Kirov (Projekt 26), klasa lakih krstarica

[Rade]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Laka krstarica Kirov

Nakon Oktobarske revolucije i građanskog rata koji je usledio, sovjetska industrija nije bila sposobna da samostalno gradi velike i složene ratne brodove, te je shodno tome morala da zatraži pomoć iz inostranstva. Italijanska kompanija Ansaldo je ponudila planove za modernu krstaricu klase Raimondo Montecuccoli, deplasmana 7200 tona, naoružanu sa šest topova kalibra 180 mm u dvocevnim kupolama. Italijani su garantovali da će krstarica postići maksimalnu brzinu plovljenja od 37 čvorova, ukoliko deplasman ne pređe projektovanih 7200 tona. Projektanti su ubrzo ubedili Sovjete da mogu da ugrade trocevne kupole na brod bez prelaska utvrđenog limita deplasmana, tako da je novembra 1934. projekt lake krstarice odobren kao Projekt 26.

Krstarice Kirov su građene u parovima, koji su označavani kao krstarice Projekta 26, Projekta 26-bis i Projekta 26-bis2. Razlike između brodova podklasa odnose se na veličinu, oklopnu zaštitu, naoružanje i aero komponentu.

Brodovi Projekta 26 bili su dugi (preko svega) 191,3 m a široki 17,66 m; pri punom deplasmanu gaz broda je iznosio 6,15 metara. Kako su imali jedan list kormila, upravljivost broda nije bila baš najbolja. Prve dve krstarice iz klase, Kirov i Vorošilov, bile su opremljene masivnim četvorokrakim glavnim jarbolom, koji je dosta otežavao osmatranje, ali i smanjivao polje dejstva za protivavionske topove. Ne treba zanemariti ni da je ovakav jarbol povećavao siluetu broda. Kod kasnijih brodova iz klase, ovaj jarbol je bio zamenjen jednostavnim jarbolom, dok je nadgrađe povećano kako bi se stekli uslovi za smeštaj opreme za upravljanje vatrom, koji su se do tada nalazili na jarbolu.

Ubrzo nakon što je 1936. porinut Kirov, položene su kobilice za krstarice Projekta 26-bis. U projektu ove dve krstarice inkorporirane su brojne izmene u odnosu na dve prvoizgrađene krstarice. Ove krstarice su pre svega bile veće u odnosu na svoje prethodnike, sa standardnim deplasmanom od 8177 i punim od 9728 tona. Dužina trupa je iznosila 191,4 m, dok je gaz bio takođe veći i iznosio je 6,30 m. Prilikom probnih vožnji, ove krstarice su se sa 36,72 čvorova maksimalne brzine pokazale kao najbrže krstarice u klasi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Laka krstarica Vorošilov

Brodsko naoružanje je bilo slično naoružanje prethodnih brodova, s tom razlikom da je umesto šest protivavionskih topova ugrađeno devet protivavionskih topova 61-K kalibra 45 mm; takođe, umesto mina Model 1912 dve nove krstarice su koristile mine Model 1908/39.

Treći par krstarica bio je još većih dimenzija; standardni deplasman broda je iznosio 8 400, dok je puni deplasman iznosio 10 400 tona. Trup je bio kraći za 10 cm u odnosu na brodove Projekta 26, ali je dužina na vodenoj liniji bila ista. Kašnjenje u proizvodnji topova B-34 kalibra 100 mm primorala je Sovjete da umesto njih upotrebe topove 90-K kalibra 85 mm. Pored toga, topovima kalibra 45 mm dodato e i deset topova 70-K kalibra 37 mm. Minsko naoružanje je takođe pretrpelo izmene; treći par krstarica je mogao da ukrca 100 mina KV ili 106 mina modela 1926.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Laka krstarica Maksim Gorki

