Odnosi Grčke i Turske

[Dreadnought]

Sve glasnije se zvecka oružjem, pregovori jedino rešenje - SAD i EU neodlučni


Erdogan obilato koristi promenljivu politiku SAD, kao i neodlučnost EU, priča za "Dojče Vele" stručnjak za Tursku Ginter Zojfert.

Prema medijskim napisima, u utorak je poziv Angele Merkel jedva sprečio početak rata Grčke i Turske.

Sve glasnije se zvecka oružjem nakon najava Ankare da će poslati istraživački brod "Oruk Reis" u blizinu grčkog egejskog ostrva Kastelorizo koje se nalazi svega tri kilometra od turskog kopna. Tu bi, prema najavama, turski brod mesec dana trebalo da ispituje potencijalna podvodna nalazišta prirodnog gasa i nafte.

Taj predeo Grčka smatra svojim teritorijalnim vodama i zonom u kojoj ekskluzivno ima pravo da istražuje i eksploatiše podmorje.

Vojske obe zemlje su u pojačanoj pripravnosti i, prema saznanjima lista Bild, samo je posredovanje nemačke kancelarke Angele Merkel u utorak uveče sprečilo otvoreni sukob. Kako taj list piše, turski vojni avioni su nadletali Kastelorico, grčki su takođe bili u vazduhu, i tek je telefonski kontakt kancelarke sa Eroganom i grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom predupredio vojni sudar.


Pregovori jedino rešenje

"Može se pretpostaviti da će Erdogan nastaviti svoju politiku vojnog bockanja", kaže za DW Ginter Zojfert iz berlinskog Centra za primenjene turske studije. On je uveren da turski predsednik neće odustati od bušenja podmorja u oblasti koju Grčka reklamira za sebe, baš kao što je ušao u oblast na koju Kiprani polažu pravo.

"Da li će zato doći do rata, zavisi od toga kako se Grčka bude ponašala: da li će ponuditi Turskoj pregovore ili ne", nastavlja Zojfert. "I zavisi od toga kako će se postaviti EU i pre svih SAD. Na posletku su i Grčka i Turska članice NATO i tu bi velike članice NATO trebalo da se upletu kao posrednici."

Zojfert smatra da su pregovori jedino rešenje za suprotstavljena tumačenja pomorskog prava. Dok Grčka smatra da more oko njenih ostrva spada u grčke teritorijalne vode - makar ostrva bila tik uz tursku obalu - Turska tvrdi da to ne podrazumeva ekskluzivno pravo na energente.


Neodlučnost EU i SAD

Dok se EU za sada ograničila na saopštenja i pretnje sankcijama Turskoj, Sjedinjene Države su u teškoj poziciji, smatra Ginter Zojfert. "Sa jedne strane imaju dosta konflikata sa Turskom - pomislite samo na tursku nabavku ruskog protivraketnog sistema S-400. Sa druge strane, SAD pokušavaju da suzbiju uticaj Rusije u istočnom Sredozemnlju i Libiji i to uz pomoć Turske. Vašington izgleda još nije odlučio da li želi primarno da se pozicionira protiv Rusije ili da primarno disciplinuje Tursku."

"Erdogan obilato koristi tu tamo-vamo politiku SAD, kao i neodlučnost EU", zaključuje Zojfert.

Zojfert, raniji novinski dopisnik iz Turske i predavač na univerzitetima u Istanbulu i Nikoziji, podseća da je EU svojevremeno imala koherentnu politiku prema Turskoj u okviru pregovora sa tom zemljom o pristupanju Uniji. "Kako je taj proces bio veoma normativno ustrojen - naime prema primeni demokratskih reformi u Turskoj - sve države EU su mogle da stanu iza njega", kaže Zojfert.

No to je propalo. "Sada su u prvom planu mnoge pojedinačne teme - izbegličko pitanje, energetska politika, uloga Turske u Siriji i Libiji. U svim tim pitanjima pojedine države EU imaju različite pozicije u skladu sa nacionalnim interesima", dodaje Zojfert.


