ЕУ губи утицај на Балкану

[MOTORISTA]

Nemački poslanik: A da Srbiju uključimo u mirovne pregovore?
IZVOR: TANJUG SREDA, 19.01.2022.

Novi izvestilac nemačkog Bundestaga za Zapadni Balkan Adis Ahmetović za Tanjug rekao da Srbija ima važan zadatak da proaktivno dopinese stabilnosti regiona.

Srbija je poslednjih godina napravila veliki ekonomski napredak i postala je centar nauke, i zato je važan motor za region, a to sa sobom nosi odgovornost, ocenio je on. Uz ocenu da Srbija može privući pažnju širom sveta kroz velika sportska, kao i kulturna i muzička dostignuća, on ističe da to takođe uključuje odgovornosti i očekivanja – da proaktivno doprinese stabilizaciji regiona i izgradi ili podrži mostove razumevanja.

Rekao je da bi želeo da podrži Srbiju u ovom poduhvatu i da je veoma zainteresovan za dalji blizak bilateralni odnos Srbije i Nemačke obeležen poverenjem. Ističe da planira da njegovo prvo putovanje na novoj funkciji bude upravo u Srbiju, gde će se sastati sa poslanicima i članovima vlade, kao i sa predstavnicima privrede, nauke, kulture i civilnog društva, a na vrhu liste tema razgovora biće, kaže, dalja integracija u EU i blagovremeno članstvo u Uniji.

„Verujem u mirnu i perspektivnu budućnost Zapadnog Balkana i u dobre bilateralne odnose sa Nemačkom. I zato sam uz sve šest države tog regiona u zajedničkom radu na stabilnoj demokratiji, rastućem prosperitetu i izgledima za mladu generaciju, kao i konkretizaciji proširenja EU na sve države Zapadnog Balkana. I iz tog razloga, prioritetno radimo na približavanju EU i evropskim integracijama. Takođe želim da gradim mostove i izmedju Beograda i Prištine“, poručio je on. Ahmetović je istakao da samo kroz dijalog može da se napreduje u saradnji. Zapadni Balkan je, prema njegovim rečima, vekovima bio od velikog geopolitičkog interesa.

„Već nekoliko godina postoji sve veći interes Rusije i Kine. Podržavam proširenje EU na Zapadni Balkan, a kao izvestilac, želeo bih da predložim konkretne korake delovanja Odboru za spoljne poslove Bundestaga i nemačkoj vladi u cilju stabilizacije situacije na terenu, održavanja mira, jačanja demokratskih i liberalnih snaga i konkretizovanja proširenja EU na sve balkanske države“, rekao je on. Ahmetović smatra da se po tom pitanju razlikuje od drugih nemačkih političara koji imaju uticaja na spoljnu politku. „Možda bi nam čak bilo od pomoći da iskoristimo odnose Srbije sa Rusijom za smanjenje tenzija i mirovne pregovore“, dodao je on. Srbiju, kaže, vidi u bliskoj budućnosti, ne samo kao snažnog partnera EU, već i kao članicu Unije, jer je to, kaže, jedini način da se osigura dugoročna i održiva stabilnost, demokratija i prosperitet.

"U narednim mesecima planiram da često posećujem balkanske države i radim sa liberalno-demokratskim snagama na miru, stabilnosti i prosperitetu“, istakao je on uz napomenu da je trenutni fokus, međutim, na Bosni i Hercegovini zbog rastućih tenzija. „Trenutno radim sa svojim kolegom u Bundestagu Ditmarom Nitanom, kao i sa Josipom Juratovićem i drugim poslanicima i stručnjacima na konkretnom planu stabilizacije Bosne i Hercegovine. Želimo da pružimo podršku liberalnodemokratskim snagama na Zapadnom Balkanu“, objašnjava.

Kaže da podržava američke sankcije Miloradu Dodiku i smatra da treba da ih sledi i Nemačka. „Sankcije koje su uvele SAD su neophodan i ispravan korak, koji bi trebalo da sledi i Nemačka. Moramo preduzeti odlučnu akciju protiv onih koji se bave korupcijom, destabilizacijom i podelama u regionu, kao i protiv onih koji omogućavaju i podržavaju te akcije“, rekao je on. Na pitanje da li će njegovo (bošnjačko) poreklo uticati na njegov rad, rekao je da se pripremio za pitanja o istoriji njegove porodice pre nego što je preuzeo ovaj odgovoran zadatak.

„I ja mislim da je ispravno da se to pita, jer inače ostaje neizrečeno i ima nešto što razdvaja umesto što objedinjuje. Ja sam nemački parlamentarac sa fokusom na spoljnu i bezbednosnu politiku. Preuzimajući novi zadatak kao glavni izvestilac za Zapadni Balkan, podjednako sam dostupan svim državama Zapadnog Balkana kao partner u saradnji – uvek pod pretpostavkom daljeg razvoja mira, demokratije i prosperiteta za region, kao i intenziviranja odnosa sa EU i bilateralna saradnja sa Nemačkom“, istakao je on.

