Sovjetski i ruski radari za praćenje satelita i rano upozoravanje

[lovac]

Ne znam kako su raspoređena USA postrojenja za balističke rakete, koje ciljaju Rusiju, ali je logično, ako dađaju neki cilj na dalekom istoku Rusije  - da gađaju ili preko severnog pola, ili sa Aljakse direktno na zapad, ili sa neke podmornice iz Pacifika.

Zato mi je nilo čudno da na istoku Rusije nema radarskih stanica za praćenje i rano upozorenje.


No, moram naglasiti da o ovoj oblasti znam vrlo malo; ne mogu ni da pretpostavim odakle i kuda mogu da pucaju i jedni i drugi, i kakva može biti trajektorija projektila.

[Solaris]

Nekada.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
poz.

[Solaris]

Ovaj dio im je bio puno važniji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
poz.

[Kubovac]

NEMA MU RAVNOG U SVETU: Rusija modernizovala radar „Don-2N“

RUSIJA je modernizovala radarsku stanicu „Don-2N“ kojoj nema ravne u svetu, izjavio je generalni direktor koncerna „RTI sistemi“ Jurij Anoško na forumu „Armija 2021“

- Nedavno smo završili modernizaciju te stanice, sada prolazi testiranja. Kao rezultat tih radova izmenjene su funkcionalne mogućnosti 'Don-2N' - rekao je Anoško.
S tim u vezi, dodao je da stanica „nije promenila samo svoje kvantitativne karakteristike, već i kvalitativne“.
„Don-2N“ se nalazi u Podmoskovlju. Deo je sistema za upozoravanje o raketnom napadu i pruža informacije protivraketnoj odbrani (PRO) Moskve.

Izgradnja stanice započeta je 1978. godine, a 1989. godine ušla je u sastav naoružanja. Stanica je puštena je u rad 1991. godine i od tada dežura neprekidno.
Radarska stanica može da otkrije male bojeve glave balističkih raketa na velikim razdaljinama, odredi njihovu putanju, da ih prati sa velikom preciznošću, da izdvaja bojeve glave u odnosu na čitav sistem sredstava za izbegavanje PRO i drugo.
Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, „Don-2N“ je sposoban da detektuje svemirske objekte malih dimenzija od svega pet centimetara na nadmorskoj visini do 1.000 kilometara.

Izvor: Novosti / Sputnik

https://www.novosti.rs/planeta/svet/1030538/nema-ravnog-svetu-rusija-modernizovala-radar-don-2n-video?fbclid=IwAR3UHEz2g-JcgWnNro4I44P6IWP4j9tRgSBcgHvSVTSZk4A1Ngx_vXLY6X4

[Kubovac]

U Rusiji je započeo rad na modernizaciji radara tipa «Voronjež» do nivoa najnovije «Jahrome». Ova vest je bila skoro nezapažena i nije izazvala veliko interesovanje. Međutim, radi se o ozbiljnom podizanju sistema za upozorenje o raketnom napadu, na kvalitativno novi nivo koji će komandi Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) Ruske vojske obezbediti još jedan dragoceni minut u slučaju početka nuklearnog rata.

[Kubovac]

Radar "Don-2N" u postupku modernizacije

Jedan od glavnih elemenata sistema protivraketne odbrane Moskve i Centralnog industrijskog regiona je višenamenska radarska stanica Don-2N. Ovaj objekat se često naziva osmim svetskim čudom - kako zbog oblika koji podseća na drugu svetsku znamenitost, tako i zbog visokih performansi i širokih mogućnosti. Pored toga, radar je nedavno unapređen, što je poboljšalo njegove parametre i omogućilo mu da nastavi neprekidno dežurstvo.

Strateški objekat

Projekat perspektivnog stacionarnog radara za upotrebu u strateškoj protivraketnoj odbrani prestoničkog regiona razvija se od kasnih šezdesetih godina. Bio je suočen sa posebno teškim zadacima, za čije je rešavanje morao da koncentriše napore nekoliko industrija. Tako je novom postrojenju bila potrebna radarska oprema sa izvanrednim indikatorima dometa i visine, kao i kompjuterski sistem sa najvišim performansama.

Do sredine sedamdesetih pronađene su sve potrebne tehnologije i rešenja, što je na kraju dovelo do pojave konačne verzije projekta pod nazivom Don-2N. 1978. godine na datom mestu u Moskovskoj oblasti počela je izgradnja buduće „borbene“ stanice. Eksperimentalna verzija stanice bila je raspoređena na poligonu Sari-Šagan.