Erdoganov cilj je "velika Turska"

Na pitanje novinara DW da li je slučajnost to što se istog dana (petak, 24. juli) održava prva islamska molitva u Aja Sofiji koja je pretvorena u džamiju, planira odlazak turskog broda u blizinu grčkog ostrva i obeležava godišnjica ugovora iz 1923. kada je definisana granica Turske i Grčke, Zojfert kaže:

"To nije slučajno. Politika gospodina Erdogana ima za cilj stvaranje velike Turske. Radi se o Turskoj koja se ne orijentiše prema Zapadu kao Turska Kemala Ataturka, već Turskoj koju prožimaju istorija i imperijalna veličina Osmanskog carstva", navodi ovaj stručnjak.

Erdoganov moto je, kaže, da Turska postane najjača sila u regionu u vakuumu koji nastaje povlačenjem SAD i slabošću EU, te da Turska zastupa interese sunitskih muslimana na Bliskom istoku. "Praktične posledice te politike su naoružavanje turske vojske i militarizacija spoljne politike u istočnom Sredozemlju. Ta politika ima i velike simboličke dimenzije poput pretvaranja Aja Sofije u džamiju."


izvor

[Dreadnought]

Konverzija Aja Sofije - nova eskalacija grčko-turskih odnosa


Tursko ministarstvo inostranih poslova danas je osudilo izjave grčkih zvaničnika i paljenje turskih zastava na protestima u Grčkoj.

Protesti su se dogodili povodom konverzije Aja Sofije u islamsku bogomolju i prve molitve muslimanskih vernika održane u toj svetinji u poslednjih 9 decenija, izvestio je Rojters.

"Grčka je još jednom demonstrirala neprijateljstvo prema islamu i Turskoj, pronašavši povod u otvaranju džamije Aja Sofija za vernike muslimanske vere", ocenio je predstavnik turskog ministarstva inostranih poslova Hami Aksoj.

Širom Grčke juče su zvonila crkvena zvona da bi se izrazilo tugovanje što je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prisustvovao molitvi u Aja Sofiji.

Govoreći juče povodom 46. godišnjice povratka demokratije u Grčku, premijer Kirijakos Micotakis nazvao je Tursku "siledžijom", a pretvaranje Aja Sofije u džamiju "uvredom za civilizaciju 21. veka".

Ovo je samo još jedna kap u čaši nesporazuma i sukoba koji već decenijama potresaju grčko-turske odnose.

izvor

[Dreadnought]

"Grci su razmažena deca Evrope - ne mogu da prihvate da se ponovo klanjamo u Aja Sofiji"


Turske vlasti ocenile su danas kao "neprijateljsko" negodovanje Grčke prema "islamu i Turskoj".

Turci su reagovali dan nakon što je Atina žestoko reagovala na pretvaranje istanbulske Aja Sofije od muzeja u džamiju.

Nekoliko hiljada muslimana na čelu s predsednikom Turske, Redžepom Tajipom Erdoganom, u petak je bilo na prvoj molitvi u Aja Sofiji koja je na samom početku svoje istorije duže od milenijuma, bila vizantijska crkva.

Premijer Grčke Kirijakos Micotakis izjavio je petak da "ono što se danas dešava u Konstantinopolju (Istanbulu) nije prikazivanje sile, već naprotiv znak slabosti". Micotakis je optužio Tursku da "vređa baštinu 21. veka".

Negodovanje na pretvaranje Aja Sofije u džamiju "još jednom su pokazale neprijateljstvo Grčke prema islamu i Turskoj", izjavio je portparol turskog Ministarstva inostranih poslova Hami Aksoj koji je oštro osudio paljenje zastave Turske na protestu u Solunu i optužio grčku vladu i parlament da podstiču "neprijateljske izjave".

Nazivajući Grke "razmaženom decom Evrope", on je ocenio da oni "ne mogu da prihvate da se ponovo klanjamo u Aja Sofiji, a sada su i poludeli".