Glavno brodsko naoružanje lakih krstarica klase Kirov sastojalo se od tri trocevne kupole, sa električnim pokretanjem, naoružanih sa po tri topa B-1-P kalibra 180 mm. Ove kupole su bile veoma male i nezgrapne; brzina gađanja iz topova glavne artiljerije bila je manja od projektovane i iznosila je svega dva projektila u minuti (umesto projektovanih šest). Topovi su imali zajedničku kolevku, što je učinjeno sa ciljem minimiziranja neophodnog prostora za ugradnju topova i bili su postavljeni veoma blizu jedan drugom. Kupole su težile od 236 do 247 tona, a cevi topova su mogle da zauzimaju elevaciju od −4° do 48°. Daljina gađanja sa projektilima čija je masa iznosila 97,55 kg iznosila je oko 38 000 metara. Uobičajeni borbeni komplet topa iznosio je 100 projektila.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Topovi glavne artiljerije na krstarici Vorošilov

Sekundarno naoružanje se sastojalo od šest jednocevnih protivavionskih topova B-34 kalibra 100 mm, sa borbenim kompletom od 325 granata po cevi. Ovi topovi su bili raspoređeni po bokovima broda, u visini zadnjeg dimnjaka, sem kod brodova Projekta 26-bis2, koji su umesto njih imali osam topova 90-K kalibra 85 mm i borbenim kompletom od po 300 granata po topu. Laka protivavionska artiljerija se prvobitno sastojala od šest poluautomatskih topova 21-K kalibra 45 mm sa borbenim kompletom od 600 granata po topu i četiri mitraljeza DK kalibra 12,7 mm (b/k 12500 metaka po mitraljezu) da bi se kasnije tokom operativne upotrebe povećavao.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Laka krstarica Kaganovič

Lake krstarice klase Kirov su raspolagale i torpednim naoružanjem, i to u vidu šest torpednih cevi kalibra 533 mm, raspoređenih u dve grupe po tri cevi. Na krstaricama Molotov i Kaganovič su tokom rata ovi torpedni aparati zamenjeni modernijim torpednim aparatima 1-N. Pored mina koje su ranije opisane, brodovi su raspolagali i bacačima dubinskih bombi BMB-1. Borbeni komplet za četiri bacača dubinskih bombi, koliko ih je bilo ugrađeno po brodu, iznosio je 20 velikih BB-1 i 30 malih dubinskih bombi BM-1. Prve četiri krstarice nisu imali podvodne električne lokatore, dok su na petu i šestu krstaricu ugradili sonare ASDIC-132, dobijene kroz Lend-Lease program.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Laka krstarica Molotov, kasnije preimenovana u Slava

Na krstarice je ugrađen sistem za upravljanje vatrom Molnija, koji se sastojao od mehaničkog računara TsAS-2 i direktora KDP3-6. Svaka kupola i direktor su raspolagali daljinomerom DM-6, čime je obezbeđeno gađanje više ciljeva istovremeno, kombinujući lokalno i centralno upravljanje vatrom. Druga i treća podgrupa brodova su imale moderniji sistem upravljanja vatrom koji je koristio i podatke dobijene od izviđačkog aviona.

Protivavionskom vatrom se upravljalo putem sistema Horizont-1, koji je sadržao računar SO-26, vertikalni žiroskop Gazon i par direktora SPN-100, koji su se nalazili na bočnim stranama nadgrađa. Svaki od direktora je imao u potpunosti stabilisani daljinomer od 3 m. Kasnije građene krstarice su imale moderniji sistem Horizont-2.

Prvi sovjetski brod opremljen radarom bila je krstarica Molotov, na koju je ugrađen radar Redut-K. Ovaj radar je mogao da otkriva ciljeve na daljini do 150 km, sa tačnošću od 3º po azimutu i 1,5 km po daljini. Na ostale brodove su ugrađivani američki i britanski radari koji su dobijeni putem programa Lend-Lease.

Pogon lake krstarice Kirov je bio kupljen u Italiji (kupljen je pogon namenjen italijanskoj krstarici Eugenio di Savoia), dok je pogon za ostale krstarice iz klase bio izrađen u Sovjetskom Savezu (Harkov), a na osnovu italijanske dokumentacije. Sovjetske turbine TB-7 su se pokazale kao snažnije i ekonomičnije od italijanskih. Turbine su pogonjene parom koja se dobijala iz šest licencno izrađenih kotlova Yarrow-Normand. Na kraju dva osovinska voda nalazile su se propeleri prečnika 4,7 m, izrađene od bronze.

