Orzel, podmornica

[Rade]

Podmornica poljske ratne mornarice Orzel, jedna je od ukupno dve izgrađene podmornice istoimene klase. Poljaci su tokom tridesetih godina, kada je podmornica projektovana, planirali izgradnju četiri podmornice, ali su na kraju ostali sa svega dve podmornice ove klase.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Poljaci su u početku planirali da ih izgrade u Britaniji, ali je predložena cena bila previsoka, a britanski Admiralitet se izjasnio da je gradnja podmornice koja bi u površinskoj vožnji plovila brzinom od 20 čvorova – nemoguća.

Shodno situaciji, Poljaci se obraćaju Holanđanima i naručuju podmornice u brodogradilištima De Schelde i Rotterdamse Shipyards. U projektovanje podmornice uključili su se i predstavnici poljske ratne mornarice.

Trup podmornice je u potpunosti bio izrađen tehnikom varenja, a sve upravljive površine pokretale su se pomoću hidraulike. Projekat je izrađen tako da je zadovoljavao sve zahteve poljske strane, koja je zahtevala višenamensku podmornicu, koja bi se koristila kako u plitkim vodama Baltičkog mora, tako i na otvorenim morima.

Prvoizgrađene ali i jedine podmornice ove klase, Orzel i Sep, nalazile su se u samom vrhu podmornica izgrađenih do Drugog svetskog rata. Štaviše, ova klasa podmornica je predstavljala i osnovu za narednu klasu holandskih podmornica, oznake O 19.

Podmornica Orzel, o kojoj je ovde reč, naručena je 1935, a njena kobilica je položena 14. avgusta 1936. Porinuta je 15. januara 1938, a nakon nešto više od godinu dana, tačnije 2. februara 1939. je uvedena u operativnu upotrebu.

Početkom nemačkog napada na Poljsku, podmornica Orzel dobija zadatak da patrolira zonom u Baltičkom moru, te da potopi nemački bojni brod Schleswig-Holstein ukoliko pokuša da napusti Gdanjsk. Sa pogoršanjem situacije, Orzel 4. septembra napušta svoju zonu i povlači se; istog dana je napadaju nemački minolovci M3 i M4.

Posada podmornice, s obzirom na oštećenja zadobijena u okršaju sa minolovcima, odlučuje da plovi za estonsku luku Talinj. U Talinj uplovljava 14. septembra, gde na insistiranje Nemačke, estonske snage zarobljavaju podmornicu i interniraju posadu. Sva navigacijska oprema je konfiskovana, a spremala se i demontaža naoružanja. Međutim, usled kidanja čelik čela, iskrcano je svega 15 od ukupno 20 torpeda koliko ih je bilo u borbenom kompletu podmornice.

Posada podmornice je skovala zaveru da otmu nazad podmornicu, što su i učinili oko ponoći 18. septembra. Savladali su estonske stražare, presekli vezove i isplovili. Oglasila se uzbuna, a na podmornicu je otvorena mitraljeska vatra. Ploveći u poluzaronjenom stanju, podmornica je na izlasku iz luke naišla na plićinu, kada joj artiljerijska vatra oštećuje antenu radio uređaja. Nakon pirenja tankova ronjenja, podmornica prelazi preko spruda i plovi za britansku luku, pošto sje posada na radiju čula vesti o dočeku poljske podmornice Wilk u britanskoj luci.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Podmornica je uplovila u britansku luku 14. oktobra, što je bilo iznenađenje, s obzirom da ju je Admiralitet smatrao nestalom.

Nakon izvršenih popravki, podmornica Orzel je uvrštena u sastav britanske 2. podmorničke flotile.

Podmornica Orzel se nikada nije vratila sa svoje sedme patrole, na koju je isplovila 23. maja 1940. Naređenje za povratak u bazu upućen je 5. juna. Posada nije potvrdila prijem poruke, te je 8. jun zvanično usvojen kao datum gubitka podmornice. Iako ima više teorija o gubitku podmornice, najverovatnija je da je stradala od mine u Skageraku. Olupina podmornice ni danas nije pronađena.