Turska - Sukobi

[Dreadnought]

У Турској покушај пуча


7. januar 2009.

Turska policija je danas privela 30 ljudi u sklopu istrage o zaveri za svrgavanje vlade premijera Redžepa Tajipa Erdogana.

U Istambulu je inače već u toku suđenje 86 ljudi, među kojima ima penzionisanih generala, političara i advokata, zbog pokušaja da izvedu državni udar, kao deo grupe "Ergenekon", koja je veliki protivnik Erdoganove vlade.

Kako je javila turska agencija Anadolija policija je danas pokrenula operaciju u šest provincija, uključujući Ankaru i Istanbul, pošto je sud u Istanbulu odredio pritvor osumnjičenima, kao i pretres njihovih domova i radnih mesta.

Policija u Ankari i Istanbulu odbila je da komentariše najnovija privođenja, preneo je Rojters.

Grupa "Ergenekon", labava veza tvrdokornih nacionalista i sekularista, kako navodi turska štampa, navodno je planirala talas napada na državne institucije kako bi stvorila haos u zemlji posle čega bi vojska preuzela vlast i zbacila vladu.

Neki protivnici vlade vide ovaj slučaj kao osvetu za prošlogodišnje pokretanje sudskog postupka da se zbog islamizma zabrani vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP), navela je britanska agencija.

Vladajuća partija, koja ima korene u islamu, demantovala je povezanost ta dva slučaja.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Turska: Uhapšena još četiri oficira zbog zavere za obaranje vlade


10.01.2009.

Turska policija uhapsila je danas još četiri vojna lica u sklopu istrage o zaveri za svrgavanje vlade premijera Redžepa Tajipa Erdogana, izvestili su turski državni mediji.

Dvojica pukovnika i dvojica poručnika su uhapšeni u Istanbulu zbog navodnih veza sa grupom "Ergenekon", za koju se sumnja da stoji iza zavere za obaranje Erdoganove vlade, javila je turska agencija Anadolija. Kako je izvestila turska agencija, dvojica oficira koji su uhapšeni ranije ove sedmice u okviru iste istrage pušteni su na slobodu.

Načelnik generalštaba turske vojske Ilker Basbug održao je hitan sastanak sa premijerom Erdoganom u četvrtak pošto je 40 ljudi, među kojima tri penzionisana generala, uhapšeno dan ranije, naveo je Rojters. Kako danas javljaju turski mediji, istražitelji su pronašli zalihu granata i metaka, zakopanu na jednom izletištu izvan Ankare, što se dovodi u vezu sa grupom "Ergenekon".

U Istanbulu je već u toku suđenje grupi od 86 ljudi, među kojima ima penzionisanih generala, političara i advokata, zbog pokušaja da izvedu državni udar, kao deo grupe "Ergenekon", koja je veliki protivnik Erdoganove vlade. Grupa "Ergenekon", labava veza tvrdokornih nacionalista i sekularista, kako navodi turska štampa, navodno je planirala talas napada na državne institucije kako bi stvorila haos u zemlji, posle čega bi vojska preuzela vlast i zbacila vladu.
Neki protivnici vlade vide ovaj slučaj kao osvetu za prošlogodišnje pokretanje sudskog postupka da se zbog islamizma zabrani vladajuća Partija pravde i razvoja, navela je britanska agencija. Vladajuća partija, koja ima korene u islamu, demantovala je povezanost ta dva slučaja.

Izvor:Tanjug

[Dreadnought]

Турска полиција ухапсила 26 особа осумњичених


22.01.2009

Турска полиција ухапсила 26 особа осумњичених да у сарадњи са војском спремају свргавање владе. У току суђење противницима Ердоганове владе.

У акцији турске полиције ухапшено је 26 особа осумњичених да у сарадњи са војском спремају свргавање владе.

Из Анталије су у Истанбул доведени локални шеф полиције и још један званичник на испитивање, јављају државни медији.

У Истанбулу је већ у току суђење групи од 86 људи, међу којима има пензионисаних генерала, политичара и адвоката, због покушаја да изведу државни удар, као део групе "Ергенекон", која је велики противник Ердоганове владе.

Хапшења су данас уследила у још 13 турских провинција.

Група "Ергенекон", лабава веза тврдокорних националиста и секулариста, како наводи турска штампа, наводно је планирала талас напада на државне институције како би створила хаос у земљи, после чега би војска преузела власт и збацила владу.

Неки противници владе виде тај случај као освету за прошлогодишње покретање судског поступка да се због исламизма забрани владајућа Партија правде и развоја.

Владајућа партија, која има корене у исламу, демантовала је повезаност та два случаја.