Napominje da ima veoma dobar radni odnos sa ambasadorkom Srbije u Berlinu Snežanom Janković i srpskom dijasporom, posebno u njegovom rodnom Hanoveru i ističe zahvalnost parohiji SPC Svetog Save i parohu Aleksandru Perkoviću na srdačnom prijemu delegacije SPD-a u Hanoveru. Kazao je da će tokom razgovora, na putovanjima na Zapadni Balkan, svakako biti od koristi to što zbog svog porekla razume jezike, ima dobro geografsko i istorijsko znanje, kao i osećaj i empatiju za kulture i načine života.

„Siguran sam da većina srpskog ili hrvatskog stanovništva i ja već imamo nešto zajedničko – volimo da jedemo mamine ili bakine palačinke i da pevamo i igramo u večernjim satima uz muziku Čolića, Joksimovića ili Merlina“, zaključio je Ahmetović.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

Šta nas koči ka EU?


Zapadni Balkan je jedan od regiona u fokusu francuskog predsedavanja Savetu Evropske unije.

Predsednik Emanuel Makron je najavio politiku ponovnog evropskog angažovanja i investicija u regionu i za jun zakazao Samit sa regionalnim liderima. Ako Crna Gora ispuni ambiciju aktuelnog rukovodstva i za samo dve godine postane prva sledeća članica EU, albanski premijer Crnogorcima obećao je helikopter.

Dva meseca potom, crnogorski poslanici blizu su da izglasaju nepoverenje vladi, ali ambicija ostaje. Trenutna politička nestabilnost usporava proces, ocenjuju tamošnji analitičari, ali veruju da pojačano francusko interesovanje pojačava i vidljivost Zapadnog Balkana i šanse Podgorice.

Milena Muk iz Instituta alternativa kaže da je proces EU integracija u stagnaciji, te da tome najviše doprinosi izostanak rezultata u oblasti pravosuđa, koja je najbitnija u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, što koči pristupanje Crne Gore.

Borba protiv korupcije i organizivanog kriminala stoji i na putu evrointegracija Albanije.

Ocenjuje se da su otvaranju pregovora, ipak, bliži od Skoplja. Sa Skopljem su 2019. godine naišli na odbijanje, najpre od Pariza.

Uprkos tome što je sada Severna Makedonija rešila spor sa Grčkom o imenu države, a onda je rampu onda postavila Bugarska.

Politikolog Petar Arsovski kaže da je Brisel "sve vreme zabrinut i daje podršku EU integracijama, ali da je taj odnos impotentan prema Balkanu".

"Kod Francuske je došlo do promene kada je usvojena nova metodologija pregovaranja, na čemu je ta zemlja insistirala. Sada podržava integracije Zapadnog Balkana i to aktivno. U Sofiji je, međutim, ključ u ovim pregovorima za koje svi kažu da treba da se završe do juna", kaže politikolog.
Šta je ideja francuskog predsedavanja

Predsednik Francuske je za jun najavio konferenciju posvećenu regionu. Emanuela Makrona do tada očekuju izbori. Njegova kandidatura je izvesna, iako nije formalizovana.

Aktuelno, tokom predsedavanja, Unija je u spoljno-političkom fokusu. Pariz rešavanje evropske i ekonomske perspektive Zapadnog Balkana vidi kao deo puta ka većem suverenitetu same Evrope, prenosi RTS.

Slobodan Zečević, iz Instituta za evropske studije kaže da je ideja francuskog predsednika i Francuske tokom predsedavanja da se ograniči uticaj stranih sila na prostoru Balkana za koje mnogi smatraju da pripada EU.

"Kada govorimo o uticajima, govorimo o uticajima Rusije, Kine i Turske na Balkan. Makron se zalaže za jedno razjašnjenje i definisanje puta balkanskih država ka EU", navodi Zečević.

Evropa snažna u svetu, ambicija je predsednika Makrona tokom predsedavanja. Poznat je i raniji stav Pariza: da bi bila veća, Unija najpre mora da postane jača.

Pjer Košar, ambasador Francuske u Srbiji kaže da Zapadni Balkan i Srbija imaju svoje mesto u EU, ali i da te zemlje moraju da imaju jasnu i iskrenu perspektivu pristupanja u razumnim rokovima.

"EU mora već sada da reformiše svoje procedure i institucije da bi se suočila sa izazovima. To je zahtev i potreba jer nas ima dvadeset sedam, a biće još i više izraženo kad nas bude trideset troje", objašnjava Košar.

Dodaje da žele da se to što pre dogodi i da dođe do brzog pristupanja kandidata, kada ti uslovi budu ispunjeni.

"Reforma EU ide istovremeno, ruku pod ruku", ističe ambasador Francuske u Srbiji.

Srbija se nada da će tokom francuskog predsedavanja, do sredine godine, otvoriti klaster 3 – konkurentnost i inkluzivni rast.

