Razvoj sistema za ometanje i C/UAV sistema u svetu

[Kubovac]

Razvija se nadogradnja za protivvazduhoplovnu mikro-raketu Frankenburg Mk 1 koja će uništiti njenu ključnu prednost

Mikro-raketa Mk 1 kompanije Frankenburg Technologies koristi optički sistem za navođenje sa mašinskim vidom, kao kod protivvazduhoplovnih dronova, ali ima kritičnu manu koja, ako se prevaziđe, rizikuje da protivvazduhoplovnu raketu protiv Šaheda učini ekonomski neisplativom.

Estonski startap Frankenburg Technologies objavio je da se približava početku masovne proizvodnje svog rešenja za uništavanje dronova dugog dometa Shahed - protivvazduhoplovne mikrorakete Mk 1. Takođe je govorio o daljem pravcu unapređenja ovog razvoja, što u potpunosti znači anuliranje njegove prednosti.

„Prva evolucija Mark I dogodiće se kada postane dostupna radio-frekventna glava za samonavođenje, koja je trenutno u razvoju. Ovo će raketi obezbediti punu mogućnost upotrebe u bilo koje doba dana i noći i po bilo kom vremenu. Biće integrisana u raketu zahvaljujući modularnom dizajnu, koji takođe omogućava sklapanje na licu mesta i olakšava proizvodnju“, piše publikacija EDR nakon komunikacije sa konstruktorima kompanije Frankenburg Technologies.

Treba se podsetiti da je sistem navođenja u ovoj raketi trenutno vizuelni, zahvaljujući algoritmima mašinskog vida koji joj omogućavaju da prepozna, automatski prati i cilja neprijateljski dron. A za raketu težine manje od 2 kg, dužine 660 cm, prečnika 60 mm sa mogućnošću uništavanja ciljeva na udaljenosti do 2 km i visini do 1,5 km, takva glava za samonavođenje je garancija niske cene. A niska cena je već garancija da je sredstvo za uništavanje isplativo.

Zamena jeftine glave za samonavođenje radarskom zaista rizikuje povećanje cene mikro-rakete na ekonomski neisplative nivoe. Pogotovo što sama kompanija to i dalje drži u tajnosti, govoreći samo o prilično nejasnim parametrima, posebno o 10% cene postojećih raketa-presretača. Ali ovde se radi o desetinama hiljada dolara, a ne o hiljadama.

Istovremeno, radarska glava za samonavođenje, najverovatnije će biti skuplja od termovizijske kamere i mikroračunara za algoritme samonavođenja. Pogotovo kada govorimo o prilično značajnim ograničenjima veličine i težine koja su neophodna za mikro-raketu.

Umesto toga, glavne prednosti korišćenja radarskoe glave za navođenje ciljeva su mogućnost delovanja u svim vremenskim uslovima, tj. mogućnost pogađanja cilja pri bilo kojoj vidljivosti, uprkos oblacima ili magli, a takvo vreme ometa ne samo sistem vizuelnog navođenja koji se koristi u protivvazduhoplovnim dronovima, već i protivvazduhoplovne sisteme sa poluaktivnim laserskim navođenjem tipa Vampire, koje sada koristi ne samo APKWS, već i njegov evropski analog FZ275.

I kompanija Raytheon je došla do istog zaključka i donela odluke kako bi obezbedila rad 24/7 i u svim vremenskim uslovima, jer je protivvazduhoplovni dron Coyote postao protivvazduhoplovna raketa sa radarskom glavom za samonavođenje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

TAF Industries će proizvoditi nove dronove presretače OCTOPUS-100

Kompanija TAF Industries je zvanično objavila pripreme za pokretanje masovne proizvodnje novog ukrajinskog drona presretača OCTOPUS. Ovo je objavio generalni direktor kompanije Volodimir Zinovski u intervjuu za Military. Ovu bespilotnu letelicu razvio je tehnički tim Ministarstva odbrane Ukrajine za suzbijanje vazdušnih pretnji.

