Orion, pomoćna krstarica

[Rade]

HSK 1; Schiff 36; Raider A

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Pomoćna krstarica Orion

Jedan od prvih brodova na kome je izvršena konverzija u pomoćnu krstaricu bio je teretni brod Kurmark. Ovaj brod je u proleće 1939. ušao u hamburško brodogradilište Blohm & Voss, odakle je u decembru iste godine izašao kao HSK 1. Komanda nemačke ratne mornarice je za komandanta postavila kapetana bojnog broda Kurta Vejhera (Kurt Weyher). Sledeća tri meseca su prošla u probnim vožnjama i u uvežbavanju posade. Marta 1940. pomoćna krstarica Orion se otisnula na more, kroz Kategat i Skagerak u Severno more. Nakon prolaska Kukshavena napravljena je pauza od par dana, kako bi se siva boja oplate prebojila i time maskirao brod. Pomoćna krstarica je nastavila plovljenje kao holandski teretni brod Beemsterdijk.

Vejher je 6. aprila 1940. primio svoja naređenja i krenuo na sever, uz obalu Norveške, potom oplovio Veliku Britaniju i Island, nakon čega je okrenuo na jug i kroz Danska vrata ušao u Atlantik. To je bila uobičajena plovna ruta. Prvi test za brod i posadu usledio je kroz dva dana, kada su se nemačkom rejderu približila dva britanska razarača.

Maska je bila uverljiva, tako da su Britanci progutali priču o holandskom teretnom brodu. Pre dolaska do Danskih vrata, Orion je dva puta menjao masku, prvo je bio sovjetski brod Sovtofgflot, a potom je u vodama gde je bilo neobično videti sovjetski brod – postao grčki teretni brod Rokos.

Vejheru je naređeno da kratko vreme napada brodovlje na Atlantiku, pre nego što otplovi za Indijski okean, kako bi izazvao pometnju i ubedio Saveznike da se većina nemačkih brodova angažuje u tom području. Prvu priliku za dokazivanje dobija 24. aprila, kada sreće britanski naoružani trgovački brod. Vijući nemačku zastavu, Vejher je prišao britanskom brodu i naredio mu da se zaustavi; kako britanski brod nije nameravao da stane, a počeo je sa slanjem poziva za pomoć, Vejher je otvorio vatru. Britanski brod nije bio dorastao nemačkoj pomoćnoj krstarici i uskoro je uništen. Posada je napustila brod. Dok su Nemci ukrcavali brodolomnike, Vejher je mogao da pribeleži prvi plen – teretni brod Haxby. Nakon ukrcavanja brodolomnika, posada pomoćne krstarice Orion se postrojila na palubi, kako bi uz sve počasti sahranili britanske kolege koje su poginule u okršaju.

Orion prelazi ekvator 1. maja, sada kao brazilski teretni brod Lloyd Brasilero; 13. maja se susreće sa tankerom Winnetou koji ga dopunjava gorivom. Oko rta Horn prolazi 21. maja, kada dobija naređenje da lovi neprijateljske brodove duž australijske obale. Prerušen kao holandski teretni brod, rejder nakon borbe sa teškim morem i pretrpljenih problema sa pogonom dolazi u svoju zonu 12. juna,. Prvi zadatak koji je izvršila ova pomoćna krstarica u dodeljenoj joj zoni bio je da položi više od 200 mina na prilazu zalivu Hauraki. Nakon izvršenja ovog zadatka, Vejher se opet susreo sa tankerom Winnetou i dopunio zalihe goriva. Na neku od ovih 200 mina naleteo je brod Niagra, koji je prevozio pešadisku municiju i više od 7 tona zlata engleske banke.

Tokom dolaska u zonu, usled teškog mora, pomoćna krstarica Orion je ostala bez svog hidroaviona, tako da su joj sada mogućnosti osmatranja bile vrlo ograničene. Tako se može reći da je Vejher imao prilično sreće kada je osmatrač uočio svetla na horizontu. Čekajući da brod prođe po krmi, Vejher je izvešao nemačku zastavu i krenuo u lov. Salva iz topova je bila dovoljno ubedljiva i brod je stao. To je bio norveški teretni brod Tropic Sea, sa teretom brašna za Britaniju.  Vejher je odlučio da ne potapa brod već da ga povede sa sobom.

