Jakovljev Jak-9

Projektovanje lovačkog aviona I-26, koji će u serijskoj proizvodnji poneti oznaku Jak-1, rezultat je komplikovane kombinacije više faktora. Jedan od odlučujućih faktora bila je spoznaja sovjetskog vojnog i političkog rukovodstva sa kraja tridesetih godina da su lovci Polikarpov I-15 i I-16 inferiorni u odnosu na nemačke lovačke avione Bf 109, po pitanju upravljivosti i maksimalne brzine leta, a što je ustanovljeno tokom angažovanja u Španskom građanskom ratu. Lovci I-28 i I-180, projektovani radi zamene I-16, pokazali su se kao promašaji, dok je Staljin bio svestan da je rat pred vratima…

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] I-26, prototip aviona Jakovljev Jak-1

Sovjetski konstruktor aviona Aleksandar Jakovljev je u proleće 1939. razvio svoj prvi borbeni vazduhoplov – dvomotorni izviđač-bombarder oznake BB-22. Eksperimentalna verzija aviona je postigla maksimalnu brzinu leta od oko 570 km/č, što je značilo da se radi o najbržem avionu ovog tipa u svetu. Staljin je istovremeno postao zainteresovan za rad Jakovljeva, predloživši mu da do kraja 1939. razvije lovački avion pogonjen vodom hlađenim motorom i naoružanim topom kalibra 20 mm. Sličan zadatak je dat i drugim konstruktorskim biroima. Konstruktorski biro Jakovljeva, oznake OKB-115, će se naći među pobednicima ovog svojevrsnog konkursa.

Jakovljev je razvio dve verzije lovca I-26. Prvi je bio pogonjen motorom M-106, koji se još uvek nalazio u razvojnoj fazi u birou Klimova, dok je drugi bio pogonjen slabijim, ali već razvijenim motorom M-105, opremljen turbokompresorom. U suštini, oba motora su bila pojačana verzija motora Hispano-Suiza 12Ybrs, koji je licencno proizvođen u Sovjetskom Savezu još od 1932. godine. Motor M-105 je imao 1100 KS, dok je M-106 razvijao 1350 KS, s tim da nikada nije ušao u serijsku proizvodnju. Shodno tome, sva tri prototipa I-26 morali su biti pogonjeni slabijim motorom M-105P, koji je dozvoljavao ugradnju topa 20 mm ŠVAK u prostoru između cilindara motora. Pored topa kalibra 20 mm, lovac je trebao biti naoružan i sa dodatnih četiri mitraljeza kalibra 7,62 mm ŠKAS, međutim – poteškoće oko smeštaja municije primorale su konstruktore da počevši od drugog prototipa, avione naoružavaju sa svega dva mitraljeza 7,62 mm ŠKAS smeštenih iznad motora.

Konstrukcija samog zmaja aviona bila je mešovita. Kako bi uštedeli na masi letelice, okvir trupa i ugradnja za motor su izrađeni od jedne čelične cevi. Motor je pokriven demontažnim aluminijumskim panelima, dok je trup aviona iza motora bio pokriven platnom sa strane, dok su gornji i donji delovi trupa bili pokriveni šperpločom. Krilo je bilo lagano, sa dve drvene ramenjače i oplatom od šper ploče. Stabilizator je bio slične konstrukcije. Kormila, eleroni i flapsovi su bili izrađeni od duraluminijuma. Stajni trap i repni točak su se uvlačili putem pneumatike. Zahvaljujući tome što su prešli dozvoljenu masu aviona za nekih 300 kg, Jakovljev i njegov tim su morali da smanje opremu na minimum, žrtvujući čak i radio uređaj.

Prototip je zvanično bio gotov 27. decembra 1939, ali je prvi probni let izveden 13. januara 1940. godine. Tri meseca nakon prvog leta, 27. aprila dolazi do rušenja prvog prototipa, kada gine i probni pilot. Drugi prototip aviona je poleteo tokom aprila. Zvanična ispitivanja drugog prototipa I-26 započeta su 29. maja. Iako je imao nekih tehnički zaostalih rešenja, avion je ocenjen kao vrlo napredan, pošto mu je maksimalna brzina leta na visini od 4800 metara iznosila 585 km/č. Svi piloti koji su leteli na ovom avionu su zapazili njegove dobre letne karakteristike. Septembra 1940, pre nego što je izvršeno testiranje prepravljenog zmaja aviona, a u skladu sa odlukom sovjetske vlade, I-26 je stavljen u serijsku proizvodnju. Do kraja godine proizvedeno je 64 aviona, koji su poneli sada već zvaničnu oznaku Jak-1. Uvođenjem novog lovačkog aviona u naoružanje, Sovjetima je postalo jasno da im je neophodan novi avion za obuku pilota, pošto stari model I-16UTI nije bio prikladan. Iz projekta novog školskog aviona na svetlost dana će izaći model Jak-7UTI, koji će se proizvoditi prvo u Moskvi, a potom u Novosibirsku.