„OCTOPUS je najavljen već duže vreme, ali još uvek nema informacija o masovnoj upotrebi ovih dronova, upravo zato što nije bilo masovne proizvodnje ovih uređaja“, rekao je Zinovski. Jedna od glavnih prepreka za povećanje proizvodnje bilo je prisustvo nekoliko kritičnih komponenti u proizvodu. Ovi delovi su bili ograničeno dostupni, što je onemogućavalo brzo povećanje tempa proizvodnje.

Stoga su zajedničkim naporima konstruktora i proizvođača radili na zameni deficitarnih komponenti. Trenutno je TAF Industries jedan od zvaničnih nosilaca licence za ovaj proizvod. Dobijanje odgovarajuće licence omogućava kompaniji da legalno proizvodi proizvod prema projektu ministarstva odbrane. Tokom proteklih nekoliko meseci, stručnjaci kompanije su radili na finalizaciji tehničke dokumentacije.

Glavni zadatak je bio konačno odobrenje takozvane BOM liste (specifikacije materijala i komponenti) proizvoda. Ovo je neophodno kako bi se dron u potpunosti prilagodio uslovima industrijske proizvodnje velikih razmera.

Zvanični naziv proizvoda pripremljenog za serijsku proizvodnju je OCTOPUS-100. U javnosti i vestima, uređaj se češće naziva jednostavno svojim osnovnim nazivom Octopus. Danas se kompanija nalazi u fazi proizvodnje malog obima. Očekuje se da će za nekoliko meseci kompanija moći da dostigne snažnije obime proizvodnje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

GARMR: Diehl Defence predstavlja C-UAV sistem na Enforce Tac-u

Kompanija Diehl Defence predstavlja sveobuhvatno ponovno predstavljanje svog visoko mobilnog sistema za borbu protiv bespilotnih letelica „Kinetic
Defence Vehicle“ (KDV) na ovogodišnjem sajmu Enforce Tac, koji se održava od 23. do 25. februara u Nirnbergu. Poznati sistem će u budućnosti funkcionisati pod novim imenom „GARMR“ (čuvar iz nordijske mitologije).

Sa integracijom novih tipova dronova presretača i arhitekture za detekciju i donošenje odluka koju podržava veštačka inteligencija, GARMR doživljava značajno poboljšanje borbene vrednosti i postavlja nove standarde u mobilnoj odbrani od dronova.

GARMR je dizajniran kao hibridni, modularni sistem sa širokim spektrom primene. Pogodan je za zaštitu kritične civilne infrastrukture (npr. zgrada ili događaja), kao i za rad u scenarijima vojnih borbi visokog intenziteta. Ova fleksibilnost je rezultat paralelne upotrebe dve tehnologije dronova presretača: GARMR SRS (sistem kratkog dometa) koristi dron presretač CICADA, dometa do 5 km, sa mrežom za hvatanje ili bojevom glavom, dok GARMR MRS (sistem srednjeg dometa) dodatno neutrališe ciljeve inovativnim dronovima presretačima Hornet Block 2 dometa do čak 70 km. Međutim, dodatni efektori mogu se integrisati za oba dometa tako da se sistem može optimalno prilagoditi situaciji: od preciznog, kontrolisanog udara u osetljivim civilnim okruženjima do odbrane optimizovane performansama protiv složenih vojnih pretnji, čak i na većim udaljenostima.

Još jedan ključni element ponovne prezentacije GARMR-a je detekcija, identifikacija i određivanje prioriteta vazduhoplovnih ciljeva, podržana veštačkom inteligencijom. Moderni algoritmi automatski analiziraju podatke senzora, klasifikuju pretnje i podržavaju donošenje odluka.

GARMR kombinuje sve bitne komponente modernog sistema protiv bespilotnih letelica na veoma mobilnoj platformi. Tehnologija senzora za detekciju omogućava rano otkrivanje širokog spektra vazduhoplovnih ciljeva – od najmanjih multikoptera do većih vojnih sistema dronova kao što su borbeni dronovi Shahed ili Lancet. Na osnovu toga, moćni moduli za identifikaciju obezbeđuju pouzdanu klasifikaciju i procenu situacije.

