[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Holandska vlada je tokom 1938, na osnovu analize stanja svojih oružanih snaga, odlučila da ih ojača. U slučaju mornarice, primarno je razmatrano ojačavanje flote u Istočnoj Indiji.
Holanđani su zaključili da bi bilo koja veća operacija japanskih snaga na Pacifiku zahtevala upotrebu velikih pomorskih snaga, naročito protiv američke Pacifičke flote i britanske Dalekoistočne flote. Holandska mornarica je verovala da dok god su Britanci i Amerikanci prisutni na Dalekom Istoku, Japanci neće upotrebiti kapitalne ratne brodove protiv Holandske Istočne Indije. Kao rezultat ovih procena, dogovoreno je da se Istočnoindijska flote ojača brodovima prikladnim za borbu protiv detašmana japanske flote, koji su činile teške krstarice.
Holanđani su se ubrzo odlučili za projektovanje ekstremno brzog bojnog krstaša, sa oklopom dovoljnim da ga zaštiti od projektila kalibra 203 mm, naoružanog topovima kalibra 283 mm. Posmatrajući ograničena sredstva kojima su Holanđani raspolagali, ovakav projekat je bio najrealističniji. Sredinom februara 1939. je i zvanično odobren razvoj novog bojnog krstaša.
Kako Holanđani nisu imali iskustva u projektovanju kapitalnih ratnih brodova, obratili su se Nemcima za pomoć. Nemci su već bili upoznati sa planovima holandske vlade, pošto su holandska brodogradilišta u okviru priprema za gradnju broda nabavljale dodatnu opremu i mašine od nemačkih kompanija. Nemci su bili zainteresovani za projekat bojnog krstaša i bili su voljni da isporuče potreban materijal za gradnju, među kojima su se nalazile oklopne ploče i brodsko naoružanje. Iako su Nemci bili kooperativni, nisu pokazali interesovanje za deljenjem informacija o svojim novim brodovima Scharnhorst i Gneisenau.
Preliminarni projekat je bio gotov 11. jula 1939. i on je bio osnova za dalji razvoj projekta. U ovom stadijumu projekta, podvodna zaštita broda je bila slaba tačka, horizontalna zaštita nije ni postojala, a svi kotlovi su bili postavljeni u susednim prostorijama, što se takođe smatralo problematičnim.
Holandska mornarica je cenila da će izgradnja jednog broda trajati četiri godine, te da će cena koštanja iznositi 28 400 000 američkih dolara (po brodu). Vlada je želela da prvi iz klase od najmanje tri broda bude gotov do 1944. godine. Holanđani su verovali da je ovaj plan izvodljiv, sve dok Nemci budu isporučivali materijal i sklopove na vreme.
Holandske oružane snage su mobilisane krajem avgusta 1939. Odnosi sa Nemačkom su postali sve složeniji kako su tenzije rasle. Uskoro su Nemci najavili probleme u isporuci oklopnih ploča, ali su se Holanđani nadali da će se ti problemi prevazići.
Nemci su 31. avgusta 1939. preko nemačkog pomorskog atašea u Hagu dostavili Holanđanima nacrt plana koji je pripremila Kancelarija za pomorske konstrukcije. Ovaj grubi nacrt bojnog krstaša je i prvi dokaz da su Nemci pomagali Holanđanima u projektovanju broda. Kao rezultat nemačkih saveta, preliminarni projekat broda je vremenom evoluirao u projekat većeg broda, što nije ni malo čudno. Holandski inžinjeri i pomorski oficiri su posetili nekoliko italijanskih brodogradilišta, kako bi pokupili neka iskustva italijanskih brodograditelja. Dozvoljena im je poseta bojnog broda Vittorio Veneto, koji je bio pri kraju opremanja. Međutim, Holanđanima nije dozvoljena poseta nezavršenog bojnog broda Roma, najverovatnije zbog toga što su hteli da sačuvaju tajnu koncepta bočne oklopne zaštite broda. Nakon analize onoga što su videli u italijanskim brodogradilištima, Holanđani su odlučili da izvrše modifikaciju projekta kako bi doveli budući brod na standard modernih ratnih brodova. Obavestili su Nemce da su voljni da nastave saradnju sa njima, ali samo ukoliko ta saradnja bude otvorenija nego do tada. Nemci će marta 1940. predložiti svoj projekat bojnog krstaša koji će predstavljati osnovu za dalje konsultacije. Poslednja verzija projekta, završena pred napad nemačkih snaga, završen je 19. aprila 1940.
Sam bojni krstaš nikada neće biti izgrađen. Ostao je samo projekat, oznake „definitivan“ sa taktičko-tehničkim karakteristikama datim u sledećoj tabeli:
| TT karakteristike |
|
| Deplasman |
28 064 t standardni
30 968 t puni |
| Dužina |
237,1 m |
| Širina |
30 m |
| Gaz |
7,8 m |
| Pogonska grupa |
|
| Brzina plovljenja |
34 čv |
| Daljina plovljenja |
4 500 M |
| Posada |
|
| Naoružanje |
9 x 283 mm
12 x 120 mm
14 x 40 mm
16 x 13 mm |
| Oklopna zaštita |
30 - 250 mm |
| Avio komponenta |
3 aviona, 1 katapult |