Izgradnja, prilagođavanje, fino podešavanje i drugi procesi nastavljeni su do kraja osamdesetih. Godine 1989. stanica je primljena u rad. Nakon neophodne pripreme i niza važnih događaja, 1996. godine radar Don-2N u osnovnoj konfiguraciji stupio je na borbeno dežurstvo. Za njenu odbrambenu operaciju zaduženo je ljudstvo 9. divizije PRO, koja je u sastavu 1. PVO i raketne armije Vazdušno-kosmičkih snaga.

Od tada, stanica stalno prati situaciju u vazduhu i bliskom svemiru i prati razne objekte. U slučaju sukoba punog razmera, moraće na vreme da otkrije neprijateljski raketni napad, kao i da obezbedi da protivrakete-presretači budu usmerene na dolazeće bojeve glave. U cilju održavanja i usavršavanja veština redovno se sprovode različite obuke i vežbe, kako za posade Dona-2N, tako i za ceo moskovski protivraketni sistem.

U postupku modernizacije

Pre nekoliko godina postalo je poznato da se vrši duboka modernizacija stanice kako bi se poboljšale tehničke i operativne karakteristike. Projekat je predviđao postepenu i doslednu zamenu različitih blokova radio-elektronske opreme savremenim blokovima napravljenim na savremenoj elementarnoj bazi. Zamenjena je prijemno-predajna oprema i računarska sredstva. Važno je da je modernizacija obavljena bez skidanja radara sa borbenog dežurstva. Uprkos uzastopnoj modernizaciji različitih elemenata, Don-2N je nastavio da radi.

Ministarstvo odbrane je u januaru prošle godine najavilo završetak modernizacije predajnog i prijemnog dela radara. U to vreme stanica se pripremala za testiranje u novoj konfiguraciji. Ovi radovi trebali su da budu završeni u bliskoj budućnosti, ali tačan termin testova nije određen.

Najnovija vest o modernizaciji sistema protivraketne odbrane stigla je krajem januara. Ove godine 9. divizija protivraketne odbrane proslavlja 60 godina postojanja, a u vezi sa ovim događajem, list Krasnaja zvezda objavio je intervju sa komandantom divizije general-majorom Sergejem Grabčukom. On je rekao da će u bliskoj budućnosti biti završeni radovi na dubokoj modernizaciji moskovskog protivraketnog sistema. U stvari, novi odbrambeni sistem će preuzeti borbenu dužnost, što odgovara izazovima u doglednoj budućnosti.

Nažalost, komandant divizije nije obelodanio najnovije informacije o modernizaciji radara Don-2N, koji se prethodno pripremao za testiranje. Osim toga, nije precizirana uloga ove stanice u modernizovanoj konfiguraciji sistema protivraketne odbrane. Možda će se ovakva informacija otkriti kasnije.

Tehničke karakteristike

„Don-2N“ je stacionarni višenamenski radar sposoban da prati situaciju u vazduhu i bliskom svemiru. Stanica je takođe odgovorna za upravljanje sistemom gađanja protivraketne odbrane i navođenje projektila presretača. Radar je dizajniran za rešavanje niza složenih zadataka, što je dovelo do formiranja posebnog izgleda i sastava opreme.

Spolja, radar Don-2N je konstrukcija u obliku krnje piramide dimenzija cca. 140x140 m, visine više od 30 m. Po svemu sudeći, postoji i podzemni deo čije se dimenzije ne mogu proceniti. Na kosim površinama piramide postavljeni su fiksni aktivni fazni nizovi - prekriveni radio-transparentnim okruglim poklopcima prečnika cca. 18 m.

Prema poznatim podacima, stanica radi u centimetarskom opsegu. Dizajn i pozicija AFAR-a (Aktivne fazne antenske rešetke) omogućavaju kružni pogled po azimutu u širokom opsegu uglova elevacije. U osnovnoj konfiguraciji zračena impulsna snaga stanice dostigla je 250 MW. Osigurano je otkrivanje i praćenje bojevih glava raketa na udaljenosti od 3.700 km. Otkrivanje drugih ciljeva, u zavisnosti od njihovih parametara, vršeno je na visinama do 40 hiljada km. Tokom jednog od eksperimenata, stanica je uočila metalnu kuglu prečnika 50 mm sa udaljenosti od 500-800 km.