Pozitivan signal Briselu i predsedavajućem Parizu su i reforme u oblasti pravosuđa, usvojene na nedavnom referendumu.


izvor

[MOTORISTA]

Energetski savet EU i SAD o Zapadnom Balkanu: Na dnevnom redu i predlog smanjenja zavisnosti od ruskog gasa
Tanjug 07.02.2022.

U Vašingtonu se sutra održava Energetski savet EU i SAD sa ciljem unapređenja transatlantske saradnje na planu energetike, a šef evropske diplomatije Žozep Borelj uoči sastanka poručuje da su posvećeni obezbeđivanju energetske bezbednosti EU i njenih suseda uključujući Moldaviju, Ukrajinu i Zapadni Balkan.

Borelj je na svom blogu uoči sastanka napisao da je energetika oduvek bila među najvažniji geopolitičkiim pitanjima, a da je sada, sa visokim cenama i problemima nabavke gasa izazvanih krizom sa Rusijom, ona na vrhu agende Brisela. On je naveo da je potrebno izdržati ove kraktoročne pritiske uz poštovanje dugoročne strategije prelaska na zelenu energiju, a da će Energetski savet EU-SAD u Vašingtonu intenzivirati transatlantsku saradnju na ovom frontu.

Cene energenata su skočile zbog globalnih ptoblema potražnje i snabdevanja, ukazao je Borelj. Cena gasa u EU je šest do 10 puta viša nego prošle godine što opterećuje i cenu struje, kao i čitavo elektroenergetsko tržište u Evropi, konstatuje on.

"To je već povećalo inflaciju na kraju 2021. Ako cene energenata budu visoke i u 2022. uz povećanje inflacije, to će se ozbiljno odraziti na oporavak posle pandemije", naveo je Borelj.

Uz ozbiljnu krizu u odnosima EU sa Rusijom, to nije postalo samo pitanje cene, već pitanje bezbednosti snabdevanja, kaže on. Energetska politika uvek se pomaljala u odnosima između EU i Rusije, rekao je Borelj i dodao da EU više od 40 odsto gasa uvozi iz Rusije, a da 60 odsto ruskog prihoda od uvoza dolazi iz EU. Evropski zvaničnik veruje da bi EU smanjenjem celokupnog uvoza gasa od Rusije, investirala ne samo u zelenu tranziciju već i u smanjenje strateške zavisnosti. Ali, prethodnih godina, Rusija je povećala otpornost na ekonomske sankcije, povećavši svoje strane devizne rezerve, više nego što je EU uradila da poveća svoje kapacitete za potencijalno smanjenje isporuka gasa, konstatovao je Borelj. Hitno bi, dodaje, Brisel trebalo da razmotri razvijanje strateških rezervi gasa EU i mogućnost zajedničke nabavke gasa. Rusija je, ocenjuje Borelj, i ranije koristila snabdevanje energentima u političke svrhe.

EU zajedno sa SAD i drugim partnerima može da se usprotivi upotrebi snabdevanje energijom kao oružje i geopolitičku polugu, istakao je on. Nedavna zajednička izjava EU i SAD o energetskoj bezbednosti već stavlja akcenat na otpornost na buduće cenovne šokove i mere zaštite protiv geopolitičkih tenzija u centar transatlantske energetske bezbednosne agende.

"Posvećeni smo da osiguramo energetsku bezbednost EU i naših suseda, uključujući Moldaviju, Ukrajinu i Zapadni Balkan", naveo je Borelj između ostalog u svom blogu.

Šef evropske diplomatije najavio je da će EU razgovarati sa SAD o smanjenju zavisnosti od ruskog gasa i moguće snabdevanje Evrope meričkog tečnog gasa. SAD su već najveći snabdevač tečnog prirodnog gasa u Evropi i intenziviramo saradnju da osiguramo da to snabdevanje bude sigurano narednih meseci, rekao je Borelj.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Субота, 19.02.2022.

Шолц: Треба активно подстицати проширење на Западни Балкан

МИНХЕН - Није само довољно говорити о перспективи проширења ЕУ на Западни Балкан, већ је треба активно подстицати, истакао је данас немачки канцелар Олаф Шолц.

Шолц је, у обраћању на Минхенској безбедносној конференцији, казао да, када говори о ЕУ, мисли и на земље Западног Балкана.

„Није довољно говорити о перспективи ширења Уније на тај регион као стратешки циљ. Морамо то активно подстицати”, нагласио је немачки канцелар. Шолц је истакао да је потребна јасноћа о нивоу амбиција ЕУ по питању сопствене безбедности и европског суверенитета.

„Ми Европљани ћемо задржати нашу способност за деловање, нашу аутономију у доношењу одлука само ако наше жеље и способности у ЕУ објединимо”, подвукао је он, преноси Танјуг. Према његовим речима, под европским суверенитетом подразумева да се остане „сила међу силама”. 3а то је, каже Шолц, потребна воља да се делује као „сила међу силама”, да постоје заједнички стратешки циљеви и способност да се ти циљеви реализују.

