USS Albacore je američka podmornica klase Gato, korišćena tokom Drugog svetskog rata. Smatra se najuspešnijom američkom podmornicom Drugog svetskog rata; izgubljena je 1944, verovatno nakon što je 7. novembra 1944. godine severno od ostrva Hokaido naišla na minu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kobilica podmornice Albacore je položena 21. aprila 1941. u brodogradilištu Electric Boat Company u Grotonu (savezna država Konektikat); porinuta je 17. februara 1942, a u operativu je uvedena 1. juna iste godine.
Operativna upotreba podmornice 1942. godinaNakon probnih vožnji, podmornica se kroz Panamski kanal uputila ka Perl Harburu, odakle će 28. avgusta 1942. otpočeti i prvu patrolnu vožnju, u vodama severnog i severoistočnog prolaza, kroz koralne grebene koji su se nalazili oko ostrva Truk. Nakon dve nedelje patroliranja, podmornica 13. septembra uočava dva teretna broda u koloni. Albacore iz podvodne vožnje lansira tri torpeda na prvi i dva torpeda na drugi teretni brod. Jedno ili dva torpeda su pogodila i oštetila prvi brod, dok drugi brod prolazi bez oštećenja. Do sledećeg kontakta sa neprijateljem došlo je 1. oktobra, kada podmornica vrši napad iz površinske vožnje na japanski tanker, sa čak sedam torpeda. Od sedam lansiranih, tanker pogađaju dva torpeda. I pored oštećenja, tanker uspeva da napusti bojište na sopstveni pogon. Osam dana kasnije, 9. oktobra, Albacore uočava nosač aviona klase Šokaku u pratnji teške krstarice i razarača, ali je pratnja nosača ubrzo oterala dubinskim bombama. Već sutradan podmornica nailazi na teretni brod koji pogađa jednim torpedom i zbog toga što je čula dve eksplozije, posada podmornice zaključuje da ga je potopila.
Počevši od prepodneva 11. oktobra, podmornica Albacore je bila meta više napada protivpodmorničkim oružjem. Jedan od napada je trajao sedam časova, a počeo je u 1548 časova. Narednog dana, podmornica se uputila ka Midveju. Iako je imala nekoliko prilika za napad tokom plovidbe za Midvej, niti jednu od njih nije iskoristila. U luku na ostrvu Midvej je uplovila 20. oktobra, kada započinju i popravke podmornice.
Podmornica Albacore je sa Midveja otplovila 11. novembra, sa novougrađenim topom Oerlikon kalibra 20 mm. Krajem novembra, tačnije 24. novembra, podmornica uočava konvoj od dva teretna broda. Nakon manevrisanja i lansiranja dva torpeda iz krmenih cevi, brodovi se udaljavaju bez oštećenja. Dva dana kasnije, podmornica postaje cilj. Dva japanska razarača je napadaju dubinskim bombama, što je za rezultat imalo više manjih propuštanja trupa podmornice; Japanci su nakon dva sata, srećom po Amerikance, odustali od daljeg napada.
Naredna dobra prilika za napad usledila je 13. decembra, kada je podmornica naišla na tri japanska razarača. Međutim, i ovog puta je napad bio neuspešan, pošto od snopa od tri torpeda niti jedno od njih nije pogodilo cilj. Pet dana kasnije, 18. decembra, Albacore nailazi na „transportni brod u pratnji razarača“; odlučuje se da torpeduje transportni brod, ali pogađa razarač koji tone u plamenu. Ispostaviće se da je „razarač“ u stvari bio laka krstarica Tenrju. Nakon toga, Albacore 30. decembra uplovljava u australijsku luku Brizbejn.
1943. godinaNakon izvršene popravke na pogonskom kompleksu, podmornica Albacore 20. januara 1943. isplovljava iz Brizbejna na svoju treću patrolnu vožnju. Uz severnu obalu Nove Gvineje uočava ukupno jedanaest potencijalnih ciljeva. Prvu grupu napada 20. februara; u grupi su se nalazili minolovac sa pratnjom razarača i fregate. Albacore lansira ukupno deset torpeda, kojima je potopljen razarač dok je fregata oštećena. Kasnije će se ispostaviti da se radilo o japanskom razaraču Ošijo. U narednim danima, Albacore napada jedan tanker, nekoliko teretnih brodova i još jedan razarač. Od osam torpeda koja je lansirala na ove brodove, ni jedno nije pogodilo svoj cilj; u Brizbejn se vraća 11. marta.
U Brizbejnu je usledilo kraće dokovanje podmornice, nakon čega je 6. aprila isplovila na četvrtu patrolnu vožnju; patrolno područje je bilo oko Solomonovih i Bizmarkovih ostrva, severno od Nove Gvineje. Iz patrole se vratila 26. maja; tokom patrole podmornica je uočila nekoliko konvoja ali nema podataka da je po njima i dejstvovala. Pored toga što su u Brizbejnu izvršene manje popravke na podmornici, došlo je i do smene na čelu posade: dotadašnjeg komandanta podmornice pbb Lejka zamenio je pbb Oskar E. Hagberg (Oscar E. Hagberg).
