Wz.35, protivtenkovska puška

[Rade]

Poljska je tokom 1920, nakon graničnih čarki sa Nemačkom, nabavila manju količinu protivtenkovskih pušaka T-Gewehr; u narednoj dekadi su radili vrlo malo na razvoju sopstvene protivtenkovske puške. Oktobra 1931, nakon što su kupili i testirali puške Halger Ultra, poljski inženjeri su odbili da daju pozitivne ocene za ovaj model i time odobre uvođenje ovog modela u naoružanje poljskih oružanih snaga.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Protivtenkovska puška Wz.35

Tim konstruktora pod vođstvom potpukovnika Tadeuša Felština je stoga dobio zadatak da projektuje novi model protivtenkovske puške. Nova puška je trebala da ispuni zahteve po pitanju probojnosti (15 mm oklopa, pod uglom od 30° na daljini od 400 m). Ove vrednosti su izvedene iz procene o kretanju debljine oklopa nemačkih i so novjetskih tenkova. Imajući u vidu loše strane protivtenkovske puške T-Gewehr, posebno po pitanju velike mase i trzaja, postavljeni su i zahtevi koji su se odnosili na manju masu i trzaj. Konstruktori su svoj rad skoncentrisali na standardni projektil SC 7,9 mm, koji je koriščen i kod puške Mauser 98 licencn proizvođene u Poljskoj, ali sa mnogo većom brzinom. Početni eksperimenti, izvođeni sa različitim barutima, izvedeni su u državnoj fabrici municije u Skaržisko Kamjena i fabrici baruta u Pjonki. Tokom ispitivanja su se pojavili problemi sa pojačanom erozijom cevi (životni vek cevi iznosio je svega 20 do 30 metaka). Konstruktori su došli na ideju da nije neophodno da projektil probije oklop tenka, ukoliko bi udar projektila izazvao odvajanje parčadi sa unutrašnjeg dela tenka i tim šrapnelima dejstvovao po posadi tenka. Umesto dotadašnje prakse korišćenja zrna sa jezgrom od ojačanog čelika, Felštinov tim je testirao zrno sa čeličnom košuljicom i olovnim jezgrom koje je na malim daljinama moglo probiti oklopnu ploču, dok bi se prilikom dejstva sa veće daljine deformisalo, prenoseći većinu energije na oklop, umesto da rikošetira. Testovi su pokazali da metak obično prilikom udara o oklopnu ploču, sa suprotne strane otkida deo ploče dimenzije oko 4 cm u prečniku. Novi DS projektil se sastojao od rekonstruisanog metka 7,92 mm sa olovnim jezgrom i čeličnom košuljicom i 11,15 grama bezdimnog baruta. Razvijen je i konvencionalni projektil sa čeličnim jezgrom, oznake DSC, koji nije bio proizvođen u velikim serijama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Metak 7,92 mm DS i fabričko pakovanje – kutija sa 12 metaka.

Uporedo sa razvojem metka, razvijana je i sama protivtenkovska puška. Prvi model puške je testiran u pešadijskom centru u Torunu, februara 1932, ali nije uspela da zadovolji postavljene uslove. Nakon nje su se pojavile još dve konstrukcije; Državna fabrika pušaka iz Varšave je ponudila model mase 16 kg, dok je Marošek, nedavno izašao sa varšavske Politehnike, ponudio pušku mase 9,1 kg, sa gasnom kočnicom. Testovi su pokazali da je gasna kočnica smanjivala trzaj za oko 65%. Uporedni testovi su održani oktobra 1935, nakon kojih je za pobednika izabrana konstrukcija Marošeka. Puška dobija i zvaničnu oznaku Karabin przeciwpancerny wzór 1935 (protivtenkovska puška model 1935).

Jednostavna repetirka sistema Mauzer, hranjena magacinom, Marošekova puška je bila jednostavnija za proizvodnju i nije zahtevala posebnu obuku vojnika, što je izazivalo određenu zabrinutost, s obzirom da je puška razvijana u velikoj tajnosti. Poljaci su bili prilično sigurni da će nemački i sovjetski tenkovi, koji su se trenutno nalazili u naoružanju, biti uništeni dejstvom ovih pušaka na normalnim udaljenostima, ali su isto tako bili svesni i da će puška biti bezvredna ukoliko neprijateljski tenkovi dobiju neku vrstu dodatnog oklopa.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

I puška i municija su držani u tajnosti sve do pred izbijanje Drugog svetskog rata. Kodna oznaka ovog oružja bila je Urugwaj (Urugvaj), sa krinkom da se radilo o puškama i municiji namenjenih izvozu u Urugvaj. Kao rezultat toga, puške su označavane i sa Kb.Ppanc. wz.35 ‘Ur’.