Актуелни премијер Реџеп Тајип Ердоган оснивач је и лидер Партије правде и развоја (АКП).

Партија је само годину дана након оснивања на изборима 2002. године однела победу на парламентарним изборима, а АКП формира владу, мада Ердоган не добија ни посланичко место иако је најпопуларнији политичар у земљи.

После освајања посланичког мандата на поновљеним изборима у једној од провинција, Ердогану се отварају врата премијерског кабинета, пошто члан његове партије и премијер, Абдулах Гул, подноси оставку.

Извор:РТС

[Dreadnought]

Turska: Uhapšeno devet policajca


25. januar 2009.

U Turskoj je uhapšeno devet policajaca osumnjičenih da pripadaju grupi "Ergenekon", koja je pripremala zaveru protiv vlade premijera Tajipa Erdogana.

U najnovijem talasu hapšenja osumnjičenih za pokušaj državnog puča, koji je pokrenut u četvrtak, uhapšeno je 16 pripadnika turske policije i vojske. Na osnovu sudske odluke, juče je uhapšeno sedam pripadnika vojske, uključujući tri poručnika. Jedan od uhapšenih policajaca bio je šef specijalne jedinice u istočnoj provinciji Elazig.

U Istanbulu je u toku suđenje grupi od 86 ljudi, među kojima ima penzionisanih generala, političara i advokata, zbog pokušaja da izvedu državni udar, kao deo grupe "Ergenekon", koja je veliki protivnik Erdoganove vlade, podsetio je Rojters.

Grupa "Ergenekon", labava veza tvrdokornih nacionalista i sekularista, kako navodi turska štampa, navodno je planirala talas napada na državne institucije kako bi stvorila haos u zemlji, posle čega bi vojska preuzela vlast i zbacila vladu.

Turska vojska, koja je svrgavala vlade četiri puta u proteklih 50 godina, kritkovala je istragu i negirala da ima bilo kakve veze sa zaverom.

Neki protivnici vlade vide taj slučaj kao osvetu za prošlogodišnje pokretanje sudskog postupka da se zbog islamizma zabrani vladajuća Partija pravde i razvoja.

Vlađuća partija je demantovala povezanost ta dva slučaja.

Izvor: Tanjug

[dzumba]

Овај чланка ће бити занимљив онима који се баве геополитиком и све активнијој улози Турске не само на Балкану него и на Блиском Истоку.


Ко гура Турску на Исток

Аме­рич­ки др­жав­ни се­кре­тар Гејтс упо­зо­рио по­је­ди­не чла­ни­це Европ­ске уни­је да сво­јим од­бој­ним ста­вом гу­ра­ју Ан­ка­ру пре­ма ислам­ским зе­мља­ма

Ис­тан­бул, 12. ју­на- Оно на шта су до­сад ука­зи­ва­ли мно­ги но­ви­на­ри и ана­ли­ти­ча­ри, ко­нач­но су по­че­ли да схва­та­ју и по­ли­ти­ча­ри на За­па­ду: Тур­ска се по­след­њих ме­се­ци при­мет­но окре­ће ка ислам­ском ис­то­ку, као да се уда­ља­ва од ЕУ. То је мно­ги­ма отво­ри­ло очи тек по­сле гла­са­ња у Са­ве­ту без­бед­но­сти, ка­да је Ан­ка­ра (уз Бра­зил) ди­гла ру­ку про­тив но­вог „па­ке­та” санк­ци­ја про­тив Ира­на.

Та­кав раз­вој већ је иза­звао за­ри­ну­тост зва­нич­ног Ва­шинг­то­на. То се мо­гло и оче­ки­ва­ти по­што је Ан­ка­ра већ де­це­ни­ја­ма стра­те­шки са­ве­зник САД на Бли­ском ис­то­ку и у цен­трал­ној Ази­ји, мост из­ме­ђу За­па­да (хри­шћа­на) и Ис­то­ка (му­сли­ма­на).

 „САД и ње­ни са­ве­зни­ци у Евро­пи тре­ба до­бро да раз­ми­сле за­што је до­шло до ова­квог раз­во­ја си­ту­а­ци­је у Тур­ској…Ако и по­сто­ји не­што што би мо­гло да иде у при­лог ста­ва да се Тур­ска окре­ће ис­то­ку, ми­слим да је то због од­би­ја­ња де­ла Евро­пе да омо­гу­ћи Ан­ка­ри ор­ган­ску ве­зу са За­па­дом, ко­ју она тра­жи”, ис­та­као је аме­рич­ки др­жав­ни се­кре­тар Ро­берт Гејтс у раз­гво­ру са но­ви­на­ри­ма у Лон­до­ну.

