Atlantis, pomoćna krstarica

[Rade]

(HSK2;Schiff 16; Raider C)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Pomoćna krstarica Atlantis nakon pregradnje, vijući nemačku zastavu, sa lažnim drugim dimnjakom koji je trebao da zavara neprijatelja

Predodređen da bude najpoznatija nemačka pomoćna krstarica Drugog svetskog rata, teretni brod Goldenfels je 1939. završio u bremenskom brodogradilištu, gde je dobio i novu oznaku – HSK 2. Krajem godine, tačnije 19. decembra, i formalno je uveden u flotnu listu nemačke ratne mornarice, a za komandanta broda je postavljen kapetan bojnog broda Bernhard Roge (Bernhard Rogge). Prvih par nedelja u službi provedeno je u uvežbavanju posade i obavljanju dužnosti Sperrbrecher-a, broda koji prati brodove iz i u luku kroz očišćene prolaze u minskim preprekama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Komandant Atlantisa, kbb Roge

Oplata broda je prebojena 23. marta 1940, kada se skida i drugi dimnjak, koji je ugrađen tokom konverzije za vojnu upotrebu. To se može smatrati i prvom maskom ove pomoćne krstarice. Dobija norveško ime – Knute Nielsen, a kasnije i sovjetsko – Kim. Uz sovjetsko ime broda, da bi maska bila uverljivija, komandant broda je dao da se maskira i hidroavion; i on je dobio sovjetske oznake. Zaštićeni lošim vremenskim uslovima, novi rejder, od strane svog komandanta nazvan Atlantis, plovio je na sever uz obalu Norveške, nameravajući da uobičajenim putem oko britanskih ostrva i kroz Danska vrata uplovi u Atlantik. Velika brzina plovljenja i slaba vidljivost, uz teško more, učinili su da u Atlantik uplovi 8. aprila, a nakon dve nedelje pređe ekvator i uđe u južni deo Atlantika.

Sada maskiran kao japanski teretni brod Kasii Maru, Atlantis torpedima i artiljerijskom vatrom potapa svoju prvu žrtvu – britanski teretni brod Scientist. Pre nego što je nastavio ka jugu, spasio je skoro sve članove britanskog teretnjaka. Atlantis 10. maja polaže minsku prepreku kod Iglenog rta (Cabo das Agulhas), nakon čega okreće na istok i uz južnu afričku obalu ulazi u Indijski okean.

Atlantis menja masku i 21. maja, kada postaje holandski brod Abbekerk. Novu žrtvu uočava 10. juna i nakon dugog gonjenja hvata norveški teretni brod Tirranna. Žrtva se nije lako predavala, pružala je otpor i uzvraćala vatru čitava tri sata vozeći u cik-cak kursu pre nego što se konačno predala. Brod je prevozio hranu, koja je i te kako dobro došla. Posada je ostavljena na svom brodu i tu je trebala da čeka dopunu gorivom, nakon čega će otploviti za Nemačku. Atlantis ponovo menja masku, postaje teretni brod Tarifa. Do 11. jula nije bilo nekih aktivnosti, tj. sve dok nije uočen britanski brod. Atlantis je krenuo u poteru za plenom. Jedan od topova sa Atlantisa je ućutkao britanski radio. Tako je britanski teretni brod City of Baghdad lagano uhvaćen i potopljen, a posada prekrcana na rejder.

Dva dana kasnije, Atlantis je presreo veliki teretni brod; kada je Rog ispalio hitac upozorenja, teretnjak Kemmendine je signalizirao da namerava da stane, kao i da mu je potrebna medicinska pomoć. Uveren da je uzaptio prikladan brod kojim će transportovati zarobljenike u Nemačku, Roge je prišao blizu. Tada ga je iznenadila vatra iz do tada skrivenog topa. Uzvratna vatra sa Atlantisa je uništila brod, koji je sada bio sve samo ne prikladan za ukrcaj i transport zarobljenika. Naprotiv, Roge je sada bio prinuđen da kod sebe ukrca i posadu broda Kemmendine, pre nego što ga je potopio torpedima.

Nakon toga, Roge se susreo sa brodom Tirranna, kako bi dokrcao svoje zalihe goriva i poslao je kući zajedno sa zarobljenicima. U toku samog prekrcaja, pojavi ose još jedan brod. Atlantis je odmah krenuo na njega, da bi se ovaj predao nakon par hitaca upozorenja. To je bio Talleyrand, identičan brodu Tirranna, koji je mislio da je Tirranna stala zbog nekog kvara na pogonu, te je stoga hitao da pomogne. Gorivo iz rezervoara teretnjaka Talleyrand iskorišćeno je za krcanje rezervoara na brodu Tirranna, nakon čega je iskorišćen kao meta za obuku artiljeraca. Nakon toga, Tirranna je otplovila ka Nemačkoj… stigla je do francuske obale kada je potopljena torpedima sa britanske podmornice. Time su izgubljeni životi koje je prethodno poštedeo Roge.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Teretni brod Tirrana

Uspeh je nastavljen već 24. avgusta kada je kod Madagaskara presretnut i potopljen britanski teretnjak King City. Dve nedelje kasnije, 9. septembra, na dno je otišao i tanker Athelking, potopljen topovima sa Atlantisa; dan kasnije se listi žrtava pridružio i teretni brod Benarty. Posada teretnjaka je prekrcana na rejder, a dokumenta pronađena u radio kabini su pomogla u razbijanju britanske šifre.

