Dešavanja u Kazahstanu

[Dreadnought]

Kazakhstan unrest: Russia sends troops to put down deadly uprising

Kazakhstan has been rocked by protests since the start of the year over a New Year fuel price hike that on Wednesday escalated into protesters clashing with police and storming government buildings.

[Perun]

U skladu s odlukom Vijeća kolektivne sigurnosti OUZS-a o ispunjavanju međunarodnih i savezničkih obveza, Bjelorusija šalje bjeloruski vojni kontingent da sudjeluje u rješavanju krizne situacije na teritoriju Kazahstana, što može dovesti do narušavanja ustavnog poretka, gubitka suvereniteta i neovisnosti. Predsjednik je odobrio slanje obučene mirovne satnije iz 103. zračno-desantne Vitebske brigade snaga za specijalne operacije za te namjene", rekao je Viktor Khrenin.

Prema njegovim riječima, postrojba je prošla cijeli niz obuke i spremna je za obavljanje takvih zadaća. U njoj rade samo vojna lica po ugovoru.

“Ova jedinica je večeras marširala do aerodroma Machulishchi, gdje je ukrcana u zrakoplove Ruske Federacije.

Na temelju rezultata razgovora s ministrom obrane Kazahstana vidimo njihovu potpunu odlučnost u uspostavljanju reda i sprječavanju kršenja ustavnog poretka. Zauzvrat, spremni smo im pružiti svu moguću pomoć u okviru naših obveza”, dodao je ministar.

https://www.belta.by/society/view/hrenin-v-sostave-mirotvorcheskoj-roty-belarusi-tolko-voennosluzhaschie-po-kontraktu-478380-2022/

[Perun]

[MOTORISTA]

Kako je Putin dozvolio da mu se dogodi Kazahstan? Zašto Moskva najviše strepi i ima li ruski predsednik recept da mu se ne desi isti scenario?
M. P. 06.01.2022.

Za postsovjetske autokrate, skoro potpuni kolaps državne vlasti, suočen sa protestima širom zemlje u Kazahstanu, predstavlja pravu noćnu moru. Ipak, jedan od suseda Kazahstana će razvoj situacije posmatrati sa posebnom strepnjom.

Vladimir Putin zauzima tvrd stav prema revolucijama u bivšim sovjetskim susedima Rusije. Sklon je da ih posmatra kao specijalne operacije koje vodi CIA, usmerene na uklanjanje njegovih saveznika i koje bi jednog dana mogle biti usmerene i na njega. To objašnjava i njegov bes jasno iskazan tokom svgravanja Viktora Janukoviča na ukrajinskom Majdanu 2014, kao i njegova podrška Aleksandru Lukašenku, beloruskom diktatoru, koji je ispoljio slične emocijei aktivnosti prema masovnim građanskim protestima nakon lažnih izbora održanih 2020.

Ali događaji u Kazahstanu otkrivaju posebnu krhkost u srcu njegovog modela autoritarnosti. Od svih postsovjetskih autokrata, Nursultan Nazarbajev iz Kazahstana dugo se smatrao najuspešnijim. On je predsedavao relativno bogatom i stabilnom postsovjetskom ekonomijom koja je, kao i Rusija, dobro koristila gas i učinila svoju elitu izuzetno bogatom usput uspešno suzbijjući društvena neslaganja, piše britanski "Telegraf". Čak i njegovo polupenzionisanje 2019, kada je prepustio predsedničku funkciju pouzdanom savezniku, ali je i dalje držao uzde nad državnim službama oslanjajući se na "titulu" "oca nacije", smatran je modelom za ostarele autokrate koji žele da se odmaknu od svakodnevne politike. Možda je, sugerisali su mnogi analitičari, to predstavljalo izlaznu strategiju za samog Putina.

U sredu, dok su mase jurišale kroz gradove širom zemlje zahtevajući "šal ket" (odlazak starca u bukvalnom prevodu), ta reputacija je slomljena. Pa ipak, to ne znači da će Moskva da interveniše. Postoji šansa da će predsednik Kasim Žomart Tokajev, kombinacijom ustupaka i prinude, ipak prebroditi proteste. Ipak, malo je verovatno da će izmaći iz orbite Moskve čak i ako aktuelna vlada padne, iako će Moskva nervozno raditi na tome da obezbedi da naslednik ne odustane od projekata poput Evroazijske ekonomske unije.

