PALUBA
March 28, 2024, 07:11:13 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Dimitrije Tucović  (Read 2510 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 62 007



« on: May 15, 2021, 03:06:26 pm »

Veliki Srbin, ratnik i novinar šest puta sahranjivan
Autor: Goran Petrić 15. maj. 2021

Rođen je 13. maja 1881. godine i osnovnu školu završio u zlatiborskom selu Gostilju. 1899. godine prelazi u Beograd da bi završio gimnaziju, u prestonici se uključuje u organizovanje mladog radničkog pokreta u Kraljevini Srbiji. Čitav život je posvetio borbi za radnička i ljudska prava, socijalnu pravdu i građanske slobode.

Dimitrije Tucović se sa socijalističkim idejama upoznao u poslednjoj deceniji 19. veka još kao đak u Užičkoj gimnaziji – Realki, koja je tada bila rasadnik mladih levičara. Tokom gimnazijskih dana naučio je nemački, koji će mu kasnije poslužiti kod prevođenja levičarskih tekstova i radova, pa su ga drugovi viđali kako „bez rečnika čita“ marksistički časopis Nova era. Jedan od njegovih srednjoškolskih buntovničkih poteza koji je ostao zapisan, dogodio se kada je, na osnovu odluke Narodne skupštine 1898, između ostalih, ukinuta Užička realka.

Mladi Dimitrije je u znak protesta sa još nekoliko školskih drugova na krovu gimnazije okačio crnu zastavu na kojoj su bili ispisani simbolični stihovi. Njegov otac Jevrem, pravoslavni sveštenik, isprva nije bio oduševljen saznanjem da mu je sin postao socijalista, ali se tome nije ni protivio, a kasnije čak to gledao i sa simpatijama. Posle šest godina provedenih u Užicu, školovanje je nastavio u Beogradu 1899. Istoriju mu je predavao čuveni pisac Stevan Sremac sa kojim se sukobio oko Francuske revolucije i Maksimilijana Robespjera – jednog od njenih viđenijih učesnika.

Posle završene gimnazije 1901, upisuje Pravni fakultet na Velikoj školi u Kapetan Mišinom zdanju, gde se danas nalazi Rektorat Univerziteta u Beogradu. Kraljevinom Srbijom je tada vladao Aleksandar Obrenović, čiji su režim mnogi videli kao autokratski. Zbog toga su 1903. organizovane velike martovske demonstracije, na kojima je Dimitrije Tucović održao „veliki vatreni govor“ pred okupljenim studentima i radnicima. Posle ovog protesta, kada je nekoliko ljudi poginulo, za Tucovićem je raspisana poternica, pa je morao da se skloni u inostranstvo.

Zajedno sa ostalim optuženima pomilovan je odmah posle Majskog prevrata – državnog udara koji se dogodio u noći između 10. i 11. juna 1903. godine (po julijanskom kalendaru 28. i 29. maj). Tada je grupa nezadovoljnih oficira ubila kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu. Fakultet je završio 1906, poslednje ispite spremajući na odsluženju vojnog roka u Valjevu.

U osvit ratova za konačno oslobođenje balkanskih naroda, Dimitrije Tucović je na vrhuncu svoje političke karijere. Bez dlake na jeziku, kritikovao je politiku vladajuće dinastije, kako prema radnicima i seljacima, tako i prema okolnim narodima. Zbog svojih stavova o odnosu Kraljevine Srbije prema Albaniji u tadašnjoj i sadašnjoj istoriografiji pobrao je brojne kritike, često neopravdane i bez šireg konteksta istorijskih i društvenih događaja tog perioda. Ipak, i pored svog stava, bio je i ostao iskreni patriota.

Kada je Austrougarska izvršila aneksiju Bosne i Hercegovine, oštro se usprotivio svojim socijaldemokratskim saborcima iz Austrije, ukazujući da je politika njihove države, koju su zdušno podržavali, kolonijalna i porobljivačka.

Dimitrije Tucović je poginuo tokom Kolubarske bitke 20. novembra 1914.

Žal za izgubljenim saborcem izrazili su Karl Kaucki, Lav Trocki, bugarske socijaldemokrate i mnogi drugi. Prvi put je sahranjen na mestu gde je poginuo, nedaleko od lajkovačkog sela Ćelije, potom su mu posmrtni ostaci preneti u selo Šušnjar, zatim na vojničko groblje Lazarevcu, pa u kriptu crkve Svetog Dimitrija. Komunističke vlasti su ubrzo posle raskola Josipa Broza Tita i Josifa Staljina, 1949. premestile njegov grob na trg Slavija u Beogradu. Poslednje sahranjivanje socijalističkog pionira dogodilo se 2016. godine kada su njegovi posmrtni ostaci preneti u Aleju velikana na Novom groblju u Beogradu.