Nekoliko desetina Grka s državnim zastavama i slikama Bogorodice sinoć je u Atini i Solunu molitvom protestovalo zbog ponovnog pretvaranja Aja Sofija u džamiju, a u celoj Grčkoj juče su žalobno zvonila ckvena zvona, dok su državne zastave bile na pola koplja.


izvor

[Dreadnought]

Erdogan: Njima smeta prisustvo turskog naroda i muslimana na ovom području


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da Turska nema aspiracije prema tuđim pravima, teritorijama, morima i prirodnim resursima.

On je dodao i da neće nikom dozvoliti da ostvari pretenzije prema njegovoj zemlji.

"Branimo prava i interese našeg naroda i države i prijatelja unutar i izvan naših granica, na kopnu, vodi, u vazduhu i svuda. Bez oklevanja smo išli i pokazali odlučnost i snagu gde god se pojavila neka pretnja po našu zemlju i to od Iraka i Sirije do Libije i Egejskog mora. Prevazilazili smo i sve ekonomske smicalice koje su nam podmetane i pokazali smo narodu da smo uz njega", kazao je Erdogan.

On je posredstvom videokonferencije prisustvovao svečanom otvaranju novoizgrađene zaobilaznice u Amasji na severu zemlje i tom prilikom rekao da je Turska donedavno bila pod stalnim prikrivenim sankcijama, blokadama i pretnjama, a da je sada to država sa kojom svi žele da sarađuju.

Ocenio je da je Turska još jednom razočarala one krugove koji su očekivali da će pokleknuti pred pretnjama i napadima i poručio da Ankara ima priliku da u novom svetskom, političkom i ekonomskom poretku nakon pandemije zauzme znatno važniju poziciju.

Erdogan je takođe kazao da neke države poslednjih dana dižu preteranu buku pod plaštom nezadovoljstva suverenim odlukama turskih vlasti o statusu Aja Sofije i resursima u Egejskom moru, prenosi agencija Anadolija.

"Mi znamo da se tu ne radi ni o Aja Sofiji, ni o Egejskom moru, već da njima ustvari smeta prisustvo turskog naroda i muslimana na ovom području. Tu realnost polako svi počinju shvatati i polako smiruju i prilagođavaju svoje retorike", kazao je Erdogan.

On je dodao da razvojne vizije Turske već daju plodove, a da glasni protivnici njenog napretka ne preduzimaju ništa konkretno jer su svesni snage koju Turska ima na svim poljima.

"Naravno da smo za sve uspehe platili veliku cenu, ali naš narod se nikada ni u istoriji nije libio platiti ceh za ostvarivanje sopstvenih ciljeva", poručio je Erdogan.

Uz upozorenje zemljama koje kritikuju Tursku, Erdogan je pozvao te države da uzmu u obzir potrebnu žrtvu i izađu na megdan ili da otvore kanale za pregovore.

"Turska nema aspiracije prema tuđim pravima, teritorijama, morima i prirodnim resursima. Međutim, nećemo nikom dozvoliti ni da pruža ruku na naša prava, teritoriju i interese", poručio je Erdogan.

izvor

[Dreadnought]

Ivanjek na temu ...

Krajem srpnja između Grčke i Turske gotovo je izbio okršaj oko grčkog otoka Kastellorizo, u blizini kojeg Turska istražuje podmorske resurse, a i smatra ga svojim tlom. Sukob je spriječen intervencijom Angele Merkel, no situacija nije ni izbliza riješena. Saznajte zašto je Kastellorizo važan, koliko ga je složeno braniti i da li je uopće moguće s obzirom na blizinu Turske, te kako bi potencijalni okršaj oko ovog otoka mogao izgledati i na koje snage Turska i Grčka u tom slučaju mogu računati.