Takođe ne bi bilo mudro predviđati nevolje u Rusiji na osnovu protesta preko granice. Zamerke zbog kojih su gomile jurišale na vladine zgrade u Almatiju imaju duboke i specifične kazahstanske korene. A predsednik Putin je izgradio duboku odbranu protiv svake takve pojave u Rusiji. Zatvorio je ili prisilio u izgnanstvo sve značajne lidere organizovane opozicije. Svoje bezbednosne snage održava dobro obučenim i dobro plaćenim. I nastoji da poštuje društveni ugovor u sovjetskom stilu koji nudi stabilnost i plate u zamenu za politički kvijetizam. Predsednička administracija u Moskvi takođe budno prati istraživanja javnog mnjenja i fokus grupe kako bi na vreme upozorila na promene u raspoloženju javnosti. Neki prokremljovski mediji već su u sredu pominjali "Majdan" – referencu na ukrajinsku revoluciju koja u zvaničnim ruskim očima predstavlja oličenje stranog mešanja u unutrašnja pitanja. Šta god da se desi u narednih nekoliko dana, Moskva će pažljivo pratiti.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Borelj: Garantovati prava i bezbednost civila u Kazahstanu
Tanjug 06.01.2022.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove Žozep Borelj izjavio je danas da prava i bezbednost civila u Kazahstanu moraju biti garantovani.

"EU je spremna da pruži podršku u rešavanju ove krize", poručio je Borelj, a preneo Rojters. Borelj je izrazio veliku zabrinutost zbog situacije u Kazahstanu navodeći da je ruska vojna intervencija u Kazahstanu vratila sećanja na situacije koje treba izbegavati.

Ranije danas, avion ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga i transportna avijacija poslali su pripadnike Vazdušno-desantnih snaga u Kazahstan, u sklopu mirovnih snaga Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).

"Ruske vojne jedinice Vazdušno-desantnih snaga pridružile su se kolektivnim mirovnim snagama ODKB-a", navodi se u saopštenju Sekretarijata te organizacije.

Članice ODKB su Rusija, Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan, a status posmatrača imaju Srbija i Avganistan.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Четвртак, 06.01.2022.

Десетине мртвих у немирима у Казахстану

АЛМАТИ- Припадници безбедносних снага Казахстана убили су десетине демонстраната, а погинуло је и 12 припадника полиције током изразито насилних протеста, саопштиле су власти данас.

Један од убијених полицајаца пронађен је обезглављен током нереда у којима је запаљено више владиних зграда. Упркос оштром одговору власти, демонстранти су данас поново изашли на улице највећег казахстанског града Алматија, дан пошто су упали у председничку резиденцију и канцеларију градоначелника и запалили обе. На снимку руске агенције ТАС С види се како полиција интензивно пуца у близини трга на којем су се окупили демонстранти.

Агенција је вечерас јавила да су демонстранти растерани са трга, али да је спорадична паљба у тој области настављена. Руска агенција Спутњик јавила је раније да су хици испаљени када је полиција опколила групу од око 200 демонстраната у Алматију. Полиција је у великом броју присутна на улицама, укључујући главни град Нурсултан, где према извештајима није било сукоба.

Према наводима казахстанске полиције, јуче су у немирима убијене десетине демонстраната. Градски званичници су навели да је погинуло и 12 полицајаца и да су 353 повређена. Министарство унутрашњих послова саопштило је да је ухапшено 2.000 особа, преноси Бета-АП. Претходних дана су десетине хиљада људи, од којих су неки носили палице и штитове, изашле на улице. Реч је о најнасилнијим протестима откако је Казахстан стекао независност од Совјетског Савеза 1991. године.

Протести су почели ове недеље на западу земље, због наглог поскупљења течног гаса, који многи користе као гориво за аутомобиле. До скока цена течног гаса дошло је пошто је влада укинула контролу цена. Иако су демонстрације почеле као протест због наглог поскупљања течног гаса, обим и нагло ширење нереда указују на веће незадовољство у земљи којом иста партија влада од стицања независности. Влада је данас најавила ново шестомесечно ограничење цене горива и мораторијум на подизање цена комуналних услуга у покушају да смири протесте, али је нејасно да ли ће ти потези имати било какав ефекат. Забринутост да би могло да дође до ширења сукоба порасла је након што је председник Казахстана Касим-Жомарт Токајев затражио помоћ од војног савеза ОДКБ, предвођеног Русијом. Тај савез је данас саопштио да ће послати војнике у Казахстан, али за сада није познато да ли је један део њих већ стигао у ту земљу.