Ponovnom prezentacijom GARMR-a na Enforce Tac 2026, Diehl Defence naglašava svoju posvećenost pružanju efikasnih, ka budućnosti orijentisanih i ka korisnicima usmerenih rešenja u oblasti mobilne protivvazduhoplovne odbrane i sistema protiv bespilotnih letelica.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Enforce Tac 2026 – Prvo javno pojavljivanje oružane stanice Rheinmetall RCWS 320C-UAS

Na izložbi u Nirnbergu, kompanija Rheinmetall je prvi put javno predstavila svoju daljinski upravljanu oružanu stanicu (RCWS) RCWS320 C-UAS, posebno dizajniranu za ovu ulogu.

RCWS 320C-UAS prikazan na Enforce Tac-u je već pod ugovorom, jer će biti jedan od efektora Boxer NNbs, što je skraćenica od Nah- und Nächstbereichsschutz, sistema protivvazduhoplovne odbrane kratkog i veoma kratkog dometa koji će opremiti nemački Bundesver, a koji projektuje i proizvodi privremeni konzorcijum kompanija sastavljen od Rheinmetall Electronics, Diehl Defence i Hensoldt Sensors.

Novi RCWS je vrhunska oružana stanica među malokalibarskim oružjima kompanije Rheinmetall, a ključna karakteristika je njena preciznost. Stabilizacija je ključno pitanje, što je postignuto dizajnom, mehaničkim komponentama, kao i naprednim algoritmima upravljanja, što je rezultat mikroradijanalnog ugaonog odstupanja. Kao aktuatori se koriste pojačani motori, kako bi se omogućilo veliko ubrzanje, što je takođe deo igre, kao i senzorski uređaji, isti oni koji se koriste u kupoli CT-025 kalibra 25 mm koju je Rheinmetall predstavio na DSEI 2025.

U poređenju sa drugim RCWS sistemima koje je razvila bremenska divizija kompanije Rheinmetall, RCWS 320C-UAS takođe ima bolje mogućnosti praćenja, optimizovane za praćenje letelica. Senzor dugog dometa je Echodyne EchoShield Ku-band radar sledeće generacije, softverski definisan, srednjeg dometa, impulsno-doplerov, kognitivni 4D AESA radar, sposoban da detektuje bespilotne letelice Grupe 1 na udaljenosti do 3-5,3 km (1,5 km za nano-bespilotne letelice), a sve ovo dodaje samo 17,8 kg nosaču.

Kada se dron detektuje, njegova pozicija se prosleđuje sistemu za praćenje, koji je baziran na Rheinmetall-ovom SEOSS 320 optoelektronskom senzorskom paketu, čiji broj nalazimo u nazivu ovog RCWS, što pokazuje koliko je ovo jedan od ključnih elemenata nove oružane stanice.

Sistem za praćenje koristi slike dobijene dnevnim i termalnim kanalima, a takođe se koristi i fuzija slika, saznaje EDR On-Line, i koristi algoritme zasnovane na veštačkoj inteligenciji koji su obučeni korišćenjem nekoliko stvarnih video snimaka. Treba napomenuti da se senzorski paket serije SEOSS 300 koristi na kupoli srednjeg kalibra Lance, čiji efektor očigledno ima mnogo veći domet od mitraljeza 7,62×51 mm koji se koristi na RCWS 320C-UAS.

Laserski daljinomer koji se nalazi u SEOSS 320 je takođe optimizovan jer njegovo veće ponavljanje impulsa omogućava dobijanje ne samo udaljenosti već i brzine dolazećeg drona. Praćenje drona svakih nekoliko milisekundi omogućava dobijanje vektora brzine, koji se zatim prosleđuje sistemu za upravljanje vatrom kako bi se utvrdila buduća tačka gde će se projektili i meta sresti.

RCWS 320C-UAS je prošao kroz niz evolucionih koraka da bi došao do konačne konfiguracije, koja vidi SEOSS 320 u centru, zaštićen oklopnim poklopcem, sa radarom EchoShield sa leve strane i mitraljezom sa desne strane. Potonji je Dillon M134D-H Minigun, sposoban da ispali 3.000 metaka u minuti, mada se mogu instalirati i drugi efektori "teškog" uništavanja. M134D je smatran najboljom opcijom za ulogu C-UAS jer je sposoban da generiše pravu barijeru ispred dolazeće pretnje, sa efektivnim dometom od oko 600 metara.