Obradu podataka u početku je vršio računar Elbrus-2. Takav superkompjuter bi mogao da prati oko stotinu različitih ciljeva i odvojenih bojevih glava i mamaca. Elbrus-2 je takođe razvio komande za sisteme za lansiranje i obezbedio navođenje presretača – do desetak u jednoj salvi. Ranije je više puta javljeno da će modernizacija radara uticati na stvarne radarske objekte i računarsku snagu. U stanici su ugrađeni savremeni uređaji i agregati poboljšanih performansi, kao i smanjenih dimenzija i smanjene potrošnje energije. Sve ovo je omogućilo optimizaciju performansi i operativnih karakteristika radara.

Međutim, tačan sastav nove opreme i rezultirajuće povećanje parametara nisu obelodanjeni. Očigledno, sada Don-2N može da detektuje mete na većoj udaljenosti i sa poboljšanom preciznošću, kao i brže i bolje izračunava rute i daje podatke za ispaljivanje presretača.

Podsetimo, modernizacija stanice Don-2N odvijala se uporedo sa daljim razvojem drugih sredstava protivraketne odbrane i sprečavanje napada. To znači da radar mora efikasno da komunicira sa svim starim i novim komponentama protivraketne odbrane. Konkretno, sada će morati da radi u istoj mreži sa drugim stanicama u različite svrhe i da formira opštu sliku.

U okviru opštih programa modernizacije protivraketne odbrane vrši se razvoj sistema gađanja. Tako je postojeća raketa-presretač modernizovana, a uskoro će novi model biti pušten u upotrebu. Takođe se očekuje da će se pojaviti fundamentalno nove protivraketne i protivsatelitske odbrambene rakete. Po svemu sudeći, ovo oružje će ponovo kontrolisati Don-2N.

Služba se nastavlja

Borbeno dežurstvo višenamenskog radara Don-2N traje više od četvrt veka. Trenutno se završavaju mere za njegovu modernizaciju i produženje radnog veka, zahvaljujući čemu će moći da nastavi sa radom i ubuduće, dugo vremena. Stanica će zajedno sa drugim savremenim radarskim stanicama pratiti situaciju u okolnom prostoru i blagovremeno identifikovati potencijalne pretnje, kao i reagovati na njih u skladu sa svojim funkcijama.

Treba napomenuti da modernizacija stanice Don-2N nije jedina aktuelna mera ka razvoju strateške protivraketne odbrane. Paralelno se vrši izgradnja novih radarskih stanica, razvijaju se i testiraju perspektivne protivrakete itd. Sve to znači da će se protivraketna odbrana unaprediti i povećati svoje sposobnosti – sa razumljivim pozitivnim posledicama po nacionalnu bezbednost.


Izvor: https://topwar.ru/192195-rls-don-2n-v-processe-razvitija.html?utm_source=website&utm_medium=social&utm_campaign=group

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

Vojni prijem. Komandno mesto sistema protivraketne odbrane A-135

Ova epizoda „Vojnog prijema“ biće snimljena na  komandnom mestu supertajnog sistema protivraketne odbrane, smeštenog unutar najmoćnijeg radara u zemlji „Don-2N“. Gledaoci će videti ogromnu piramidu, punu komponenti radara velikog dometa, moćnih superkompjutera i niza drugih veoma složenih sistema.

Pored toga, voditelj programa Aleksej Jegorov će pokazati kako se protivraketni sistem A-135 postavlja na borbeno dežurstvo. I posetiće najvažniji centar za obuku u zemlji budućih menadžera našeg antinuklearnog štita.

[Kubovac]

Antibalistički sistem A-135 - ukratko

Antibalistički sistem A-135 čiji je razvitak započeo još u vreme SSSR-a, počeo koristiti u Rusiji od 1995. godine.

Sistem se sastoji od antibalistčkog radara za praćenje ciljeva i navođenjer raketa Don-2N i od 2 osnovna tipa antibalističkih raketa 53T6 i 51T6.

Antibalistički borbeni radar „Don-2N“ je stacionarni višenamenski radar sposoban da prati situaciju u vazduhu i bliskom svemiru. Stanica je takođe odgovorna za upravljanje sistemom gađanja protivraketne odbrane i navođenje projektila presretača. Radar je dizajniran za rešavanje niza složenih zadataka, što je dovelo do formiranja posebnog izgleda i sastava opreme.

Spolja, radar Don-2N je konstrukcija u obliku krnje piramide dimenzija cca. 140x140 m, visine više od 30 m. Po svemu sudeći, postoji i podzemni deo čije se dimenzije ne mogu proceniti. Na kosim površinama piramide postavljeni su fiksni aktivni fazni nizovi - prekriveni radio-transparentnim okruglim poklopcima prečnika cca. 18 m.

