Ćuići Nagumo, admiral

[Rade]

Ćuići Nagumo (25. mart 1887. – 6. jul 1944), japanski admiral tokom Drugog svetskog rata, jedno vreme komandant Kido Butaija.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Nagumo je rođen u Jonezavi, prefektura Jamagata u severnom Japanu 1887. Japansku vojnopomorsku akademiju završio je 1908, sa 36. klasom, kao osmi po rangu od ukupno 191 kadeta. Karijeru je započeo na krstaricama Soja i Niitaka i oklopnoj krstarici Nišin. Na krstaricu Asama prelazi 1910. godine.

Nakon završetka torpedne i artiljerijske škole, unapređen je u čin potporučnika, službuje na bojnom brodu Aki, nakon čega odlazi na razarač Hacujuki. U čin poručnika fregate unapređen je 1914. i biva raspoređen na bojni krstaš Kirišimu, a nakon njega na razarač Sugi. Od 15. decembra 1917. komanduje razaračem Kisaragi.

Pomorski ratni koledž završava 1920, kada i dobija čin poručnika bojnog broda. Njegova specijalnost je bila taktika razarača i upotreba torpednog naoružanja. Od 1920-21, komanduje razaračem Momi, ali ubrzo odlazi na kopno, na različite dužnosti u okviru Generalštaba japanske carske mornarice. Kapetan korvete postaje 1924, i ubrzo odlazi da izučava strategiju pomorskog ratovanja, taktiku i naoružanje evropskih zemalja i SAD.

Po povratku u Japan, Nagumo dobija postavljenje na japanskoj Vojnopomorskoj akademiji, u svojstvu nastavnika. Tu dužnost obavlja dve godine, od 1927. do 1929, kada dobija čin kapetana bojnog broda i dobija komandu nad lakom krstaricom Naka. Od 1930. do 1931. komanduje 11. divizionom razarača. Nakon obavljanja administrativnih dužnosti u periodu od 1931. do 1933, preuzima komandu nad teškom krstaricom Takao (1933-34), a potom i nad bojnom brodu Jamaširo (1934-35). U čin kontraadmirala unapređen je 1. novembra 1935.

Kao kontraadmiral komandovao je 8. krstaričkim divizionom. Kao pristalica „flotne frakcije“, imao je podršku u napredovanju u karijeri od strane japanskih političara.

Od 1937. do 1938. komanduje Školom za obuku torpedista, a nakon toga odlazi na mesto komandanta 3. krstaričkog diviziona. Čin viceadmirala dobija 15. novembra 1941. Od novembra 1940. do aprila 1941. nalazi se na mestu komandanta Pomorskog ratnog koledža.

Početkom aprila 1941. Nagumo biva postavljen na mesto načelnika štaba Prve vazduhoplovne flote, tj. glavnine nosača aviona japanske carske mornarice. Mnogi istoričari dovode u pitanje njegovu sposobnost za komandovanje ovakvom formacijom, gde kao osnovni razlog navode njegovo nepoznavanje mornaričke avijacije. Admiral Cukahara je imao određenih sumnji u njegovu sposobnost  i smatrao je Ćuićija kao „oficira stare škole, specijalistu za torpeda i manevre površinskih brodova… nema nikakvu ideju o sposobnostima i potencijalu mornaričke avijacije.“

Međutim, uprkos nedostatku iskustva, bio je snažan pobornik kombinovanja pomorske i vazdušne moći. Suprotstavljao se planu admirala Jamamotoa da napadne američku bazu Perl Harbur. Nagumo je kasnije kritikovan što nije uputio i treći talas napada kojim bi bila uništena skladišta pogonskog goriva i remontni kapaciteti, čime bi američka baza na Pacifiku postala beskorisna.

U operacijama početkom 1942. Ćuići je bio vrlo uspešan. Komandovao je flotom tokom bombardovanja Darvina i u rejdu Indijskim okeanom na britansku Istočnu flotu. Tada je potopljen britanski nosač aviona, dve krstarice i dva razarača što je primoralo admirala Samervila da se povuče ka istočnoj Africi.

Na kraju rejda u Indijskom okeanu, Ćuići je imao „upisanih“ pet bojnih brodova, jedan nosač aviona, dve krstarice, sedam razarača, desetinu teretnih i transportnih brodova… Sastav kojim je komandovao je bio odgovoran i za obaranje stotine savezničkih aviona. U celoj kampanji, Ćuići je izgubio svega dvadesetak aviona.

U bici za Midvej, Nagumov skoro besprekorni dosije dolazi do kraja. Njegov sastav ostaje bez četiri nosača aviona, a veliki gubitak letačkog osoblja pokazaće se kao veliki problem u kasnijim angažovanjima mornaričke avijacije.

Nakon svega, Nagumoa postavljaju na mesto načelnika štaba Treće flote. Komanduje nosačima aviona tokom kampanje za Gvadalkanal. Njegov učinak je bio vrlo slab, imajući u vidu da je bio vrlo neodlučan i time znatno oslabio japanske snage.

Nagumo se vraća u Japan 11. novembra 1942, gde dobija komandu nad Pomorskim okrugom Sasebo.  Juna sledeće godine biva prebačen u Pomorski okrug Kure. Na brodove se vraća oktobra 1942, kada postaje načelnik štaba Prve flote koja se u to doba bavila uglavnom obukom mornaričkog kadra.

Ipak, kako se situacija pogoršavala po Japance, Nagumo je ponovo dobio komandu nad borbenom jedinicom. Početkom marta 1944. je poslat na Marijanska ostrva, kao načelnik štaba 14. vazdušne flote, koja je bila kratkog veka, i istovremeno načelnik štaba Centralnopacifičke flote, podjednako kratkog veka

Invazija na Sajpan započela je 15. juna 1944. Japanska carska mornarica pod komandom viceadmirala Ozave je uskoro bila preplavljena američkom 5. flotom. U odlučujućoj bici u Filipinskom moru Japanci gube oko 500 aviona. Admiral Nagumo i general Jošicugu Saito su prepušteni sami sebi da odbrane ostrvo Sajpan od američkog napada. Tokom poslednje faze bitke za Sajpan, 6. jula, Nagumo izvršava samoubistvo pištoljem. Posthumno je unapređen u čin admirala.