Gato, klasa podmornica

[Rade]

 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Podmornica USS Gato

Podmornice klase Gato, koje su se nalazile u naoružanju američkih snaga, činile su većinu američke podmorničke flote u Drugom svetskom ratu. Imenovana po prvoj podmornici iz klase, USS Gato, sama klasa, kao i njene naslednice, klase Balao i Tench, činile su jezgro podmorničkih snaga odgovornih za potapanje velikog dela japanske trgovačke flote i velikog broja ratnih brodova japanske caarske mornarice. Ime Gato potiče od imena vrste male ajkule. Time je ispoštovana tradicija američke mornarice da se podmornicama tog doba daju imena po morskim stvorenjima.

Podmornice klase Gato su  projektovane kao dopuna dejstvu površinskih brodova. One su trebale da izviđaju područje ispred glavnine flote površinskih brodova i izveštavaju o neprijateljskoj floti: položaj, sastav, brzinu, kurs… nakon čega bi izvršile napad, pripremajući teren za nailazak glavnine svojih snaga. Ova taktika upotrebe podmornica proistekla je iz iskustva iz Prvog svetskog rata. Kako bi efikasno delovala u ovoj ulozi, podmornica je morala imati veliku brzinu u površinskoj vožnji, veliki akcioni radijus i autonomiju, kao i teško naoružanje. Dostignuća u gradnji podmornica tokom dvadesetih i tridesetih godina nisu bila dovoljna za ispunjenje ovih zahteva. U godinama nakon Prvog svetskog rata, američka mornarica je konstantno eksperimentisala sa ovim konceptom upotrebe podmornica, što je za rezultat imalo čitavu seriju konstrukcija podmornica.

Eksperimentalna faza u razvoju flotne podmornice završen je 1931, kada je mornarica počela da pravi solidan napredak u projektu koji će kasnije evoluirati u projekt podmornice klase Gato. Razvijenija industrijska baza i iskustvo stečeno u radu na podmornicama klase Porpoise, Salmon i Sargo – rezultirali su podmornicama klasa Tambor i Gar. Konačno, američka mornarica je pogodila pravu kombinaciju faktora i dobila dugo željenu flotnu podmornicu.

Kada je reč o taktici upotrebe ove klase podmornica, vreme nije bilo na njihovoj strani. Napad na Perl Harbur 7. decembra 1941. je uništio ratne brodove prve linije, a zajedno sa njom i koncept pomorske bitke kapitalnim brodovima. Uspešan napad na Perl Harbur je uništio i dvadeset godina razvoja strategijskog koncepta upotrebe podmornica i time ostavio flotne podmornice bez zadatka koji bi izvršavale. Na sreću, karakteristike ovih podmornica su ih kvalifikovale za novi zadatak: dejstvo na plovnim rutama i uništavanje japanskog teretnog brodovlja.

Projekt podmornica klase Gato skoro je duplikat prethodnih klasa podmornica. Jedina značajna razlika ogledala se u tome da je Gato klasa, zbog dodavanja sekcije trupa u mašinskom prostoru, bila duža 1,5 m. Duži trup je omogućio ugradnju vodonepropusne pregrade, kao i podelu sada velikog mašinskog prostora na dva dela, sa dva dizel generatora u svakom prostoru.

Kao i skoro sve ostale flotne podmornice američke mornarice, i podmornice klase Gato su imale dvostruki trup. Spoljašnji trup je bio hidrodinamički, dok je unutrašnji bio otporan na pritisak. Prostor između ova dva trupa služio je za smeštaj tankova  goriva i balastnih tankova. Spoljni i unutrašnji trup su se spajali na pramcu i na krmi podmornice. Iskustva iz operativne upotrebe podmornica dovelo je do toga da su inžinjeri verovali da su bili previše konzervativni u pogledu procene čvrstoće trupa. Bez promene konstrukcije ili debljine čelika od kog je izrađen unutrašnji trup, odlučili su da podmornice klase Gato mogu roniti na dubini od 90 m, što je bilo za 15 m više od dubine ronjenja prethodnih klasa podmornica.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Gradnja podmornice USS Raton. Uočljiv je dvostruki trup podmornice.

