godine (1982 World Rally Championship season), proizvedeno je 200 primeraka koji su bili u skladu sa propisima grupe B. Samo nekih 150 primeraka su se pojavili kao putnicki automobili.
       
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Abarth Lancia SE037 bio je dvosed coupé, sa snažnim vezama sa Lancia Monte Carlo iz grupe 5 koji je osvojio Svjetsko prvenstvo u izdržljivosti 1981. godine. Njegov četverocilindrični motor, zapremine 2.111 cm3, izveden je iz Aurelio Lampredija dizajniranog 2,0-litarskog motora Fiata 131, koji je Abarth znatno preradio i izlio od lake legure, 16-ventilskom glavom i super-punjačem Weber 40 DCN VH 15/250. Kasnije je zamenjen elektronskim ubrizgavanjem.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Motor je davao snagu od 325 KS pri 7000 o / min, koja se prenosila preko ZF petostepenog mjenjača. Za paljenje je bila zadužena Magnetti Marelli AEI 200 jedinica zajedno sa Champion N2G svećicama. Abarth je takođe razvio složeni multi-cevasti prednji i zadnji produžetak karoserije na jedinstvenom telu/šasiji, koji je imao nezavisno vesanje tipa paralelograma i disk kočnice Brembo na svim tockovima.

Za podmazivanje, korišćene su tri pumpe za ulje, a hladnjak je korišćen za održavanje temperature ulja. Hladjenje motora za pogon u optimalnom stanju obezbedjivao je električni ventilator, a distribucija tečnosti je obezbeđena pomoću cirkulacione pumpe. Izduvni gasovi su izlazili iz četiri prilagođena izlaza kroz par prigušivača kroz jedan terminal koji se nalazio s desne strane.

Šasija sa međuosovinskim rastojanjem od 2.445 mm sastojala se od aluminijumskih cevi, čelični pod je bio pricvrscen zakovicama, izrađenim od lakih legura. Resenje je preuzeto od Lancia Montecarlo, a spojen je napred i nazad pomoću pomoćnih okvira napravljenih od čelika i hrom-molibdenskih cevi promera 25-30 mm.

Gorivo je bilo u paru rezervoara od 35 litara, a cilindre je napajala pumpa niskog pritiska. Automobil je imao felne Speedline 16.0 × 8.0” napred i 16.0 × 9.0” pozadi i pneumatike Pirelli P7 Corsa 205/55 VR 16 i 225/50 VR 16. Razmak prednjih točkova je 1.502 mm, dok je razmak zadnjih bio širi: 1.508 mm.

[vitez koja]

Automobil je imao laganu karoseriju napravljenu od laminata i stakloplastike.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Poklopac je nagnut prema napred i unutra je bio prostor za rezervni točak (navedeni prostor tesko bi se mogao koristili kao prostora za prtljag). Poklopac motora otvorio se nagore sa blatobranima radi lakšeg održavanje tokom takmičenja. Dimenzije auta su 3.915 × 1.850 × 1.245 mm. Tezina 1.170 kg. Uprkos svojim zadivljujućim performansama, ubrzanje do 100 km/h bilo je do šest sekundi a maksimalna brzina do 225 km/h. Dodatna promena stalnog menjača povecaka je maksimalnu brzinu do 258 km/h.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Abarth Lancia SE037 imala je spartansku unutrašnjost, ali ništa značajno nije nedostajalo. Vozac je sedeo za volanom dvokrakog upravljača, na kom je umesto logotipa Lancia, bio amblem škorpiona, kako bi se naglasilo ko je zapravo napravio projekat modela. Sportska sedišta bila su prekrivena antilopom. Uobičajeni uređaji na komandnoj table bili su dopunjeni drugim važnim instrumentima: manometrom za ulje, termometrom rashladne tečnosti i nanometrom, čije se pozadinsko osvetljenje moglo regulisati. Zvučna izolacija je bila minimalna, tako da je buka motora bila jako prisutna, iako je staklo i nešto izolacije stitilo kabinu vozaca od buke.