Izvor: www.nova.rs
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1 on: May 24, 2021, 10:24:39 am »

Димитрије Туцовић (цртеж Чедомира Крстића).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Димитрије Туцовић.jpg (215.36 KB, 542x645 - viewed 2 times.)
Logged
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 542



« Reply #2 on: December 05, 2021, 09:08:16 pm »

U albumu fotografija koje je tokom rata napravio ili sakupio Andra Popović, oficir Srpske vojske se nalazi i ova z akoju mislim da je reč o sahrani Dimitrija Tucovića. U potpisu piše "na Šušnjaru" a tako se zove mesto gde je prvi put sahranjen.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* IMG_20211117_194142_edit_768409962511914.jpg (2262.46 KB, 2456x1686 - viewed 2 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #3 on: January 06, 2023, 01:25:26 pm »

Приче из Великог рата
У судбоносним данима политичару је место на фронту

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
О Димитрију Туцовићу (1881–1914), радничком трибуну, многе су странице исписане, по њему улице називане и споменици му подизани, а о његовом ратовању у Великом рату недовољно се знало. Књига о упамћеним Златиборцима 'Добростиви и часни путеви господњи' ауторке Снежане Ђенић, сведочи и о том делу Туцовићеве биографије.
Гостиље је Димитријево родно село. Надалеко знани и уважени били су његови родитељи. Отац Јеврем, свештеник, и мајка Јефимија, имали су осморо деце. Историја, уз Димитрија, памти и два његова брата официра Владимира и Стевана Туцовића. Из Гостиља се прота Јеврем, у жељи да деци омогући боље услове за школовање, преселио с породицом 1885. у Ужице, где и сада главна градска улица носи име Димитрија Туцовића.
Гимназијалца Димитрија брзо су освојиле идеје социјалне правде и тада забрањене социјалистичке књиге. Туцовић у Ужицу оснива Радничку читаоницу 1903, а по формирању Српске социјалдемократске странке бирају га за члана Главне партијске управе. У Берлин је отпутовао 1907. да одбрани докторат и упозна немачки раднички покрет, али се већ следеће године вратио у Србију. Постаје секретар СДС, главни уредник 'Радничких новина' и 'Борбе', истиче се као вођа радничког покрета и храбар политичар. Кад се светски рат наслућивао држао је и ватрене антиратне говоре.
'Овај велики пацифиста свим својим бићем бори се да не дође до сукоба светских размера, али кад је тај сукоб постао неизбежан, он је свој патриотизам осведочио учешћем у оба балканска и Првом светском рату. Чак и када је колера немилосрдно односила животе у Туцовићевом воду, он из Овчег поља 12. јула 1913. пише да је одлучио да са својим људима подели судбину свог краја. За испољену храброст у Првом балканском рату добио је одликовање које је, у складу са својим антимилитаристичким схватањима, одбио да прими', пише Снежана Ђенић и додаје:
'Међутим, он је оправдавао војни сукоб само док је српска војска, према његовом мишљењу, водила ослободилачки рат, али кад се нашла на територији Албаније Димитрије Туцовић је, иако у униформи српског официра, уложио протест. О томе је и писао у књизи Србија и Арбанија. Због таквог става био је затворен у војном затвору на Калемегдану 14. марта 1914. Захваљујући брату Владимиру и својим друговима Лапчевићу и Кацлеровићу убрзо је пуштен.'
Тек што је букнуо Први светски рат, Туцовић је из Београда отпутовао у Врање у свој Први пешадијски пук Моравске дивизије. Његова јединица потом стиже у Шумадију, у историјско Орашје, одакле пише писмо оцу Јеврему: 'Нашим поколењима је суђено да претуре преко главе крупне догађаје. Идемо да видимо како ће се они завршити. Што се мене тиче, ја ћу полако, паметно, као што ме знате; али нећу ни сада, као што нисам никада, ни помишљати да себе склањам од судбине која прати цео народ.'
На фронту се гинуло, а поред Димитрија нашла су се и његова браћа Владимир и Стеван. Због тога су у Врховној команди размишљали да истакнутог политичара сачувају повлачењем из првих борбених редова, али им је на ту могућност Димитрије, резервни поручник Првог пешадијског пука, одговорио: 'У овим судбоносним данима моје место је на фронту.'
Био је затим у свим борбама које је његова јединица против Аустроугара водила на подручју Ваљева и Лајковца у чувеној Колубарској бици, са својим радницима и сељацима за чија се права читавог живота борио. Али ратна срећа му је окренула леђа. Погинуо је 20. новембра на положајима Врачег брда у околини Лајковца, у својој 33. години.
'Случај је хтео да се поред Моравске дивизије налазио и Четврти пешадијски пук у коме су служили Ужичани и Златиборци, Димитријеви земљаци. Вест о његовој погибији муњевито се пронела кроз оба пука. Настала је права узбуна. Те ноћи међу ратницима владала је велика потиштеност и туга. Смрт истакнутог социјалисте нису оплакивали само његови саборци, као да је читава Србија туговала. У тој тешкој ноћи као да су одзвањале Димитријеве пророчке речи упућене његовој пријатељици Зофки Кведер Деметровић приликом њиховог растанка на почетку рата: 'Збогом, никада се више нећемо видети! Биће рат, а ја ћу погинути. То знам, засигурно. Тако ми је нешто ледено око срца', бележи књига 'Добростиви и часни путеви господњи'.
Штаб је наредио да се Туцовић сахрани близу места погибије. Извукли су га под кишом куршума. Сахраном је руководио пуковски лекар др Драгутин Владисављевић, Димитријев пријатељ и сарадник. 'Под једним храстом ископана је рака у коју је положен без сандука. По војничком обичају одата му је дужна пошта. Столар из Чачка Ћосић узео је секиру и затесао дрво изнад нове хумке. Ваљевац Читаковић врхом свог бајонета уклесао је речи које издиктирао др Владисављевић: Овде лежи раднички витез.'

