Podmornica minopolagač Rubis

[Rade]

Francuska podmornica Rubis porinuta je 1931. godine, a u operativu je uvedena 1932. godine. Izgrađena je u Tulonu po planovima domaćih konstruktora i bila je četvrta podmornica u klasi Safir. Prva u klasi, podmornica Saphir, uvedena je u operativu 1930. godine, praćena podmornicama Turquoise (1930. g), Nautilus (1931. g), Rubis (1932. g), Diamant (1933. g) i Perle (1937. g). Sve podmornice iz klase nazvane su po dragom kamenju sem podmornice Nautilus. Razlog tome leži u činjenici da je 1928. godine, kada je položena kobilica, u Francuskoj obeležavana godišnjica rođena čuvenog Žila Verna – te je njemu u čast podmornica nazvana Nautilus, po istoimenoj podmornici iz romana „20 000 milja pod morem“.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Podmornica Rubis na povratku iz patrole u Biskajskom zalivu.

Podmornice klase Safir koristile su sistem za polaganje mina koji je bio delo gospodina Fenaux-a, a koje su uobličili inžinjeri brodogradilišta u Le Havreu. Sve podmornice minopolagači tog vremena bile su opremljene za polaganje sidrenih mina, koje su bile u najširoj primeni do pred Drugi svetski rat. Sama konstrukcija podmornica minopolagača zavisila je od načina smeštaja mina: da li su unutar čvrstog trupa ili su spolja. Smeštaj mina unutar trupa imao je određenih prednosti: mine su bile u boljem stanju prilikom polaganja, a na njima se moglo izvoditi i održavanje i eventualne popravke, kako bi se osigurala veća ispravnost mina prilikom polaganja minske prepreke. Ne treba zaboraviti ni da je sigurnost same podmornice, samim tim i posade, u plovljenju do mesta polaganje minske prepreke biloa veća u varijanti smeštaja mina unutar trupa. Ovakav način smeštaja imao je i nekih nedostataka, naravno, a koji su se ogledali u složenom sistemu za polaganje mina. Sistem Fenaux-a se temeljio na svojevrsnim „bunarima“ za mine, van čvrstog trupa podmornice. Postojale su četiri grupe bunara (četiri bunara u grupi) sa po dve mine, smeštene jedna iznad druge što je ukupno davalo cifru borbenog kompleta podmornice od 32 mine.

Grupe bunara bile su smeštene simetrično, ispred i iza glavnih tankova ronjenja. Mine su u bunare bile ubacivane pomoću vertikalnih šina i tu osiguravane. Oslobađane su pomoću pneumatike kojom se upravljalo iz podmornice. Dubina polaganja postavljala se neposredno pred polaganje mina, tako što bi podmornica došla na dubinu polaganja i hidrostatski uređaj same mine bi se aktivirao iz unutrašnjosti podmornice. Ovaj postupak je morao biti ponovljen i za drugi red mina. Polaganje mina je moralo da prati korekcija količine vode u kompenzacionim tankovima. Mine koje su krcane bile su tipa Sauter Harle. Težile su 1090 kg (375 kg u vodi) i imale punjenje od 220 kg eksploziva.

Operativna istorija

 Podmornice minopolagači bazirale su u Tulonu, pošto je smatrano da će Mediteran biti od strategijskog značaja za Francusku u budućem ratu. Međutim, novembra 1936. godine četiri podmornice (Saphir, Turquoise, Nautilus i Rubis) bivaju prebazirane u Šerbur, gde ostaju do maja 1939. godine. Prebaziranje je izvršeno radi uvežbavanja posada u polaganju minskih prepreka u vodama sa jačim strujama i izraženijim plimnim talasima. Maja 1939. godine, kako se povećavala opasnost od izbijanja rata, podmornice se vraćaju u Mediteran, ali ovaj put uplovljavaju u tunižansku luku Bizertu. U Bizerti ih je zatekao rat.

U početku, rat nije mnogo uticao na Rubis, jer se nalazila u doku. Krajem 1939. godine završene su popravke. U narednih mesec dana sprovedena je intenzivna obuka posade. Januara 1940. godine iz francuskog Admiraliteta stiže naređenje da zajedno sa podmornicama Saphir i Nautilus prebazira za Brest, gde će se opremiti za buduće operacije na severu. Ove operacije su bile u skladu sa zamisli Francuske da pomogne Finskoj u borbi protiv Sovjetskog Saveza.