Avion Jak-7 će evoluirati nakon izbijanja Drugog svetsko rata. Kao rezultat predloga konstruktora Konstantina Sinelčikova, školski avion je prenamenjen u lovački. Ovo je učinjeno iz razloga što su se struktura i komponente aviona Jak-7UTI bitno razlikovala od onih korišćenih na „starom“ Jak-1, koji je proizvođen tokom evakuacije fabričkih postrojenja na istok zemlje. Što je najbitnije, Sovjetskom Savezu su u to doba očajnički bili potrebni lovački a ne školski avioni.

Tokom zime 1941/42, avioni Jak-1 i Jak-7 su bili opremljeni stajnim trapovima sa skijama, što je pak za rezultat imalo značajno smanjenje brzine leta, zbog čega je ova praksa ubrzo napuštena. Te iste zime su svi Jakovljevi dobili radio prijemnike, a svaki treći avion je dobio i predajnik. Na nesreću, upotreba lošijih sirovina, kao i angažovanje nekvalifikovane radne snage u vidu žena i dece, uticalo je na pogoršanje letnih karakteristika aviona proizvođenih tokom jeseni i zime 1941-42. Štaviše, radni dan od 11 časova, u kombinaciji sa hladnoćom i gladi, nije učinio ništa po pitanju podizanja kvaliteta proizvedenih aviona. Sa druge strane, primenjene su sve potrebne mere za povećanje tempa proizvodnje i unapređenja njihovih letnih karakteristika. Konstruktori Jakovljeva su u skladu sa preporukama CAGI izvršili određene strukturne izmene na avionu, sa ciljem popravke aerodinamike aviona. U leto 1942, kada su snažniji motori M-105PF postali dostupni, brzina penjanja, kao i maksimalna brzina leta Jakovljeva značajno su se poboljšali. Najočiglednija promena je bila kod aviona Jak-1B i Jak-7B, koji su na front dospeli u jesen 1942, i ona se odnosila na niži trup iza kokpita, što je pilotu omogućavalo bolju preglednost zadnje polusfere. Pored toga, dva mitraljeza ŠKAS kalibra 7,62 mm zamenjena su jednim teškim mitraljezom kalibra 12,7 mm; predloženo je da se vatrena moć aviona pojača ugradnjom dva raketna lansera RO-82, ali se od toga brzo odustalo.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Jakovljev Jak-7B, fotografisan tokom ispitivanja

Kod modela Jak-7B rezultati su bili još i bolji. Ova verzija je bila naoružana sa dva dvocevna mitraljeza 12,7 mm i topom kalibra 20 mm. Avgusta 1942. je proizvedeno 22 aviona Jak-7-37, naoružanih topom kalibra 37 mm. Negde u isto vreme je proizvedena i izviđačka verzija aviona Jak-7B, oznake Jak-7R, sa kamerom AFA-IM ugrađenom iza kokpita i radio uređajem RSI-4. U proleće 1942. se krenulo sa testiranjem uprošćenog školskog modela aviona, označene sa Jak-7V. Jak-7V je imao fiksni stajni trap, dvosedi kokpit i bio je nenaoružan. Ovaj model se počeo serijski proizvoditi maja 1942; proizvedeno ih je oko 600 primeraka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Jakovljev Jak-7DI

Verzija lovačkog aviona Jak-7DI je proizvedena u leto 1942. godine, kada je i podvrgnuta testiranju. U serijskoj proizvodnji će dobiti oznaku Jak-9, a od prethodnika se razlikovao po konstrukciji krila (duraluminijumske remenjače i drvena rebra). Kako bi smanjili masu aviona, desni mitraljez nije ni ugrađen. Po pitanju manevrabilnosti i brzine leta, Jak-9 je bio najbolji serijski proizveden sovjetski lovački avion na kraju 1942. Početna oznaka „DI“ označavala je lovca velikog doleta (Dalьniй Istrebitelь), pošto je autonomija leta prvog prototipa (sa četiri unutrašnja rezervoara goriva) iznosila više od šest sati leta, odnosno 1300 km. Daljina leta će kod serijski proizvođenih aviona biti smanjena, pošto su serijski avioni imali svega dva unutrašnja rezervoara goriva. Ovi avioni će biti proizvođeni u Novosibirsku, počevši od oktobra 1942, dok će svoje prvo vatreno krštenje doživeti decembra 1942. u blizini Staljingrada.