Izvor. www.politika.rs

[MOTORISTA]

Понедељак, 21.02.2022.
П. О.

ЕУ има задатак да спречи распад БиХ

Министри спољних послова Европске уније који се састају у Бриселу морају донети одлуку да зауставе погоршање "критичне" ситуације у Босни и Херцеговини, рекао је високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жосеп Борељ на састанку у Бриселу.

У Бриселу је у току састанак министара спољних послова Европске уније на којем се расправља и о ситуацији у БиХ. Уочи састанка у Бриселу шеф дипломатије ЕУ Жосеп Борељ изјавио је да eскалација прилика у БиХ мора да стане, а дијалог унутар државних институција мора да се настави. Жосеп Борељ је оценио да је ситуација у БиХ "критична" и да ће министри спољних послова земаља ЕУ на данашњем састанку у Бриселу морати да донесу одлуку о заустављању политичке кризе у тој земљи. A комесар ЕУ за проширење и политику суседства Оливер Вархеји изјавио је да ће пројекти ЕУ на територији РС моћи бити реализовани само ако институције БиХ профункционишу. Он је истакао да је крајем прошле године упозорио политичке лидере у БиХ да без потпуног функционисања институција БИХ ризикује да изгуби велике инвестиције.

„Тражио сам од представника РС да се у потпуности врате у државне институције”, написао је Вархеји на Твитеру. Навео је да је Европска комисија примила пријаве за подршку ЕУ на коридору 5ц у вези с друмским и железничким ; везама, укључујући и за две локације на територији РС. Допринос ЕУ за ова два пројекта износи 600 милиона евра, који могу бити реализовани само после повратка у државне институције које функционишу у потпуносити”, нагласио је данас Верхеји током састанка министара спољних послова ЕУ, на којем се расправљало о БиХ. Додао је да је Комисија припремила план како да помогне развој и опоравак од пандемије корона вируса и да би тај план директно помогао грађанима БиХ.

По његовим речима, за БиХ је битно да има институције које потпуно функционишу, како због спровођења реформи, тако и због имплементације Економског инвестиционог плана за Западни Балкан. Вархеји је позвао политичке лидере у БиХ да у најкраћем року нађу решење за изборну и уставну реформу како би сви грађани били једнако заступљени.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Drastičan pad povjerenja Makedonaca u Evropsku uniju

Istraživanje Instituta za demokratiju u Skoplju pokazuje drastičan pad u percepciji građana o važnosti Evropske unije kao saveznika Sjeverne Makedonije, ali i njenom utjecaju na njihovu svakodnevicu. Vlasti, ali i građanski sektor, apeliraju europske institucije da je ključni iskorak u integracijama Zapadnog Balkana, kako bi se očuvao kredibilitet Unije u regiji, posebice u okolnostima eskalacije rata u Ukrajinu.

[MOTORISTA]

Четвртак, 10.03.2022.

Бербок: Нећемо препустити Западни Балкан утицају Русије

БЕРЛИН- Напад Русије на Украјину је прекретница која јасно показује да Европа мора бити спремна да стратешки инвестира у своју дугорочну безбедност, а то посебно важи за односе са земљама Западног Балкана, оценила је министарка спољних послова Немачке Аналена Бербок пред посету Сарајеву, Београду, Приштини, а затим и Молдавији.

Она је, у саопштењу, нагласила да данашњи мир на Западном Балкану можда није савршен, али је драгоцен.

„Морамо отворено рећи да смо многе од тих земаља последњих година разочарали и запоставили. На овај отворени бок гурају се актери као што је Русија, који немају никакав интерес за европском будућности и не презају од тога да нерешене конфликте поново подстакну. Путујем сада пре свега на Западни Балкан да бих саслушала шта људи тамо сада од нас очекују, али и да јасно ставим до знања да ми тај регион у срцу Европе нећемо препустити утицају Москве”; поручила је Бербок, преноси Танјуг.

Она је истакла да је Европа последњих дана показала да је делотворна и одлучна да се супротстави агресивном деловању руског председника. Сада је, сматра, потребно да Европа покаже да је спремна истом енергијом да се на креативан и начин окренут будућности ангажује у земљама европског суседства.

„Људи у региону ће нас мерити по томе да ли иза наших речи следе дела. Немачка има суштински интерес за политички стабилан и економски просперитетан Западни Балкан, чије су државе оријентисане ка Европи. За то ћемо се залагати и у предстојећим политичким разговорима, као и стратешким инвестицијама, пре свега у обновљиве изворе енергије”, казала је она.

Бербок је казала да жели да немачком приоритету, а то јесте Западни Балкан, да лице. Зато је, каже, немачка влада створила нову функцију специјалног изасланика за Западни Балкан.

„Радује ме што је ту важну функцију преузео Мануел Сарацин. Знам да његово срце куца за државе Западног Балкана и њихову европску будућност. Он ће бити уз мене на овом путовању и од сада ће одржавати интензивну и директну везу немачке владе са земљама и друштвима региона”, објаснила је она.