Prema poznatim podacima, stanica radi u centimetarskom opsegu. Dizajn i pozicija AFAR-a (Aktivne fazne antenske rešetke) omogućavaju kružni pogled po azimutu u širokom opsegu uglova elevacije. U osnovnoj konfiguraciji zračena impulsna snaga stanice dostigla je 250 MW. Osigurano je otkrivanje i praćenje bojevih glava raketa na udaljenosti od 3.700 km. Otkrivanje drugih ciljeva, u zavisnosti od njihovih parametara, vršeno je na visinama do 40 hiljada km. Tokom jednog od eksperimenata, stanica je uočila metalnu kuglu prečnika 50 mm sa udaljenosti od 500-800 km.

Obradu podataka u početku je vršio računar Elbrus-2. Takav superkompjuter bi mogao da prati oko stotinu različitih ciljeva i odvojenih bojevih glava i mamaca. Elbrus-2 je takođe razvio komande za sisteme za lansiranje i obezbedio navođenje presretača – do desetak u jednoj salvi. Ranije je više puta javljeno da će modernizacija radara uticati na stvarne radarske objekte i računarsku snagu. U stanici su ugrađeni savremeni uređaji i agregati poboljšanih performansi, kao i smanjenih dimenzija i smanjene potrošnje energije. Sve ovo je omogućilo optimizaciju performansi i operativnih karakteristika radara.

Antibalistička raketa 53T6 je u stanju da presreće dolazeće projektile na udaljenosti od 80 -100 km i visinama do oko 50 km. 53T6 je dvostepena raketa na čvrsto gorivo naoružana termonuklearnom bojevom glavom od 10 kt.

Drugi tip antibalističke rakete je 51T6. Radi se o egzo-atmosferskoj raketi koja je u stanju da presreće dolazeće projektile na daljinama od 350-400 km i visinama do 700 km. Trostepena raketa na tečno gorivo naoružana je termonuklearnom bojevom glavom od 1 Mt i lansira se iz podzemnog silosa.

Inicijalne podatke o potencijalnim opasnostima, radar Don-2N dobija iz mreže radara za rano upozoravanje, među kojima se ističu stariji radari iz 60-tih godina prošlog veka Dnestr / Dnestr-M i Dnepr / Dnepr-M, a radi se o radarima koji za primarnu ulogu imaju praćenje satelita - radari iz porodice Dnestr, a u sekundarnoj ulozi i rano upozoravanje, odnosno koji imaju primarnu ulogu u ranom upozoravanju, a sekundarnu u praćenju satelita - radari iz porodice Dnepr.
Radari imaju domet od 1900 - 3000 km, zavisno od odrazne površine ciljeva.

Tu su i noviji radari iz porodice Daryal, uvedeni u upotrebu sredinom 70-tih godina prošlog veka. Radi o bistatičkom radaru, što znači da ima zasebne antene predajnog i prijemnog sistema.
Uvođenje radara za rano upozoravanje tipa "Daryal", započelo je sredinom 70-tih godina prošlog veka, ali nije bilo jednostavno zbog složenosti sistema.
Prvi kompleks je uveden između 1975. - 1977. godine, ali je bio na neki način "hibrid" sistema Dnestr-M, jer je koristio njegov predajnik, a prijemnik je bio sistema Daryal i razvijen kao aktivna fazna rešetka.
Sistem je i danas operativan, a poneo je naziv "Dougava".
Prvi kompletni radarski sistemi ranog upozoravanja tipa "Daryal" su bistatički radari sa aktivnim faznim rešetkama (AESA). Domet radar je do 6000 km, a radni opseg u VHF radnom području od 150-200 MHz.

Radari ranog upozoravanja tipa "Voronjež" su novi radari, namenjeni za rano upozoravanje na napade balističkim raketama iz različitih pravaca.
Radar je uveden u operativnu upotrebu tokom 2009. godine, a do danas je proizvedeno i u operativnu upotrebu uvedeno ukupno 8 kompleta. Radari postepeno zamenjuju starije radare za rano upozoravanje tipa Dnepr i Daryal, koji su već zastareli i skupi za održavanje.

Voronjež-M radi u metarskom (VHF) području, sa radnom frekvencijom od 150-200 MHz i dometom od 100 - 4200 km i visinom osmatranja do 4000 km.
Kod ovog radara postoje i dve modifikacije, jedna je Voronjež-DM koja radi u UHF talasnom području, a druga je Voronjež VP, koja isto radi u metarskom talasnom području, ali ima dvostruko veći broj rešetkastih segmenata (6) u odnosu na prethodnike.