Short Stirling

[Rade]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Short Stirling je bio prvi četvoromotorni britanski teški bombarder u Drugom svetskom ratu.  Konstruisan je i proizvođen u kompaniji Short Brothers, prema specifikaciji Ministarstva vazduhoplovstva iz 1936. U naoružanje je uveden 1941. Ovi avioni su imali relativno kratku karijeru kao bombarderi, jer su od 1943. izbačeni iz prve linije i dobili zadatke transporta i vuče jedrilica. Mesto su prepustili bombarderima Handley Page Halifax i Avro Lancaster.

Britansko vazduhoplovstvo se tokom tridesetih godina interesovalo pretežno za dvomotorne bombardere. Time su postavljeni određeni zahtevi u pogledu proizvodnje i održavanja motora.  Motori su morali imati veliku snagu (2 000 KS) kako bi odgovorili zahtevima konstruktora. Krajem tridesetih godina, motori u ovoj klasi još uvek nisu bili spremni za proizvodnju. Za razliku od Britanaca, Amerikanci i Sovjeti su proizvodili bombardere pogonjene sa po četiri manja motora, koji su avionima pružali odličan dolet i povoljnu nosivost, tako da je i RAF 1936. bio primoran da razmisli o uvođenju četvoromotornih bombardera u naoružanje.

Ministarstvo vazduhoplovstva je u specifikaciji B.12/36 zahtevalo bombarder nosivosti 6 350 kg bombi, doleta 3 218 km, sa tri turele sa naoružanjem radi samoodbrane. Avion je takođe morao da bude sposoban da transportuje 24 vojnika, kao i da bude sposoban da koristi katapult pri poletanju. Jedan od zahteva se odnosio i na to da ga je moguće rasklopiti i u takvom stanju transportovati železnicom.

Kompanija Short Brothers je već imala sličnu konstrukciju aviona u rukama i mogla je da učestvuje na konkursu. Pored projekta, raspolagali su i stručnim ljudstvom, kao i kapacitetima za proizvodnju aviona. Ubrzo je ponuđen prototip oznake S.29, koji je konstrukcijski dosta ličio na izvorni S.25 Sunderland.

Oktobra 1936, S.29 se nalazio nisko na užoj listi razmatranih konstrukcija, tako da je januara 1937. naručen prototip bombardera oznake Type 317, kompanije Supermarine. Ipak, odlučeno je da kao rezervu, kompanija Short proizvede prototip svog aviona. Prva konstrukcija je naišla na jake kritike, tako da je ministarstvo vazduhoplovstva februara 1937. sugerisalo određene modifikacije na avionu. Sugerisana je ugradnja motora Bristol Hercules umesto Napier Daggera, potom povećanje plafona leta i smanjenje raspona krila. Sugestije su prihvaćene, a sam projekat je dobio još više na značaju nakon smrti jednog od konstruktora iz tima kompanije Supermarine.  Juna meseca prototip S.29 biva prihvaćen, a formalna narudžbina leže u oktobru.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Proizvodni pogon bombardera

Prvi S.29, sada već sa imenom Stirling, poleće 14. maja 1939, pogonjen sa četiri motora Bristol Hercules II. Prilikom sletanja, usled blokiranja jedne od kočnica, avion sleće sa piste, pri čemu dolazi do loma stajnog trapa. Sledeći problem, ovog puta sa motorom, dogodio se prilikom poletanja dva meseca kasnije. Nakon toga, sve je krenulo uzlaznom putanjom. Serijska proizvodnja aviona pokrenuta je avgusta 1940. u Ročesteru. Ovo područje, na kome su se nalazile brojne fabrike aviona, teško je bombardovano u prvim danima bitke za Britaniju. Jedno od poznatijih bombardovanja bilo je ono izvedeno grupom aviona Dornier Do 17, izvedeno sa male visine. Na zemlji su uništeni već proizvedeni bombarderi, a sama fabrika je pretrpela ozbiljna oštećenja. Nakon toga, dolazi do selidbe dela proizvodnje u druge fabrike. Fabrika u Belfastu tada naglo dobija na značaju, s obzirom da se nalazila izvan dometa nemačkih bombardera.

U bombardovanjima 1940. oštećena je fabrika kompanije Supermarine u Vulstonu, kao i nedovršeni prototip bombardera. Tako je novembra 1940. otkazan Tip 316, čime je Stirling ostao jedina konstrukcija po specifikaciji B.12/36.

Prva jedinica koja je dostigla operativni status sa novim avionima bila je 7. eskadrila RAF-a. Prvih tri bombardera su izveli bombardovanje u noći 10/11. februara 1941, bombardujući skladište goriva u blizini Roterdama. Od proleća 1942. se koriste u većim formacijama. Počevši od maja 1943, u vazdušnim napadima na Nemačku učestvuju formacije sa preko 100 bombardera Stirling.

Nakon što je RAF prešao na upotrebu bombi mase 1815 kg i veće, bombarderi Stirling postaju manje korisni. Bombarderi Handley-Page Halifax i posebno Avro Lancaster su imali mnogo bolje performanse, tako da su Britanci, čim su im ova dva bombardera psotali dostupni u potrebnim količinama, odlučili da povuku bombardere Stirling na druge zadatke.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Padobranci 3. voda 21. samostalne padobranske čete, na aerodromu RAF Fairford, čekaju ukrcavanje u avione Short Stirling Mark IV iz sastava 620. eskadrile RAF

Postupak povlačenja aviona iz jedinica prve linije završen je do decembra 1943. Deo njih je upotrebljen za postavljanje minskih zapreka ispred nemačkih luka, kao i za operacije desantiranja obaveštajaca iza neprijateljskih linija u noćnim uslovima itd. U isto vreme je narasla potreba za snažnim avionom koji bi vukao teške transportne jedrilice. Bombarderi Stirling su došli kao poručeni za taj zadatak. Krajem 1943, 143 aviona Stirling Mk.III je preuređeno u model Mk.IV, koji se od prethodnika razlikovao po tome što su mu uklonjene dve turele sa naoružanjem, a umesto toga dobio opremu za vuču jedrilica i desantiranje padobranaca. Ukupno je proizvedeno 461 aviona  u ovoj verziji. Korišćeni su u bici za Normandiju, kao i u operaciji Market Garden. Upotrebljeni su i u operaciji Glimmer, kada su izbacili mamce koji su trebali da daju radarski odraz lažne invazione flote. S kraja 1944. je proizvedeno 160 specijalnih transportnih aviona, verzije  Mk V, kod kojih je repna turela uklonjena i dodat novi nos. Veći deo ovih aviona je završen nakon završetka rata.

Tokom službe u Bombarderskoj komandi, avioni Stirling su obavili 14 500 letova u kojima su odbacili 27 000 tona bombi. U borbi je izgubljeno 582 aviona, dok je još 119 aviona otpisano.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

TT karakteristike (Short Stirling Mk.I)
Posada	7 članova
Dužina	26,6 m
Raspon krila	30,2 m
Visina	6,9 m
Površina krila	135,6 m²
Masa praznog aviona	21 274 kg
Maksimalna poletna masa	31 752 kg
Pogon	4 × Bristol Hercules II snage po 1 375 KS
Maksimalna brzina	454 km/č
Dolet	3 750 km
Plafon leta	5 030 m
Brzina penjanja	4 m/s
Naoružanje	8 x 7,7 mm Browning do 6 350 kg bombi