[fazan]

Krajem srpnja između Grčke i Turske gotovo je izbio okršaj oko grčkog otoka Kastellorizo, u blizini kojeg Turska istražuje podmorske resurse, a i smatra ga svojim tlom. Sukob je spriječen intervencijom Angele Merkel, no situacija nije ni izbliza riješena. Saznajte zašto je Kastellorizo važan, koliko ga je složeno braniti i da li je uopće moguće s obzirom na blizinu Turske, te kako bi potencijalni okršaj oko ovog otoka mogao izgledati i na koje snage Turska i Grčka u tom slučaju mogu računati.

У правном смислу, ситуација са острвом Кастелоризо (Kastellorizo) је врло јасна и оно припада Грчкој. Освајање Кастелориза се не би могло правдати ни бригом за турску мањину (што су Турци применили на Кипру), јер Турака тамо нема и никада их није ни било пуно. У питању би била груба агресија која би значила покушај ревизије париског мировног уговора (Traités de Paris) из 1947. године, којим је окончан 2. св. рат.

Турци би без проблема могли да заузму острво и Грчка га заиста не може ефикасно војно бранити. Оно што би Грчка могла да уради је да прошири своје територијалне воде на 12 миља, што може да уради по међународном праву, и тиме практично претвори Егејско море у своје унутрашње територијалне воде. На тај начин би могла да затвори Турској излаз из Дарданела и са обале Егејског мора. Турској би остала Анталија и пар мањих лука на Средоземном мору.

Наравно да би Турска могла војно да реагује на затварање Егејског мора, али то би онда била борба за свако острво. Рат би се одужио, авиони и бродови би морали да се одмакну од обале и ту би се изгубиле неке од предности које је Ивањек поменуо у видеу. Турска има С-400, али постоји један проблем, а он се зове Крит. На Криту су (поред Грка) и Американци, то је једина лука у Источном Средоземљу у која је довољно дубока за највеће америчке бродове. Крит за њих има стратешки значај. Нема ни теоретске шансе да би Американци толерисали да руски радари (С400) надзиру америчку војну базу. Грци би са Крита могли да делују без бојазни да ће их Турци напасти.

Ивањек помиње Русију као турског савезника, али то савезништво је на веома климавим ногама. Сигурно је да би Руси волели да се затегну односи у НАТО и да С400 обори неки авион америчке производње. Са друге стране, руски интерес је да продаје гас Турским током. Није јој у интересу да ризикује да њихов гас постане колатерална штета санкција Европске уније према Турској, које би биле неизбежне.

Колико год би Русији било у интересу да С400 обори неки амерички авион, толико би Америци било у интересу да се покаже да ти системи нусу толико моћни, а по могућности и да Грци униште неки од њих. Уз то, Американци би сигурно желели да Турска добије лекцију и да се види како пролазе непоуздани савезници. Американци не би директно интервенисали (осим уколико се не угрози Крит), али би сигурно Грцима дали сву осталу помоћ.

Едроган се за релативно кратко време замерио многима. Поред Америке и Грчке, ту су и Француска, Израел и Египат. Саудијска Арабија не гледа благонаклоно на идеје неке нове Отоманске империје. Треба се присетити Лоренса од Арабије (Арапски устанак). У Саудијској Арабији су тренутно блокирани сви турски веб сајтови. Све те земље би на овај или онај начин навијале за Грчку. (Покушавам да замислим амерички конгрес у ситуацији када јеврејски, арапски, грчки, нафтни, евангелистички, војно-индустријски и антируски лоби заступају исте ставове  Прва асоцијација ми је онај ваздушни мост којим је Израел снабдеван 1973.)

Каква би била реакција ЕУ? Колико год Меркелова покушавала да изиграва миротворца и води неку уравнотежену политику према Турској, мислим да нема шанси да се, у случају напада на Грчку, Турска провуче без комплетне економске и транспортне блокаде. Све остало би довело до распада ЕУ, јер ако чланица уније тргује са земљом која напада другу чланицу - та унија не постоји.

[Dreadnought]

Turska povlači brodove


Turska je smanjila broj brodova na istoku Sredozemnog mora, gde osporava grčku nadležnost na prava na bušenje u potrazi za naftom i gasom.

Ovo su saopštile danas grčke vlasti.