Do naredne akcije je došlo 19. septembra, kada se brod Commissaire Ramel složio da postupi po naređenjima sa nemačkog rejdera. Rogeova nada da uzapti veliki i vredan brod razvejana je kada je Commissaire Ramel počeo sa emitovanjem radio poruke o napadu, zbog čega su Nemci bili prinuđeni da otvore vatru. Artiljerijska vatra je izazvala teška oštećenja, tako da je Roge mogao jedino da, nakon što prekrca posadu, potopi brod. Atlantis je sada imao ukrcano skoro 300 zarobljenika.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Commissiare Ramel, potopljen 19. septembra

Nakon ove akcije, Roge je otplovio van trgovačkih plovnih ruta, ploveći polako dok je posada radila na brodskom pogonu. Akcije je nastavio 1. oktobra 1940, ali mu je do nailaska na sledeću metu trebalo tri nedelje. Naišao je na jugoslovenski teretnjak Durmitor, koji je tehnički bio neutralan, ali je ipak napadnut jer se kretao ka luci pod kontrolom Saveznika. Roge je pod tom „optužbom“ uzaptio Durmitor i uputio ga ka Somaliji, koja je tada bila okupirana od strane nemačkih saveznika, Italijana.

U Bengalskom zalivu, 8. novembra, Atlantis staje kraj zaustavljenog tankera Teddy. Nije bilo potrebe za otvaranjem vatre, pošto je kapetan britanskog tankera poverovao da se radi o britanskoj pomoćnoj krstarici. Vredan teret u vidu nafte i ulja bio je za Nemce božji dar. Ugovorena je i sledeća pozicija za dopunu gorivom, tako da su mogli da nastave svako svojim putem.

Dva dana kasnije, služeći se istim lukavstvom, Roge zarobljava još jedan tanker – ovog puta norveški Ole Jacob; na nesreću Nemaca, tanker je prevozio visokooktansko avionsko gorivo – za Rogea beskorisno.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Topovi pomoćne krstarice spremni za dejstvo

Atlantis je 11. novembra uočio nepoznati brod kako mu se približava po krmi. Roge je usporio, dozvoljavajući neznancu da ga sustigne, nakon čega je napravio oštri manevar i naredio mu da se zaustavi. Umesto toga, nepoznati brod je nastavio da plovi punom parom, istovremeno šaljući SOS signal; uspeva da pošalje poruku „RRR – Automedon – 0416N“ („RRR“ je bila skraćenica za „napadnut sam od strane rejdera“). Roge otvara vatru, kojom uništava komandni most i radio kabinu. Nakon prekrcaja Nemaca na teretnjak Automedon – postalo je jasno zašto nije želeo da se zaustavi. Na brodu su se nalazili avion (upakovan u sanduke), vozila, zalihe i rezervni delovi za mašine, kao i brojni dokumenti povezani sa britanskom odbranom Singapura. Detonator na eksplozivnim punjenjima je podešen na tri časa, koliko je bilo potrebno da se na Atlantis prekrcaju posada i putnici, hrana i 15 vreća pošte.

Nakon potapanja ovog broda, Roge odlazi na susret sa tankerom Ole Jacob. Nakon prekrcaja zarobljenika, tanker je otplovio za još uvek neutralni Japan, gde je avionsko gorivo zamenio za naftu. Atlantis 8. decembra 1940. susreće pomoćnu krstaricu HSK 5 Pinguin, a uskoro im se pridružuje i zarobljeni tanker Storstad. Atlantis dopunjava tankove goriva, a tokom susreta sa nemačkim kolegama dobija i poruku da je odlikovan Viteškim krstom.

Nakon dopune goriva, Atlantis plovi na jug, ka Kergelenu, gde je posadi dat odmor dok se ne izvrše potrebni zahvati na održavanju i popravci broda. Nakon pauze od skoro mesec dana, Atlantis isplovljava ka toplijim vodama. Upućuje se ka području između Indije i Madagaskara, bogato trgovačkim brodovima. Prva žrtva nakon ove pauze postaje Mandasor, koji je gađan iz hidroaviona. Hidroavion je za sobom vukao i kuku kojom je uništavao radio antene na brodu – meti. Roge 31. januara 1941. presreće i hvata britanski teretni brod Speybank, bez i jednog ispaljenog metka. Dva dana kasnije, takođe neoštećenog, hvata i tanker Ketty Brovig na kome se nalazio vredan tovar pogonskog materijala. Atlantis se uskoro sreće sa snabdevačkim brodom Tannenfels i, sa uzapćenim brodovima Speybank i Ketty Brovig, odlazi na sastanak sa teškom krstaricom Admiral Scheer.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Tanker Ketty Brovig tone, 2. februara 1941.