Prvi primerci modela Abarth Lancia SE037, bili su proizvedeni u fabrici Dallara u Varanu septembra 1980. godine, Gian Paolo Dallarova kompanija odabrana je zbog svog iskustva u proizvodnji Lancia Monte Carlo Turbo sportskih vozila. Testiranje je zapocelo na autodromu Campovolo, Abarthovom omiljenom mestu za testiranje, u decembru 1980. godine. Dana 26. januara 1981.g. automobil je upućen u Pininfarina na aerodinamičko ispitivanje da bi intenzivno testiranje obavljeno na Pirellijevoj test stazi na Vizzoli. Prve fotografije modela Abarth Lancia SE037 koji je prošao testiranje pojavile su se 12. marta u britanskom časopisu Autosport magazine i Autosprint u Italiji.

U decembru 1981. godine, menadžment Lancia zvanično je predstavio svog kandidata za takmicenje u grupi B, kao model matične kompanije FIAT,  na La Mandria test stazi, uz svog novog sponzora (Martini) Martinija.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Automobil je debitovao na reliju Costa Smeralda (Rally Costa Smeralda) 1982. godine u Italiji, gde su ucestvovala dva automobila, ali su oba povučena zbog problema sa menjačem. Do kraja takmicenja u reli sezoni 1982. godine model Abarth Lancia SE037 nije ucestvovao, ali su novi automobile u sezoni za 1983.godinu ostvarili nekoliko pobeda, uključujući i svoju prvu pobedu na reliju Pace ( Pace Rally ) u Velikoj Britaniji. Lancia je preuzela titulu u kategoriji svetskog prvenstva proizvođača automobila, uprkos ozbiljnoj konkurenciji 4WD Audi Quattro.

[vitez koja]

Za odbranu naslova konstruktora iz 1984. godine, Lancia je predstavila verziju 037 Evolution 2 sa poboljšanom snagom motora, ali to nije bilo dovoljno da zaustavi plimu 4WD konkurencije, gubeći od Audija u šampionatu 1984. godine i Peugeota 205 T16 u sezoni 1985.g.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Proizvodnja modela Abarth Lancia SE037 trajala je punih sedam godina (1982–1989), i za to vreme je, kako je navedeno, izgrađeno oko 200 primeraka sportske i 150 putnicke verzije.  Neke cifre govore o proizvodnji 170 primeraka sportskih automobila, ali s obzirom na homologacione propise za grupu B, koji su propisivali najmanje dvesta, prvi broj se čini tačnijim. Svi proizvedeni primerci su bili u crvenoj boji.

[vitez koja]

Početkom 80-tih godina, Fiat se povlaci sa međunarodne trkačke scene, raspusta svoj Abarth tim i 01. oktobra 1981.g., kompanija Abarth & C prestaje da postoji. Njene aktivnosti preuzima odeljenje matične firme Fiat Auto Gestione Sportiva koje je bilo specijalizovano za reli programe i koje je funkcionisalo do kraja 1999.g. kada je preimenovan u Fiat Auto Corse S.p.A.

Neki modeli autmobila koje je proizveo Fiat ili njene podružnice Lanica i Autobianchi, u nazvu su imale dodatak Abarth (npr. Autobianchi A112 Abarth). Medjutim, tokom 1980-ih godina naziv Abarth je uglavnom upotrebljavan markentiske svrhe u cilju poboljšane prodaje sportskih varijanti različitih modela (npr. Fiat Ritmo Abarth 125/130 TC). Tokom 2000-ih naziv Abarth je označavo određene pakete opreme različitih Fiat modela (npr. Fiat Stilo Abarth).