Trzaj puške Kb.Ppanc. wz.35 bio je, zahvaljujući ugrađenoj gasnoj kočnici, neznatno snažniji od trzaja standardne puške Mauser Kar 98k. Projektil DS 7.92×107 mm je imao olovno jezgro i čeličnu košuljicu i težio je 14,6 grama; početna brzina zrna na ustima cevi iznosila je 1300 m/s. Testovi su pokazali da zrno ima probojnost od 15 mm čelika pod uglom od 30° na daljini od 300 metara, odnosno 33 m vertikalne čelične ploče na daljini od 100 metara. Životni vek cevi iznosio je 200 do 300 metaka pre nego što bi puška znatno izgubila na preciznosti, zbog čega su se u kompletu puške nalazile i tri rezervne cevi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Wz.35 u naoružanju jedinica oružanih snaga Finske.

Nakon pada Poljske, nemački Vermaht je zarobio preostalu količinu protivtenkovskih pušaka wz.35 i uveo ih u naoružanje svojih snaga, prvo pod oznakom 7.92mm Panzerbüchse 35(p), a kasnije Panzerbüchse 770(p). Tokom 1940, Nemci su raspolagali sa 880 pušaka i oko 255 000 metaka. Nemci su, kako bi poboljšali karakteristike puške, preradili poljsku municiju, ubacujući svoje protivtenkovsko zrno sa jezgrom od tungsten-karbida. Januara 1941, Nemačka prodaje Italijanima 250 pušaka, da bi kasnije skoro ceo kontingent ovih pušaka predala italijanskim jedinicama koje su se borile u Rusiji. Interesantno je da su ove puške nakon kapitulacije Italije, septembra 1943, ponovo završile u naoružanju nemačkih snaga, ovog puta pod oznakom Panzerbüchse 770(i). Crvena armija je tokom borbi zarobila izvestan broj ovih pušaka i one su imale određeni uticaj na sovjetske konstruktore protivtenkovskih pušaka. Treba napomenuti da je i sam Felštin 1939. pao u ruke Sovjeta koji su želeli da saznaju što više o poljskom „tajnom“ oružju. Mali broj pušaka je završio i u rukama Mađara, kada su poljske jedinice u povlačenju ušle u Mađarsku, dok je deo pušaka 1940. godine prodat i Finskoj.

Wz.35 u borbi

Zvanična raspodela protivtenkovskih pušaka wz.35 u jedinicama poljskih oružanih snaga bila je 2760 komada u 30 regularnih pešadijskih divizija i još 774 komada u konjičkim brigadama. Dodatna količina pušaka je raspoređena u različitim korpusnim jedinicama, kao i u graničnim jedinicama. Zahvaljujući tajnosti, puške su isporučivane u sanducima, uz instrukcije da se sanduci ne otvaraju do dobijanja posebnog naređenja. Na osnovu diskrecionog prava lokalnih komandanta, neke od jedinica su izdale puške vojnicima na samom početku mobilizacije (26-27. avgust 1939), dok su druge jedinice čekale do 1. septembra. Puške je trebalo izdati pešadijskim jedinicama, i to po tri komada po pešadijskoj četi, sa po jednom u svakom vodu, što znači da je jednu pešadijsku diviziju sledovalo 97 protivtenkovskih pušaka. Kada je reč o konjičkim jedinicama, konjički puk, u zavisnosti od formacije, sledovalo je od 66 do 78 protivtenkovskih pušaka.

Zahvaljujući tome što nisu bili upoznati sa puškom pre izbijanja sukoba, neke jedinice nisu imale baš mnogo poverenja u novo oružje. Za razliku od njih, jedinice koje su se oglušile o naređenje o „tajnosti“, sprovele su obuku u rukovanju novim oružjem pre otpočinjanja borbenih dejstava i samim tim su imali više entuzijazma, s obzirom da su bili uvereni u mogućnosti novog oružja. Puška je dobila na popularnosti nekoliko dana po izbijanju rata, pošto su vojnici videli njihov učinak na neprijateljskim tenkovima. Puška je imala najbolje rezultate pri dejstvu na malim daljinama, od oko 100 metara; ipak, jedan od glavnih problema vezan za upotrebu ove puške bio je efekat samog zrna na cilju. Probijanje oklopa nije nužno značilo i uništenje tenka. Slučajevi paljenja tenka nakon pogotka bili su retki. Dešavalo se da tenk nastavi da se kreće čak i kada bi posada bila uništena; ovi slučajevi „tenkova-duhova“ opisni su u memoarima poljskih boraca. Kao rezultat toga, ubrzo su stigle instrukcije da se tenkovi sa ubijenim posadama onesposobe eksplozivom, čime su sprečavali Nemce da oštećene tenkove popravljaju i vraćaju u stroj. Nemačka je septembra 1939. u Poljskoj izgubila 674 tenkova (od kojih je 217 otpisano) i 309 oklopnih automobila i lakih oklopnih vozila. Veliki gubici nemačkog oklopa u Poljskoj ne vezuju se za dejstvo ove protivtenkovske puške, već za dejstvo protivtenkovskog topa kalibra 37 mm i poljskih topova kalibra 75 mm.

Nemci su brzo naučili lekciju, te su pre napada na Francusku ojačali frontalni oklop tenkova.