Vejher je par narednih nedelja proveo u uzaludnom traganju za plenom. Tokom tog vremena još dva puta se sretao sa tankerom radi popune gorivom. I konačno se, 10. avgsuta, pojavio cilj: saveznički teretni brod Triona, koji je ipak bio brz za nemačku pomoćnu krstaricu i kao takav uspeo da umakne. Nakon toga, Vejher odlazi u vode Nove Kaledonije, gde 16. avgusta presreće ugljar Notou, do vrha nakrcanog britanskim ugljem. Ugljar se predao nakon prvog hica upozorenja. Posada je ubrzo prekrcana na nemački brod, a ugljar potopljen eksplozivnim punjenjima i artiljerijskom vatrom.

Nakon toga, Orion prelazi u Tasmansko more, gde je trebalo da joj bude poslednja zona angažovanja pre povratka u Nemačku kroz Indijski okean. Ovde je Vejher presreo teretnjak Turakina koji je pri odbijanju predaje uspeo da pošalje radio poruku i da uzvrati vatru. Nemci su tokom potere, zahvaljujući snažnijem naoržanju uspeli da pretvore progonjeni brod u goruću olupinu. Shvatajući da je gotovo, Vejher je naredio svojim artiljercima da prekinu vatru, a kormilaru da se približi olupini kako bi prekrcali preživele. Turakina je iznenada otvorio vatru, tako da je Vejher bio prinuđen da ponovo otvori vatru. I pored toga što je ponovo otvorena vatra, svestan da je poziv u pomoć poslat, Vejher ipak ostaje da prihvati preživele članove posade teretnjaka.

Nakon ovog okršaja, Orion napušta područje, i uprkos tome što ga je u dva navrata uočio saveznički avion, uspeva da održi masku bezopasnog trgovačkog broda. Plovio je ka Maršalskim ostrvima, kako bi se susreo sa pomoćnim brodom Regensburg. U ovim vodama Vejher odlučuje da maskira brod u japanski trgovački brod. Međutim, ni jedan od članova posade nije znao japanska slova, tako da su iskoristili slova koja su se nalazila na jednoj rolni filma. Verovatno bi nekom Japancu bilo čudno ime broda „Nije pogodno za upotrebu u tropskim uslovima“…

Nakon izvršene popune, Orion i Regensburg su krenuli na poziciju susreta sa pomoćnom krstaricom Komet. Orion 14. oktobra presreće norveški teretni brod Ringwood, koji se predao bez borbe. Ovaj brod nije imao tereta na sebi, a kako Orion nije mogao da joj da dovoljno goriva za put do Nemačke, morao je da ga potopi. Ipak, nije baš ni da nije bilo koristi od tog broda. Naime, brodski mačak je sasvim uspešno potamanio miševe i pacove na brodu koji su već duže vreme predstavljali problem. Četiri dana kasnije su se konačno sreli sa pomoćnom krstaricom Komet, u čijoj pratnji se nalazio tanker Kulmerland.

Svi nemački brodovi su se prerušili u japanske teretne brodove; na nesreću, dva broda su imala identična imena. Narednog dana se pojavio pravi japanski brod koji je prozreo nemačko lukavstvo. Ipak, Nemci su uspeli da ubede Japance da su oni bezopasni trgovci koji su se prerušili u japanske brodove kako bi se zaštitili od savezničkih ratnih brodova.

Zajedničko delovanje pomoćnih krstarica Orion i Komet je urodilo plodom 25. novembra, kada je presretnut teretni brod Holmwood. Na brodu se pored nekoliko putnika – civila, nalazilo i 1 300 ovaca, što je bio odličan izvor svežeg mesa za posade nemačkih brodova. Dva dana kasnije, Orion je uočio veći brod koji je plovio zamračen. U pitanju je bio novozelandski putnički brod Rangitane, koji je odmah po uočenju nemačkih brodova započeo emitovanje poziva u pomoć. Slanje poruke je prekinuto nakon otvaranja vatre sa pomoćne krstarice Komet. Novozelandski brod je bio relativno teško naoružan, alise zbog putnika na brodu nije usudio da pruža otpor. Pored više od 100 putnika, na brodu su se nalazile i veće količine smrznute hrane. Kako su morali da se što pre udalje sa poprišta, nemački brodovi su imali vremena samo za prekrcaj ljudi.