У вези са посетом Молдавији, рекла је да жели да се на лицу места увери у ситуацију у тој земљи, и како је у овим ванредном околностима могуће подржати владу у Кишињеву.

„Нећемо дозволити да се од Русије изазвани ударни талас шири на друге земље Европе. Молдавија може рачунати на немачку и европску солидарност”, поручила је Бербок.

izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Borelj: Javno mnjenje u Srbiji podložnije ruskoj propagandi

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izjavio je da ne treba zanamariti cinjenicu da je Srbija u UN podržala rezoluciju kojom se osuduje agresija Rusije na Ukrajinu, ali da je javno mnjenje u Srbiji, kako je naveo, "više podložno dezinformacijama ruske propagande".

Piše: Tanjug
17.03.2022.

Gostujući u emisiji Presing na TV N1 Sarajevo, Borelj je kazao da situaciju treba gledati u širem smislu.

- Snažni su napori Rusije kojim opravdava vojna dejstva koja su invazija. U svakoj zemlji ima to, negde utiče na javno mnjenje. U Srbiji javno mnjenje je više podložno dezinformacijama ruske propagande u pokušaju da se opravda agresija na Ukrajinu navodima o genocidu, da je predsednik Želenski fašista…Ne mogu shvatiti da neko može poverovati u to - rekao je, ali i podsetio da je Srbija glasala za rezoluciju UN o Ukrajini. Borelj je ponovio da je obaveza svih koje žele u EU da usaglase svoju politiku sa politikom EU.

"Na evropskom putu obaveza je usklađivanja sa spoljnom politikom EU. Srbija nema tako visok stepen usklađivanja, za razliku od drugih zemalja", rekao je šef diplomatije EU.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Среда, 16.03.2022.

Пахор: Ширење ЕУ на Западни Балкан приоритет

БЕЧ- У тренутној ситуацији, када је геополитика постала све важнија, ширење ЕУ на Западни Балкан мора бити кључни геополитички приоритет Брисела, поручио је данас у Бечу председник Словеније Борут Пахор.

„Саветовао бих свима који преговарају сада са Србијом да не врше превелики притисак. Очекујемо на крају да, ако жели да настави европски пут, изабере ЕУ”, подвукао је Пахор. Он је, у оквиру обраћања на бечкој Дипломатској академији на тему „Европа. Западни Балкан и шире. Централна европска перспектива”, казао да успоравање процеса ширења на Западном Балкану омогућава повратак национализма, идеје за променама граница.

„Само убрзање процеса, што је, знам, тешко, може зауставити те опасне тенденције, које представљају директну претњу овом делу Европе и Европи као целине”, објаснио је он.

Председник Словеније осврнуо се и на пројекат „Отвореног Балкана”, за који је казао да га, можда на изненађење многих, подржава.

„Многи лидери из региона и Европе критикују ту идеју тврдећи да је то српска верзија Берлинског процеса. Јесте, али мислим да је значајно да су лидери Србије, Северне Македоније и Албаније преузели ту идеју као своју. Био сам 2018. у Новом Саду када је та идеја представљена. Чини ми се да је та идеја једна од малобројних конструктивних идеја сарадње земаља Западног Балкана која има барем делимичну подршку, а то је веома важно”, објаснио је он, преноси Танјуг.

Указао је да зна да постоји критика да иза тог пројекта наводно стоји политика прављења Велике Србије и пренео је да је с тим у вези више пута од председника Србије Александра Вучића затражио да се изјасни против идеје „српског света”. Пахор је казао да међу лидерима Западног Балкана постоје два мишљења о Вучићу.

„Једни кажу да је он стуб стабилности, а други да је стуб нестабилности. Желим да верујем, знајући га дуго времена, и његове претходнике, да је он стуб стабилности и да тако делује. Услов за то је да мора да одбаци идеју „Српског света”, одвајања Републике Српске, и настави дијалог са Приштином”, поручио је он.

Шеф словеначке државе рекао је да се Србија, због рата у Украјини, нашла у тешкој позицији и подвукао да мора бити јасно да ће што више буде растао геополитички раздор између ЕУ и Русије, бити теже за Србију да седи на две столице. Пахор је изразио наду да ће Србија задржати проевропску оријентацију. То би, каже, било важно не само за проевропску будућност Србије, већ и цео Западни Балкан, и смањио би ризик од руског утицаја на регион. Упитан шта очекује од избора у Србији, казао је да не жели да се меша у унутрашња питања, и додао да је тренутно тешко време за председника Вучића. Указао је да је Вучић, пре рата у Украјини, био у привилегованој ситуацији када је био добар са ЕУ, Русијом, Кином, готово свима, а тако и Словенијом, а онда је уследио рат.

„Могао је да размишља више недеља шта ће, али нема пуно времена да одлучи да ли ће бити са ЕУ или с Русијом. Одлука у корист Русије на дуго време значило би опраштање од приступних преговора. Моја је жеља да се Вучић одлучи за ЕУ”, казао је Пахор.

