Neuspelu vojnu akciju pokušava da pretvori u politički trijumf, a u sve želi da umeša Bajdena Saša Jadranin 08.03.2021.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan savršeno vaga između konflikta i konsenzusa sa velikim silama, unutrašnjih pobuna i prekograničnih intervencija, represije i borbe za pravdu, a najnoviji u nizu njegovih manevra biće i situacija sa Kurdistanskom radničkom partijom (PKK).Odmah nakon pronalaženja mrtvih talaca u pećinskom kompleksu koje je PKK držala na severu Iraka, predsednik Turske zapretio je novim vojnim akcijama, prenosi Arab njuz. Ovaj sukob pratila je i optužnica protiv SAD zbog saveza sa sirijskim Kurdima, koji su se udružili protiv ISIS-a.
- Kakva je ovaj NATO alijansa? Amerikanci i dalje sarađuju sa teororistma - rekao je Erdogan, misleći na američki savez sa grupom Sirijskih demokratskih snaga (SDF), koje mahom čine Kurdi u kampanji protiv ISIS na severoistoku Sirije.
Sve je počelo 13. februara kada je Turska lansirala raketu na snage PKK u regionu Gara, u Iračkom Kurdistanu. Posle sukoba, 13 turskih građana, mahom policajaca i zarobljenih vojnika pronađena su mrtva. Zvanična Ankara rekla je da je PKK pogubila taoce, međutim pojedini tvrde da su stradali upravo od tog raketiranja. Turska je usred velike borbe sa korona virusom, studenti su napravili proteste koji su prerasli u nasilje, a mnogi ovo Erdoganovo ponašanje vide kao produkt domaćeg pritiska i sukoba sa SAD-om, kao i njegov ciničan pokušaj da odvrati pažnju sa priče o neuspešnom spasavanju civila. Turski predsednik radi na jačanju nacionalne svesti i patriotskog žara, kako bi i od Narodne demokratske partije Kurdistana (HDP) dobili podršku za anti PKK operaciju. Ukoliko je PKK ubila civile, to će Erdoganu dati podršku za nove napade na PKK, kao i otvaranje prostora za još operacija u Iraku. Intenzitet sukoba između Turske i PKK opao je tokom 2020. godine. Oni traju još od davne 1984. godine, a kulminacija je bila pre šest godina.
Iako su se turske vlasti u januaru srele sa kurdistanskim, i razgovarali o povlačenju vojske iz tog regiona, Erdogan je zapretio novim prekograničnim ofanzivam, između ostalog i na oblast Sindžar, gde mahom žive Jazidi, narod koji se zajedno sa Kurdima borio protiv ISIS. Nova taktika turskog predsednika je ta da u pomoć pozove Bajdenovu administraciju, u nadi da će dati podršku Erdoganu za novi krvavi pir protiv PKK. Lider Turske je nedavno najavio da svi sukobi te države i Amerike moraju biti nadmašeni zajedničkim interesom. Američka administracija godinama je odbijala da pruži podršku Turskoj za ove intervencije, međutim, situacija sa taocima možda bi mogla da okrene stvari u drugom smeru. Međutim, prema rečima Gunesa Muraza Tezkura, profesora na fakultetu Političkih nauka u Floridi, neuspešna operacija verovatno neće
„imati bilo kakvog uticaja na trenutnu politiku Bajdenove administracije prema Turskoj, koju karakteriše razilaženje interesa na više nivoa“. Iako predviđa još turskih upada u irački Kurdistan usmerenih na baze PKK tokom ove godine, on sumnja da će turska vojska otvoriti novi front pokretanjem kopnenog napada na Sindžar. On je to zaključio na osnovu tri faktora.
Prvo i najvažnije je prisustvo iračke vojne i šiitske grupe milicije u domovini naroda Jazida. Zatim, tu je
„značajna međunarodna zabrinutost i saosećanje“ za Jazide, koji su stradali pod napadima ISIS-a 2014. godine. Konačno, udaljenost od granice znatno bi otežala turskoj vojsci logističku podršku za kopnenu operaciju. Međutim, Erdogan će svakako nastaviti svoje vojne pohode ka Kurdima, i to će mu pomoći da makar malo odvrati pažnju od svih problema u Turskoj.
Izvor:
www.blic.rs