Прекид интернета и мобилне телефоније такође изазивају забринутост и отежавају сазнања о дешавањима у земљи. Аеродроми у Алматију и још једном граду су затворени. Токајев је јуче прогласио двонедељно ванредно стање у целој земљи, укључујући полицијски час и забрану обављања верских служби.

Казахстан, девета земља на свету по величини, граничи се са Русијом на северу и Кином на истоку и има велике резерве нафте, што је чини стратешки и економски важном. Упркос тим резервама и минералним богатствима, незадовољство због лоших животних услова изражено је у неким деловима земље. Многи су незадовољни и због доминације владајуће странке која има више од 80 одсто места у парламенту.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Prividna stabilnost: Šta se desilo u Kazahstanu?
IZVOR: DW ČETVRTAK, 6.01.2022.

Zapaljena policijska vozila, zapaljena predsednička rezidencija, haos u Kazahstanu se nastavlja.

Ta zemlja, koja je drugi najvažniji saveznik Rusije na postsovjetskom prostoru, važila je za stabilnu. Šta se desilo?

Ništa nije ukazivalo na duboku krizu, a onda se sve odigralo veoma brzo.

U nedelju je u gradu Žangaozen, na zapadu zemlje, stotine ljudi protestovalo zbog poskupljenja goriva. Do srede, nemiri su se proširili u čitavoj zemlji. Hiljade demonstranata izašlo je na ulice. Protesti su se proširili i najvećim gradom Almatijem, bivšim glavnim gradom, gde je zapaljena i predsednička rezidencija. Bilo je izveštaja o napadima na gradske uprave, o zapaljenim policijskim automobilima, razoružanim policajcima, pucnjavama i eksplozijama.

Predsednik Kasim-Žomart Tokajev neočekivano je pokazao razumevanje za uzrok protesta i najavio poboljšanja, dok je njegova vlada podnela ostavku. U nekim regionima proglašeno je vanredno stanje, ali situacija je i dalje nepregledna. Jedno je sigurno: to je najveća politička kriza u toj srednjoazijskoj republici, koja se do sada smatrala stabilnom autokratijom. Posledice bi mogle da se osete daleko izvan Kazahstana, jer je ta zemlja, među postsovjetskim državama, jedan od najbližih saveznika Rusije.

Protesti su počeli u gradu u kojem je pre tačno deset godina već bilo nemira. Žangaozen je grad na zapadu Kazahstana, koji je bogat naftom. Prilikom gušenja nemira tada je poginulo više desetina ljudi i reputacija Kazahstana, kao mirne i umerene autokratije, počela je da puca. Povod za te proteste bile su niske plate. Sada je to poskupljenje goriva na benzinskim pumpama. Od početka godine ono je dvostruko skuplje. Vlada, koja je u međuvremenu podnela ostavku, to je objasnila povećanom tražnjom i nedovoljnom proizvodnjom.

Ali u Kazahstanu je već duže vreme kriza, naročito u energetskom sektoru. Prošle godine, recimo, ta zemlja nije proizvela dovoljno električne energije, a bilo je i isključenja struje. Iz Rusije su stigle dodatne količine električne energije i Kazahstan planira izgradnju svoje prve nuklearke. I cene hrane su se toliko povećale da je vlada morala na jesen da uvede zabranu izvoza govedine, sitne stoke, krompira i šargarepe.

Tranzicija vlasti

Kriza pogađa Kazahstan usred tranzicije političke moći. Bivšom sovjetskom republikom skoro tri decenije autoritarno je vladao prvi predsednik Nursultan Nazarbajev. Bivši komunistički šef Republike i partije imao je snažan uticaj u zemlji i uz pomoć zapadnih investitora obezbedio je relativni prosperitet u sektoru nafte i gasa. Nazarbajev je doneo odluku da umesto grada Almatija na jugu, na granici sa Kirgistanom, glavni grad bude novoosnovana Astana na severu zemlje, koja je u njegovu čast preimenovana u Nur-Sultan. Nazarbajev danas ima 81 godinu.