Он је рекао да види да у Србији има пуно људи који су из Русију, да могу да се на улицама виде руске заставе, и људи који подржавају инвазију, што је тешка ситуација. Пахор је указао да се залаже и за убрзану европску интеграцију БиХ. Истакао је да не потцењује друге изазове, као што су дијалог Београда и Приштине, стагнација у напретку почетка приступних преговора Северне Македоније и Албаније због Бугарске, али наглашава да је БиХ специјални случај. Пахор је казао да је неопходно да се утиче на све народе да БиХ постане функционална држава.

„БиХ је држава, али није функционална држава, што представља велики проблем перспективи те земље”, упозорио је он.

Пахор је казао да још само мало времена остаје, до маја, да се промени изборни закон, јер у супротном то ће имати тешке последице по будућност земље. Говорећи о БиХ, рекао је да постоје тензије и да сматра да није решење разарање те државе.

„БиХ није била изум Тита, већ она постоји вековима. Ако је једини начин да се сачува БиХ каква јесте, њен територијални интегритет, онда треба да успоставимо брзи пут за приближавање ЕУ. Морамо да размишљамо мало шире, да размишљамо како да сачувамо мир од Балтика до Јадрана”, поручио је он. На питање о иницијативи „Појас и пут”, Пахор је рекао да на Западном Балкану постоје три силе које врше утицај, а то су Русија, Турска и Кина, која је економски присутна.

„Кина је мирна, не ради ништа идеолошки или политички на Балкану, већ је ту својим новцем. На паметан начин је ту, и то је део стратегије да постану први у свету”, објаснио је он.

Пахор је рекао да ЕУ треба да буде савезник са САД, али треба да има и своју геополитику према Кини. Председник Словеније, говорећи о рату у Украјини, казао је да рат није елементарна непогодна, него нешто што човек сам бира. Истакао је да је европска идеја била најзначајнија политичка иновација новије историје нашег континента, јер је на старом континенту осигурала мир на идеји заснованој на демократији и сарадњи. Нагласио је да Русија није била натерана на рат, нити је била провоцирана ни на директан ни индиректан начин, и сама је одлучила да нападне Украјину без разлога. Тиме је европска безбедносна архитектура заснована на принципима Повеље УН и Хелсиншке Повеље пољуљана, додао је он. Пахор је казао да је сада важно да се под хитно договори примирје, наставе разговори, и да мирно решење мора бити могуће, иако није лако.

„Русија је морално одговорна за овај рат и само она може да заустави рат. Нама је важно како ће се завршити рат у Украјини. Важно за Украјину, Русију, али Европу и остатак света. Мултилатерализам је пред тестом, као и будућност ЕУ. Верујем да је ЕУ стуб безбедности и просперитета у Европи”, рекао је Пахор.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Субота, 19.03.2022.

Пахор: Проширење ЕУ на Западни Балкан геополитичко питање првог реда

Председник Словеније Борут Пахор оценио је да је рат у Украјини оживео застарели геополитички менталитет и истакао да је проширење ЕУ, посебно на западни Балкан, геополитичко питање првог реда.

„Сада је врло важно да се сви политичари у региону уздрже од изјава и поступака који би продубили неповерење између народа и држава западног Балкана”, рекао је Пахор за „Дневни аваз”, а преноси Танјуг. Он је додао да је потребно ојачати политички дијалог на свим нивоима и међусобно поверење и сарадњу. Пахор је рекао да БиХ није функционална земља и да је због тога потребно усвојити реформу Изборног закона. Он је оценио да је то сада важан тест праведних и функционалних компромиса.

Izvor: www.politka.rs

[MOTORISTA]

Петак, 25.03.2022.

ЕУ лидери позвали Западни Балкан да се придружи заједничкој куповини гаса

БРИСЕЛ - Лидери ЕУ 27 након целодневне дебате о проналажењу заједничког приступа обуздавању растућих цена енергије договорили су се да ће радити на добровољној заједничкој куповини гаса и водоника како би смањили цену у преговорима и поручили да ће ЕУ куповна платформа бити отворена и за земље Западног Балкана.

”Основни узрок високих цена електричне енергије налази се у виском цена гаса. Енергетски микс у земљама Еуропе је различит, али нам треба заједнички европски приступ. Чак 75 процента глобалног тржишта гаса из гасовода се односи на европско тржисте и зато имамо огромну набавну моћ. Зато ћемо искористити заједничку позицију у преговорима уместо да се међусобно надмећемо и подижемо цене”, поручила је председница ЕК, Урсула фон дер Лајен.

У закључцима Европског савета наводи се да ће се радити на даљем побољшању и синхронизацији енергетских мрежа, обезбеђивању сигурности снабдевања за све државе чланице, као и на балансираној политици складиштења гаса. Као краткорочне опције за одговор на скок цена енергената лидери у закључцима помињу директну подршка потрошачима кроз ваучере, државна помоћ за предузећа, смањење опорезивања (акцизе и ПДВ), али и могућност ограничење цена.