Dva rejdera svoju sledeću pobedu odnose 6. decembra, kada su presreli i potopili britanski teretni brod Triona. Ovaj put je bilo dovoljno vremena i za prekrcaj tereta. Narednog dana, dok su bili na putu da napadnu Nauru, zapadno od Gilbertovih ostrva, Orion presreće i potapa dva britanska teretna broda, imenom Triadic i Triaster. Nako nove akcije, Orion se vraća sa atol Lamotrek, gde su izvršene popravke na pogonu i izvršena popuna gorivom i zalihama. Vejher 6. januara 1941. napušta Lamotrek, jer je bio informiran o mogućnosti da je njegova lokacija otkrivena. Prebazirao je na ostrvo Muag, koje su držali Japanci. Tu su nastavljene popravke na pogonu. Neposredno pred isplovljenje, 6. februara, Orion završava popunu zalihama i dobija hidroavion Nakajima kojim je zamenio izgubljeni Arado.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Japanski hidroavion E8N na palubi pomoćne krstarice Orion, 1941; avion je maskiran britanskom rondelom

Sadejstvo pomoćnih krstarica Orion i Komet nije prošlo nezapaženo. Aktivnost savezničkih brodova u ovom rejonu je naglo porasla. Vejderu je naređeno da krene ka Indijskom okeanu. U zonu je bez većih problema stigao 15. marta 1941. Naredni meseci će se pokazati kao vrlo frustrirajući. Preko potreban avion Arado Ar-196 dobija 10. aprila, zajedno sa 58 vreća pošte, što je bila i prva pošta koju je posada primila nakon 369 dna angažovanja. Na pogonu su izvršene preko potrebne popravke, mada je ceo brod vapio za sveobuhvatnim remontom. 22. juna je došlo do loma osovine kormila, nakon čega je usledilo propuštanje vode. Sa pomoćnom krstaricom Atlantis se sastaje 1. jula. Nakon što je prekrcano gorivo sa Atlantisa, Atlanis se udaljio ploveći ka Indijskom okeanu i Pacifiku, dok je Orion krenuo na zapad, prerušen kao japanski teretni brod Yuyo Maru.

Orion je 29. jula okrenuo ka severu i nakon osam meseci bez akcije, presreo teretni brod Chaucer. Nakon što ni jedno od deset ispaljenih torpeda nije detoniralo, saveznički brod je uzvratio vatru i uporedo započeo slanje poziva u pomoć. Orion je bio prinuđen da potopi teretni brod samo artiljerijskom vatrom, što se i desilo nakon 58 ispaljenih projektila. Kompletna britanska posada je spašena.

Ploveći dalje na sever, sada kao španski teretni brod, 20. avgusta dolazi u Biskajski zaliv. U zalivu dobija pratnju nemačkih razarača i bezbedno dolazi do Bordoa. Ulazak u luku propraćen je sirenama sa svih brodova koji su se u tom trenutku nalazili na vezu. Orion je proveo na moru 510 dana i za to vreme prevalio 127 000 nautičkih milja. Uspeo je da potopi 77 000 tona savezničkog brodovlja. Svi članovi posade su odlikovani ratnom značkom pomoćnih krstarica, a Vejher je 24. avgusta obavešten da je odlikovan Viteškim krstom.

Orion je kasnije izbačen iz operativne upotrebe i pod imenom Hektor korišćen prvo kao brod za popravke, a kasnije i kao školski brod. U poslednjim mesecima rta je aktiviran, ponovo kao Orion, sa zadatkom evakuacije vojnika i izbeglica sa Baltika. Obavljajući taj zadatak, prevezao je preko 20 000 ljudi.

Na svoje poslednje putovanje je krenuo 4. maja 1945. Zaustavivši se da prekrca posadu sa starog bojnog broda Schlesien koji je naleteo na minu pet milja od Svinemundea, Orion je napadnut od strane sovjetskih lovaca bombardera. Iako su artiljerci uspeli da obore jednog od njih, brod je pretrpeo dva direktna pogotka bombama, koji su brod teško oštetili i izazvali požar. Komandant broda je uspeo da nasuče brod na obalu, usled velikog požara koji se brzo proširio po brodu, mogao je samo da izda poslednju komandu, komandu za napuštanje broda. Između bombardovanja i požara, život je izgubilo preko 150 ljudi, među njima i sam komandant broda kbb Asmus.  Olupina broda je isečena u staro gvožđe 1952. godine.