Pancir. Nebeski štit. Dokumentarni film za Dan PVO u Ruskoim oružanim snagamaU ovom filmu ćete naučiti istoriju stvaranja jedinstvenog protivvazduhoplovnog raketno-topskog kompleksa „Pancir“, koji nema analoga u svetu. Govori se o ljudima koji su napravili revoluciju u ruskoj odbrambenoj industriji i podigli borbenu efikasnost ruske vojske na novi nivo. Gledaoci će biti upoznati sa svim zamršenostima funkcionisanja ovog kompleksa, takođe će detaljno biti pokazano gde, kako i pod kojim okolnostima se „Pancir” trenutno koristi."Pancir" je imao veoma težak porod. Mnogi konstruktori su rekli: „Napraviti takav kompleks? Nemoguće!" Ali ono što je bilo nerealno za većinu projektantskih biroa u svetu moglo je da se izmisli i primeni u Tuli. Tamo je radio možda najpoznatiji duo za oružje, Vasilij Grjazev i Arkadij Šipunov. Njihova plodna kreativna zajednica trajala je ceo život, a brend
GSh (
Griazev - Shipunov) postao je globalni brend. Radili su zajedno više od 50 godina i bili su ispred svog vremena u mnogim svojim razvojima. Dakle, u zadatku sa jedinstvenim oružjem budućnosti, Šipunov nije odustao. Konstruktor donosi revolucionarnu odluku - da razvije stanicu za praćenje cilja i raketu. Odnosno, na jednoj transportnoj jedinici se nalazi lokator za detekciju, lokator praćenja, optičko-elektronski sistem, topovsko i raketno oružje!
I ovaj najteži zadatak koji je dodeljen
Projektnom birou Šipunov je završen.
„Pancir“ je zatvorio poslednju liniju slojevite ruske protivvazduhoplovne odbrane, štiteći i mobilne grupe trupa i sisteme PVO dugog i srednjeg dometa. Kompleks raketa i topova
Pancir-S1 i sistemi naoružanja za oklopna vozila Grjazeva i Šipunova nadmašili su svoje strane kolege po svojim mogućnostima. A brodski i avijacijski automatski topovi i dalje ostaju među najboljima i služe kao uzori širom sveta.
Danas
"Pancir" stoji na putu bilo kojoj vrsti udarnog oružja i njihovim nosačima. Avion ili bespilotna letelica mogu ispaliti projektil ili baciti vođenu bombu bez ulaska u zonu pokrivanja protivvazduhoplovne odbrane, a
Pancir je u obavezi da presretne ovu metu. Jedno komandno mesto može da kontroliše četiri borbena vozila. Čak i ako komandno mesto bude uništeno u borbi, komandovanje će se preseliti u drugi centar za donošenje odluka. Ovaj princip „jedan čovek u polju nije ratnik“ važi za slojevitu protivvazduhoplovnu odbranu uopšte.
Projektili težine 389 grama lete iz cevi brzinom od 1000 metaka u minuti ili 20 metaka u sekundi. Genijalnost Arkadija Šipunova je i to što je smislio svoj „oksimoron“ - postigao je kombinaciju neskladnog. Kombinovao je raketno i topovsko oružje na jednoj platformi i učinio da efikasno rade. Od otkrivanja cilja
Pancirom do lansiranja visoko preciznih projektila, kojih ima 12 u municiji, potrebno je samo 5 sekundi uz interval lansiranja od 1,5 sekunde, uključujući i zahvat meta od strane sistema, i to je svetski rekord.
„Pancir“ je možda jedini kompleks na svetu koji obezbeđuje uništavanje svih vrsta ciljeva koji se mogu pojaviti, a istovremeno su njegove rakete jeftine, ali zadržavaju najveću efikasnost. Ovo se postiže dizajnom. Prvi put u svetu korišćena je konstrukcijska šema u kojoj se svaka lansirana raketa kontroliše sa zemlje od strane samog borbenog vozila. Zbog toga nema potrebe da se na jednosmerni let šalje i skupa glava za samonavođenje i skupa upravljačka oprema – sav ovaj posao obavlja borbeno vozilo dok je na zemlji. Raketa će naći cilj na visini od 15 do 15.000 metara!