У садашњем контексту веома високих цена електричне енергије, Европска комисија каже да је спремна да процени компатибилност хитних привремених мера које су тражиле државе чланице, укључујући и ублажавање утицаја цена фосилних горива у производњи електричне енергије на чему је инсидтирала Шпанија и друге земље Средозмеља. У покусају проналажења баланса између високих цена енергената и одвајања од Русије као кључног снабдевача фосилним горивима, ЕУ је са САД договорила додатне испоруке природног течног гаса који би у 2022. години требало да износи 15 милијарди кубних метара што ће, према речима Лајен у ”потпуности заменити количину руског гаса до раја године”.

У наредним годинама ЕУ рачуна на увоз 50 милијарди кубних метара ЛНГ из САД што ће заменити једну трећину руског извоза гаса у Европу. Лидери ЕУ закључују да ће Унија наставити да се координира са међународним партнерима како би обезбедила адекватно снабдевање и ублажила раст цена енергије.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Nehamer i Šolc usaglasili stavove o Zapadnom Balkanu

Nemački i austrijski kancelar Olaf Šolc i Karl Nehamer izjasnili su se za brzu pristupnu perspektivu Zapadnog Balkana.

Piše: Tanjug
01.04.2022.

- Svako dalje odugovlačenje čini Zapadni Balkan ranjivim i otvorenim za uticaj trećih - rekao je Šolc.

Nehamer je upozorio na uticaj Rusije, Kine i arapskih država na Zapadnom Balkanu. On je na zajedničkoj konferenciji za štampu naglasio da je u geostrateškom interesu Evrope da se "ubaci u veću brzinu u pristupnom procesu". Nehamer je ukazao da pre svega BiH treba pružiti masivnu pomoć zbog blokade RS.

On je rekao i da na Zapadnom Balkanu postoji strah da bi rat u Ukrajini mogao imati posledice po taj region.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Zapadni Balkan "podelio" Makrona i Šolca


Emanuel Makron je predložio formiranje nove političke zajednice u Evropi, u kojoj bi bili i Ukrajina i Zapadni Balkan.

Nemačka ne želi da bude "kočničar", ali ima drugačije poglede na budućnost Balkana.

Centralni deo zajednice činila bi Evropska unija – tako bi se u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji mogle okupiti i one zemlje koje nisu ili ne žele da budu članice EU, izjavio je Makron u ponedeljak (9.5.) u Berlinu. Glavni grad Nemačke bio je inače cilj prve posete inostranstvu Makrona nakon što je položio zakletvu za drugi predsednički mandat. On se u Berlinu sastao sa kancelarom Olafom Šolcom koji je Makronovu ideju nazvao "veoma zanimljivom".

Radi se o ideji koja podseća na privilegovano partnerstvo, što je EU odavno htela da ponudi Turskoj – kao svojevrsnu "utešnu nagradu", umesto punopravnog članstva. Makron je svoju ideju predstavio i u Evropskom parlamentu u Strazburu, gde se održavala Konferencija o budućnosti Evrope. Francuska trenutno predsedava Savetu Evropske unije.

Velika skepsa vlada u EU oko ideje daljeg proširenja, pogotovo u Francuskoj. Baš kao i njegovi prethodnici u Jelisejskoj palati, i Makron se umesto toga zalaže za produbljivanje integracija EU u sadašnjem sastavu, pa je u ponedeljak predložio i promenu Ugovora o EU, odnosno ukidanje konsenzusa prilikom donošenja odluka koje se tiču recimo fiskalne ili odbrambene politike. Prema tom predlogu predviđa se donošenje odluka "kvalifikovanom većinom" glasova.


Šolc za EU-perspektivu Zapadnog Balkana

Uprkos činjenici da je nemački kancelar Šolc blagonaklono reagovao na Makronove predloge, formiranje eventualne političke unije moglo bi da dovede do novih konflikata: Ukrajina insistira na punopravnom članstvu u EU i NATO.

Kancelar je nakon sastanka sa Makronom na konferenciji za novinare izričito rekao da ta ideja ne bi smela da dovede do toga da se odustane od EU-perspektive šest zemalja Zapadnog Balkana, odnosno da im se onemogući ulazak u Uniju.

Zbog ruskog i kineskog uticaja u tom regionu, nemački kancelar Šolc se protekle nedelje založio za ulazak Srbije, Albanije, Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova i BiH u Evropsku uniju – i to što je brže moguće. Makron i Šolc su naglasili značaj saradnje sa šest navedenih zemalja Zapadnog Balkana. Francuski predsednik je potvrdio da tokom predsedavanja EU (do kraja juna) želi da organizuje samit o Zapadnom Balkanu. A Šolc je najavio da i ubuduće želi da forsira "Berlinski proces" s ciljem da se etablira zajednički ekonomski prostor u regionu – što je proces koji je započela njegova prethodnica Angela Merkel.