Nakon nekoliko neuspešnih nedelja, Atlantis oko rta Dobre nade ulazi u južni Atlantik, gde 17. aprila 1941. presreće brod za koji je Roge bio ubeđen da je britanski brod sa trupama. To je u stvari bio bivši vojni transportni brod, a sada brod pod egipatskom zastavom i imenom Zam Zam. Zam Zam je prevozio putnike, ali je imao ukrcan i ratni materijal za Britance, što ga je činilo legitimnim ciljem. Na nesreću po Rogea, na brodu se nalazilo i dosta Amerikanaca, još uvek neutralnih, od kojih su neki bili novinari, opremljeni foto aparatima. Zarobljenici sa broda Zam Zam, njih 202, prebačeni su na brod za snabdevanje Dresden 26. aprila. Iako su filmovi oduzeti novinarima koji su se zatekli na brodu, 4 rolne su prokrijumčarene i Britanci su dobili sveže fotografije Atlantisa, što će nesumnjivo pomoći u njegovom kasnijem hvatanju. Sledeća žrtva je dopala šaka Rogeu 13. maja u vodama oko zapadne obale Afrike u vidu teretnog broda Rabaul. Pet dana kasnije, britanski bojni brod HMS Nelson i nosač aviona su prošli po krmi nemačkog rejdera a da ga nisu zapazili. Teretni brod Trafalgar je zajedno sa tovarom uglja poslat na dno 24. maja. Teretni brod Tottenhem, natovaren kamionima i avionom, presretnut je i potopljen 17. juna, a pet dana kasnije je potopljen i teretni brod Balzac, koji je prevozio hranu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Fotografija pomoćne krstarice Atlantis, snimljena sa broda Zam Zam

Nakon petnaest meseci na moru, i brod i posada su bili premoreni. Roge se sklonio sa trgovačkih puteva, kako bi priuštio brodu i posadi nedelju dana odmora, pre nego što se susretne sa pomoćnom krstaricom HSK 1 Orion.

Atlantis se kretao na jugozapad, ka rtu Horn. Nameravao je da uplovi u Tihi okean. Roge 10. septembra presreće i hvata teretni brod Silvaplana. Sa pomoćnom krstaricom Komet i snabdevačkim brodom Munsterland se sreće 21. septembra, kako bi se dopunila gorivom i prekrcala zarobljenike. Nakon toga, okreće na istok, nazad oko rta Horn i ponovo ulazi u južni Atlantik.

U južnom Atlantiku, 13. novembra popunjava podmornicu U-68 gorivom, a 22 novembra i U-126. Krcanje goriva je uveliko bilo u toku, kada ih je iznenadilo pojavljivanje krstarice HMS Devonshire. Komandant podmornice, poručnik bojnog broda Ernst-Ludvig Bauer, se nalazio na palubi krstarice, tako da je tu i ostao, jer je podmornica krenula u hitno zaranjanje. Sama nemačka krstarica nije bila dorasla topovima britanske krstarice. Pokušaj da prođe pored krstarice kao holandski teretni brod Polyphemus bio je neuspešan, jer su Britanci raspolagali fotografijama Atlantisa. Takođe, pozicija susreta nemačke krstarice sa podmornicom javljena je iz Blečli Parka. Verovatnoća greške bila je vrlo mala.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Teretni brod Polyphemus

Roge je došao pod težak udar britanskih topova. Sama krstarica se držala izvan dometa nemačkih lakih topova. Shvatajući da nema nade, Roge je naredio polaganje dimne zavese. Pod zaštitom dimne zavese, posada Atlantisa je postavila eksplozivna punjenja i napustila brod. Videvši da brodolomnici sa Atlantisa, njih preko 300, imaju splavove  i čamce, a znajući da je u blizini i nemačka podmornica, britanska krstarica je napustila bojište.

Nakon njenog odlaska, U-126 izranja i hvata splavove i čamce u tegalj. Radio vezom je pozvala u pomoć i krenula u pravcu Brazila. Dva dana kasnije se pojavio pomoćni brod Python koji je preuzeo brodolomnike. Python je imao naređenja da popuni određeni broj podmornica na svom putu nazad. Prilikom jedne od popuna, pojavila se krstarica HMS Dorsetshire. Podmornica je odmah zaronila, a Python krenuo da beži. Nije uspeo da umakne britanskoj artiljeriji. Posada Atlantisa je ponovo završila u vodi, a britanska krstarica je napustila bojište…

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Teška krstarica HMS Dorsetshire

Operacije spasavanja brodolomnika su se sada prihvatile nemačke podmornice. Poslednji brodolomnik je stigao u Francusku 29. decembra 941. Admiral Reder je bio široke ruke, unapredivši svakog mornara u čin podoficira, dok su svi oficiri unapređeni za po jedan čin. Roge je odlikovan Hrastovim lišćem za Viteški krst koji je ranije već dobio. Reder mu je poklonio i specijalnu verziju ratne značke pomoćnih krstarica, izrađenu od srebra, sa dijamantima optočenom svastikom.