Fric Bajerlajn

[Rade]

Fric Bajerlajn (nem. Fritz Hermann Michael Bayerlein, 1899-1970), general potpukovnik nemačkih snaga u Drugom svetskom ratu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Bajerlajn je rođen u Vircburgu, 14. januara 1899. Tokom Prvog svetskog rata se pridružio pešadijskom puku i borio na Zapadnom frontu. Za ranjavanje na frontu je dobio Gvozdeni krst drugog reda. Nakon rata, Bajerlajn je kratko vreme pripadnik dobrovoljačkog bataljona, da bi maja 1919. bio premešten u 45. puk. Tokom 1921. prolazi obuku i 1922. je unapređen u čin poručnika. Na vojnu akademiju biva poslat 1938. Nakon završetka akademije službuje u štabu 3. oklopne divizije, starajući se o zalihama divizije. Načelnik štaba 10. oklopne divizije postaje 1939, gde se nalazi tokom napada na Poljsku i Francusku.

Juna 1941, tokom napada na Sovjetski Savez, Bajerlajn je dodeljen Guderijanovoj Drugoj oklopnoj grupi, kao oficir u operativnom odeljenju. Nakon bitke za Kijev, Bajerlajn je premešten kod generala Ervina Romela. Avgusta 1942. je prebačen u rezervu, među neraspoređene oficire, a potom postavljen na dužnost načelnika štaba Afričkog korpusa. Počevši od marta 1942, Bajerlajn službuje pod komandom general majora Valtera Nehringa (Walter Nehring).

Prilikom ranjavanja generala Nehringa u bici za Alam Halfu, Bajerlajn je bio primoran da preuzme komandu nad Afričkim korpusom. Drugi put je komandovao Afričkim korpusom kada su Britanci zarobili komandanta korpusa generala fon Tomu. Marta 1943, nakon što Romel napusti Tunis, Bajerlajn obavlja dužnost oficira za vezu pod novim komandantom, Italijanom Đovanijem Meseom (Giovanni Messe). U praksi, Bajerlajn je imao izvesni stepen autonomije, te se s vremena na vreme nije slagao sa naređenjima komandanta – Italijana. Tokom ovog perioda Bajerlajn oboljeva od mišićnog reumatizma i hepatitisa. Poslat je u Italiju na bolovanje pre nego št su se nemačke trupe u Tunisu predale.

Na istočni front po drugi put odlazi oktobra 1943, kao komandant 3. oklopne divizije. Divizija je opkoljena kod Kirovograda, a Bajerlajn na svoju ruku pokušava proboj. Nakon ovog kršenja Hitlerovog naređenja, Bajerlajn biva postavljen na mesto komandanta oklopne divizije Lehr. Ova divizija je formirana januara 1944. i do maja 1944. se obučavala na teritoriji Mađarske, odakle odlazi na zapadni front. 7. juna poseda položaje u Normandiji i trpi velike gubitke od strane savezničke avijacije (gubi skoro sva transportna sredstva). Borbe u pošumljenom delu Normandije otežale su upotrebu tenkova sa dugocevnim topovima, a sam Bajerlajn je bio poznat po tvrdnji da bi ova divizija imala više efekta na teritoriji Rusije nego u Normandiji. Tokom proboja Saveznika, Bajerlajn sa štabom spas od bombardovanja traži u šumi, a ostatak divizije avgusta 1944. kreće ka gradu Vir. Bilo je određenih pokušaja da se divizija popuni pre Ardenske ofanzive. Nakon Ardena, februara 1945. Bajerlajn preuzima komandu nad 53. korpusom, a 15. aprila naređuje svojim jedinicama da se predaju američkoj 7. oklopnoj diviziji. Bajerlajn je odbio Hitlervo naređenje da industrijalizovani Rur pretvori u „spaljenu zemlju“, jer je uvideo da je rat za Nemačku izgubljen. Predaja 53. korpusa je prva velika predaja nemačkih jedinica, sa oko 30 000 vojnika. Ovo je bio okidač za predaju drugih nemačkih formacija.

Bajerlajn je u zarobljeništvu bio od aprila 1945. do aprila 1947. Tokom tog vremena, u društvu drugih zarobljenih generala, Bajerlajn učestvuje u opisivanju istorijskih događaja za potrebe američkog vojnoistorijskog odeljenja. Ta saradnja sa savezničkim istoričarima, kao i predaja Saveznicima, obezbedila mu je veliki broj pretnji od dojučerašnjih kolega.

Nakon izlaska iz zarobljeništva, Bajerlajn piše o vojnim temama i nastavlja saradnju sa Amerikancima na polju dokumentovanja istorijskih studija o Drugom svetskom ratu. Tokom šezdesetih godina je stručni saradnik na snimanju filma „Topovi sa Navarona“. Preminuo je u rodnom gradu 1970.