У Ан­ка­ри као да су ову из­ја­ву је­два до­че­ка­ли да би рас­те­ра­ли стра­хо­ва­ња ко­ја у по­след­ње вре­ме пра­те ње­ну спољ­ну по­ли­ти­ку. „По­је­ди­не европ­ске зе­мље има­ју тај­ни днев­ни ред да уда­ље Тур­ску од ЕУ. Али, ми на­ста­вља­мо ре­фор­ме ка­ко би­смо до­сти­гли европ­ске стан­дар­де”, ка­же пре­ми­јер Та­јип Ер­до­ган. Иако он то ни­је по­ме­нуо, очи­глед­но је ми­слио на Фран­цу­ску и Не­мач­ку ко­је сма­тра­ју да Тур­ској, уме­сто пу­но­прав­ног члан­ства тре­ба по­ну­ди­ти „ при­ви­ле­го­ва­но парт­нер­ство” са ЕУ.

„На­пре­дак у при­ступ­ним пре­го­во­ри­ма за­ви­си од про­гре­са у ре­фор­ма­ма ко­је се спро­во­де у Тур­ској”, ка­же Ма­ја Ко­ци­јан­чич, пор­тппа­лол ше­фа европ­ске ди­пло­ма­ти­је Ке­трин Ештон.

Тур­ска је 2005.го­ди­не по­че­ла при­ступ­не пре­го­во­ре са Бри­се­лом, али још ни­је мно­го од­ма­кла од стар­та. У овом тре­нут­ку чак је 13 од укуп­но 35 по­гла­вља „на ле­ду”, пре све­га због то­га што Ан­ка­ра не при­зна­је јед­ну од чла­ни­ца Уни­је- Ре­пу­бли­ку Ки­пар.

У Бе­лој ку­ћи су за­бри­ну­ти и због „ди­пло­мат­ског ра­та” из­ме­ђу Ан­ка­ре и Тел Ави­ва. Све до са­да Тур­ска је би­ла јед­на од рет­ких ислам­ских зе­ма­ља, ко­ја је са Изра­е­лом де­це­ни­ја­ма има­ла ве­о­ма раз­ви­је­ну са­рад­њу, чак и вој­ну. То је био је­дан од сто­же­ра ка­кве-та­кве ста­бил­но­сти на Бли­ском ис­то­ку. Шеф Пен­та­го­на Гејтс се на­да да ће две Аме­ри­ци бли­ске зе­мље вре­ме­ном пре­мо­сти­ти са­да­шњи јаз.

Тур­ска је ове сед­ми­це по­ву­кла но­ви по­тез ко­ји да­је ар­гу­мен­те они­ма ко­ји твр­де да се у по­след­ње вре­ме гу­би ком­пас и на­гла­ше­но на­ги­ње пре­ма ислам­ском ис­то­ку. На са­стан­ку ми­ни­ста­ра арап­ских зе­ма­ља у Ис­тан­бу­лу је до­го­во­ре­но да фор­ми­ра сло­бод­ну тр­го­вин­ску зо­ну са Си­ри­јом и Јор­да­ном. „Ми смо бра­ћа исте фа­ми­ли­је”, об­ја­шња­ва тај по­тез Ер­до­ган, ко­ји се све ви­ше на­ме­ће као во­де­ћа фи­гу­ра у ислам­ском све­ту. По­го­то­во од ка­ко је лу­пио ру­ком о сто Изра­е­лу и, без мно­го ди­пло­мат­ских ма­не­ва­ра, ре­као „не” санк­ци­ја­ма про­тив Ира­на.

Шеф ди­пло­ма­ти­је Ах­мет Да­ву­то­глу, по мно­ги­ма идеј­ни тво­рац но­ве спољ­не по­ли­ти­ке об­ја­шња­ва: Ми же­ли­мо да уна­пре­ди­мо од­но­се са ара­па­ским зе­мља­ма на нај­ве­ћи мо­гућ­ни ни­во: од Ан­ка­ре, пре­ко Бли­ског ис­то­ка, до Ма­ро­ка. „То ни­је ал­тер­на­ти­ва ЕУ, али ни­је ни пре­пре­ка да са­ра­ђу­је­мо и са дру­гим ре­ги­о­ни­ма”.У Тур­ској, у опо­зи­ци­о­ним пар­ти­ја­ма и се­ку­лар­ним струк­ту­ра­ма, ме­ђу­тим, твр­де да овај за­о­крет у спољ­ној по­ли­ти­ци зе­мље ни­је слу­ча­јан, по­што Ер­до­га­но­ва Пар­ти­ја прав­де и раз­во­ја има исла­ми­стич­ко ис­хо­ди­ште, тај­ни про­грам, ко­ји, ко­рак по ко­рак, спро­во­ди и на уну­тра­шњем и на спољ­но­по­ли­тич­ком пла­ну. У вла­ди то од­ба­цу­ју, иако мно­ги ње­ни по­те­зи по­твр­ђу­ју да та по­до­зре­ња ни­су без осно­ва не са­мо у зе­мљи не­го са­да и на За­па­ду.