Magazin može da primi do 3.500 metaka; EDR On-Line je saznao da Rheinmetall razmatra metak Urban Drone Defence (UDD) koji je nedavno razvila kompanija RWS BDT, čiji polimerni metak obezbeđuje smanjeni pozadinski rizik, pri čemu je opasna zona otprilike 80% manja od zone konvencionalnih metaka kalibra 7,62 mm, što je ključni faktor u smanjenju kolateralne štete, posebno u urbanim područjima.

Bez municije, RCWS 320C-UAS ima masu od 430 kg, pri čemu se dodaje 100 kg metaka da bi se dobila operativna masa. U trenutnoj konfiguraciji, novi Rheinmetall RCWS je dugačak 655 mm, širok 1.140 mm i visok 940 mm; u budućnosti bi mogli biti dodati efektori za "meko" uništavanje. Njegova elektronska arhitektura je kompatibilna sa NGVA, što obezbeđuje laku integraciju na vozila, kao i na kupole teškog ili srednjeg kalibra.

Pored specifične upotrebe na Boxer NNb-ovima, RCWS 320C-UAS može biti instaliran i na drugim platformama na točkovima i gusenicama, sa ili bez posade. Međutim, pojavljuje se nova uloga, koja bi mogla da podrazumeva upotrebu nove oružane stanice u statičkoj ulozi. Pretnja od bespilotnih letelica postaje sve veći problem i na nacionalnoj teritoriji, stoga se javlja potreba za zaštitom osetljivih objekata, među kojima su i vojne kasarne, od ove opasnosti. Rheinmetall stoga predlaže RCWS 320C-UAS i u statičkoj konfiguraciji, sposobnoj da radi samostalno zahvaljujući ugrađenom napajanju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Britanski Skyperion „Šahed detektor“ testiran u Ukrajini, ne može da detektuje autonomne varijante

Ukrajina je testirala senzor za borbu protiv dronova koji je razvila kompanija Metis Aerospace, a koji je pokazao sposobnost detekcije dronova „Šahed“, iako sa važnim ograničenjima.

Britanska kompanija Metis Aerospace testirala je svoj novi laki pasivni radio-frekventni (RF) senzor Skyperion za detekciju dronova u Ukrajini. Međutim, ispostavilo se da sistem nije u stanju da detektuje sve varijante dronova Šahed.

Direktor kompanije je rekao za Janes da je senzor uspešno detektovao varijante Šahed-131 i Šahed-136 opremljene telemetrijskim radio-uređajima, video-linkovima ili komercijalnim ćelijskim modemima.

Međutim, bespilotne letelice koje se autonomno kreću koristeći satelitsku navigaciju u kombinaciji sa inercijalnim sistemima za navođenje ostaju neotkrivene za ovaj senzor zasnovan na RF-u. U takvim konfiguracijama, dronovi efikasno rade u radio tišini.

Sistem Skyperion je dizajniran za širokopojasno pasivno RF praćenje u frekventnom opsegu od približno 30 MHz do 18 GHz. Prema kompaniji Metis Aerospace, sistem se može integrisati u šire mreže za detekciju dronova, gde detektuje i klasifikuje ciljeve na osnovu biblioteka potpisa.

Sa analitičke tačke gledišta, ovaj primer ilustruje zašto jedan sistem ne može da obezbedi sveobuhvatno otkrivanje i kontramere protiv svih vrsta bespilotnih letelica. Takvi senzori moraju da funkcionišu kao deo integrisane arhitekture protivvazduhoplovne odbrane.

Što se tiče sistema Skyperion, kompanija izveštava o uspešnom testiranju u Ukrajini, ali je otkrila samo opšte zaključke tipične za senzore zasnovane na RF-u. Detaljni podaci o borbenim performansama nisu objavljeni.

