[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Naručen u okviru Pomorskog programa iz 1936, zajedno sa gradnjom nosača aviona HMS Illustrious, HMS Victorious je (po vremenu porinuća) bio treći nosač klase Illustrious. Uvođenje u operativu je odlagano sve do 14. maja 1941, pošto je tadašnja faza rata zahtevala više eskortnih brodova za pratnju konvoja na Atlantiku. Prvi zadatak koji je bio postavljen pred ovaj brod bio je od vitalnog značaja za britansku mornaricu, a realizacija zadatka bila je još teža ako se uzme u obzir da se na nosaču nalazila svega četvrtina planiranih aviona. Svega dve nedelje po ulasku u operativu, nosač HMS Victorious je u društvu bojnih brodova HMS King George V i Repulse, kao i četiri krstarice iz sastava „Force H“, isplovio u lov na nemački bojni brod Bismarck. Kontakt je uspostavljen 24. maja i sa nosača je poletelo devet aviona Swordfish iz sastava 825. eskadrile. Jedno torpedo je pogodilo brod, nanevši mu malo štete, a HMS Victorious je nastavio ka Sredozemnom moru, gde je učestvovao u operaciji Tracer. Avioni Hurricane sa nosača Victorious su sigurno pomogli ojačavanju odbrane Malte.
Krajem jula 1941, nosač Victorious, u društvu nosača aviona Furious, učestvuje u podršci Sovjetskom Savezu tako što su izveli napad na Kirkenes i Petsamo, kada gubi 13 aviona tipa Albacore. Naredni, dug period obavljanja zadataka pratnje konvoja povremeno je presecan napadima na nemačke položaje (Tromso, Vesfjorden…). Nakon toga, Victorious je u sastavu Domovinske flote do marta 1942, kada se vraća u pratnju Arktičkih konvoja. Victorious se nalazio i u pratnji zlosrećnog konvoja PQ 17, kada su potopljena 23 od ukupno 36 brodova koliko se nalazilo u konvoju.
Avgusta 1942, Victorious učestvuje u operaciji Pedestal, a novembra iste godine u operaciji Torch. U obe operacije je obavljao zadatak vazdušne podrške prevoženjima i iskrcavanjima. Mesec dana kasnije, na traženje SAD, Britanci kao ispomoć američkoj mornarici šalju nosač aviona HMS Victorious. Za potrebe ovog angažovanja HMS Victorious dobija novo kodno ime, privremeno, USS Robin. Marta 1943. su izvršene određene izmene na nosaču, u cilju stvaranja mogućnosti za upotrebu aviona Wildcat i Avenger. Tada dobija i dodatno protivavionsko naoružanje. Maja meseca, zajedno sa američkim nosačem USS Saratoga, Victorious se pridružuje Grupi 36.3, gde izvršava zadatke podrške američkim desantnim operacijama i borbe protiv japanskih brodova. Sredinom oktobra se vraća u Skapa Flou.
Od decembra 1943. do marta 1944, nosač aviona Victorious se nalazio na remontu, nakon čega je obavljao zadatke obezbeđenja konvoja (kao deo sastava Force 1). Početkom aprila, sastavi Force 1 i Force 2 učestvuju u operaciji Tungsten, prvom od nekoliko napada na nemački bojni brod Tirpic. Avioni Barracuda iz sastava 827, 829. i 831. eskadrile su napadale nemački brod, pogodivši ga 14 puta, zbog čega je Tirpic jedno duže vrme ostao van stroja.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Naredni zadatak koji je stavljen pred Victorious, zajedno sa nosačem Indomitable, bilo je pridruživanje Istočnoj floti u Kolombu; dva nosača su pristigla 5. jula 1944. Period napada na japanske instalacije na Sumatri, u Burmi… nastavljen je do novembra, kada je Victorious povučen za Bombaj radi izvršenja popravki. Nakon popravki, januara 1945. je pridodat britanskoj Pacifičkoj floti. Na vreme za učešće u operaciji Lentil, napadu na instalacije goriva kod Pangkalan Brandana u Indoneziji. Nakon ove operacije, Victorious plovi za Sidnej, gde se pridružuje Udarnoj grupi 113 (TF 113) i službuje sa američkom 5. flotom. TF113 je pružala podršku američkom iskrcavanju na Okinavu 25. marta 1945. U okviru ove podrške su izvršeni napadi na japanske aerodrome. Nekoliko dana kasnije, Victorious se pridružuje 1. skvadronu nosača aviona. Tokom tog perioda, svi nosači aviona koji su se približavali japanskim ostrvima su postajali meta kamikaza. Nosač aviona Victorious je pogođen 4. maja, a potom i 9. maja. U ovim napadima je naneta manja šteta, koja nije imala uticaj na funkcionisanje broda.
Britanska Pacifička flota se maja 1945. povukla za Sidnej. Victorious je poslat u Manus na remont, kako bi se ispravan priključio američkoj 3. floti. U drugoj polovini jula, u okviru Udarne grupe 38 (TF38) su vršeni udari na različite japanske ciljeve, među kojima se našao i japanski nosač Kaiyo. Nakon japanske kapitulacije, Victorious učestvuje na paradi pobede u Sidneju 31. avgusta 1945, čime je završeno njegovo ratno angažovanje. Izrezan je u staro gvožđe 1959. godine, nakon određenog perioda provedenog u rezervi, ali i izvršene obimne modernizacije (1950 – 1957).
| TT karakteristike |
HMS Victorious |
| Tip i klasa |
nosač aviona klase Illustrious |
| Deplasman |
29 500 t (standardni) |
| Dužina |
238 m dužina preko svega
205 m dužina na vodenoj liniji |
| Širina |
29 m |
| Gaz |
8,5 m |
| Pogonska grupa |
6 kotlova, 3 parne turbine, 111 000 KS |
| Brzina plovljenja |
30 čv |
| Posada |
2 200 članova |
| Daljina plovljenja |
11 000 M brzinom od 14 čv |
| Naoružanje |
8 x dvocevni top 113 mm
6 x četvorocevni top 40 mm |
| Oklopna zaštita |
pojas vodene linije
letna paluba
bočne strane hangara
vodonepropusne pregrade |
114 mm
76 mm
114 mm
64 mm |
| Avio komponenta |
36 – 54 aviona |