Na Makronove zahteve za promenom Ugovora o EU, Šolc odgovara da Nemačka neće biti "kočničar". Ipak, prema njegovom mišljenju, moguće je doći do efikasnijeg funkcionisanja EU i na druge načine. Kao primer je naveo ukidanje načela konsenzusa oko donošenja odluka unutar Unije.

Brojne zemlje EU u ponedeljak su se usprotivile francuskom predlogu. Među tih 13 država su i skandinavske članice, kao i Hrvatska, Slovenija i Poljska. Za usvajanje promena Ugovora o EU potrebna je podrška svih 27 zemalja, odnosno ratifikacija u parlamentima svih članica Unije.


izvor

[Dreadnought]

"Zapadni Balkan je geostrateški region"


Zapadni Balkan je geopolitički region za koji imamo najveću odgovornost, jer je okružen zemljama EU, istakao je danas u Ljubljani Aleksander Šalenberg.

Ministar spoljnih poslova Austrije je posle sastanka sa šeficom slovenačke diplomatije Tanjom Fajon, upozorio da EU gubi na tlu Zapadnog Balkana.

"Ako na Samitu EU govorimo o Ukrajini, onda moramo govoriti i o Zapadnom Balkanu“, kazao je on, ali i poručio da je jasno da nema nikakve preticajne trake u EU.

Fajon je podržala predlog Austrije za postepenu integraciju budućih kandidata za članstvo u EU. O drugim pitanjima, kao što je kontrola na granicama ili nuklearna elektrana Krško, stavovi su se razmimoišli. Fajon je pozvala Austriju da još jednom analizira da li su stvarno i dalje potrebne kontrole na zajedničkoj granici.

"Ne vidimo nikakve razloge za nastavak kontrola“, poručila je ona.

Međutim, Šalenberg je kazao da trenutno nema alternativa graničnim kontrolama.

"Usled ukrajinske krize ponovo smo suočeni sa fenomenom da situaciju zloupotrebljavaju trgovci ljudima“, rekao je austrijski šef diplomatije.

Šalenberg je ukazao da je proteklih meseci zabeležen rast ilegalnih prelazaka granica za više od 120 odsto.

"U ovoj oblasti je potreban dijalog i neohodno je da dugoročno gledano ponovo uspostavimo Šengenski prostor kakav je bio pre 2015.“, naglasio je on.

Fajon je rekla da se Slovenija obavezuje na zaštitu spoljne granice EU. Šalenberg je pomenuo i nuklearnu elektranu Krško, rekavši da zna da nije na dnevnom redu slovenačke vlade odustajanje od nuklearne energije, ali da želi da govori i o toj temi.

Dalja tema u kojoj ne postoje jedinstveni stavovi je pitanje prenošenje pravnog nasleđa Jugoslavije na Sloveniju u Državnom ugovoru Austrije.

Fajon, koja je najavila kada je stupila na dužnost ministarke da će insistirati da Slovenija bude navedena u Državnom ugovoru Austrije kao naslednica Jugoslavije, na konferenciji sa Šalenbergom rekla je da to trenutno nije tema u dijalogu sa Austrijom.

"Situacija u svetu se toliko promenila da u ovom trenutku to nije moguće“, ojasnila je ona.

Dodala je da je Slovenija u stalnom dijalogu sa Austrijom u vezi ispunjavanja Člana7 Državnog ugovora kojim se garantuju prava slovenačkoj manjini.

Inače stav Austrije je da je Državni ugovor zatvoreni multilateralni sporazum, i da nema mogućnosti dodavanja potpisnica.

izvor

[Dreadnought]

Mišel: "Zapadni Balkan je prioritet za EU"


Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da je ovo važan momenat za evropsku budućnost Zapadnog Balkana.

On je danas bio na sastanku sa Milom Đukanovićem i dodao je da je Zapadni Balkan strateški prioritet EU, sada više nego ikada.

"EU je bila ujedinjena u donošenju sankcija Rusiji, a da se pritisak obezbeđuje kontinuitetom šest paketa sankcija", rekao je Mišel je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Đukanovićem, rekao da Zapadni Balkan jeste strateški prioritet za EU i to, kako je naveo, sada više nego ikada. "

Crna Gora je bila veoma konzistentan partner za EU, više od deceniju i vaša zemlja ima rekord od 100 posto uskladjenja sa EU politikom", rekao je Mišel. Djukanović je konstatovao da poseta Mišela Crnoj Gori upućuje na onu posvećenost Evropske unije evropeizaciji Zapadnog Balkana.

Mišelom je, kazao je, razgovarao o stanju u regionu. "Ponovio sam da je stabilnost Zapadnog Balkana jednako integracije. Nažalost, konstatovali smo da je bilo usporavanja Crne Gore u procesu integracija", rekao je Đukanović, preneli su podgorički mediji.

Naveo je i da je u tom periodu bilo zemalja koje su nastupale van pozicije integracije, a da je kao upozorenje i stigla agresija Rusije na Ukrajinu, koja je, kako je rekao, ukazala na potrebu evropskih integracija.

izvor