Lovac J-10, Kina

[Rade]

<sub>Program razvoja aviona J10 zvanično je započet sredinom osamdesetih godina, a odnosio se na razvoj lovca visokih performansi, za ostvarivanje premoći u vazduhu. Namera je bila da se stvori avion koji će parirati, tada, avionima F-16 i MiG-29. Kako bilo, završetak Hladnog rata i izmena taktičko-tehničkih zahteva koji su se stavljali pred konstruktore, uslovili su da projekat za cilj dobije razvoj višenamenskog lovca, sposobnog da vodi borbu protiv ciljeva u vazduhu i na zemlji.

Zahtevi su izmenjeni delom iz finansijskih razloga, ali većim delom je refleksija transformacija uloge kineskog RV, sa striktno odbrambenog na balansirano RV koje može da dejtvuje kako u defanzivnim tako i u ofanzivnim operacijama.

Lovac J-10 objedinjuje najviše domete kineske domaće industrije u 20. veku: kompozitne materijale, „fly-by-wire“, napredna avionika... U avion su uključena i neka dostignuća izraelskih i ruskih avio inžinjera (softver sa izraelskog Lavija i ruski motor AL-31F)

J-10 je prvi uspešan let izveo 22. marta 1998. godine. Nakon pet godina letnih testiranja, letelica ulazi u naoružanje 10. marta 2003. godine dopremanjem 6 aviona  u 13. opitni puk gde je nastavljeno testiranje pred uvodjenje u naoružanje kineskog RV. početkom 2004. godine testovi su završeni i letelica je dobila dozvolu za uvodjenje u naoružanje. Prva operativna jedinica naoružana lovcima J-10 bio je 44. vazduhoplovni divizion iz 132. lovačkog puka koji bazira na aerodromu Luliang u provinciji Juanan.

Prva serija aviona (80 do 100 letelica) isporučena je izmedju 2004. i 2006. godine. Medju isporučenim avionima nalazili su se i jednosede i dvosede varijante. Procena je da će kinesko RV i mornaričko vazduhoplovstvo trebovati oko 300 aviona J-10 (S). Pakistan, Iran i Tajland su takodje izrazili veliko interesovanje za nabavku ovih aviona.

Celokupan program razvoja aviona J-10 dugo je bio obavijen velom tajni. Kineski državni mediji objavili su postojanje aviona novembra 2006. godine, skoro 2 godine po uvodjenju u naoružanje. Uprkos velikom publicitetu koji je avion uživao u kineskim medijima, ni jedan zvaničan podatak o performansama i mogućnostima aviona nikada nije dospeo u javnost. Ostali su državna tajna.</sub>

Projekat


Uporedo sa primenom naprednih tehnologija, u razvoju aviona J-10 iskorišćena su već dokazana tehnološka rešenja, kako bi se smanjili troškovi konstruisanja i proizvodnje. Na primer, konstrukcija delta krila sa kanarima je iskorišćena na temelju saznanja dobijenih pri razvijanju lovca J-9, dok je upravljanje letom preuzeto sa izraelskog projekta aviona "Lavi". Motor je uzet sa već proverenih konstrukcija aviona Su-27, Su-30 i Su-33.

Institut 611 je započeo studiju "delta krila sa kanarima" kao platforme još krajem šezdesetih godina. Sposobnosti kratkog uzletanja i brzog penjanja lovaca vidjena je kao glavna prednost u nekom mogućem sukobu sa Sovjetima. Kao suprotnost konfiguraciji sa kormilima visine do tada ugradjivanih na repu aviona, konfiguracija delta krila sa kanarima zamenjuje kormila visine kanarima ispred delta krila. Kada se letelica penje, umesto potiska repa letelice na dole, primenom kanara se otklanja nos aviona na gore, što dovodi letelicu na veću visinu leta. Time letelica dobija bolju kontrolu penjanja sa kontrolnim površinama manjih dimenzija, što rezultira manjom masom i bržom reakcijom letelice.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
_{J-10 u letu}

Konfiguracija delta krila sa kanarima je sama po sebi aerodinamički nestabilna, tako da zahteva visok stepen agilnosti, naročito pri letu nadzvučnim brzinama. Ovakavnačin letenja zahteva sofisticirani sistem upravljanja letenjem, odnosno sistem "fly-by-wire", kako bi pružila stabilnost i podešavala otklone kormila, a sve u cilju dobrih letnih karakteristika leta.
J-10 koristi četvorokanalni digitalni sistem, razvijen u Institutu 611, a na osnovu softvera prvobitno razvijenog za potrebe izraelskog "Lavija". Sistem je testiran na letelici J-8IIACT, koja je ujedno služila i za demonstraciju sistema.