Portparol grčke vlade Stelios Pecas izjavio je da Turska povlači brodove iz tog područja, dodajući da je Atina i dalje spremna za pregovore sa Turskom u okviru međunarodnog prava i dobrosusedskih odnosa.

Napetosti u dugogodišnjem sporu rasplamsale su se prošle sedmice između dve članice NATO, kada je Turska objavila da planira da pošalje istraživački brod južno od grčkih ostrva Rodos, Karpatos i Kastelorizo, preneo je AP.

Inicijativu su javno kritikovale Sjedinjene Američke Države, Francuska i druge evropske zemlje i turski istraživački brod Oruč Reis ostao je usidren u jugoistočnoj turskoj luci Antaliji.


izvor

[Dreadnought]

Neko još ne shvata da je Carigrad u rukama muslimana


Neke države još ne shvataju da je Carigrad već vekovima u rukama muslimana, rekao je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

- Na otvaranju Aja Sofije u petak videli smo da neke države ne znaju da se Carigrad nalazi na turskoj teritoriji. Bez obzira na to, što su od njegovog osvajanja do danas prošli vekovi, vidimo da oni još ne priznaju da se Carigrad nalazi u rukama turskog naroda i muslimana v- rekao je Erdogan juče na otvaranju nove grade Turske obaveštajne službe u Istanbulu, navodi portal "Ortodoks tajms".

Podsetimo, premijer Grčke Kirijakos Micotakis izjavio je petak da "ono što se danas dešava u Carigradu (Istanbulu) nije prikazivanje sile, već naprotiv znak slabosti". Micotakis je optužio Tursku da "vređa baštinu 21. veka".


izvor

[MOTORISTA]

петак, 07.08.2020.
Турска наставила рад на истраживању енергената у Средоземном мору

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је данас да је Турска наставила рад на истраживању нафте и гаса у источном делу Средоземног мора, јер тврди да Грчка није одржала своја обећања у вези са тим активностима у региону.

„Поново смо започели истраживање”, рекао је Ердоган новинарима након што је учествовао у молитви у џамији Аја Софија, пренео је Ројтерс. „Не осећамо се обавезнима да разговарамо са онима који немају права у зонама поморске надлежности”, истакао је Ердоган преноси Танјуг. Он је навео да је турски истраживачки број „Барбадос Хајредин паша” послат у регион да изврши своје обавезе.

Брод је дошао у кипарске воде крајем јула и остао у том региону.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Erdogan kipti od besa - Turska je mislila da može da radi šta hoće po Mediteranu, ali joj je Grčka uzvratila udarac
I.Z.K. 08.08.2020.

Grčka i Egipat su potpisali u četvrtak sporazum o pomorskoj granici, usred pojačanih tenzija sa Turskom zbog prirodnih resursa u istočnom Mediteranu.

- Razgraničenje morskih zona „omogućava obema državama da napreduju u maksimalnom korišćenju resursa koji su dostupni u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni, posebno u rezervama nafte i gasa - rekao je egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri nakon potpisivanja pakta, na zajedničkoj konferenciji za štampu sa grčkim kolegom Nikosom Dendijasom u Kairu. Atina i Kairo pregovaraju o svojim morskim granicama već 15 godina, ali potreba za sporazumom postala je goruća nakon sporazuma o mapiranju granica potpisanog krajem novembra prošle godine između Turske i libijske vlade sa sedištem u Tripoliju. Mnogi u međunarodnoj zajednici osudili su tursko-libijski sporazum, a američki Stejt Department nazvao ga je "provokativnim".

Grčka ima za cilj da blokira turske namere, jer je Ankara rekla da će uskoro započeti s bušenjem u spornim morskim područjima koja Grčka smatra svojim. Atina je u junu takođe potpisala sporazum o uspostavljanju ekskluzivne ekonomske zone sa Italijom, rešavanjem dugogodišnjih pitanja oko prava na ribolov u Jonskom moru. Grčki zvaničnici rekli su da sporazum sa Kairom poništava sporazum između Ankare i Tripolija, dok je Dendijas rekao da je sporazum s Egiptom "u okviru međunarodnog prava". Sporazum "stvara novu stvarnost u Istočnom Mediteranu, jer vraća zakonitost u regionu - zakonitost koju su ilegalni i neutemeljeni tursko-libijski memorandumi pokušali da ospore", rekao je grčki premijer Kirijakos Micotakis.

