[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
HMS Argus je britanski nosač aviona, nastao konverzijom prekookeanskog putničkog broda. Odlikovala ha je neprekinuta letna paluba. Ideja za neprekinutu letnu palubu predložena je od strane britanskog Admiraliteta 1912, ali nije bila prihvaćena. Međutim, kako je Prvi svetski rat odmicao, ograničenja nosača hidroaviona i konverzije ratnih brodova u nosače aviona postala su sve izraženija, tako da je krajem 1916. započelo traganje za brodom na kome bi se izvršila konverzija.
Još 1914. je položena kobilica za italijanski putnički brod Conte Rosso, međutim, sa izbijanjem rata su prekinuti svi radovi na njegovoj gradnji. Radovi su započeti septembra 1916, ali na sada preimenovanom brodu HMS Argus. Prema projektu, HMS Argus je trebao da ima dva ostrva, sa po jednim dimnjakom na obe strane letne palube. Projekat je ubrzo dopunjen, jer su konstruktori shvatili da će dva dimnjaka stvarati turbulenciju iznad palube i time ometati poletanje i sletanje aviona. Dimnjak je ispod palube podeljen na dva dela i horizontalno savijen ka krmi broda. Izduvni gasovi su potom vođeni kroz otvor na zadnjem delu trupa, gde je izbacivan van pod pritiskom velikih ventilatora. Most se nalazio takođe na dve pozicije, na obe strane pramčanog dela letne palube. U sredini letne palube se nalazila kućica u kojoj se vodio kursni nacrt u vreme kada nije bilo aktivnosti na poletanju i prihvatu aviona. U vreme obavljanja ovih aktivnosti, kućica se uvlačila u palubu. Porinut 2. decembra 1917, HMS Argus je ušao u operativu 16. septembra 1918. Januara 1920. je ušao u sastav Atlantske flote.
Tokom 1938, HMS Argus je korišćen za obuku pilota u sletanju na nosač aviona. To je uloga koju će obavljati sve do izbijanja Drugog svetskog rata. U ratu, njegova prva uloga bila je da pomogne u pratnji konvoja US-2 zajedno sa bojnim krstašem HMS Hood i još šest razarača. Tokom 1940. i 1941, nosač je angažovan na transportu aviona na više lokacija, od Islanda, preko Mediterana, pa čak do Murmanska, kada je 24 Harikena iz sastava 151. vinga otišlo kao podrška sovjetskih snaga. Aktivno je učestvovao i u transportu aviona za Maltu, kao deo “Force H”, ali i kasnije, tokom operacije Pedestal. Novembra 1942, nosač HMS Argus je deo Istočnih pomorskih namenskih snaga koje su vršile napad na Alžir, sa 18. aviona tipa Seafire (880. eskadrila). Tokom ove operacije, jedna bomba je pogodila nosač, kada gine četiri člana posade. Prilikom povratka u Britaniju, uspeva da izbegne potapanje, kada je HMS Avenger, u liniji iza njega, pogođen torpedom.
U Britanij, od februara do maja 1943, HMS Argus se nalazi na remontu. Nakon remonta, biva klasifikovan kao eskortni nosač i kao zadatak dobija obuku pilota u poletanju-sletanju na nosač aviona. Zvanično je povučen iz operative 27. septembra 1944. Marta 1945. je predviđen za zadatke transporta aviona, ali kraja rata ipak dočekuje kao brod za smeštaj ljudstva. Ovaj poslednji zadatak obavljao je kratko, od decembra 1945. do maja 1946, kada je oglašen za prodaju u staro gvožđe. Prodat je 5. decembra 1946, a narednog meseca ja započeto i samo rezanje.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
| TT karakteristike |
HMS Argus |
| Tip |
nosač aviona |
| Deplasman |
14 680 t standradni
16 028 t puni |
| Dužina preko svega |
172,2 m |
| Širina |
20,7 m |
| Gaz |
7,2 m (pri punom deplasmanu) |
| Pogonska grupa |
4 parne turbine, 4 osovinska voda
20 000 KS |
| Brzina plovljenja |
20 čv |
| Posada |
495 članova |
| Radijus plovljenja |
3 600 M |
| Naoružanje |
6 x 102 mm |
| Avio komponenta |
15-18 aviona |