Pilot je smešten u kokpitu, koji se nalazi iznad uvodnika vazduha, a ispred kanara. Poklopac kabine je dvodelni i omogućava pilotu pregled situacije u svim pravcima. Ugradjene digitalne konstrole leta pružaju sigurnost pilotu i letelici da ne udju u potencijalno opasne manevre u toku leta. Tako je pilotu omogućeno da se u potpunosti skoncentriše na izvršenje zadatka.

Avion je pogonjen jednim motorom snage 122,5 kN, sa napajanjem gorivom iz rezervoara kapaciteta 4 500 kg. Sistem za dobavu goriva je digitalizovan, kako bi se poboljšala iskoristljivost ukrcanog goriva. Borbeni radijus letelice kreće se do 600 km, ali se dodavanjem sistema za dopunjavanjem gorivom u vazduhu može produžiti na preko 1 000 km.

Avionika

Kod aviona J-10 primenjena su znatna poboljšanja u avionici, što je tradicionalno slaba tačka svih kineskih aviona. Ugradjen je domaći impulsni Doplerov radar, sposoban da istovremeno prati 10 ciljeva i da napadne 2, odnosno 4 cilja (u zavisnosti od podvešenog oružja). Verovatno baziran na ruskoj ili izraelskoj tehnologiji, radar je na nivou Zapadnih radara sa početka devedesetih godina. Alternativno, J-10 se može opremiti sa više modela radara za upravljanje vatrom, ruske izraelske ili evropske proizvodnje, u zavisnosti od ponude na tržištu.

Kokpit je u velikoj meri sličan kokpitima modernih zapadnih aviona, sa kontrolama tipa HOTAS (“Hands On Throttle And Stick”), koje omogućuju upravljanje oružnim sistemima bez pomeranja ruku sa komandi leta. Kolorni i dva monohromatska LCD displeja pružaju pilotu sve podatke o letu i stanju oružnih sistema. Omogućena je i upotreba nišanskog sistema na kacigi pilota, domaće proizvodnje, koja daje pilotu mogužnost brzog reagovanja u borbi protiv protivničkih letelica.  

Pogon

Kao pogonski motor za letelicu je u početku planiran domaći turbomlazni motor WP-15, ali je razvoj motora otkazan. Umesto njega, J-10 je pogonjen ruskim turbofenskim motorom AL-31F snage 76,2 kN (122,55 kN sa dopunskim sagorevanjem). Motor AL-31F je razvijen za potrebe aviona Su-27, SU-30MK, Su-33 i Su-34. Verzija koju koristi J-10 je nešto modifikovana i nosi oznaku AL-31FN. Modifikacije su izvršene radi lakše ugradnje u trup aviona. Odredjene izmene izvršene su i na samom avionu (konstrukcija trupa i uvodnik vazduha). Trenutno se razmatra mogućnost licencne proizvodnje motora u Kini.

J-10 Naoružanje

Fiksno naoružanje i piloni

Fiksno naoružanje sastoji se iz dvocevnog topa kalibra 23 mm, modela Type 23-3 i nalazi se na desnoj strani letelice, ispred prednje noge stajnog trapa. Top teži 50,5 kg i ima brzinu paljbe od oko 3 000 do 3 400 metaka u minuti.

Na letelici je ugradjeno 11 podvesnih tačaka: po tri potkrilne i 5 podtrupnih. Centralna podtrupna i po jedna unutrašnja potkrilna tačka imaju mogućnost podvešavanja dopunskih rezervoara za gorivo (800 + 2 x 1 700 l goriva). Dve prednje podtrupne tačke (ispod uvodnika vazduha) mogu se koristiti za podvešavanje različitih sistema za nišanjenje i navigaciju, u uslovima izvršenja zadataka noću i složenih meteoroloških uslova.

Misije vazduh-vazduh

Za misije presretanja i ostvarivanje nadmoći u vazduhu, J-10 se može naoružati spektrom raketa vazduh-vazduh kratkog i srednjeg dometa, te dopunskim rezervoarima goriva.

Tipična konfiguracija naoružanja letelice:
4 x PL-11 / PL-12 MRAAM + 2 x PL-8 SRAAM + 1 x 800 l goriva
2 x PL-11 / PL-12 MRAAM + 2 x PL-8 SRAAM + 2 x 1 600 l + 1 x 800 l goriva

Misije napada na ciljeve na zemlji

Za potrebe klasične misije napada ciljeva na zemlji, J-10 se naoružava sa do 8 bombi maase od po 250 kg, uz 2 dopunska rezervoara za gorivo i dve rakete PL-8/9. Iako je razvijen dispenzer koji može da nosi do 6 bombi od po 250 kg, sistema LDGP za lovca J-8B i lovca-bombardera JH-7, još uvek nije primećeno da je isti ugradjivan na J-10.