Malo je verovatno da će sistem biti nabavljen u značajnom broju za Ukrajinske odbrambene snage, jer domaći proizvođači nude uporediva rešenja koja se često brže prilagođavaju zahtevima bojišta. Međutim, isporuke su i dalje moguće u okviru vojne pomoći.

Sve u svemu, ovaj slučaj ističe kako Ukrajina postaje stvarno okruženje za testiranje modernih sistema naoružanja, posebno u oblasti bespilotnih tehnologija i rešenja za borbu protiv bespilotnih letelica, gde ukrajinski stručnjaci poseduju bogato operativno iskustvo.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Jelke stigle i na Krim

Ruske snage protivvazduhoplovne odbrane na Krimu demonstriraju rad novog prenosivog bespilotnog autonomnog presretačkog sistema „Jolka“ moskovske proizvodnje za presretanje bespilotnih letelica u zoni Specijalne vojne operacije.

Kako se navodi, rad je veoma jednostavan. Nakon izuzimanja drona presretača iz transportnog kontejnera, vršili se njegovo uključivanje. Zatim se dron podigne u ruke i nišani se prema nadolazećim ciljevima tako da se cilj nalazi između dva prednja krilca.

Kada se ostvari zahvat na cilj, čuje se zvučni signal. Tada je potrebnu izvući zaštitnu blokirajuću traku i propeleri će početi da se okreću, označavajući da je cilj zahvaćen i da je dron spreman za poletanje. Pritiskom na taster za lansiranje, dron poleće u presretanje cilja.

Prema navodima instruktora, dron presretač Jolka je potpuno autonoman tokom angažovanja cilja i ne može biti ometan. Uz pomoć optičkog senzora i veštačke inteligencije, on prepoznaje tip mete na koju dejstvuje i tome prilagođava svoj napad.

Ako je u pitanju krilna letelica dron će leteti prema njegovima upravljačkim površinama i to tako što će doleteti ispod njega i udariti ga odozdo.

Ako je u pitanju jednostavniji kvadkopter, dron će ga jednostavno susresti čeono i sudariti se sa njim.

Brzina letelice je do 200 km/h uz brzinu penjanja od 40 m/s.

[dzumba]

Jelke stigle i na Krim

Ruske snage protivvazduhoplovne odbrane na Krimu demonstriraju rad novog prenosivog bespilotnog autonomnog presretačkog sistema „Jolka“ moskovske proizvodnje za presretanje bespilotnih letelica u zoni Specijalne vojne operacije.

Kako se navodi, rad je veoma jednostavan. Nakon izuzimanja drona presretača iz transportnog kontejnera, vršili se njegovo uključivanje. Zatim se dron podigne u ruke i nišani se prema nadolazećim ciljevima tako da se cilj nalazi između dva prednja krilca.

Kada se ostvari zahvat na cilj, čuje se zvučni signal. Tada je potrebnu izvući zaštitnu blokirajuću traku i propeleri će početi da se okreću, označavajući da je cilj zahvaćen i da je dron spreman za poletanje. Pritiskom na taster za lansiranje, dron poleće u presretanje cilja.

Prema navodima instruktora, dron presretač Jolka je potpuno autonoman tokom angažovanja cilja i ne može biti ometan. Uz pomoć optičkog senzora i veštačke inteligencije, on prepoznaje tip mete na koju dejstvuje i tome prilagođava svoj napad.

Ako je u pitanju krilna letelica dron će leteti prema njegovima upravljačkim površinama i to tako što će doleteti ispod njega i udariti ga odozdo.

Ako je u pitanju jednostavniji kvadkopter, dron će ga jednostavno susresti čeono i sudariti se sa njim.

Brzina letelice je do 200 km/h uz brzinu penjanja od 40 m/s.

На једном од руских ТК сам видео практичну употребу овог дрона пресретача. Посматрачи га оцењују као доста добро решење. Оно шта ја примећујем са тог снима јесте да се оператор мора налазити у бложој зони налете (прелет) противничке БПЛ на можда 100-200 метара. Дакле, врло је битно проценити одакле и којим правцем ће долетати противничке БПЛ. Ово средство је погодно за заштиту неких важних објеката, а мање за дејство на фронту.