General Popov: „Striževe“ koji ciljaju na Rusiju može likvidirati „Osa-AKM“ U Kijevu su, nakon udara na ruske vojne aerodrome kod Saratova, Rjazanja i Kurska, krenuli u napad na druge objekte u Rusiji, uključujući i Sibir, pišu britanski mediji, pozivajući se na izvesnog „neimenovanog savetnika ukrajinskih vlasti za pitanja odbrane" .Kijevski režim je pokazao da može da izvede udare dugog dometa bez zapadnog oružja, uz pomoć „sopstvenih“ dronova zasnovanih na sovjetskim. U Ukrajini se nadaju da će biti teško Rusiji da se odbrani od ovakvih napada iz vazduha, i da neće biti bezbednih zona.
Kijevski režim priznaje da dronovi Striž neće pomoći da se „prevaziđe“. Ali barem će „ostvariti utisak“ u Rusiji, što Zapad razumno izbegava, ne želeći da dobije nuklearni raketni odgovor.
Počasni vojni pilot Rusije, general-major u penziji Vladimir Popov podseća da smo za ukrajinske Striževe već čuli u rano proleće:
– Na samom početku specijalne operacije takve dronove su lansirale Oružane snage Ukrajine. Mislim da su počeli slučajno. Tamo, u navigacionom sistemu, postoji pozicija kao što je „Fi-180“, odnosno mlazni dron može da leti i na istok i na zapad. 70-ih godina, kada su pušteni, uvedeno je pojednostavljenje. Sada, prilikom lansiranja, napravili su grešku, nisu uključili ovaj „Phi“ i umesto na istok, Tu-141 je poleteo na zapad i sleteo je padobranom u Zagreb, Hrvatska.
Bilo je i drugih slučajeva. Nekoliko dronova je lansirano na jug Rusije, a palo je negde na Krimu, a neki su slučajno odleteli u Rumuniju. Ne isključujem, već ovim primerima radije potvrđujem da su lansiranja na vojne aerodrome kod Saratova, Rjazanja i Kurska izvršili Striževi. Verovatno je bilo više lansiranja, ali iz nekog razloga nisu poleteli, samouništeni su ili uništeni u vazduhu.
Najverovatnije je činjenica da je korišćen drugi model Striž Tu-141 ili Reis Tu-143. Na kraju krajeva, Harkovska vazduhoplovna fabrika proizvela ih je mnogo u jednom trenutku. Prema dostupnim informacijama, proizvedeno ih he oko 950.
- Sada su najverovatnije uspostavili dodatnu proizvodnju. To nije tako teško uraditi, pošto su postojali i crteži, i proračuni, i fabrička tehnološka oprema, nije sve uništeno. Uzmite lim duraluminijum-aluminijum i počnite da zakivate, kako kažu. Imaju i motore, slični su TV3-117, ovi motori su se nekada veoma masovno proizvodili za sve zemlje ZND. Motorsich ih je pravio i za helikoptere i za avione. Ovi motori su veoma dobri, efikasni, kvalitetni, a za uređaje za jednokratnu upotrebu mogli bi da se pojednostave.
A moglo ih se napraviti ne hiljadu, već više. Krajem 70-ih i 80-ih godina formirane su eskadrile izviđačkih aviona u Vazduhoplovstvu i Armijskoj avijaciji. Postojali su centri za prekvalifikaciju i istraživanje. Posle raspada SSSR-a premešteni su iz Letonije u Jegorjevsk.
Postoje tvrdnje da je gotovo sve prodato Amerikancima?– Nije odneta sva oprema, već samo lanseri i bespilotne izviđačke letelice (BSR). To su praktično bili mlazni avioni. Mislim da ih je u arsenalu Ukrajine ostalo dosta. I naglašavam da ništa ne košta obnavljanje njihove proizvodnje na novoj tehnološkoj bazi, sa novim sistemom automatskog upravljanja koji ima deo veštačke inteligencije. Sada postoji prilika da se to uradi. Hajde da uključimo čip odgovoran za kliznu putanju leta.
Ili uzmite upravljački sistem od istog Bajraktara u smislu kotrljanja i kursa, stavite ga na Striž. Dobar je, pouzdan i male veličine - 70-ih, na kraju krajeva, dimenzije su bile drugačije.
Navigacioni sistem se može vezati za to što koristi korekciju sa GRS-NAVSTAR satelita, koristeći NATO programe. Postoje i mali kursni sistemi zasnovani na laserskim žiroskopima - ne oni teški žiroskopi koji su nekada bili - zamajac na elektromotoru, već minimalne veličine, sa višestruko boljom preciznošću.
Dakle, odličan kvalitet spoljašnjeg izgleda BSR-a može biti dopunjen novim unutrašnjim punjenjem koje ispunjava sve današnje zahteve. A borbeno opterećenje se povećava. Ako je ranije „Striž” mogao da ponese 200 kg tereta i leti do hiljadu kilometara, ili je imao domet od 300-600 km, danas se bojevi teret može povećati za 40-50%. A karakteristike su iste ili čak povećane.