Tipična konfiguracija naoružanja za misije napada na ciljeve na zemlji:
2 x PL-8 SRAAM + 6 x 250kg LDGP bombi + 2 x 1 600 l + 1 x 800 l goriva
2 x PL-8 SRAAM + 2 x 500kg LGB + 2 x 1 600 l + 1 x 800 l goriva + sistem laserskog nišanjenja.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
_{Dvoseda verzija J-10S}


J-10 u operativnim jedinicama:

Jedinica      Puk         Serijski broj   Lokacija          Broj      Vojna oblast
Avio baza za testiranja i obuku       60X8X      Avio baza Cangzhou, Hebei   J-10 x 6      Beijing
2. vazduhoplovna divizija   5. lovački puk   10X3X      Avio baza Guilin, Guangxi   ?      Guangzhou
3. vazduhoplovna divizija   7. lovački puk   10X4X      ?         J-10, J-10S   
44. vazduhoplovna divizija   132. lovački puk   50X5X      Avio baza Luliang, Yunnan   J-10, J-10S

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
_{Avioni J-10 iz sastava 132. lovačkog puka}

Hronologija projekta

Rane osamdesete - Tadašnji kineski lider Deng Ksjaoping najavio je da će Kina utrošiti 500 miliona RMB (Renminbi) za razvoj lovca nove generacije.

1982. – Predstavnici GŠ kineskih OS, kineskog vazduhoplovstva, Mornaričke avijacije i Ministarstva aeronautike sastali su se u Beiđingu kako bi usaglasili koncept aviona i postavili taktičko-tehničke zahteve.

Januar 1984. – Kinesko vazduhoplovstvo prilagodilo je pojedine stavke iz taktičko-tehničkih zahteva. Ministarstvo aeronautike primilo je tri predloga dizajna aviona, radove vazduhoplovnih instituta iz Šenjanga, Ksiana i Čengdua.

Maj 1984. – Nakon uporedjivanja predloženih projekata, Ministarstvo aeronautike odlučilo se za predlog „Instituta 611“ iz Čengdua.  

1986. – Lovački avion nove generacije J-10 postaje državni projekt broj 1.

1987. – Kina usvaja neke tehnologije sa otkazanog izraelskog projekta aviona „Lavi“.  
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
_{Izraelski Lavi}

1990. – Projekt J-10 vraća se korak unazad zbog nemogućnosti Kine da obezbedi krucijalnu tehnološku pomoć sa Zapada usled embarga koji su joj, nakon dogadjaja 1989. godine, uvele SAD i Evropska unija. Kina nije mogla sam da razvije i proizvede potreban motor.

1993. – Čengdu je izradio prvu metalnu maketu aviona, u prirodnoj veličini. testiranja u aerodiinamičkom tunelu ukazala su na potencijalne probleme pri letu na malim brzinama i na nedovoljne performanse pri letu podzvučnim brzinama. Dodati su izmene u taktičko-tehničkim zahtevima, u smislu da avion bude sposoban za dejstva po ciljevima na zemlji.

Sredina devedesetih – Rusija se uključuje u projekat, ustupajući Kini motor Ljuljka-Saturn AL-31F

1996. – Prvi prototip, označen sa „1001“, poleteo po prvi put. Dizajn nije bio u potpunosti uspešan.

22.03.1998. – Nakon petnaestomesečnog zakašnjenja poleteo je modifikovani drugi prototip, sa oznakom „1003“. Iste godine letelica i zvanično dobija oznaku J-10.

1999. – Čengdu za potrebe letnih testova izradio 7 prototipova. Prvih pet pogonjeno je domaćim motorom WS-10, dok su zadnjih dva pogonjena ruskim AL-31F.

Decembar 1999. -  Dva prototipa prebazirana u Janliang na dalja ispitivanja.

2000. – U Čengduu zvanično započeo razvoj na dvosedoj varijanti aviona, označene sa J-10S.

2001. – Kina naručila 54 specijalno konfigurisanih motora AL-31F iz Rusije kako bi ih ugradila u prvu seriju aviona. Motori su isporučeni u periodu izmedju 2002. i 2004. godine.

Leto 2002. – Nakon dve godine testiranja u Janliangu, prototipovi J-10 prebazirani u avio bazu Dingksin, kako bi se testiralo oružje i oružni sistemi.

28.06.2002. – Prvi let aviona nulte serije.

