Александар Иљич Јегоров

[Rade]

Александар Иљич Јегоров (рус. Алекса́ндр Ильи́ч Его́ров), совјетски војни командант, током Руског грађанског рата командовао Јужним фронтом Црвене Армије и играо важну улогу у победи над Белим снагама у Украјини. Учествује и у Пољско-Совјетском рату 1920. године. У том рату блиско сарађује са Стаљином и Буђонијем.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Јегоров је рођен 25. октобра 1883. у земљорадничкој породици, у близини Самаре у централној Русији. Царској војсци се придружује 1902. да би 1905. постао официр. Као официр, помаже у гушењу Револуције 1905. године. Током Првог светског рата напредује до чина потпуковника, и бива рањен пет пута. Социјалистичкој револуционарној партији се придружује 1904. године и након што Бољшевици преузму власт, Јегоров прилази Црвеној Армији.

Јегоров 1925-26. бива послат у Кину, у својству војног саветника. Командант Белоруског војног округа постаје 1927. Четири године касније, 1931, постаје заменик Народног комесара одбране и начелник Генералштаба Црвене Армије. Када је успостављен чин Маршала Совјетског Савеза, Јегоров се налази у првих пет официра који су унапређени у тај чин, уз Ворошилова, Тухачевског, Буђонија и Бљухера.

Због својих старих веза са Стаљином и Буђонијем, чинило се да је Јегоров заштићен од таласа хапшења која су 1937. спроведена у редовима Црвене Армије. Он је чак наведен и као један од судија на суђењу Тухачевском јуна 1937. Ипак, на крају 1937, деградирају га у команданта Закавкаског војног округа, да би га већ фебруара следеће године ухапсили.

Маршал Совјетског Савеза Александар Иљич Јегоров стрељан је 23. фебруара 1939. Посмртно је рехабилитован 14. марта 1956. од стране Никите Хрушчова. Носилац је више одликовања царске Русије и Совјетског Савеза.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Првих 5 маршала слева на десно: Михаил Тухачевски, Климент Ворошилов, Александар Јегоров (седе) а Семјон Буђони и Василиј Бљухер (стоје)