Podmornice klase Gato su sporije zaranjale od nemačkih i britanskih podmornica, ali se kao razlog za to navodi veličina same podmornice. Kapaciteti krcanja goriva koji bi obezbedili radijus plovljenja za 75-dnevnu patrolnu vožnju od Havaja do Japana i nazad – mogli su biti obezbeđeni samo izgradnjom velike podmornice, koja će sporije zaranjati u odnosu na podmornice manjih dimenzija. Projektanti su bili svesni toga, tako da su ugradili tank koji je podmornici omogućavao negativnu plovnost i time skraćivao vreme zaranjanja. Na početku rata, ovim podmornicama je za zaranjanje bilo potrebno vreme od 45 do 50 sekundi. Krajem rata, nakon što je nadgrađe podmornice bušeno na više mesta kako bi brže primalo vodu, brzina zaranja je povećana i podmornica bi zaronila za 30 do 35 sekundi, što je bio dobar rezultat.

Podmornice klase Gato su raspolagale sistemom klimatizacije, rashladnim komorama za smeštaj hrane, aparatom za destilovanje vode, veš mašinama, krevetima za skoro sve članove posade – što je bio luksuz u odnosu na druge klase podmornica. Projektanti su smatrali da je posadi na 75-dnevnim vožnjama neophodno obezbediti kvalitetne uslove smeštaja.

Trup podmornice je bio podeljen na devet vodonepropusnih prostorija. Počevši od pramca, to su bili:

– pramčani torpedni prostor

U ovom prostoru su smeštene torpedne cevi, njih šest, od kojih su četiri bile iznad pajola. Preostale dve su postajale vidljive, i moglo im  se prići, samo nakon uklanjanja pajola. Na početku patrolne vožnje, sve torpedne cevi su bile napunjene torpedima. Podmornica je za potrebe ponovnog punjenja torpednih cevi krcala 16 torpeda. Iz pramčanog torpednog prostora se rukovalo podvodnim električnim lokatorom (podizanje i spuštanje, kao i zakretanje antene PEL-a). U ovom prostoru je bio obezbeđen smeštaj za 14 članova posade.

– pramčani akumulatorski prostor

Ispod pajola, u ovom prostoru, smeštena je polovina od ukupno 252 akumulatorskih ćelija, koliko ih je ukupno bilo na podmornici. Iznad ovih ćelija se nalazio oficirski salon i tri kabine. U jednoj kabini se nalazio komandant podmornice i to je bio jedini „privatni“ prostor na podmornici. U drugoj kabini su se nalazili zamenik komandanta i prvi oficir, a treću kabinu su delila trojica oficira. Ukoliko bi na podmornici bilo više od šest oficira – ovaj prostor bi bio i pomalo skučen. U ovom prostoru se, pored toaleta i tuš kabine, nalazila i kancelarija službenika na podmornici, gde su se pripremali izveštaji, procene, vršila ocenjivanja članova posade i slično.

– komandna soba

Komandna soba je centar podmornice, iz kog se vrši upravljanje podmornicom, kako po pravcu tako i po dubini. U ovom prostoru je smešteno i „božićno drvce“, iliti panel sa indikatorima otvora na trupu, gde su za svaki otvor postojale crvena i zelena sijalica, koje su se palile u zavisnosti od toga da li je otvor otvoren ili zatvoren. Ukoliko su upaljene sve zelene sijalice, podmornica je mogla da krene u zaranjanje. Ispod ovog prostora su bile smeštene pumpe i kompresori. Na izlazu iz komandne sobe, ka krmi, nalazila se radio kabina.

