Arsenal VG.33

[Rade]

Lovački avion Arsenal VG.33 nastao je na osnovu specifikacija A23 koje je 12. januara 1937. izdalo francusko Ratno vazduhoplovstvo, a kojim se tragalo za naslednikom aviona Morane Saulnier MS 406. Francuzima je hitno bio potreban moderan lovački avion drvene konstrukcije, koji bi se relativno lako mogao proizvesti u dovoljnom broju primeraka. Avion je projektovan u kompaniji Arsenal de l’Aeronautique koja se nalazila u Vilakubleu kraj Pariza. Projektovali su ga direktor kompanije, Mišel Vernis (Michel Vernisse) i Žan Galtijer (Jean Galtier), odakle je i potekla oznaka „VG“.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Drvena maketa aviona Arsenal VG.30

Koreni aviona VG.33 se nalaze u avionu VG.30, drvenom lakom lovcu koji je naručen početkom 1938. godine. Prvi prototip je izveo svoj prvi let 6. oktobra 1938, kada ga je pogonio 12-cilindrični vazduhom hlađeni Potez 12Dc, snage 610 KS. Drvena maketa aviona u prirodnoj veličini izložena je na Aeronautičkom salonu u Parizu krajem 1938. Prototip VG.30 je u istraživačkom centru podvrgnut ispitivanjima, koja su trajala od 24. marta do 17. jula 1939. godine. Tokom testova dostigao je maksimalnu brzinu leta od 485 km/č na visini od 4950 metara, dok je visinu od 5000 metara dostigao za 7 minuta i 15 sekundi. Performanse leta ovog aviona bile su slične performansama aviona MS 406, koga je pogonio snažniji motor Hispano Suiza 12Y31 snage 860 KS.

Avion VG.31 možemo smatrati modelom VG.30, adaptiranim za ugradnju 12-cilindričnog vodom hlađenog linijskog motora Hispano Suiza 12Y31. Površina krila je smanjena za oko 1,85 m2, ali je povećanje brzine bilo nedovoljno da pobije druge nedostatke. Shodno tome, avion VG.31 nikada nije završen, a zmaj nedovršenog aviona poslužio je kao osnova za treći prototip aviona VG.33.

Model VG.32 bio je sličan avionu VG.30, s tom razlikom što je bio projektovan da koristi 12-cilindrični, vodom hlađeni, linijski motor Allison V-1710-C15 snage 1040 KS. Motor je bio sa turbokompresorom, a na kraju osovine nalazila se trokraka elisa firme Curtiss. Francusko ministarstvo vazduhoplovstva je, pošto se suočavalo sa nestašicom motora Hispano Suiza, izabralo američki motor Allison kao zamenu.  Prototip VG.32 se odlikovao nešto produženim trupom i prostorom za ugradnju topova kalibra 20 mm i dva mitraljeza kalibra 7,5 mm u krilima. Usled kašnjenja isporuke motora, prototip aviona VG.32 se pojavio nakon što se pojavio prototip modela VG.33. Jedan jedini avion modela VG.32, bez motora, zarobile su nemačke snage kada su juna 1940. ušle u Vilakuble.

Ministarstvo vazduhoplovstva izabralo je VG.33 za serijsku proizvodnju i odobrila proizvodnju pet prototipova. Prototip VG.33-1 koristio je motor Hispano Suiza 12Y31 snage 860 KS, koji je pogonio trokraku elisu Chauviere 375, promenljivog koraka. Ovaj prototip je svoj prvi let izveo 25. aprila 1939, da bi 11. avgusta 1939. bio predat na zvanična ispitivanja. Tokom ispitivanja je postigao brzinu leta od 558 km/č na visini od 5200 metara; na ispitivanje naoružanja upućen je 8. oktobra iste godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Prototip aviona Arsenal VG.33

Francuzi su nameravali da u prototip VG.33-02 ugrade motor Hispano Suiza 12Y49 snage 910 KS. Ovaj avion nije kompletiran, ali su njegova krila i zmaj aviona VG.31 iskoristili da sklope prototip VG.33-03. Ovaj treći prototip je kasnije poslat u fabriku u Sartuvil, gde je korišćen kao model za proizvodnju. Kasniji prototip, takođe označen sa VG.33-02, proizveden je i prvi put je poleteo 25. februara 1940. Prototip VG.33-04 je modifikovan pre prvog leta u prototip aviona VG.35. Peti prototip aviona VG.33 je predstavljao prvi reprezentativni serijski primerak aviona.