Od izviđačkih aviona moguće je napraviti šok dronove tako što će se od njih demontirati dva seta foto-video opreme AFA sa sočivima dugog i širokog fokusa. Postojali su i televizijski sistemi iz neposredne blizine koji su mogli da prenesu primljene informacije, kako se sada kaže, „online“, ili u realnom vremenu na komandna mesta...
Da li je to zaista bilo moguće u 70-tim godinama?Da, mi smo to mogli koristiti. Slični su bili i na MIG-21-R (odnosno „izviđaču“). Bio je sa kontejnerom, mogao je da leti u zoni odbrane neprijatelja od 50-100 km, u zavisnosti od visine leta, i preneo je sliku na komandno mesto. Komanda je mogla da vidi gde su tenkovi, gde su sistemi PVO. Istovremeno je bio i snimak na filmu, koji se po povratku mogao pažljivije dešifrovati. Koliko se sada sećam, mogli su se pročitati i registarski brojevi automobila.
Ovi BSR su ispunjavali sve tadašnje zahteve i bili su perspektivni. Da ih nismo svojevremeno otpisali, već modernizovali, dobili bismo jeftine uređaje za dva zadatka: izviđanje i udar. Na kraju krajeva, njihove brzinske karakteristike nisu uporedive sa sadašnjim dronovima tipa Bajraktar, koji se u velikom broju isporučuju trupama.
Može li se reći da se u Ukrajini „Bajrkatar“ „ukrstio“ sa „Strižem“ i ispala je opasna situacija? - Da, sigurno. U novim uslovima ovo je savremeno oružje. Nepotrebno je reći da je star. Sve se dešava u potpunom skladu sa ruskom poslovicom „Novo je davno zaboravljeno staro“.
Verovatno se u Ukrajini već obučavaju specijalisti za ove rashodovane BSR. Oni praktično nisu bili u službi u Ukrajini, ali je postojala moda da se „zastareli modeli“ uklone iz službe. A kada se ukazala potreba, setili su se da su dobri ne samo u muzeju, već se mogu koristiti za svoju namenu. Nemaju nikakvu finansijsku vrednost, plaćeni su pre četrdeset pet godina. A efekat se i dalje oseća.
I šta da radimo sada, kako da ih uništimo? - U redu je. Samo treba misliti, posebno se odnosi na Generalštab i štabove PVO, da treba da postoji SISTEM za obezbeđenje bezbednosti vazdušnog prostora Ruske Federacije. Potreban nam je sistematski pristup.
Imali smo takav sistem. A onda je uništen, izlupan da imamo to što sada imamo. Uostalom, smatrali su da su sistemi PVO, kao i vatrogasne službe, potrebni jednokratno, kada se nešto desi. I dugo se ništa nije dešavalo. To se nije dešavalo u onim danima kada smo imali Avganistan, sukobe u Abhaziji i u Južnoj Osetiji, u Čečeniji. A sada se to dogodilo tokom specijalne operacije u Ukrajini.
Ali ovo je jedna od najmoćnijih država u Evropi u pogledu oružanih snaga. Oni se po vojnom potencijalu mogu porediti samo sa Turskom. Ili, ako uzmemo dve zapadne zemlje zajedno, onda sa Francuskom i Nemačkom.
A sada je Ukrajina bila okrenuta sa zapada na istok – ka Rusiji. Nažalost, uspelo je. Mladi Ukrajinci sada iskreno veruju u ono što rade. Za njih smo „neprijatelj broj jedan“. Za jedinstvo bratskih naroda ostalo je samo dvadeset, dvadeset pet posto.
A koji su naši kompleksi sposobni da rade za ove namene? - Ništa novo nije potrebno. Ovo je, na primer, modernizovani sistem Buk-M3. Trupni sistem, mobilan i može efikasno da deluje protiv vazduhoplovnih ciljeva velike brzine. Ali Striževi mogu oboriti visinu sa 300 na 100 metara. Tako da se teško mogu videti.
Imali smo prilično stare, ali moguće dostupne u skladištima i arsenalima (ako već nisu rashodovane), mobilne sisteme PVO Osa-AKM, koji su bili ugrađeni na amfibijske oklopne transportere. Mogu da rade i protiv borbenih ukrajinskih dronova.
U službi je relativno nov, ali deset godina star Pancir-S. On veoma dobro radi za takve svrhe. A tu je i sistem PVO S-350, koji je mobilniji od S-300. Ima visok stepen automatizacije upravljanja borbenim dejstvima. Uključujući - sa elementima veštačke inteligencije, koja distribuira ciljeve.
Ovo su prave poluautomatske mašine sa operaterima. Ljudi tamo donose odluku, mogu da izdvoje jedan sektor iz pogleda od 360 stepeni, biraju broj projektila za ispaljivanje. A automatizacija - obavlja sve srednje poslove, čak i odabir najopasnije mete. Stoga, na sistemima ne moraju uvek biti raketaši sa velikim iskustvom od pet godina ili više. Vojnici regruti i vojni obveznici će se snaći.
Ali da li ima dovoljno ovih sistema? Šta je vojska od milion ljudi? Treba nam najmanje tri miliona. I nije da je NATO došao do naših granica, samo je naša teritorija ogromna i nemoguće je brzo preneti trupe i tehniku ako se nešto desi. Sve je u našoj geografiji.
Izvor