– komandni most

Komandni most je bio izdvojeni, relativno tanak cilindrični prostor, smešten iznad komandne sobe, smešten u strukturi spoljnog tornja. Upravljanje periskopima se vršilo iz ovog prostora. U njemu je bio smešten i torpedni računar, kao i displeji radara površinske situacije i podvodnog električnog lokatora, kao i ponavljači svih bitnih uređaja na podmornici. Tokom izvođenja torpednog napada, ovaj prostor bi postajao vrlo skučen, s obzirom da bi se tada u njemu nalazili komandant, izvršni oficir, jedan ili dvojica torpedista, jedan ili dvojica operatera na radaru i PEL-u…

– krmeni akumulatorski prostor

Preostalih 126 akumulatorskih ćelija bilo je smešteno upravo u ovom prostoru, ispod podnica. Pored njih su se nalazile rashladna komora i spremište hrane. Iznad njih su se nalazili spremište lekova i sanitetskog materijala, kuhinja, 36 kreveta i mornarski prostor za obedovanje. U krmenom delu ove prostorije su se nalazili toaleti i tuševi za ostatak posade, kao i mašina za veš i ormarići za smeštaj ličnih stvari članova posade. Ovo je ujedno bio i najveći prostor na podmornici.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Veš mašina – jedan od razloga zbog kog su nemački i britanski podmorničari govorili da američke kolege na jahtama

– pramčani i krmeni mašinski prostor

Ova dva prostora su u osnovi bili identični. U svakom prostoru su bila smeštena dva od ukupno četiri glavna dizel motora. Svaki dizel motor je bo spojen sa elektro generatorom snage 1100 KW, koji je korišćen za punjenje akumulatora, odnosno za pokretanje elektromotora. Dizel motori su bili proizvedeni u kompaniji General Motors, odnosno Fairbanks-Morse i imali su snagu od 1600 KS. Kasnije su ugrađivani licencno proizvođeni motori Junkeers Jumo.

– manevarski/motorni prostor

U ovom prostoru su se nalazili elektro motori, njih četiri, snage po 1350 KS i dva seta kopči preko kojih je snaga motora prenošena na propelere.

– krmeni torpedni prostor

U ovom prostoru je smešteno preostalih četiri torpednih cevi i osam torpeda, četiri u cevima i četiri na policama. U ovom prostoru je smešteno i petnaest kreveta i spremište za alat. Sa ovih petnaest, ukupan broj kreveta na podmornici je iznosio sedamdeset, iliti po jedan krevet na člana posade. Ipak, bilo je situacija kada se morao primeniti sistem toplih kreveta, odnosno da članovi posade dele krevete. Jedan od tih faktora bio je da je često krcana brojnija posada nego što se očekivalo. Do kraja rata, posada je često prelazila i 80 članova. Takođe, neki od kreveta (smeštenih u torpednim prostorima) se nisu mogli postaviti u položaj za spavanje sve dok se ne utroši određena količina torpeda. Dešavalo se da, nakon što je rat odmakao i pomorski saobraćaj smanjio, da se podmornica vrati u luku sa neispaljenim torpedima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Mornar na svom krevetu, iznad torpeda

U periodu od 1940. do 1944. ukupno je izgrađeno 77 podmornica u ovoj klasi. U borbenim dejstvima je izgubljeno njih 20. Šest ih je sačuvano i u statusu su broda muzeja: USS Cavalla, USS Cobia, USS Drum, USS Cod, USS Croaker i USS Silversides.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

TT karakteristike	Gato
Deplasman	1 525 t površinski 2 424 t podvodni
Dužina	95 m
Širina	8,31 m
Gaz	5,2 m
Pogonska grupa	4 × dizel motora koji pokreću elektro generatore (Fairbanks-Morse, General Motors, ili Hooven-Owens-Rentschler) 2 × 126-ćelijska Sargo akumulatora 4 × elektromotora (Elliott Company, General Electric ili Allis-Chalmers) dva propelera 5 400 KS (4 000 kW) površinska vožnja 2 740 KS (2 040 kW) podvodna vožnja
Brzina plovljenja	21 čv u površinskoj vožnji 9 čv u podvodnoj vožnji
Daljina plovljenja	11 000 milja u površinskoj vožnji, brzinom od 10 čv
Autonomija	48 časova brzinom od 2 čv u podvodnoj vožnji 75 dana u patrolnoj vožnji
Posada	6 oficira, 54 podoficira i mornara
Naoružanje	10 TC kalibra 533 mm (6 pramčanih, 4 krmene) 24 torpeda 1 x 76 mm 1 x 40 mm Bofors 1 x 20 mm Oerlikon