Na svoju šestu patrolnu vožnju Albacore isplovljava 16. juna. Tokom patroliranja u vodama oko Bizmarkovih i Solomonovih ostrva, podmornica nailazi na tri odvojena konvoja pri čemu napada dva. Posada je tvrdila da je 19. jula oštetila transportni brod, ali bez potapanja i jednog broda. Po završenoj vožnji Albacore se ponovo vraća u Brizbejn.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U sledeću patrolu, sa skoro istovetnim patrolnim područjem, isplovljava 23. avgusta. Poslednjeg dana avgusta uočava japansku podmornicu, ali nije bila u situaciji da izvrši napad. Na neprijatelja ponovo nailazi 4. septembra, u vidu konvoja od dva teretna broda sa pratnjom od dva ratna broda, kada salvom od tri torpeda potapa jedan od teretnih brodova, Heijo Maru. Nakon potapanja teretnog broda, neuspešno je gonila ostatak konvoja, ali je uspela da izazove samo manja oštećenja. Patrola je završena uplovljenjem u Brizbejn 26. septembra.
Sedma patrolna vožnja je započeta 12. oktobra 1943. godine. Nakon 13 dana vožnje, 25. oktobra je izvršen neuspešni napad na japanski teretni brod sa šest torpeda. Izveštaj o velikom konvoju stiže na podmornicu 6. novembra, da bi dva dana kasnije podmornica naišla na konvoj i započela praćenje. Međutim, američki avion napada sopstvenu podmornicu, pri čemu dolazi do prekida kontakta sa japanskim konvojem. Srećom, napad iz vazduha je prošao bez oštećenja.
Američki avioni su bili bolje sreće 10. novembra, kada su ponovo napali sopstvenu podmornicu; ovog puta, napad je imao efekta. Podmornica Albacore je pretrpela oštećenja na pomoćnim motorima, počela je da prima vodu kroz indukcioni ventil… Naredna dva i po sata se borila da izađe na površinu, nakon čega je odlučeno da se prekine patrolna vožnja i vrati u luku na popravku. Bez obzira na oštećenja, podmornica je dobila naređenje da otkrije i napadne japansku krstaricu Agano, koju je oštetila podmornica USS Scamp. Albacore je pronašla japansku krstaricu, ali ju je japanski razarač osujetio u izvršenju napada, i to tako što je napravio četvorosatni baraž dubinskim bombama oko oštećene krstarice. U Brizbejn je uplovila 5. decembra, prethodno 25. novembra potopivši transportni brod Kenzan Maru. U Brizbejnu je ponovo došlo do izmene na mestu komandanta podmornice: umesto pbb Hagberga postavljen je pbb Džejms Blanšard (James W. Blanchard).
Podmornica Albacore konačno napušta Australiju 26. decembra, kada odlazi na patrolnu vožnju severno od Bizmarkovih ostrva.
1944. godinaPrvu metu uočava 12. januara 1944, kada iz drugog pokušaja potapa japanski teretni brod Choko Maru. Dva dana kasnije, zajedno sa podmornicama Scamp i Guardfish napada i potapa razarač Sazanami, klase Fubuki; razarač je potopljen torpedima lansiranim iz krmenih torpednih cevi podmornice Albacore. Drugi japanski razarač, koji je plovio zajedno sa Sazanamijem, prikovao je Albacore dubinskim bombama (upotrebio je 59 dubinskih bombi), tako da su podmornice Scamp i Guardfish mogle da napadnu japanske tankere (uspele su da potope svega jedan tanker). U Tulagiju i na Midveju je izvršena popuna goriva, a u Perl Harbur je uplovila 22. februara. Nakon trodnevnih popravki, Albacore je nastavila ka kalifornijskom brodogradilištu Mare Island Navy Yard gde je planiran remont.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Podmornica je iz remonta isplovila 5. maja 1944; u Perl Harbur je uplovila 13. maja, da bi naredne dve nedelje provela u manjim popravkama i obuci posade. Na svoju devetu patrolu, Albacore isplovljava 29. maja; za patrolno područje određene su vode zapadno od Marijanskih ostrva i oko ostrva Palau. U narednih nekoliko dana, podmornica je ostvarila svega jedan kontakt sa neprijateljem; uočila je japanski konvoj i 11. juna ga napala. Ipak, pre nego što je izmanevrisala, japanski avion ju je primorao da zaroni i izgubi kontakt sa ciljem.