Kada je reč o oklopnoj zaštiti, na lakim krstaricama klase Kirov je primenjen isti princip kao i kod ostalih ratnih brodova, odnosno zaštićeni su bitne komponente brodske konstrukcije i važne komponente i sistemi. Tako su vodeni pojas, paluba i nepropusne pregrade bile debele 50 mm; kupole i barbete su bile zaštićene istom debljinom oklopa. Bočne strane komandnog mosta bile su zaštićene oklopom debljine 150 mm, dok je oklopna zaštita krova komandnog mosta bila debela 100 mm. Oklopni pojas je bio dug 121m, što je činilo 64,5% dužine broda. Po visini, oklopni pojas je merio 3,4 m, od čega je 1,33 m bilo ispod vodene linije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Šema oklopne zaštite krstarice klase Kirov

Iz navedenih podataka za oklopnu zaštitu brodova Projekta 26, vidi se da su ti brodovi bili ranjivi i na dejstvo naoružanja koje je bilo uobičajeno na razaračima tog doba, tako da su preostala četiri broda dobili dodatnu oklopnu zaštitu.

Slično krstaricama drugih ratnih mornarica, i klasa Kirov je dobila aero komponentu. Krstarice Kirov su bile projektovane za nošenje dva aviona, ali pod uslovom uvoza nemačkih katapulta. Sovjeti su 1937. godine kupili dva Henkelova katapulta i ugradili ih na krstarice Kirov i Vorošilov. Ovi katapulti su mogli da lansiraju avion mase 2750 kg brzinom od 125 km/č. Sovjeti sve do uvođenja hidroaviona KOR-1 u operativu nisu imali adekvatan avion za krcanje na ove brodove. Međutim, kako su ovi hidroavioni bili nepraktični za upotrebu u uslovima teškog mora, iskrcani su sa brodova negde u vreme početka operacije Barbarosa. Na krstaricama Gorki i Molotov ugrađeni su sovjetski katapulti ZK-1, koji su bili sličnih performansi kao nemački, ali zbog nedostatka odgovarajućih aviona nikada nisu ni upotrebljeni.

Katapulti su sa krstarica Projekta 26 demontirani tokom 1941, kako bi se obezbedio prostor za ugradnju dodatnih protivavionskih topova. Na krstarici Molotov je 1943. ugrađen katapult ZK-1a, nakon čega su usledili eksperimenti sa upotrebom aviona Supermarine Spitfire. Krstarice Projekta 26-bis2 nisu dobile katapult sve do kraja rta, kada su im ugrađeni katapulti ZK-2b. Kako god, svi katapulti su demontirani 1947. godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Poređenje krstarica klase Kirov

Kao što je već rečeno, u klasi Kirov je izgrađeno šest lakih krstarica i to po dve krstarice u tri serije. Tako su u prvoj seriji, oznake Projekt 26, izgrađene krstarice Kirov i Vorošilov, u drugoj seriji, oznake Projekt 26-bis, krstarice Maksim Gorki i Molotov (kasnije preimenovana u Slava) i u trećoj seriji, oznake Projekt 26-bis2 krstarice Kaganovič (kasnije preimenovana u Lazar Kaganovič, a potom i u Petropavlovsk) i Kalinin.

TT karakteristike	(Projekt 26)
Deplasman	7890 t standardni 9436 t puni
Dužina preko svega	191,3 m
Širina	17,66 m
Gaz	6,15 m
Pogonska grupa	parne turbine snage 113 500 KS, 2 osovinska voda
Brzina plovljenja	35,94 čv
Posada	872 članova
Naoružanje	9 x 180 mm 6 x 100 mm 6 x 45 mm 4 x 12,7 mm 6 x TC 533 mm 96-164 mina 50 dubinskih bombi
Autonomija	3750 M brzinom od 18 čv
Avio komponenta	2 x KOR-1, katapult Heinkel K-12