Georg Wilhelm von Kuchler, feldmaršal

[Rade]

Feldmaršal Georg fon Kuhler (Georg Wilhelm von Kuchler), komandant Grupe armija Sever od januara 1942. do januara 1944.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tokom Prvog svetskog rata komandovao artiljerijskom baterijom na Zapadnom frontu i učestvovao u velikoj ofanzivi na Somu i Verden. Štabni oficir 206. pešadijske divizije postaje 1916. Frajkoru se pridružuje 1919. i bori protiv Crvene Armije u Poljskoj. Nakon povratka u Nemačku, dobija postavljenje u artiljerijskoj školi u Jiterborgu. Po unapređenju u čin pukovnika, 1932. postaje komandant 1. pešadijske divizije. Valtera fon Braušica 1937. nasleđuje na mestu komandanta 1. vojnog okruga. Naredne godine podržava Hitlera u uklanjanju Blomberga i Friša. Marta 1919. sarađuje sa Hajnrihom Himlerom u uspešnom okupiranju litvanske luke Memel.

Na pomolu Drugog svetskog rata, Kuhler preuzima komandu nad 3. armijom. Tokom napada na Poljsku Kuhlerove snage zauzimaju Gdanjsk. Iako simpatizer nacističke partije, Kuhler je uznemirio SS-ovce tako što je kaznio vojnike koji su činili zverstva nad civilima. Ipak, 1940. postaje snažniji pobornik nacističke rasne politike tako da je 22. februara naređenjem zabranio bilo kakvu kritiku „etničke borbe koja se sprovodi od strane Trećeg rajha, na primer poljske manjine, Jevreja…“ Njegovo naređenje je objasnilo da „Konačno rešenje“ zahteva jedinstvene i grube mere.

Kuhler sa 18.armijom zauzima Holandiju, nakon čega prelazi u Belgiju i 18.maja 1940. zauzima Antverpen. Nakon Belgije prelazi u Francusku, sa zadatkom da odseče Britanski ekspedicioni korpus kod Denkerka, što je završilo neuspehom zbog francuske poslednje odbrane. 18. armija je završila ovu fazu rata kod Pa de Kalea opkoljavajući Denkerk. Za uspeh u dotadašnjem toku rata, Kuhler dobija čin general pukovnika.

Kuhler postaje komandant Grupe armija Sever 17. januara 1942, nakon smenjivanja feldmaršala Fon Leba. Kuhler je sa Hitlerove strane posmatran kao lojalan i politički podoban.

Grupom armija Sever komanduje do januara 1944, ali bez uspeha kod Lenjingrada. Održao je blokadu, organizovao masovna bombardovanja grada – pokušavajući da prisili Crvenu Armiju na predaju. U čin feldmaršala Kuhler je unapređen 30. juna 1942. Januara 1944. Sovjeti probijaju blokadu, a Kuhler biva smenjen kada je zatražio da se povuče do reke Luge, što je bilo od vitalnog značaja za opstanak Grupe armija Sever.

Nakon rata biva uhapšen i u Nirnbergu je 1948. osuđen na dvadeset godina zatvora za ratne zločine. Iz zatvora zbog bolesti i godina izlazi 1953.. Preminuo 28. maja 1968.