Jermenski višecevni lanser raketa „iz pakla“ ili kako je završio raketni sistem PVO 2K11 Krug? (
prim. Kubovac)
Relativno malo se zna o jermenskoj industriji oružja od njenog nastanka sredinom 1990-ih. Uprkos otkrivanju nekoliko obećavajućih projekata u decenijama od tada, većina njegovih dizajna je bila predodređena da nikada ne napusti tablu za crtanje ili napreduje dalje od statusa prototipa zbog nedostatka finansiranja i interesovanja jermenske vojske. Bez obzira na to, brojni dizajni koji su na kraju ugledali svetlost dana služe kao podsetnik da takva industrija u izvesnoj meri opstaje. Jedan od takvih dizajna je višecevni raketni bacač na gusenicama (MRL) koji bi zbog svog drskog izgleda mogao doći pravo iz filma
“Pobesneli Maks”. Veruje se da je ovaj impozantan sistem dizajniran da bukvalno očisti područja od svega što bi moglo da ometa napredovanje prijateljskih kopnenih snaga, za šta se njegovih 27 raketnih cevi može koristiti sa velikim efektom. U ovoj ulozi, oslanja se na veliki broj raketa i njihovu tešku bojevu glavu da pokriju čitava područja, umesto da koristi preciznost ili bilo koju vrstu naprednog navođenja.
Nažalost, vrlo malo se zna o istoriji razvoja sistema, municiji koju koristi i količinama koje je na kraju proizvela odbrambena industrija Jermenije. Međutim, verovatno je da su i sistem za lansiranje i tip rakete koji koristi relativno osnovni u svom dizajnu. Same rakete su verovatno prečnika oko 200 mm, opremljene konvencionalnom bojevom glavom i sposobne da se efikasno koriste u dometu od nekoliko kilometara. Naravno, veći domet je moguć, ali bi mnogo doprinelo daljem smanjenju preciznosti raketa. Iako neko može biti brzoplet u poređenju ovog sistema i ruskog MRL bacača plamena
TOS-1(A), MRL su u potpuno drugoj klasi. Najvažnije je da
TOS-1 ispaljuje termobarične rakete, dok su one iz jermenskog sistema verovatno opremljene konvencionalnom bojevom glavom i relativno su “uradi sam” u sopstvenoj izvedbi. I Jermenija i Azerbejdžan su koristile
TOS-1(A) tokom rata u
Nagorno-Karabahu sa velikim efektom, pri čemu je potvrđeno da je Jermenija izgubila jedan primer, dok se navodi da je Azerbejdžan izgubio još nekoliko (od kojih se nijedan ne može potvrditi vizuelnom identifikacijom.
Međutim, uspešan završetak ovog projekta kopnenog sistema zahtevao je više od samog dizajna i proizvodnje raketa. Jedan od izazova je bio pronaći dovoljno veliko vozilo-nosač na koje bi se (bezbedno) ugradilo 27 raketnih cevi. Čini se da su jermenski inženjeri pronašli svoje rešenje u šasiji
GM-123, od kojih je jedan broj bio dostupan za konverziju nakon povlačenja većine trupnih raketnih sistema zemlja-vazduh
2K11 Krug (
NATO oznaka: SA-4 Ganef).
Uklanjanjem ogromnih projektila
3M8 (prim. Kubovac) sa lansirnih oruđa sistema PVO
2K11 Krug, postalo je dostupno dosta prostora za ugradnju lansera raketa. Čini se da je mehanizam za podizanje Kruga zadržan. Naravno, prvobitno dizajniran za lansiranje projektila skoro vertikalno u vazduh, svakako je bio dovoljan da se koristi i kao
MRL sistem.
Zanimljivo je da je nekoliko sistema PVO
2K11 Krug služilo dovoljno dugo da učestvuju u ratu u
Nagorno-Karabahu 2020. Međutim, kao što je i
2K12 Kub takođe bio zvanično u aktivnoj službi u to vreme,
2K11 Krug je u suštini igrao ulogu objekta za vežbanje gađanja tokom rata
(azerbejdžanskih letelica, prim. Kubovac). Iako je Jermenija još uvek održavala najmanje dve lokacije ovih zastarelih sistema, nije učinjen nijedan pokušaj da se bilo koji od sistema stavi u upotrebu tokom rata, što nije sprečilo Azerbejdžan da pogodi jedan lanser
2K11 Krug i jedan radar za navođenje raketa
1S32 'Pat Hand'.
Sa otprilike polovinom svog inventara teškog naoružanja izgubljenog tokom rata u
Nagorno-Karbahu, jermenska vojska će verovatno pozvati svoju autohtonu vojnu industriju da ponovo uspostavi bar neke od svojih prethodnih sposobnosti, kao i uvođenje nekih preko potrebnih novih sposobnosti kao što su jedreći kamikaze dronovi. Međutim, pošto je izgubljena kontrolu nad većim delom Nagorno-Karabaha, izgubljen je i sam razlog za funkcionisanje velike stalne vojske. Ipak, uočavanje novog tipa lakog
MRL dizajna u junu 2021. pokazuje da se novi projekti sigurno preduzimaju. Novi laki MRL projekat i drugi koji će uslediti verovatno će imati veći uticaj od njihovog prethodnika koji je ovde pokriven, ali nasleđe ovih sistema će se nastaviti kao jedan od prvih ozbiljnih pokušaja dizajniranja autohtonog
MRL-a.
Izvor:
https://www.oryxspioenkop.com/2021/11/the-mrl-from-hell-armenias-land-mattress.htmlIzgled MLRS-a, na šasiji lansirnog oruđa sistema PVO 2K11 Krug:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Samohodno lansirno oruđe sistema PVO 2K11 Krug oko Stepanekerta (rashodovan):
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
MLRS - novi pravci razvoja:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
