Volfgang Lut, podmorničarski as

[Rade]

Kapetan bojnog broda Volfgang August Eugen Lut (Wolfgang August Eugen Lüth, 15. oktobar 1913 – 14. maj 1945), drugi najuspešniji nemački podmornički as. Tokom karijere, u petnaest patrolnih vožnji je potopio 46 teretnih brodova i francusku podmornicu Daris, ukupnog deplasmana 230 781 BRT. Oto Krečmer, najuspešniji podmorničarski as je potopio 47 brodova deplasmana 272 958 BRT.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Lut se pridružio mornarici 1933. Nakon perioda provedenog u obuci na površinskom brodu, 1936. je prebačen u podmorničare. Decembra 1939. prima komandu nad podmornicom U-9, sa kojom je izvršio šest patrolnih vožnji. Juna 1940, prelazi na podmornicu U-138, sa kojom je izveo dve patrolne vožnje. Oktobra 1940. je ponovo prekomandovan, ovog puta na U-43. Nakon pet patrolnih vožnji prelazi na U-181. Sa U-181 uspeva da izvrši drugu najdužu patrolnu vožnju, u trajanju od 206 dana. Nakon dve patrolne vožnje sa ovom podmornicom, Lut biva odlikovan Viteškim krstom sa hrastovim lišćem, mačevima i dijamantima (Ritterkreuz des Eisernen Kreuzes mit Eichenlaub, Schwertern und Brillanten). On je prvi od ukupno dvojice komandanata nemačkih podmornica koji je odlikovan ovim odlikovanjem u Drugom svetskom ratu (drugi je Albreht Brandi).

Poslednje Lutovo postavljenje je bilo mesto komandanta Vojnopomorske akademije u Flensburgu.

Lut je nastradao nesrećnim slučajem u noći 13/14. maja 1945, kada ga je ustrelila straža. Državna sahrana podmorničarskog asa organizovana je 16. maja 1945. Počasna straža  je bila sastavljena od šestorice komandanata podmornica, nosilaca Viteškog krsta. To je ujedno bila i poslednja državna sahrana u Trećem rajhu.

Lut se smatra jednim od najkontroverznijih nemačkih komandanata podmornica, prvo zbog svog javnog istupanja sa verovanjima u ispravnost nacističkih ideja. Pored toga, skoro sve brodove je potopio u Indijskom okeanu, koji se smatrao najlakšim za dejstvo podmornicama. Ipak, ono što ga je izdvajalo od ostalih je briga za članove posade podmornica kojima je komandovao, a kojima je pružao pomoć i nakon svog odlaska sa tih podmornica. Denic ga je smatrao svojim naslednikom. Ipak, zbog svojih političkih istupanja i verovanja, pretpostavljalo se da bi Lut nakon rata bio osuđen na dugogodišnji zatvor, te da ne bi mogao da obavlja ni jednu funkciju u posleratnim nemačkim oružanim snagama. Ova pretpostavka se uzima i kao odgovor na pitanje zašto nije izrekao lozinku prilikom zaustavljanja od strane straže na ulazu u Vojnopomorsku akademiju.