[vitez koja]

Fiat 131 Supermirafiori "Volumetrico Abarth" '1981–82


Kada je 1978. godine, na tržištu prodato svih 400 „civilnih“ modela, Fiat 131 Abarth Rally je nestao iz Fiatovog kataloga ponude. Pronaći Fiat 131 sa logotipom škorpiona u prodaji narednih godina bilo je gotovo nemoguce.

Imajuci to u vidu, 1981. godine, Fiat je odlučio da na tržište izbaciti dva modela ograničene serije:
- Fiat 131 Racing Volumetrico Abarth, zasnovan na vratima Fiat 131 Racing 2000 / TC 2 druge serije, i
- Fiat 131 Supermirafiori Volumetrico Abarth zasnovan na Fiat 131 Supermirafiori 2000 / TC četvoro vrata treće serije.

Oba modela su koristila superpunjač, rešenje koje je Fiat forsirao i više voleo od turbopunjača. U poređenju sa „proizvodnim modelom“, modifikacije su izvrsene kod motora, menjača, kočnica i vesanja kako bi auto dobio dodatnu snagu. Uz ove modifikacije, Abarth je ponudio i novi komplet za oznacavanje imena na zadnjoj strani i dizajn naplataka-felni od lakih legura sa Abarth logotipom. Unutrašnjost je takođe modifikovana.
       
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Najvažnije mehaničke i estetske modifikacije su:

Motor sa nižom kompresijom (7,6: 1 umesto 9: 1), zadnji diferencijal 10:39 umesto 12:43 za brže ubrzanje. Specifični menjač Abarth. Drugaciji filter za vazduh i kućište filtera za vazduh kao i filtera za ulje. Izduvni sistem sa ovalnom hromiranom izduvnom cevi. Veći ventilirani prednji kočioni diskovi. Spušteno vešanje za sportskiju verziju. Električna benzinska pumpa montirana u blizini rezervoara za benzin. Grafika komandne table u zelenoj boji. Tri dodatna instrumenta postavljena na mestu radio prijemnika sa zelenom grafikom. Aluminijumske felne Pirelli sa gumama Pirelli P6 185/60 HR 14 Volumetrijski logo sa plastičnim štitom Abarth na zadnjoj ploči na kome je montiran amblem Supermirafiori. Volumetrijski logo sa metalnim Abarth štitom na levom prednjem krilu. Rezervoar za gorivo je povećan za tri litre, zapremine 53 litra u Americi;

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]        

Glavna prednost ovog automobila je 2-litarski motor (zapremina 1995 cm3) koji razvija 140 KS pri 5500 o/min, maksimalne brzine 190 km/h.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Abarth volumetrijski kompresor korišćen za ovaj motor razlikuje se od Volumex uređaja koji je Lancia koristila po većem protoku i pumpi za podmazivanje koja je integrisana u telo samog kompresora, a ne sa spoljašnje strane.

Fiat 131 Supermirafiori Volumetrico Abarth je ima karoseriju sa 4 vrata. Interesovanje za ovu vrstu automobila bilo je veliko zbog primenjenih zanimljivih inženjerskih rešenja.



Za godinu dana proizvodnje, trzistu je ponudjeno oko 200 primeraka, (mada sam naisao na podatak da je proizvedeno tacno 188 primeraka). Svi automobili su proizvedeni u srebrno sivoj boji.

[vitez koja]

Autobianchi A112 Abarth '1982–84


Kada se tokom 1955. godine najstarija italijanska kompanija za proizvodnju bicikala F.I.V. Edoardo Bianchi S.p.A udružila sa proizvođačem guma Pirelli i čuvenim Fiatom, nastala je nova automobilska firma Autobianchi. Dugo godina Autobianchi je služio Fiatu za testiranje nove tehnologije, ali nije bila retkost da kompanija predstavi i neke uspešne proizvode. Među njima je svakako najpoznatiji hečbek Autobianchi A112 koji je nešto kasnije postao poznat i kao trkački automobil. Nastao je 1969. godine na skraćenoj platformi Fiata 128, pravljen je isključivo u verziji sa troja vrata i inicijalno je imao motor zapremine  903 cm3, snage 42 konjske snage iz Fiata 850.