Prvi primerci su bili označavani sa Jak-9, kao osnovni model, da bi se maja 1943. pojavio model Jak-9M (Modifikovani); ovaj model se razlikovao od osnovne verzije po dodatnom mitraljezu kalibra 12,7 mm u gornjem delu trupa. Skoro istovremeno se pojavio i Jak-9B (Bombovoй – bombarder), koji je imao naoružanje identično osnovnom modelu, ali je pored toga imao i spremište za bombe kapaciteta 450 kg.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Jakovljev Jak-9B, otpust bombi

Konstruktori Jakovljeva su početkom 1943. pozvani u Kremlj, gde se održavala konferencija o mogućnostima povećanja doleta lovačkih aviona. Nakon dobijanja obećanja sovjetskog vrha da će obezbediti lake legure za avio industriju, tim Jakovljeva je započeo rad na rekonstrukciji aviona Jak-9M, čime su povećali domet na 1420 km, odnosno na četiri časa leta. Nova verzija aviona dobija oznaku Jak-9D (distancionnый – velikog doleta); ubrzo će dobiti još veće rezervoare goriva, kapaciteta po 880 litara, kao i podvesni dodatni rezervoar goriva, čime je daljina leta povećana na 2200 km; ova verzija dobija oznaku Jak-9DD (dalьnodistancionnый – vrlo velikog doleta).

Sa uvođenjem novih modela nemačkih tenkova u borbu u periodu 1943/44, kod sovjetskih snaga se povećala potreba za jurišnim avionima. Jakovljev je, shodno potrebama, adaptirao avion verzije Jak-9M, povećavši mu borbenu moć. Tako je ugradio top kalibra 37 mm i mitraljez kalibra 12,7 mm. Kako nije bilo dovoljne količine topova kalibra 37 mm, Jak-9T (tankovoй) je često bio naoružavan slabijim topom, kalibra 20 mm, ili čak dodatnim mitraljezom 12,7 mm u osovini propelera, gde je trebao biti ugrađen top. Nakon što je 1944. godine uveden top kalibra 40 mm, biro Jakovljeva je odmah izbacio verziju Jak-9K, koji je korišćen za protivoklopnu i protivbrodsku borbu. Na nekoliko primeraka Jak-9K je izvršena zamena topa kalibra 40 mm topom kalibra 50 mm; ipak, trzaj koji je proizvodio ovaj top pokazao se kao prejak za ovako lagani avion, te je ideja o daljem prenaoružavanju aviona odbačena.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Jakovljev Jak-9T, naoružan topom kalibra 37 mm

Jakovljev je pokušao da uvede i treću podverziju verzije Jak-9M, oznake Jal-9L (legkiй – laki), redukovanog doleta i naoružanja, ali sa novim motorom (M-105 PD sa turbokompresorom). Mala serija ovih aviona je proizvedena radi testiranja i procene, ali se na tome i završilo, pošto je u serijsku proizvodnju uveden avion Lavočkin La-7, koji se pokazao kao prikladniji za ulogu presretača.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Jakovljev Jak-9U

U međuvremenu, Vladimir Klimov je projektovao i testirao novi motor, oznake VK-107A (ili M-107A), snage 1600 KS. Po dimenzijama je bio sličan motoru M-105PF, te je omogućio novi polet već dokazanim avionima serije Jak-9. Ova modifikacija je izvršena u jesen 1944, kada su i poslednji avioni Jak-1 i Jak-7 povučeni iz upotrebe; novi lovac je dobio oznaku Jak-9U (ulučšennый – poboljšan). Avioni ove verzije su imali aerodinamički čistije linije od svog prethodnika, hladnjak ulja je premešten sa pozicije ispod nosa ka korenu levog krila, usis karburatora je prebačen na koren desnog krila, a poklopac kokpita je imao bolju aerodinamiku. Sve ove izmene su imale za rezultat da je bio brži od svog prethodnika za 100 km/č. Prve jedinice koje su bile naoružane novim avionima bile su gardijske jedinice, među njima i gardijski puk kojim je komandovao trostruki heroj Sovjetskog Saveza Pokriškin. Jak-9U će uskoro postati standardni višenamenski lovački avion sovjetskih vazduhoplovnih snaga.

Jakovljev Jak-9D
Tip aviona	lovački avion
Poreklo	Sovjetski Savez
Dužina	8,55 m
Raspon krila	9,74 m
Visina	3 m
Masa praznog aviona	2 350 kg
Pogon	1 h Klimov M-105 PF, snage 1180 KS
Brzina leta	597 km/č
Dolet	1 360 km
Plafon leta	9 100 m
Brzina penjanja	13,7 m/s
Naoružanje	1 h 20 mm (b/k 120 metaka) 1 h 12,7 mm (b/k 200 metaka)

Jakovljev Jak-9U (VK-107)
Tip aviona	lovački avion
Poreklo	Sovjetski Savez
Dužina	8,55 m
Raspon krila	9,74 m
Visina	3 m
Masa praznog aviona	2 512 kg
Pogon	1 x Klimov VK-107A, snage 1500 KS
Brzina leta	672 km/č
Dolet	675 km
Plafon leta	10 650 m
Brzina penjanja	16,7 m/s
Naoružanje	1 x 20 mm (b/k 120 metaka) 2 x 12,7 mm (b/k po 170 metaka)

	Author	Topic: Jakovljev Jak-9 (Read 1022 times)
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.