10.03.2003. – J-10 i zvanično ušao u operativu kineskog RV. Šest aviona J-10 isporučeno u Centar za letna testiranja i obuku u Cangzou.

Leto 2003. – J-10 izveo prvu uspešnu simulaciju dopunjavanja gorivom u letu

26.12.2003. – Dvosedi avion J-10S poleteo po prvi put.

Decembar 2003. – Prvo uspešno lansiranje rakete vazduh-vazduh

Početak 2004. – Dobijanje sertifikata označilo je kraj 18-ogodišnjeg programa razvoja aviona J-10

Avgust 2004. – Formirana prva jedinica naoružana avionima J-10 – 44. vazduhoplovni divizion

2005. – Dvoseda školsko-borbena variijanta, J-10S, dobila sertifikat

Jul 2005. – Kina naručuje dodatnih 100 modifikovanih motora AL-31FN.

Novembar 2006. – Kineski državni mediji objavili da je lovac J-10 operativan.

Oktobar 2008. – Kineski državni mediji najavljuju učešće J-10 na „2008 Zhuhai Air Show“

TT karakteristike
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Posada: 1 (osnovna), 2 (školska verzija)
Dužina: 16,5 m
Raspon krila: 11,3 m
Visina: 6 m
Površina krila: 45,5 m²
Masa prazne letelice: 9 730 kg
Korisni teret: 4 500 kg
Maksimalna poletna masa: 24 650 kg
Pogonska grupa: 1× Ljuljka-Saturn AL-31FN turbofan
Potisak: 79,43 kN
Potisak (uz dopunsko sagorevanje):  125,5 kN

Performanse:
Maksimalna brzina: 2 Maha
g-limiti: +9/-3 g
Akcioni radijus: 550km+
Maksimalni dolet:  2 540 km

Naoružanje:
Topovi: 1 x 23 mm
Podvesne tačke: 11 (6 potkrilnih i 5 podtrupnih)
Rakete:  
v-v: PL-8, PL-11, PL-12, R-73, R-77
v-z: YJ-9, YJ-9K, nevodjena raketna zrna 90mm
bombe: laserski vodjene bombe, bombe-jedrilice (LS-6) i nevodjene bombe

[dexy]

Jian-10B Višenamenski borbeni avion

J-10B je varijanta višenamenskog borbenog aviona J-10 sa modifikacijamatrupa i avionike. Čengdu Vazduhoplovna korporacija je započela razvoj nove verzije  lovca J-10 tokom 2004/2005. godine. Prototip J-10B je izveo svoj prvi let u decembru 2008. Fotografije aviona su počele da se pojavljuju na kineskim stranicama na internetu tokom marta 2009. Nakon što bude usvojen, veruje se da će J-10B biti standard za dalju proizvodnju.

U daljem tekstu cemo navesti neke novine koje su primećene na dostupnim fotografijama:

Novi uvodnik

J-10B ima novi supersonični uvodnik bez skretača struje. Pravougaoni uvodnik kod J-10 je zahtevao veliku pokretnu pregradu (klapnu) koja bi generisala slab kosi udarni talas koji bi doprineo kompresiji u uvodniku. Pregrada je postavljena pod oštrim uglom kako bi skrenula vazdušnu struju u podužnom pravcu. Ovakav uvodnik sadrži mnogo pokretnih delova, što doprinosi povećanju ukupne mase aviona i radarske refleksne površine. Isto tako primećen je problem vibracija tokom leta.

Novi uvodnik bez pregrade, skretača vazdušne struje, prvobitno je testiran na lovcu FC-1/JF-17 koji je takođe dizajniran od strane Čengdua, i sastoji se od izbočine na vrhu uvonika koja zamenjuje pokretnu pregradu. Ovo rešenje eliminiše sve pokretne delove uvodnika, smanjujuci ukupnu masu i smanjujući radarski odraz.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Elektrooptički sistem za upravljanje vatrom

J-10B je snabdeven elektrooptičkim sistemom (KOLS) koji se standardno nalazi na svim avionima ruske proizvodnje četvrte generacije, poput Su-27 i MiG-29. Pozicioniran je ispred kokpita sa desne strane, i sadrži infracrveni senzor (IRST-Infra Red Search and Track) kao i laserski daljinomer, i moze da detektuje neprijateljski vazduhoplov pasivno bez potrebe da se ukljucuje radar, smanjujuči šanse da bude detektovan od strane neprijatelja. Ovaj elektrooptički sistem je najverovatnije baziran na ruskom dizajnu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Elektronske protivmere

Gornja površina kormila pravca kod J-10B je zaobljena, za razliku od ravne površine na kormilu pravca J-10. Veliko zaobljenje je dodano na vrh kormila pravca kako bi se dobio prostor za smeštanje opreme za elektronsko ratovanje i elektronske protivmere.