U jutro 18. juna, dva dana nakon početka američkog iskrcavanja na Sajpan, podmornica Albacore se pomerila sa pozicije zapadno od Marijanskih ostrva na novu poziciju, 100 nautičkih milja južnije. Admiral Lokvud, komandant podmornica na Pacifiku, naredio je promenu postavišta nadajući se da će podmornica presresti japanske snage koje su pod komandom admirala Ozave plovile iz Tavi-Tavija ka Sajpanu. Albacore je u 08,00 časova narednog jutra shvatila da se nalazi u sred japanskog plovnog sastava. Blanšard je propustio prvi nosač aviona da prođe, dok je drugi nosač aviona uzeo za cilj. Na nosač je ispaljeno šest torpeda. Nosač je bio u postupku lansiranja aviona, a jedan od pilota je, videvši trag torpeda, obrušio avion na njega i uništio ga. Tri japanska razarača iz pratnje su se gotovo odmah ustremili na američku podmornicu. Podmornica je krenula u dubinu, kada se začula eksplozija torpeda. Sa razarača je ka podmornici poletelo 25 dubinskih bombi. U podmornici su se mogle čuti serije eksplozije dubinskih bombi, jedna za drugom. Komandni brod admirala Ozave, nosač aviona Taiho, deplasmana 31 000 tona, najnoviji i najveći nosač aviona japanske flote, potonuće tek u poslepodnevnim časovima, nakon što su ga potresle dve snažne eksplozije pod palubom.
Posada američke podmornice nije bila svesna da je potopila Ozavin komandni brod. Nakon ove akcije, podmornica dobija zadatak spašavanja američkih pilota koji bi bili oboreni u napadu na pacifička ostrva Jap i Ulihi; 2. jula dobija zadatak presretanja saobraćaja između ostrva Jap i Palau. Tako je uočila i brod Taimei Maru, nakrcan japanskim civilima. Komandant podmornice Albacore odlučuje da izroni i napadne brod. Nakon što je topovima zapalio brod, podmornica zaranja kako bi izbegla eventualni napad aviona, koji bi možda bili privučeni požarom na brodu. Podmornica se kasnije vratila i preuzela pet preživelih članova posade-putnika sa broda Taimei Maru. Zbog ovog potapanja će i sam Hirohito uputiti Amerikancima protestnu notu.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Preživeli sa Taimei Maru na palubi podmornice USS AlbacoreAlbacore 15. jula uplovljava u luku Mađuro na Maršalskim ostrvima; pohvaljena je za agresivnu patrolu i za oštećenje nosača aviona klase Šokaku. Američki dešifreri su izgubili trag nosača aviona Taiho nakon bitke u Filipinskom moru, tako da nisu shvatali da je ovaj nosač u stvari potopljen; do saznanja da je nosač potopljen doći će tek nakon ispitivanja ratnih zarobljenika.
Nakon izvršenih remonta, podmornica Albacore je 8. avgusta isplovila na svoju destu patrolnu vožnju. Tokom patroliranja u japanskim vodama, Albacore potapa dva japanska broda, teretni brod Shingetau Maru deplasmana 880 tona i lovca na podmornice #165 deplasmana 170 tona. Patrola je završena uplovljenjem u Perl Harbur 25. septembra.
Gubitak podmorniceAlbacore isplovljava iz Perl Harbura 24. oktobra 1944. godine; četiri dana kasnije na Midveju dopunjava tankove goriva, što je bio i poslednji put da je neko video podmornicu. Prema japanskim izveštajima, do kojih su Amerikanci došli nakon rata, podmornica (pretpostavlja se da je u pitanju Albacore) je 7. novembra naišla na minu u blizini severoistočne obale ostrva Hokaido. Japanski patrolni brod je bio na licu mesta kada se mina aktivirala, nakon čega se na površini pojavila naftna mrlja i delovi inventara sa podmornice. Podmornica Albacore je zvanično proglašena izgubljenom 21. decembra; ime joj je izbrisano iz registra 30. marta 1945. godine.
TT karakteristike
| Klasa i tip |
Gato, dizel električna podmornica |
| Deplasman |
1525 tona površinski, 2424 t podvodni |
| Dužina |
95,02 m |
| Širina |
8,31 m |
| Gaz |
5,2 m (maksimalni) |
| Pogon |
4 dizel motora General Motors Model 16-248 sa električnim generatorima, snaga pogona 5400 KS, 2 osovinska voda |
| Brzina |
21 čv površinska, 9 čv podvodna |
| Autonomija |
11 000 milja brzinom od 10 čv u površinskoj ,
8 časova brzinom od 2 čv u podvodnoj vožnji,
75 dana zalihe hrane i vode |
| Posada |
6 oficira, 54 podoficira i mornara |
| Naoružanje |
10 TC kalibra 533 mm (6 pramčanih i 4 krmene), b/k 24 torpeda
1 x 76 mm
1 x 40 mm Bofors
1 x 20 mm Oerlikon |