извор


* Димитрије Туцовић.jpg (30.25 KB, 285x378 - viewed 27 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 312


« Reply #4 on: January 06, 2023, 07:36:06 pm »

Чињеница је да се Димитрије Туцовић часно и доследно понео током оба Балканска и у Првом светском рату. Далеко часније и поштеније него многи његови политички противници чија су уста увек била пуна српства, од којих су неки гледали како да из прве линије извуку себе и своје рођаке. И заиста је уживао углед и поштовање многих српских војника због свог става иако га многи нису познавали. О његовом угледу у својим мемоарима пише и његов брат Стеван Туцовић, активни артиљеријски официр.

Иначе, брат Владимири је такође био активни официре Српске војске, пуковник по чину у време тих ратова. Иначе, до официра је догурао (био је на почетку каријере подофицир) искључиво кроз трупу и на основу резултата јер није имао завршену Војну академију. Био је и један од завереника приликом убиства краља Александра Обреновића и члан "Црне руке". Суђен је на тзв. Солунском процесу и осуђен на смртну казну али је помилован. После рата бавио се трговином дрветом и постао релативно имућан човек.

Ни један од браће Туцовић није имао (преживелих) потомака. Породичну традицију Туцовића баштине потомци њихових сестара.
Logged
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 542



« Reply #5 on: January 06, 2023, 09:03:34 pm »

Ја овде морам написати нешто што би могло да се сврста у рубрику "Веровали или не".

Лазаревац, ни крив ни дужан, има практично сам две ствари по којима је познат ван локалних оквира. То је релативно мали град који још нема 150 година постојања (1889. године је безимено насеље на брду Збеговац добило име Лазаревац). Захваљујући томе Лазаревац је познат по Колубарској бици и руднику угља. Имао би он још чиме да се подичи из периода пре  званичног настанка али је Колубарска битка некако све то бацила у сенку. Е сад, када је ова битка у питању Лазаревац се директно повезује са спомен-костурницом у  коју је сахрањено више од 30 кубних метара костију војника обе стране. Још је ту наравно и погибија Димитрија Туцовића. У скорије време се пробија и прича о освајању брда Кременица где је погинуо командант Гвозденог пука Миливоје Стојановић Брка. Та прича је некако била, рекло би се потпуно заборављена и захваљујући ентузијастима последњих пар година се она све више шири и за њу сазнају многи.

Елем, пошто је Туцовић погинуо код Лазаревца било је верованто потребно мало експлоатисати његово име па се учинило згодно да се његовим именом назове једна улица, библиотека, културно-уметничко друштво и нисам више сигуран шта још.  Но то није претерано битно.
Случајно или не црква у Лазаревцу у којој је и спомен-костурница носи име Светог Димитрија Солунског.

Да ли због тога што у Лазаревцу свашта носи Туцовићево име недавно чух из уста једног мештанина отприлике нешто овако: "Дали су његово име улици, библиотеци, не знам више чему па су чак и цркву назвали по њему  Grin Grin Grin

Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.027 seconds with 23 queries.