Armstrong Whitworth Albemarle

[Rade]

Razvoj

Britanci su strahovali da bi tokom rata mogli biti suočeni sa nedostatkom materijala, što bi se negativno odrazilo na proizvodnju bombardera, te su shodno tome zatražili dvomotorni srednji bombarder, izrađen od drveta i metala, koji bi se mogao proizvoditi i van pogona avio industrije.

Na ovo traženje svoj odgovor su dale tri kompanije: Armstrong Whithworth, Bristol i de Havilland. Kompanija Bristol je ponudila model Type 155, dok je Armstrong Whithworth  ponudio model oznake AW.41. Armstrongov model se odlikovao modularnom konstrukcijom, što je olakšavalo proizvodnju, a bilo je moguće i birati između dva tipa motora: Rols Rojsovog Merlina i Bristolovog Herkulesa.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Juna 1938. su pregledani modeli oba konstruktora, nakon čega je britansko ministarstvo vazduhoplovstva izdalo dopunsku specifikaciju; kompanija Bristol je bila prezauzeta proizvodnjom drugih avione, te je pošto se i kompanija de Havilland povukla, izbor pao na avion kompanija Armstrong Whithworth.

Izvesne promene u politici su dovele do toga da je Albemarle razmatran kao izviđački avion sposoban da izvrši i bombardovanje; samim tim avion je dobio dodatno gorivo čime je dolet povećan na 6400 km. Avionu s u dodate dve defanzivne pozicije, leđna kupola i donja kupola, koja je mogla biti uvučena u trup aviona. Oktobra 1939. je naručen kontigent od 200 aviona, i to direktno sa crtaće table, bez izrade bilo kakvog prototipa.

Opis

Avion je bio srednjekrilac, monoplan sa dvostrukim repnim kormilima. Trup je izrađen iz tri sekcije, dok je drvena oplata montirana preko zmaja izrađenog od metalnih cevi. Stajni trap je tipa tricikl, uvlačivi, sa glavnim točkovima koji se uvlače unazad u gondole motora, i nosnim točkom unazad u nosni deo aviona.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pilot i kopilot su sedeli napred, jedan pored drugog, dok se iza njih nalazio radio operater. Nišanska sprava se nalazila ispod nosa aviona, integrisan u otvor za ulazak posade. U repnom delu kupole nalazili su se stakleni paneli, koji su služili za osmatranje napadača na avion i koordinaciju vatre iz mitraljeskih kupola. Leđna kupola je bila konstrukcije Boulton-Paul, sa četiri mitraljeza Browning.

Pogonsko gorivo je bilo smešteno u četiri rezervoara, dok su se u spremištu za bombe mogli ugraditi dodatni rezervoari goriva.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Posada aviona za potrebe izvršavanja zadataka bombardovanja brojala je šest ljudi, uključujući i dvojicu mitraljezaca. Međutim, nakon proizvedenih 32 primeraka, avion je smatran inferiornim u odnosu na ostale avione koji su se već nalazili u naoružanju. Tako su svi naredni avioni proizvedeni kao transportni, nazvani „GT“ (General Tranport) ili „ST“ (Special Transport).

Serijska proizvodnja aviona, njih 600, odvijala se u fabrici A.W. Hawksley Ltd u Gločesteru, firmi podizvođaču kompanije Gloster Aircraft. Gloster je pak bio deo Hawker Siddeley grupe. Na poslovima izrade delova i sklopova aviona bilo je angažovano oko hiljadu podizvođača.

Operativna upotreba

Prva jedinica britanskog RAF naoružana avionima Albemarle bio je 295. skvadron u vazduhoplovnoj bazi Harvel, januara 1943. Ostali skvadroni koji su naoružavani ovim avionima bili su 296, 297. i 570. Ostali skvadroni RAF su koristili mali broj ovih aviona. Sredinom februara 1943, prvi „borbeni“ let ovim avionima ima 296. skvadron, kada izbacuje letke iznad Normandije.

Sovjeti su oktobra 1942. naručili 200 aviona Albemarle. Prvi Albemarle sa sovjetskom posadom je 3. marta 1943. preleteo iz Škotske za Vnukovo kraj Moskve, a uskoro je došlo do preleta još jedanaest aviona. Dva aviona su izgubljena iznad Severnog mora, kada su naišli na nemačke lovce, dok je treći nestao pod još uvek nepoznatim okolnostima. Testovi su pokazali da avion ima slabosti u ulozi transportnog aviona i brojne tehničke greške; maja 1943, Sovjeti suspenduju isporuku aviona i otkazuju ugovor o nabavci aviona u korist američkih aviona Douglas C-47 Skytrain. Avioni Albemarle će biti povučeni iz naoružanja sovjetskog ratnog vazduhoplovstva nakon dve godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] U ulozi tegljača jedrilice.

Avioni Albemarle iz sastava britanskog RAF će od sredine 1943. učestvovati u brojnim operacijama, počevši od invazije na Siciliju. Vrhunac upotrebe ovih aviona uslediće tokom desanta na Normandiju; avioni 295. i 296. skvadrona će biti prvi avioni iz kojih će iznad Normandije iskočiti saveznički padobranci. U operaciji Tonga, 19 aviona Albemarle iz sastava 296. skvadrona će vući jedrilice Airspeed Horsa, u operaciji Mallard će vući 220 jedrilica Horsa i 30 jedrilica Hamilcar. Za potrebe operacije Market Garden, 54 jedrilice Horsa i dve jedrilice Waco Hadrian biće vučene avionima Albemarle iz sastava 296. i 297. skvadrona. Od 602 proizvedenih aviona, 17 je izgubljeno u borbenim dejstvima, dok je 81 izgubljeno u udesima.

Poslednji primerci ovog aviona su iz naoružanja RAF izbačeni februara 1946, kada ih zamenjuju avioni Handley Page Halifax.

TT karakteristike (ST MkI)
Dužina	18,26 m
Raspon krila	23,47 m
Visina	4,75 m
Površina krila	74,6 m2
Posada	4 člana
Kapacitet prevoženja	10 padobranaca
Nosivost	1820 kg
Masa prazne letelice	10 270 kg
Maksimalna poletna masa	16 590 kg
Pogon	2 x Bristol Hercules XI, snage po 1 590 KS
Maksimalna brzina	426 km/č
Krstareća brzina	274 km/č
Dolet	2 092 km
Plafon leta	5 486 m
Brzina penjanja	5 m/s
Naoružanje	4 x Browning 7,7 mm 2041 kg bombi