Кирил Мерецков

[Rade]

Кирил Афанасијевич Мерецков (Кири́лл Афана́сьевич Мерецко́в), командант Волховског фронта од децембра 1941. до фебруара 1944. Официр који је заслужан за планирање и извођење операције пробијања блокаде Лењинграда.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Мерецков се Комунистичкој партији придружио 1917. Иако није имао војно образовање, успешно је обављао дужност штабног официра током Првог светског и Руско-пољског рата. Напредујући брзо, 1922. постаје командант бригаде. Послат је у Немачку на обуку 1931, а пет година касније у Шпанију, у својству саветника. Помогао је у планирању контраофанзиве Републиканаца код Гвадалахаре марта 1937, којом је спречено опкољавање Мадрида. Након повратка у Совјетски Савез, Мерецков бива постављен на место команданта Лењинградског војног округа у време почетка совјетског напада на Финску. Након победе на Манерхајмовој линији, генерал Мерецков добија орден Хероја Совјетског Савеза и бива постављен на место начелника Генералштаба, где га 1. јануара 1941. наслеђује Жуков.

Јуна 1941, Мерецков је на месту одељења за обуку совјетске Ставке и два дана након почетка немачког напада на Совјетски Савез, бива ухапшен од стране НКВД. Као разлог за хапшење наведено је његово пријатељство са генералом Павловим, командантом Западног фронта, који је враћен у Москву и ликвидиран. Мерецков је оптужен за издају и мучен два месеца у злогласној Лубјанки. У затвору потписује признање које је касније искоришћено за хапшење и стрељање многих високих војних руководилаца Црвене Армије у оквиру чистке извршене у периоду од октобра 1940. до фебруара 1942.

Након блокирања Лењинграда, Стаљин је препознао да би му Мерецков добро дошао – тако да га 8. септембра пуштају из затвора и шаљу да преузме команду над 7. армијом, а новембра преузима команду над 4. армијом код Тихвина. Преузевши команду над Волховским фронтом, Мерецков је следећих 17 месеци утрошио покушавајући да пробије блокаду Лењинграда. Касније, командује Карелисјким фронтом током совјетске офанзиве против Финаца јуна 1944. Октобра исте године унапређен је у чин маршала, да би 1945. командовао 1. далекоисточним фронтом у Манџурији.

Мерецков се сматра једним од најбољих совјетских команданата, али му се замера што је био подложан притисцима Ставке, услед страха од поновног затварања.