Curtiss-Wright Model 21 (takođe poznat i kao Curtiss-Wright Model 21 Demonstrator, Curtiss-Wright CW-21 Interceptor i Curtiss-Wright CW-21 Demon), američki lovac presretač, razvijen tokom tridesetih godina u korporaciji Curtiss-Wright.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Šef odeljka kompanije iz Sent Luisa, Džordž Pejdž, 1938. godine odlučuje da razvije avion na osnovu dvoseda Karla Skota, koji je nosio oznaku Model 19. Pejdžov koncept je bio laki lovac presretač, velike brzine penjanja kako bi omogućio izvršenje napada na bombardere uz minimalnu mogućnost otkrivanja; u slučaju susreta sa lovačkom pratnjom formacije bombardera, avion ne bi ulazio u borbu sa njima, već bi koristio svoju brzinu penjanja i tako im izmicao. Kako ovaj koncept nije bio u skladu sa zahtevima američkog vazduhoplovstva, avion je bio namenjen isključivo izvozu.
Projektovanje aviona je povereno timu na čelu sa inžinjerom Vilisom Velsom (Willis Wells); projektovan je jednosed, u potpunosti izrađen od metala, niskokrilac, monoplan, sa uvlačivim stajnim trapom i repnim točkom. Trup aviona je bio polumonokok konstrukcije, koji se iza kokpita naglo sužavao. Avion je pogonjen devetocilindričnim, vazduhom hlađenim, radijalnim motorom Wright R-1820-G5 snage 1000 KS. Kada je reč o naoružanju, planirano je da se avion naoružava različitom kombinacijom dva mitraljeza kalibra 7,62 mm ili 12,7 mm, smeštenim u nosu i sinhronizovanim za gađanje kroz elisu; avion nije imao nikakvu zaštitu, kako kokpita, tako ni rezervoara za gorivo, što je bio razultat želje za smanjenjem mase aviona, što je u krajnjem uticalo na letne performanse aviona.
Prototip aviona, sa civilnom registarskom oznakom NX19431, prvi put je poleteo 22. septembra 1938. godine. Iako nije bio predviđen za uvođenje u naoružanje američkih oružanih snaga, ipak je podvrgnut testovima; ubrzo je odbačena svaka ideja o uvođenju ovog aviona u naoružanje, uz komentar jednog od probnih pilota da je „potreban genije da ga prizemlji.“
Za prototip aviona CW-21 prva se zainteresovala Kina, te joj je uskoro isporučen prototip radi testiranja. Kinezi su bili impresionirani performansama aviona tako da su se uskoro poveli i pregovori oko kupovine aviona. Još tokom vođenja pregovora o kupovini, prototip aviona je doživeo i svoje prvo vatreno krštenje, kada je probni pilot kompanije Kertis 4. aprila 1939. oborio bombarder Fiat BR.20. Ugovor je potpisan maja 1939. i obuhvatao je isporuku prototipa sa još tri završena primerka, kao i komplete za sklapanje još 27 aviona. Sklapanje aviona je trebalo biti izvršeno u kompaniji CAMCO kod Loivinga, u blizini kinesko-burmanske granice. Ovi avioni su trebali biti naoružani sa po dva mitraljeza kalibra 7,62 mm i 12,7 mm.
Prva tri aviona su isporučena Kini maja 1940. i njima je ubrzo popunjena 1. američka dobrovoljačka grupa (Leteći tigrovi), koji su želeli da ih upotrebe za borbu protiv japanskih izviđačkih aviona koji su leteli na velikim visinama. Ovi avioni su zbog loše preglednosti, tokom leta iz Ranguna za Kunming 23. decembra 1941, izgubljeni. Od 27 aviona koji su trebali da budu sklopljeni u CAMCO, niti jedan nije bio sklopljen, pošto je napredovanje japanskih snaga nateralo Kineze da 1942. evakuišu fabriku u Indiju.
Kompanija Kertis je u međuvremenu razvila moderniju verziju aviona, oznake CW-21B. Osnovna razlika između ova dva aviona ogledala se u novom stajnom trapu, kao i u hidrauličnom pokretanju flapsova. Iako teži, CW-21B je bio brži za 29 km/č od osnovnog modela, ali sa smanjenom brzinom penjanja.
Holandska avijacijska brigada, kojoj su očajnički trebali moderni borbeni avioni, aprila 1940. naručuje 24 aviona CW-21B. Nakon što je Holandija kapitulirala pred Nemačkom, narudžba za avione CW-21B zajedno sa narudžbom i za lovce Curtiss Model 75, prebačena je na Holandsku Istočnu Indiju. Avioni CW-21B su isporučeni februara 1941. Na nekoliko aviona su se pojavili lomovi na stajnom trapu te su svi avioni na kojima su bili primećeni strukturalni problemi – morali biti prizemljeni. Ovi avioni će i tokom početka rata sa Japanom ostati na zemlji, još uvek čekajući na popravku. Uskoro će skoro svi biti i uništeni, neki u borbi, a neki na zemlji. Jedan od aviona će japanskim snagama poslužiti kao avion za vezu u jugoistočnom delu Azije, a pojaviće se i fotografija aviona CW-21B u japanskom test centru Tačikava (Singapur).
Lake konstrukcije, sa radijalnim motorom, malim opterećenjem krila, skromnom zaštitom za pilota i bez samozaptivajućih rezervoara goriva, CW-21B je bio saveznički avion najsličniji japanskim lovačkim avionima tog doba.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
| Taktičko-tehničke karakteristike |
|
| Tip aviona |
lovac presretač |
| Model |
CW-21 |
| Poreklo |
SAD |
| Posada |
jedan |
| Raspon krila |
10,66 m |
| Dužina |
8,29 m |
| Visina |
2,48 m |
| Pogon |
1 x Wright Cyclone R-1820-G5, snage 950 KS |
| Brzina leta |
505 km/č |
| Plafon leta |
10500 m |
| Dolet |
1014 km |
| Akcioni radijus |
|
| Brzina penjanja |
22,9 m/s |
| Nosivost |
|
| Naoružanje |
2 x 12,7 mm M2 Browning
2 x 7,62 mm M19191 Browning |