Antene elektronskih protivmera (?)

J-10B ima četiri crne antene na trupu, po jednu veću smeštene sa obe strane kokpita i dve manje smesštene sa leve i desne strane zadnjeg dela trupa u blizini mlaznika. Prava uloga ovih antena nije poznata, ali se sumnja da su deo sistema za elektronske protivmere.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Novi nos za novi radar

Pored navedenih izmena, primećen je i izmenjen dizajn nosa, sličan onome na F-16, što se povezuje sa mogućnošću ugradnje novog AESA radara.

[Rade]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Punjenje gorivom u letu...

[MOTORISTA]

Ovaj primerak ima stari uvodnik vazduha?                               

[dexy]

Da, ovo na slici je J-10 a ne J-10B.

[dexy]

Jedan J-10 wallpaper, veoma interesantan i dobro urađen:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dexy]

Pojavile su se i fotke J-10B prototipa br.03 :

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Treba pomenuti da se iza kokpita nalazi satelitska antena koja je ili deo SatCom-a ili satelitske navigacije, a avioni J-10A su prvi put viđeni sa ovim uređajem još 2007. Svi primerci proizvedeni od tada nose ovaj uređaj:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[zixo]

Odakle info da je ovaj avion naoruzan i raketama R-73 i R-77? Da li su Rusi radili integraciju ili Kinezi?

[dexy]

Ja nisam ni primetio ovo za ruske rakete, na kineskom sajtu sinodefence se ne pominju R-77 ili R-73 već samo domaće rakete, iako je PL-12 zasnovana na tehnologiji R-77.
Za sada se J-10 može videti sa kombinacijom PL-11 i PL-8:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

dok se uskoro očekuje isporuka prve ture PL-12, čak se pojavila fotografija za koju se tvrdi da predstavlja primerke spremne za isporuku:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Da ovome dodam i fotografije trećeg prototipa J-10B:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[zixo]

PL-8 bese kineski Python-3?

[dexy]

Da, a priča se da razvijaju i novu raketu kratkog dometa PL-10 da li kopiranjem A-Darter ili razvijanjem iste u saradnji sa Južnoafričkom Republikom, još je nejasno i ima malo informacija o tome.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dexy]

Pojavile su se fotke avionakoji se srušio 2007. godine, ovaj udes su svojevremeno demantovali iz RV Kine, ali su fotke ovih dana ipak procurele u javnost:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dogfight]

Lično kineskom multirole avionu CHENGDU-"snažni zmaj": J10B i intenzivnim investiranjem u razvoj kineskog vazduhoplovstva (mnogi pratioci  vazduhoplovstva tretiraju kineski razvoj kao puki "copy-paste").Ja ne mislim nikako isto i vidim svetlu budućunost i vrlo mogući prodor sem azijskog i na evropsko tržište (napredni nadzvućni školsko borbeni avion L-15 znatno jeftiniji sa direktnom "braćom" JAK-130 i Aermachi-M346 pogotovu što je prozvodnja domaćih motora po uzoru na  RD-35 ...... WP-15 kao zamenu za AL-31F izvesna)!Iako veliki fan Mig 29 i kasnijih novih višestruko naprednijih Mig-29M., SMT, OVT, Mig-35,odličničnih multirole avina Suhoj-30 i naročito SU-35, rado bih video ĆENGDU na našem nebu. Koliko se intezivno ulaže i koliko su moderni J10B slikovito govore i neke fotografije u prilogu:

[zixo]

Meni ovi displeji lice na monohromatske.

[dogfight]

J 10B  i   kasnija  neumorna   razvojna  avio  industrija  Kine  sigurno  zaslužuje  da  mu  se  posveti  još  više  pažnje! Zemlja  koja  je u poodmaklom razvoju  svog  sopstvenog  stealth  aviona  i to sa  vertikalnim  poletanjem (ispitivanja  su  već izvršena, a zmaj  aviona  i  aerodinimčko  rešenje  u nekim  aspektima - blokatora  usisnika  radi  prevencije  radarskog   otkrivanja i  prevalize  skoro  poleteli  ruski   PAK-FA...tj  T-50  biroa  Suhoj, o  čemu ću kasnije  otvoriti temu).

Rado bih  video J10B  sa  našem  nebu! U attachu  sam  svesno u  photoshopu na  zmaj  aviona  stavio  srpske  oznake  jer  me isti  avion  fascinira.