Bio je najdugovečniji vladar na postsovjetskom prostoru, kada je u martu 2019. godine najavio da se povlači. Kako je otkrio u jednom dokumentarcu, jedan od razloga bilo je narušeno zdravlje. Prema ocenama posmatrača, pre svega je želeo da izbegne borbe oko svog nasledstva. Novi predsednik postao je Kasim-Žomart Tokajev, dok je Nazarbajev donedavno još u svojim rukama imao pojedine uzde moći. Kao "vođa nacije", bivši predsednik ostao je na čelu moćnog nacionalnog Saveta bezbednosti i vladajuće stranke Nur Otan.

Tek u novembru 2021. Nazarbajev je najavio da će i vođenje stranke prepustiti 68-godišnjem Tokajevu. Tokajev je u sredu preuzeo funkciju šefa nacionalnog Saveta bezbednosti. Plan Nazarbajeva za postepeni prenos vlasti sada je doveden u pitanje.

Dešavanja u Kazahstanu pomno se prate u drugim bivšim sovjetskim republikama, posebno u Rusiji. Nakon Belorusije, Kazahstan se smatra drugim najbližim saveznikom Moskve u evroazijskom regionu. Nakon protesta opozicije u Belorusiji 2020. godine, sada je uzdrmana još jedna zemlja sa kojom Moskva naročito blisko sarađuje ekonomski i politički. Rusija, Belorusija i Kazahstan bili su 2010. godine osnivači Carinske unije, ambicioznog projekta ruskog predsednika Vladimira Putina. Iz nje je 2015. godine nastala Evroazijska ekonomska unija, kojoj pripadaju u Jermenija i Kirgistan. Putin i Nazarbajev imaju veoma blizak odnos i poslednji put su se sreli krajem decembra na sastanku država naslednica Sovjetskog saveza, u Sankt Peterburgu. Moskva je do sada oprezno reagovala na krizu u Kazahstanu. Ministarstvo spoljnih poslova Rusije pozvalo je na dijalog. Na početku protesta u Belorusiji, Rusija se slično ponašala, ali je zatim sa policijskim snagama bila spremna da pomogne da se protesti uguše.

Nejasno je da li će nešto slično ponuditi i Kazahstanu.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

На аэродроме «Чкаловский» проводится погрузка техники ВДВ для отправки в Казахстан

В Казахстан с аэродрома Чкаловский отправляется автотехника Коллективных миротворческих сил. Процесс загрузки военного «КамАЗа» в самолет Ил-76 запечатлен на видео.

В составе сил – подразделения Вооруженных сил России, Белоруссии, Армении, Таджикистана и Киргизии. Россия направила в республику в составе миротворческих сил подразделения и воинские части ВДВ.

[Dreadnought]

Generalni sekretar ODKB ekskluzivno za Sputnjik:
Priče o okupaciji Kazahstana su obična glupost


ODKB želi da pomogne Kazahstanu, ostale insinuacije su obična glupost, saopštio je u intervjuu za Sputnjik generalni sekretar ODKB Stanislav Zas.

"Priče o nekakvoj invaziji, okupaciji su, izvinite, obična glupost“, rekao je Zas.

On je podsetio da je glavni motiv odluke Saveta za kolektivnu bezbednost ODKB da se „pruži pomoć i podrška Kazahstanu u ovom teškom periodu“.

„Veoma je neprijatno slušati i čitati da je neko „iskoristio situaciju“. To je obična glupost. Ponavljam još jednom – iskrena želja svih naših država je da pomognu Kazahstanu u ovoj teškoj situaciji, da podrže saveznika u ovom teškom periodu“, naglasio je Zas.


Mirovnjaci već stižu

Do sutra će planirani kontingent mirovnih snaga Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti biti raspoređen u Kazahstanu, saopštio je Zas.

Kako je naveo, prva grupa ruskog kontingenta je već stigla i počela da izvršava postavljene zadatke.

„Postepeno, mislim, tokom sutrašnjeg dana, završićemo prebacivanje svih naših mirnodopskih jedinica“, rekao je Zas.

On je saopštio da će prvi ešalon beloruske grupe ODKB stići u Kazahstan „kroz dva-tri sata“.

"Brojnost grupe kolektivnih mirovnih snaga se može menjati. Sada, prema odlukama koje su donete, iznosi 2.500 ljudi", rekao je Zas, naglasivši da će ova brojka zavisiti od situacije.

Što se tiče gradova gde će biti raspoređeni mirovnjaci, o tome će odlučivati komandant misije zajedno sa Ministarstvom odbrane i policijom Kazahstana, objasnio je generalni sekretar organizacije.