Ovi planovi nisu naišli na odobravanje od strane Velike Britanije, koja nikako nije želela da rizikuje sukob sa Sovjetima. U svakom slučaju, dok su se podmornice opremile za zadatak, Finska je kapitulirala.

Međutim, uskoro je na vidiku bila nova misija… Invazija na Dansku i Norvešku izvršena je 9. aprila 1940. godine, a prva reakcija Saveznika bila je najava polaganja mina u norveškim vodama kako bi se sprečio, ili makar otežao transport gvozdene rude između Finske i Nemačke, a koja je bila od izuzetno velike važnosti za nemačku ratnu privredu. Od izuzetnog značaja bila je brzina polaganja minskih prepreka, kako bi bilo efikasnije.

Velika Britanija je i pored velikog truda, imala manjak kapaciteta plovila sposobnih da polože minske prepreke. Pomoć je potražena od Francuske, u vidu angažovanja podmornica minopolagača. Francuska je odbijala da angažuje tri podmornice za potrebe Velike Britanije, jer je Francuskoj pretila realna opasnost od Italije. Na kraju je doneta odluka da se podmornice Saphir i Nautilus pošalju natrag u Mediteran, a da se britanskom Admiralitetu stavi na raspolaganje podmornica Rubis, koja je uopšte gledano bila u boljem stanju od ostalih podmornica iz svoje klase.

Podmornica Rubis isplovila je za Veliku Britaniju aprila 1940. godine, odakle se vratila tek 1945. godine. Za to vreme izvršila je 28 misija, što polaganja minskih prepreka, što patrolnih vožnji. Učestvovala je i u specijalnim operacijama – iskrcavanje tajnog agenta na norveško tle. Minske prepreke koje je položila podmornica Rubis, a u kojima se nalazilo ukupno 683 mina, imale su sledeće rezultate: potopljeno je ili oštećeno 23 plovila (potopljeno 14 teretnih brodova, 7 protivpodmorničkih/protivminskih brodova; oštećeni 1 teretni brod i 1 podmornica). Kada je u pitanju potapanje brodova torpedima, podmornica Rubis je potopila jedan teretni brod torpedom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Britanske mine TIII prilagođene za upotrebu podmornice Rubis

Kraj rata – povratak u Francusku

Ovo je bila poslednja ratna misija podmornice Rubis. Kako su motori bili na isteku resursa, a i ranije sitnije neispravnosti na sklopovima nisu više bile zanemarljive, Rubis je morala da ide u dok na popravku. Bilo je planirano da se radovi završe do kraja januara, ali nakon pomnijeg sagledavanja stanja, Admiralitet je zaključio da će se rat završiti pre nego što Rubis isplovi iz remonta. Saglasili su se da je potrebno izvršiti samo najneophodnije popravke, koliko da se može doploviti do francuske luke. Početkom juna, tačnije 8. juna Rubis je bila spremna za isplovljenje. Tri dana kasnije prebazirala je u Falmut, gde je sačekala nekoliko dana da se formira konvoj koji će ploviti ka Oranu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Portsmaut, dokovanje radi popravki. Uočavaju se bunari za smeštaj mina i trocevni torpedni aparat u krmi podmornice

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Posada podmornice Rubis postrojena za smotru

Konačno, Rubis je uplovila u luku Oran 23. juna. Tamo je „demobilisana“, a posada je raspoređena na druge brodove.

Nakon rata i remonta, Rubis biva vraćena u flotu i službuje sve do 1950. godine kada je vezuju u podmorničku bazu u Tulonu. Postaje „nastavno sredstvo“ za obuku mladih mornara.

Nekoliko godina kasnije, 1957. godine, ukazala se potreba za metom, u obuci PEL-ista. Za te potrebe izabrana je podmornica Rubis. Potopljena je između San Tropea i Cavalaire-sur-Mer, na dubini od 41 m, gde i danas leži.

TT karakteristike
Tip i klasa	podmornica klase Saphir
Deplasman	762/923 t (površinski/podvodni)
Dužina	66 m
Širina	7,12 m
Pogon	2 dizel motora snage po 650 KS 2 elektromotora snage po 500 KS
Brzina	12/9 čv (površinska/podvodna)
Daljina plovljenja	do 7 000 milja
Posada	42 članova
Naoružanje	1 x 75 mm 32 mina 3 x TC 550 mm 2 x TS 400 mm