Андреј Антонович Гречко

[Rade]

Андреј Антонович Гречко (рус. Андре́й Анто́нович Гре́чко; 17. октобра 1903. – 26. априла 1976.), маршал Совјетског Савеза и министар одбране.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Рођен у малом месту поред Ростова, као син украјинских земљорадника, придружује се Црвеној Армији 1919. као припадник Буђонијеве коњице. Након Руског грађанског рата, Гречко је упућен у 6. коњичку школу у Таганрогу, коју завршава 1926. Комунистичкој партији приступа 1928, а 1936. завршава Војну академију Фрунзе. Након тога, похађа Генералштабну академију, коју завршава 1941, пар недеља пре почетка операције Барбароса.

Током Другог светског рата, прво командује 34. коњичком дивизијом, потом 5. коњичким корпусом. Од априла 1942. до октобра 1943. командује 12. армијом, 47. армијом, 18. армијом и на крају 56. армијом. Све ове јединице су биле део Севернокавкаског фронта.

Октобра 1943, Гречко бива постављен на место заменика команданта 1. украјинског фронта. Потом, 14. децембра исте године постаје командант 1. гардијске армије и на тој позицији остаје до краја рата. Прва гардијска армија је била део 4. украјинског фронта, који је био под командом генерала пуковника Петрова. Гречко је предводио 1. гардијску армију у многим нападним операцијама, већином на територији Мађарске и Аустрије.

Након рата, Гречко је на челу Кијевског војног округа, све до 1953. Од 1953. до 1957, Гречко командује совјетским снагама у Источној Немачкој. Маршал Совјетског Савеза постаје 12. априла 1955, заједно са још дванаест совјетских официра. Од 1955. до 1960. командује копненој војсци совјетских оружаних снага, а од 1960. до 1967. је командант снага Варшавског пакта. Априла 1967. постаје министар одбране. На овој дужности је остао до своје смрти 1976. Током седамдесетих година, Гречко је председавао уредничком комисијом која је стварала званичну совјетску историју Другог светског рата.