Zadatak snaga ODKB je jasan: "čuvanje strateških objekata i pružanje pomoći u zavođenju reda u zemlji". U slučaju napada na njih, oni imaju prava da upotrebe oružje, istakao je Zas.

Prema rečima prvog čoveka ODKB, već se vidi poboljšanje situacije na terenu, ali je kazahstanskim kolegama teško i pomoć im je potrebna.

Podsetimo, Savet kolektivne bezbednosti ODKB odlučio je, na molbu predsednika Takajova, da pošalje u Kazahstan kolektivne mirovne snage na ograničeni period. Osim ruske vojske, mirovne snage će činiti predstavnici oružanih snaga još četiri zemlje – Belorusije, Jermenije, Kirgizije i Tadžikistana. Oni će biti zaduženi za čuvanje državnih i vojnih objekata i pomagaće snagama reda i mira u cilju stabilizacije situacije u zemlji.


izvor

[Dreadnought]

Готовность к убытию из Ивановской области подразделений ВДВ

Готовность к убытию из Ивановской области (аэродром «Иваново-Северный») подразделений ВДВ из состава российского контингента миротворческих сил ОДКБ

[Dreadnought]

Čelnici OEBS-a zabrinuti zbog situacije u Kazahstanu


Predsednica parlamenta OEBS-a Šveđanka Margareta Sederfelt i specijalna predstavnica za centralnu Aziju Finkinja Pia Kauma izrazile su zabrinutost zbog razvoja situacije u Kazahstanu, posebno zbog ljudskih gubitaka i pozvale su sve strane da se uzdrže od upotrebe nasilja, te da dijalogom pokušaju da reše nesuglasice.

"Pratim zabrinuto razvoj situacije u Kazastanu i podsećam sve strane da se uzdrže od nasilja, da počnu dijalog i da poštuju osnovne slobode. Važno je podržati miroljubivo rešenje, a za Kazahstan je važno da se pridržava svojih obaveza pri OEBS-u", navela je Sederfelt u saopštenju OEBS-a.


izvor

[Dreadnought]

Amerika sumnja u legitimnost zahteva Kazahstana za uvođenjem mirovnjaka – Zaharova reagovala


SAD ne znaju da li je bio legitiman zahtev vlasti Kazahstana da se u toj zemlji rasporede snage Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), izjavila je portparolka Bele kuće Džen Psaki.

„Pažljivo pratimo vesti o tome da je ODKB poslala svoje Kolektivne mirovne snage u Kazahstan. Imamo pitanja u vezi prirode tog zahteva (Kazahstana) i u vezi toga da li je to bio legitiman poziv ili ne. U ovom momentu to ne znamo“, istakla je Psaki.

Kako je precizirala, međunarodna zajednica će pratiti potencijalna kršenja ljudskih prava u Kazahstanu.

„Pozivamo mirovne snage ODKB i snage za sprovođenje reda i mira u Kazahstanu da poštuju međunarodne obaveze u sferi ljudskih prava u cilju mirnog rešavanja situacije“, dodala je Psaki.

Nakon toga je reagovala portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, ističući da ne razumeju svi u Vašingtonu šta se dešava u Kazahstanu.

„Svi su navikli na to da pojedini predstavnici Vašingtona ne razumeju baš sve, predstavljajući to kao stav Amerike“, napisala je Zaharova na Telegramu.


izvor

[Dreadnought]

Crveni stepen opasnosti: Likvidirano 26 naoružanih terorista; oglasio se predsednik


Predsednik Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev izjavio je da je, u osnovi, ustavni poredak ponovo uspostavljen u svim regionima zemlje.

Dodao je da lokalne vlasti kontrolišu situaciju.

Mediji javljaju, pozivajući se na Ministarstvo unutrašnjih poslova, da su snage bezbednosti likvidirale 26 učesnika protesta a da je oko 3.000 privedeno.

"Počela je antiteroristička operacija. Ustavni poredak obnovljen je u svim regiona zemlje. Lokalni organi vlasti drže situaciju pod kontrolom. Ali, teroristi i dalje koriste oružje, nanose štetu imovini građana. Zbog toga operacija treba da traje do njihovog potpunog uništenja", rekao je Tokajev na sednici antiterorističkog štaba.

O antiterorističkoj operaciji kazahstanski ministar spoljnih poslova Muhtar Tleuberdi detaljno je obavestio američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

Zamenik šefa administracije predsednika Dauren Abajev je za TV "Habar-24" rekao da su na strani terorista delovali i snajperisti.