- Danas smo dokazali s Egiptom da je poštovanje međunarodnog prava jedini put koji vodi ka sigurnosti, miru, stabilnosti i dobrosusedskim odnosima. Nameravamo da sledimo taj put sa svim našim komšijama. Nadamo se i očekujemo da će oni učiniti isto - rekao je Micotakis.

Iz Turske je ubrzo stigao odgovor.

Taj sporazum je bezvredan i Turska će nastaviti da izvlači gas i naftu iz tog područja, izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan. On je nakon molitve u Aja Sofiji u Istanbulu rekao da je sporazum Atine i Kaira bio odgovor na sporazum Turske i Libije, uz napomenu da će Ankara nastaviti da sprovodi sporazum postignut sa libijskom Vladom nacionalnog jedinstva (GNA). Erdogan je naglasio da je Turska obustavila radove u vodama u vezi sa kojim se spori sa Grčkom nakon zahteva nemačke kancelarke Angele Merkel, ali da su radovi nastavljeni nakon što su Grčka i Egipat potpisali sporazum. Turski predsednik naglasio je da "ne veruje" Grčkoj, javio je AP.

Prethodno je iz ministarstva spoljnih poslova Turske rečeno da "pomorska granica između Grčke i Egipta ne postoji".

Iako su Grčka i Turska obe članice NATO, imaju dugogodišnja neslaganja oko različitih regionalnih pitanja. Napetosti između dve zemlje nedavno su se rasplamsale nakon što je Turska 21. jula rekla da će poslati jedno od svoja dva seizmička broda da izvrše istraživanje kraj obale grčkog ostrva Kastelorizo. Flote grčke i turske mornarice postrojile su se jedna ka drugoj, ali Nemačka je intervenisala da izbegne bilo kakav potencijalni oružani sukob. Turska je tada rekla da će se za sada uzdržati od seizmičkih istraživanja u spornim oblastima, kao gest dobre volje, kako bi se ostavilo vreme za diplomatske razgovore s Grčkom. Ranije u četvrtak, Grčka je saopštila da je spremna da započne istražne pregovore o demarkaciji svojih pomorskih zona s Turskom već kasnije ovog meseca. Međutim, nakon što je objavljen sporazum sa Egiptom, Turska je rekla da više nije voljna da dolazi za sto na razgovore, prema grčkim diplomatama. Kasno u četvrtak, Turska je takođe izdala navigaciono upozorenje rezervišući područje između grčkih ostrva Rodos i Kastelorizo za vojne vežbe 10. i 11. avgusta.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Brod turske ratne mornarice u spornom području, Grčka sazvala Savet bezbednosti


Turska ratna mornarica saopštila je da će njen brod "Oruk Reis" u naredne dve nedelje sprovoditi istraživačko bušenje u spornom području u istočnom Mediteranu.

To će doprineti rastu tenzija u odnosima s Grčkom, ocenjuje Rojters.

Grčki premijer Kirjakos Micotakis sazvao je tim povodom nacionalni Savet bezbednosti, u kojem su pored njega ministri inostranih poslova i odbrane. Ministar u grčkoj vladi Jorgos Gerapetritis rekao je da je Atina u "punoj političkoj i operativnoj pripravnosti".

Obe članice NATO-a polažu pravo na resurse ugljovodonika u tom regionu.

Slična najava Turske prošlog meseca je izazvala spor, a nakon intervencije nemačke kancelarke Angele Merkel, Turska je pristala da odloži operacije. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je u petak da je Turska nastavila rad na istraživanju nafte i gasa u istočnom delu Sredozemnog mora, jer tvrdi da Grčka nije održala obećanja u vezi sa tim aktivnostima u regionu.