Avion VG.33 je imao raspon krila od 10,8 metara, bio je dug 8,55 a visok 3,35 m. Konstrukcija aviona je izrađena od smreke, a upotrebljeno je jednodelno krilo sa dve ramenjače i hidraulikom pokretanim flapsovima. Masa aviona je iznosila 1800 kg (prazan), odnosno 2450 kg (puno opterećenje). Lovac je dostizao maksimalnu brzinu od 558 km/č leteći na visini od 5200  metara, dok je plafon leta iznosio 9500 metara. Dolet aviona, uz korišćenje 400 litara goriva u unutrašnjim rezervoarima i dva dopunska potkrilna rezervoara od po 100 litara. U kompletu naoružanja aviona nalazili su se top kalibra 20 mm sa 60 granata u borbenom kompletu, koji je gađao kroz osovinu elise, i četiri mitraljeza kalibra 7,5 mm MAC 1934 sa 500 metaka u krilima; za nišanjenje je korišćena nišanska sprava Baille-Lemaire 40.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Serijski primerak lovca Arsenal VG.33

Fabrika kompanije SNCAN (Société nationale des constructions aéronautiques du Nord) iz Sartruvila dobila je 17. septembra 1939. godine ugovor za proizvodnju 200 primeraka aviona modela VG.33 od kojih je prvih deset aviona trebalo isporučiti u januaru 1940. godine. Ugovor je kasnije u dva navrata proširivan, tako da je na kraju trebalo proizvesti 720 primeraka. Prvi primerci su sklopljeni u ovoj fabrici, ali je kasnije u proizvodnju uključena i fabrika Mišlen. Prvi serijski proizvedeni avion je svoj prvi let izveo 21. aprila 1940. godine. U vreme ulaska nemačkih snaga u Pariz 14. juna 1940, u fabričkim halama se u različitim fazama proizvodnje, nalazilo 160 aviona; završeno je svega 19 aviona. Neposredno pred dolazak nemačkih snaga u Vilakuble, u fabrici je uništeno oko 20 aviona kojima je nedostajao stajni trap. Francusko ratno vazduhoplovstvo je do 14. juna primilo pet aviona VG.33 (ev.br. od 3 do 7), a dva dana kasnije još dva primerka. Nakon stupanja primirja na snagu u skladište je pohranjeno 12 aviona. Nemci su novembra 1942. zaplenili dva aviona VG.33 u Šatorou, a veruje se da su još dva zaplenili u Bordo-Merinjaku. Avioni VG.33 nikada nisu učestvovali u borbama, ni pre niti posle primirja.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Arsenal VG.34, bez motora

Kompanija Arsenal je predložila nekoliko verzija aviona VG.33, od kojih niti jedna nije uvedena u naoružanje. Avion VG.34-01 je po prvi put poleteo 20. januara 1940. Pogonjen motorom Hispano Suiza 12Y45, dostigao je maksimalnu brzinu leta od 358 km/č na visini od 6000 metara. Preleteo je za Tuluz 18. juna 1940, ali na njemu nisu izvedeni više nikakvi zahvati. Avion VG.35-01 (nekadašnji četvrti prototip VG.33) je poslužio za testiranje motora Hispano Suiza 12Y51, snage 1100 KS, koji je trebao da se ugrađuje u verziju VG.36. Prvi VG.35 je poleteo 25. februara 1940; međutim, njegova sudbina je nepoznata. Model VG.36-01 se odlikovao produženim zadnjim delom trupa, manjim hladnjakom, kao i rekonstruisanim poklopcem kokpita. Francuzi su nameravali da ovim modelom zamene VG.33.  VG.36-01 je svoj prvi let izveo 14. maja 1940. Uništen je nakon kratkog testiranja. Dva predloga nikada nisu materijalizovana: VG.37 sa motorom Hispano Suiza snage 1000 KS i VG.38 sa motorom Hispano Suiza 12Y77 i dva turbokompresora.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Arsenal VG.36

Poslednji model koji je proizveden u Arsenalu bio je VG.39. Ovaj avion je pogonjen motorom Hispano Suiza 12Z89 snage 1280 KS, a sam avion je bio sa nešto produženim trupom. Naoružanje je bilo smešteno u krilima i činila su ga šest mitraljeza kalibra 7,5 mm. Prototip je poleteo 3. maja 1940, da bi tokom letnih ispitivanja dostigao maksimalnu brzinu leta od 625 km/č. Poslednji let je izveo 15. juna 1940; uništen je na zemlji neposredno pred dolazak Nemaca.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Arsenal VG.39

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Arsenal VG.33 sa nemačkim oznakama, na ispitivanju u Rehlinu.

[Dreadnought]

Arsenal de l’Aéronautique VG.33 - France's Clipped Wings

Arsenal de l’Aéronautique was one of the more peculiar plane manufacturers of interwar France, though it is also one of the somewhat more obscure ones. Arsenal was a state company which was created towards the end of 1934. Its goal at the time was to provide a way to train aviation engineers employed by the French state, and to help them evaluate design proposals. It would also be tasked with studying aircraft designs without the profitability constraints of a private company, meaning Arsenal de l’Aéronautique would typically be used to study experimental projects not necessarily meant to see mass-production. Following the mass nationalization of France’s aircraft industry ,which began in August 1936 under the Popular Front's government, Arsenal was given eight hangars built by Bréguet in Villacoublay, near Paris, to install its design bureau and production facilities.