Превлака је за Црну Гору и даље отворено питање

[MOTORISTA]

Понедељак, 13.09.2021.
Новица Ђурић

Превлака је за Црну Гору и даље отворено питање

Здравко Кривокапић каже да није задовољан протоколом потписаним с Хрватском јер у њему пише да је копнена граница одређена, а о морској треба разговарати, док су за Црну Гору су спорне и копнена и морска граница

Подгорица – Ако је Превлака „ничија земља”, како је то у истоименој књизи записао наш некадашњи новинарски вук Љубомир Ђикановић, онда је сада питање за црногорску власт може ли то парче земље око којег се спори с Хрватском бити ничија брига.

Сви експерти од деведесетих година до сада саопштавали су да Превлака „једино и може бити црногорска”. Хрватској је припао копнени део Превлаке, односно рт Оштро и узан појас мора уз Превлаку, а Црној Гори остао део улаза у Бококоторски залив. Разграничење на мору и копну није једино око чега се споре две државе, већ и школски брод „Јадран”, који Хрватска својата уз поруку да „имовина бивше заједничке државе која се налази на црногорској територији припада званичном Загребу”.

Из Министарства спољних и европских послова Хрватске недавно су поручили да постоји „формално успостављено међудржавно поверење, где свака држава има своје, но ако они (Црна Гора) нешто мењају, то је њихова ствар”.

Европска унија је у стратегији проширења навела да „неће увозити билатералне спорове”, али је занемарила чињеницу да је Хрватска постала чланица уније иако није решила територијалне спорове, који и данас трају.

Црногорски премијер Здравко Кривокапић рекао је посланицима у Скупштини Црне Горе да није задовољан протоколом потписаним с Хрватском јер у њему пише да је копнена граница одређена, док се о морској треба разговарати и дефинитивно је утврдити. Истакао је да су за Црну Гору подједнако спорне и копнена и морска граница.

„То неслагање (око копнене и водене границе) је и главни разлог због којег нису успели досадашњи покушаји дефинитивног разграничења. Влада планира да формира комисију која ће, у договору с Хрватском, покушати да реши питање Превлаке. Верујем да то отворено питање не може бити препрека за напредовање Црне Горе ка чланству у Европској унији”, казао је премијер. Говорећи о привременом споразуму Црне Горе о разграничењу с Хрватском из 2002. године, Кривокапић је појаснио да је потребно прецизирати тачан назив тог споразума – „Протокол о привременом режиму уз јужну границу”, који је потписала Савезна Република Југославија, уз учешће представника тадашње Црне Горе.

Поручио је и да није у могућности да открије све детаље овог споразума јер је „документација која се тиче тих преговора означена степеном тајности”. Како је подсетио посланике, предмет је пред Арбитражним судом, али је потребно да „обе стране потпишу текст специјалног споразума којим званично исказују обавезу прихватања и извршења пресуде тог суда, али и да тим споразумом потврде да су се усагласиле око предмета спора”. Кривокапић је уверен да се, ако постоји добра воља, може постићи договор о предмету спора, што би могло отворити не само пут за арбитражу, већ и могућност да се спор реши или чисто билатералним уговором или пред Међународним судом правде.

„У више наврата смо имали прилике да чујемо од хрватских званичника да ће Хрватска помоћи Црној Гори у свим фазама придруживања ЕУ, посебно кад је реч о експертској помоћи. Наравно, постоји опасност да, као одговор на однос према ближој и даљој историји Владе Црне Горе и парламентарне већине, званична Хрватска промени став”, оценио је Предраг Секулић, посланик Демократске партије социјалиста.

Izvor: www.politika.rs