On je to rekao dan nakon što je Grčka sa Egiptom potpisala sporazum kojim se postavlja pomorska granica između dve zemlje i obeležava ekskluzivna ekonomska zona za pravo na istraživanje nafte i gasa.

Erdogan je taj sporazum nazvao "ništavnim" i ocenio da predstavlja odgovor na sporazum Turske i međunarodno priznate libijske vlade.

izvor

[Dreadnought]

Grčka pozvala Tursku da prekine ilegalne akcije


Grčka je danas pozvala Tursku da prekine ilegalne akcije u istočnom delu Sredozemnog mora, rekavši da je takva aktivnost provokativna i da podriva mir i bezbednost u regionu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje.

Turska mornarica izdala je saopštenje u kome se navodi da će turski brod „Oruč Reis” izvršiti seizmičko istraživanje u spornoj oblasti u istočnom delu Sredozemnog mora tokom naredne dve nedelje, preneo je Rojters.

Grčka neće prihvatiti nikakvu ucenu, braniće svoja suverena prava, navedeno je u saopštenju grčkog Ministarstva spoljnih poslova, prenosi Turska.


izvor

[Dreadnought]

Grčka traži hitan samit EU


Grčka traži hitan samit Evropske unije o Turskoj, objavila je danas kancelarija grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa.

To je zatraženo posle dolaska turskog broda za istraživanje nalazišta nafte i gasa u spornu zonu u istočnom Sredozemlju, što je ponovo pojačalo napetost u odnosima između dve zemlje.

Grčka i Turska su rasporedile ratne brodove u istočnom Sredozemlju, gde je Turska ponovo poslala brod za istraživanje energetskih resursa. Grčka kaže da se ta oblast preklapa s njenim epikontinentalnim pojasom.

Atina je juče ocenila da Ankara ugrožava mir slanjem istraživačkog broda, što je "nova ozbiljna eskalacija" i ukazala na "destabilizirajuću ulogu" Turske.

"Grčka neće prihvatiti nikakvu ucenu i braniće svoj suverenitet i svoja suverena prava", navelo je Ministarstvo spoljnih poslova posle sastanka šefova Oružanih snaga koji je hitno sazvan.

Grčka Ratna mornarica danas je lokalizovala turski brod jugoistočno od ostrva Krita, a prati ga turska flotila uz nadzor grčkih ratnih brodova.

Turska je ranije navela da će brod obavljati pretraživanja od 10. do 23. avgusta u velikoj zoni izmedju Krita - na jugu Grčke, i Kipra - u istočnom delu Sredozemnog mora.

izvor

[Dreadnought]

Footage filmed from the Turkish town of Kas looking out upon Greek island of Kastellorizo in distance purportedly shows a Greek warship, on Tuesday.

The sighting came a day after Turkey sent one of its oil-and-gas research vessels Oruc Reis escorted by Turkish warships to carry out a seismic survey, used primarily for oil and gas exploration, off the Greek island. Greece has reportedly responded by bringing in a large portion of its fleet to the area.

Athens considers the Turkish research to be contrary to international law stating that the sea areas belong to the Exclusive Economic Zone (EEZ) of Greece according to the rules of the UN Convention on the Law of the Sea.

Greece has demanded an emergency meeting of EU foreign ministers on Turkey's oil search.

[MOTORISTA]

среда, 12.08.2020.
Турска ће поставити два кабла за истраживања у источном Медитерану

Турска планира да до 23. августа постави два кабла за сеизмичка истраживања енергетских извора у Медитеранском мору, изјавио је данас турски министар енергетике Фатих Донмез.

Он је то написао на свом Твитеру дан након што је турсик министар спољних послова Никос Дендиас објавио да Грчка неће прихватити истраживања у источном Медитерану и позвао Турску да их обустави, преноси грчки портал Катимерини. Како је Донмез рекао каблови за истраживања биће дугачки укупно 1.750 километара, преноси Танјуг.

Izvor: www.politika.rs