Abajev je rekao i da su sve administrativne zgrade u Alma Ati očišćene od terorista.

On je opisao i kako su teroristi pokušali da zauzmu Alma Atu: organizovana grupa terorista je napadala prodavnice naoružanja i otimala od policije sredstva radio veze. Delovali su profesionalno, na meti su im bile pre svega zgrade administracije, redakcije TV stanica.

Više puta su pokušali da se uključe u direktan program nacionalne televizije a dva puta je odbijen napad na TV toranj Kok Tobe.

"Ukupno je privedeno 3.000 ljudi koji su kršili poredak, 26 je likvidirano, a 18 naoružanih terorista je ranjeno", objavila je ta TV stanica.

Prema podacima MUP, 18 pripadnika snaga bezbednosti je poginulo, 748 policajaca i pripadnika Nacionalne garde je ranjeno. Abajev je dodao da se za sada zna za jedan slučaj obezglavljivanja kadeta.

Kazahstanske vlasti uvele su crveni, kritični, stepen terorističke opasnosti na terotorije cele zemlje, saopštila je pres služba Komiteta nacionalne bezbednosti.

U Alma Ati učesnici nemira su podigli barikade ispred zgrade TV stanice "Svet", javljaju mediji, dodajući da ima žrtava i da tela poginulih leže na ulici.

Privedeno je 70 osoba koje su učestvovale u napadima na administrativna zdanja i 30 njih koji su pljačkali i uništavali imovinu u gradu.

Izveštači s lica mesta javljaju da je i dalje u toku antiteroristička operacija i da se povremeno čuje pucnjava iz automatskog oružja.

Nemira je bilo i u gradu Aktau gde su demonstranti napadali policiju i oduzimali im oružje. Aerodromi u prestonici, Alma Ati i drugim gradovima ni danas ne rade, dok je internet jedno vreme bio u funkciji a sada je ponovo isključen.

Božićna bogosluženja održana su bez prisustva vernika, a džamije su privremeno zatvorene.


izvor

[Dreadnought]

Ruski mirovnjaci počeli sa radom u Kazahstanu


Jedinice ruskih mirovnjaka ODKB u Kazahstanu počele su da obavljaju zadatke i da obezbeđuju dolazak glavnih snaga mirovnog kontingenta, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

„Jedinice iz sastava ruskog mirovnog kontingenta, koje su ranije stigle na teritoriju Republike Kazahstan, pristupile su izvođenju dodeljenih zadataka i osiguravanju dolaska i raspoređivanja glavnih snaga mirovnog kontingenta“, navodi se u saopštenju.

S tim u vezi, vojni resor je precizirao je da avioni vojno-transportne avijacije prebacuju glavne snage ruskog kontingenta u Kazahstan sa tri aerodroma – u Moskovskoj, Ivanovskoj i Uljanovskoj oblasti.

„Jedinice Vazdušno-desantnih snaga iz sastava ruskog kontingenta mirovnih snaga ODKB, nalaze se na aerodromima 'Čkalovski', 'Ivanovo-Severni' i 'Uljanovsk-Vostočni'“, navodi se u saopštenju i dodaje da jedinice VKS trenutno utovaruju konvencionalnu tehniku i naoružanje.

Ranije je predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev zatražio pomoć od ODKB-a.


izvor

[Dreadnought]

Первые подразделения российских десантников приземлились в Казахстане

Первые подразделения из состава основных сил российского контингента миротворческих сил ОДКБ доставлены на территорию Казахстана. На данный момент продолжается переброска миротворческого контингента РФ со штатной техникой.

Подразделения 45 отдельной бригады специального назначения ВДВ совершили марш на аэродром погрузки «Чкаловский», Ивановского соединения ВДВ - на аэродром «Иваново-Северный», Ульяновского соединения ВДВ - на аэродром «Ульяновск-Восточный», где осуществляется погрузка на самолеты военно-транспортной авиации, из пункта постоянной дислокации.

В состав Коллективных миротворческих сил ОДКБ от России вошли подразделения и воинские части Воздушно-десантных войск. В организации основными задачами Коллективных миротворческих сил в Казахстане назвали охрану важных государственных и военных объектов, помощь правоохранителям страны и стабилизацию обстановки в государстве. В состав сил вошли подразделения вооруженных сил РФ, Белоруссии, Армении, Республики Таджикистан и Киргизской Республики.