Pored toga, raketa nije u potpunosti zavisna od mašine - ona ima svoje metode za određivanje blizine cilja. Kada utvrdi da je doletela blizu mete, detonira.
„Pancir” kontroliše prostor u pokretu po neravnom terenu, automatski postavlja prioritete i uz pomoć dva nezavisna sredstva za navođenje – radara i optičko-elektronskog sistema – istovremeno radi na 4 cilja.
Kompleks
Pancir se može koristiti u bilo kojim ekstremnim uslovima: u pustinji, na arktičkom ledu, u tropima. Odbiće napad čak i tamo gde uopšte nema puteva - na vodi. Njegova palubna verzija može se postaviti na raketne čamce projekata
Molnija i
Karakurt i, u principu, na bilo koji brod deplasmana od 300 tona ili više. Ovde su glavni neprijatelj protivbrodske rakete i torpeda, ali što se tiče avijacije i bespilotnih letelica, oni rade jednako efikasno kao i kopneni sistemi. Na kraju krajeva, brodska verzija je posebno pripremljena za uslove "bacanja". Oluja ne ometa preciznost raketa i projektila.
Kada dođe do vazdušnog napada, u kojem ima do 40 ciljeva, naravno, čovek ne može da se nosi - sve to radi automatika. Ona određuje sve, a operator ispravlja - zato postoji dobro obučena borbena posada. Jedan loše obučen operater bilo koje vrste oružja može ozbiljno da ugrozi rad.
Uprkos velikom informacionom ratu protiv našeg protivvazduhoplovnog raketno-topskog kompleksa, postoje objektivne ocene i u američkoj i u evropskoj štampi – njegove, ne marketinške, već stvarne borbene prednosti su previše očigledne. Tako je američka publikacija
The National Interest primetila jedinstvene borbene sposobnosti
Pancir-S1, nazvavši ga idealnim oružjem za odbijanje masovnih napada pomoću bespilotnih letelica i priznavši da tako efikasan protivvazduhoplovni sistem kratkog dometa kao što je ruski ne postoji u Sjedinjenim Državama.
Jedan od tvoraca
Pancira, Arkadij Šipunov, rekao je: „Neće biti Trećeg svetskog rata, kako ga obični ljudi zamišljaju. Biće rasuto po regionima i privatnim sukobima. I hajde da se razumemo, upravo to sada dolazi. A ovo je rat preciznog oružja. Položaj tradicionalnog oružja će biti izgubljen."
Danas je precizno oružje, zajedno sa nuklearnim oružjem, garancija bezbednosti. Najnoviji
Panciri podjednako uspešno obaraju hipersonične rakete, koje koštaju ogromne količine novca, i minijaturne plastične dronove. Ovi kompleksi već pokrivaju našu prestonicu i arktičku grupu Ministarstva odbrane. Uskoro će ih biti u svakom vojnom okrugu. A brodske modifikacije su dostupne u svakoj od flota, čak i na onim tipovima plovila koji ranije nisu bili predviđeni. S obzirom na njihovu visoku mobilnost i efikasan rad u bilo kojoj klimi,
Panciri se mogu neočekivano pojaviti gde god to zahtevaju geopolitički interesi Rusije.
Ruski sever, bogat mineralima, i najperspektivniji globalni tranzit, Severni morski put, iz očiglednih razloga su u zoni posebne pažnje potencijalnog neprijatelja. Dakle, stabilnost regiona obezbeđuje moćna ruska arktička grupacija. Njegove pomorske i kopnene baze, transportna čvorišta i komunikacije na neposrednim prilazima pouzdano su pokrivene arktičkim
„Pancirom“.
Izvor