A112 svakako nije bio sportski automobil, ali je uskoro dobio svog velikana – Abarth. Pored mehaničkih problema, A112 Abarth je dobio modifikovano ogibljenje, veće kočnice, menjač sa kraćim prenosnim odnosima i na kraju sportska sedišta. Ova oprema je povećala težinu za oko 20 kg, ali sa ubrzanjem do 100 km/h za 12 sekundi i maksimalnom brzinom od 150 km/h, A112 Abarth je bio jedan od najbržih automobila u klasi.

Iako će ovaj automobil biti osvežavan vise puta kroz svoju istoriju, većina dizajnerskih linija se nije menjala. Model je prošao sedam serija kroz koje je uglavnom preživljavao manje ili veće redizajne, od kozmetičkih promena do blagih povećanja karoserije radi većeg komfora.

Početkom 1976. godine je debitovala i nova opcija sa Abarth 70 oznakom, a ona je pružala veći motor sa zapremine 1050 cm3, snage 70 KS sa težinom od 700 kg. To je smanjilo ubrzanje do 100 km/h ispod 11 sekundi i povećalo maksimalnu brzinu na 160 km/h. Petostepeni manuelni menjač je postao opcija nakon tri godine, kada je A112 i zvanično osvežen.

Sto se tice Abarthovih tjuninga, on je uglavnom od 1976.g. pa nadalje, zadrzao svoje karakteristike od 1976.g. Vizuelno se model menjao kroz kozmeticke prepravke ali je motor, prenos, vesanje i menjac ostao isti.
         

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Verzija Autobianchi A112 Abarth, koja se pojavila 1982.g. bila je sesta po redu serija Autobianchi-ja A112.
Mnogo plastičnih delova iz pete serije promenjeno je u šestoj seriji, koja je predstavljena u jesen 1982.g. Novi glatkiji odbojnici, skidanje bocnih obloga i manje teška rešetka vratili su deo originalne elegancije A112, dok je unutrašnjost potpuno renovirana. Nova verzija, oznake LX, pored vece udobnosti sadržavala je zatamnjena stakla, baršunasto oblozena sedišta, električne prozore, metalik boju i digitalni sat. Mehanički, model LX je bio sa petostepenim menjačem i motorom od 965 cm3.

Šesta serija je dobila nove otvore za telo karoserije na C stubu, a prednja ugaona svetla su bila ugrađena u vrh branika. Ovo je prvi A112 koji je na tržištu predstavljen sa Lancia značkom, prvobitno samo u Švedskoj i Švicarskoj.

[vitez koja]

Fiat Ritmo Abarth 125 TC (138) 1982


1982.godine, predstavljen je drugi Ritmo za 'sportski' nastrojene vozace. Na sajmu u Frankfurtu predstavljen je model 125 TC (TC= twin cam). Fiat Ritmo Abarth 125 TC je imao dosta modifikovan motor od 105TC-a, zapremina motora je porasla na 1995 cm3 a snaga na 125 KS (sto je bio direktan odgovor na VW Golf GTI seriju).
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovakav "rast" motora je propracen sa odgovarajucim modifikacijama na vesanju, kocionom sistemu i prenosu snage.

Dimenzije vozila su dužina 4014 mm, sirina 1663 mm, visina 1363 mm.  Međuosovinsko rastojanje je 2432 mm. Kapacitet rezervoara za gorivo je 55 litara. Maksimalna brzina 195 km/h. Ubrzanje od 0-100 km/h je 8,3 sekunde.Tezina vozila 950 kg. Autonomija voznje sa punim rezervoarom od 445-590 km.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Abarth Ritmo 125 TC proizvodio se samo nekoliko meseci pre nego što je ustupio mesto Ritmu Abarth 130 TC koji se proizvodio u dve serije više od 5 godina!