В. Ла­лић

[објављено: 13/06/2010]

Извор: "Политика"  http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Ko-gura-Tursku-na-Istok.sr.html

[ZastavnikDjemo]

Ahmet Davutoglu je autor jedne prilično kontraverzne knjige, koja nosi naslov "Strateška dubina" (tur: Stratejik Derinlik), koja, nažalost, još uvek nije prevedena na engleski. Za sada, postoje samo recenzije:
http://findarticles.com/p/articles/mi_7057/is_3_9/ai_n28498505/
http://www.jamestown.org/single/?no_cache=1&tx_ttnews[tt_news]=34973

[dzumba]

Од краја 80-тих, па можда мало пре Турска покушава да се врати на светску сцену као велики играч. Стање на Балакну, посебно на просторима бивше СФРЈ помогли су јој да се за корак примакне тој тежњи. Међутим, изгледа да то није могуће следећи Ататуркове смернице у виду секуларне државе и (задано)европских вредности, већ  пантуркизма и исламизма.

[ZastavnikDjemo]

Pa veliki igrač već i jesu. Sa ekonomijom koja proizvodi BDP od preko 600 milijardi Dolara godišnje, populacijom od preko 75 miliona, sa vojskom koja je jedna od većih na svetu, sa industrijom koja se ubrzano razvija, a i sa kapitalom, koji polako, ali sigurno prodire i u samu EU... Istini za volju, ta zemlja je još uvek veoma duboko podeljena, i to između onih u Istanbulu i Ankari, koji žele da zadrže sekularnu državu po svaku cenu, i konzervativnih Anadolaca, koji su trenutno na vlasti. Međutim, i jedni i drugi žele da Turska postane veliki igrač. Panturkizam (sekularni nacionalizam) je prisutan kod sekularista, a islamizam kod Anadolaca. Trenutno su fokusirani na Kavkaz (naftu) i Bliski istok (još nafte, plus tržište za njihovu industrijsku robu).

[dzumba]

Без сумње Турска покушава да буде оно међу онима који данас освајају светску економију. Није чудно што су уз Бразил главни посредник између Запада и Ирана. Ко још сме да гласа против резолуције коју подрже све светске силе?

[ZastavnikDjemo]

ODLIČNA opservacija! 
Brazil je daleko, i, na prvi pogled, Bliski istok ne bi trebao previše da ih interesuje. Međutim, brazilska državna naftna kompanija Petrobras planira da postane praktično monopolista na svetskom tržištu nafte, pored Saudi Aramco, i to u sledećih 25 godina, to im je strateški cilj. Osvojili su ekstrakciju nafte sa podmorskih naftnih polja ispod debelog sloja soli i stena, a da bi zacementirai svoju poziciju, trebaju im i malo "lakša" naftna polja, pogodna za relativno brzu i laku eksploataciju nafte. Danas to može da se nađe samo u Iranu. Iran je pogođen sankcijama, i zbog svoje relativno niske tehnološke baze ne može samostalno da eksploatiše sopstvene prirodne resurse, a još veći problem imaju sa rafinerijama, pa su prinuđeni da uvoze benzin i ostale naftne derivate.
Što se Turaka tiče, oni igraju veoma riskantnu igru, ali, oni su jednostavno prinuđeni na nju, jer i njima treba nafta, a pored toga, poslednja stvar koju bi želeli da vide je zemlja sa nuklearnim naoružanjem i balističkim raketama u njihovom susedstvu. Ne veruju Rusima, koji ipak kontrolišu Kavkaz, ne veruju Irancima, a ne veruju ni Amerikancima, tako da nemaju baš previše izbora. Sadašnji rast njihove privrede se bazira na ubrzanoj industrijalizaciji, međutim, i oni se suočavaju sa istim problemom kao i sve zamlje na Balkanu, a to je ubrzano starenje stanovništva, tako da im je jedino rešenje sinergija sofistikacije industrijske proizvodnje i osvajanje prirodnih resursa. To zahteva pridobijanje javnog mnjenja u zemljama gde se ti resursi nalaze, i njihovo osvajanje, kao što su Iran i Arapske zemlje, kao i osvajanje tehnologija, čime se može objasniti i njihovo "flertovanje" sa Južnom Korejom, Kinom i Rusijom (ovo poslednje oko izgradnje nuklearnih elektrana u Turskoj, sa uključenim transferom tehnologije).