Па ако се циљ "закључа" онда он не би могао да "побегне" из визуре ракете.
Него, овај систем се развија већ десетак година и никако да га доведу до краја. У крајњем није толико битан домет, колико могућност да крстари изнад бојног поља и да може да бира циљеве. По мом суди ова ракета прекратко остаје у ваздуху, па операторе има мало времена да осмотри и нађе циљ. Ако сам добро разумео испаљени пројектил би могао да се усмерава и преко истуреног копненог пункта. То је генерално добро али захтева синхронизацију, односно обуку додатног људства.
Нисам мислио на ”бежање” циља, него на померање возила са кога је извршено лансирање, пре него што противник узврати.
Ова ракета не може да замени беспилотне летелице и не може дуже да остане у ваздуху, осим уколико би се успорила њена брзина, а и то би било веома незнатно, ради природе погона. Што дуже је у ваздуху, то дуже је посада која је испалила изложена опасности, јер је везана оптичким каблом за ракету. Ракета не може да кружи, као што о раде беспилотне летелице.
Оно што ова ракета може да уради је отприлике оно што раде ХИМАРС ракете, прецизни ракетни удар. Копнени пункт или извиђачка беспилота летелица би могла да приближно лоцира циљ. Ракета би се онда испалила у том правцу и онда би на оператору АЛАС ракете било да наведе ракету тачно на циљ, односно да га идентификује и ”закључа”. Већи домет би омогућио да се ракета испаљује са безбедне удаљености, без страха да ће противничка артиљерија узвратити. И за противничке беспилотне летелице је већи изазов да нападну на већој удаљености.
То је моје (лаичко) размишљање.
