Duguju zato što ne otplaćuju kredite. Čim neko ne otplaćuje kredite znači da ne stvara dodatu vrednost na svojim proizvodima. Opisaću vam na jednostavan način.
Primer:
Iz prirode uzmemo litijum, tamo mu je cena nula evra , da bi ga iskopali uložimo 10€ to znači da smo u minusu , da bi se vratili u plus moramo najmanje za 11€ da ga prodamo , ako niko neće da ga kupi onda je bezvredan ,mi smo uložili 10,a dobili smo nulu. Ali hajde da pretpostavimo da naiđe kupac i kupi litijum za 11€ . To nas podstiče da dalje kopamo narednu turu i da se nadamo da ćemo opet prodati za 11€, a naš kupac mora da od litijuma koji je kupio za 11€ napravi nešto novo da bi ga prodao dalje . Onda naš kupac uloži još recimo 3€ da bi napravio bateriju i sada on prodaje bateriju po ceni od 15€ (11 je dao nama ,3 je on uložio ,a 1 je dobit koju on planira da zadrži za sebe ) . Da bi to mora da nađe kupca za bateriju. Ovaj niz možete da nastavite sami logički , ali da bi razumeli kako nastaju i zašto se povećavaju stalno dugovi , najbitnije je da se zapitao šta se desi ako jedan dan ne uspemo da prodamo ? Moramo da jedemo ,da platimo svoje obaveze , ali niko ne kupuje (samo jedan dan ,a da ne pišem ako više dana za redom ne uspete da prodate svoj proizvod ).
To je kriza kapitala . Da bi prevazišli krizu , proizvođač traži pozajmicu od nekog drugog ko je spreman da mu pozajmi . I dobije pozajmicu recimo od banke . Ali i dalje nema kupca koji bi kupio bateriju koju je on proizveo . I on sedi i čeka da mu kupac dođe . Dok sedi on i dalje mora da kupuje za jelo . To znači da troši novac od kredita da bi finansirao svoj opstanak,a bateriju još uvek nije prodao. Kada protekne rok za otplatu kredita,bankar dođe i pita ga "Zašto ne vraćaš kredit", a on mu objasni da nema odakle i opiše mu sve ovo. Bankar može da učini samo dve stvari,da mu uzme bateriju kao zalog za kredit ili da mu produži rok za otplatu kredita. Ako mu uzme bateriju dolazi u istu situaciju kao i on ,da mora da sedi i da čeka kupca koji će preuzeti bateriju po višoj ceni, a ako mu produži rok opet nije sigurno da će ovaj otplatiti kredit.
Tako smo došli u 2009.godinu kada je City Banka zbog nemogućnosti finansiranja kredita izazvala onaj pad na grafikonu . Dakle dugovi nastaju kada nisu u stanju stvore dodatu vrednost na robu koju kupe.
SAD i Japan zanemaruju to (posebno SAD ,Japan je samo ispostava SAD od 1945.) . Kada banke u SAD upadnu u krizu (kao 2009.) jednostavno nastave da štampaju "lažni novac" i da izvoze "krizu" na druga područja (da pripišu svoja dugovanja drugima ).
Da se vratim na automobile. U Nemačkoj zapravo zaista "teraju ljude da kupuju automobile". Tako što iz podstiču da uzimaju auta na
lizing. Lizing traje 2 godina ,a nakon toga banka preuzima auto ,a klijentu odobrava novi lizing za novi automobil. Tako se kod nas u Srbiji (a verovatno i u Hrvatskoj i drugde) pojavio novi "sport" a to je uvoz automobila iz EU. Odu na plac u posedu neke od lizing kompanija iz Nemačke i kupe jeftine automobile i pokušavaju da ih prodaju skuplje u Srbiji. Maltene nova vozila kupuju za 2 ili 3 hiljade evra,uvoze ih i ovde pokušavaju da ih prodaju skuplje. Kod nas lizing postoji ali niko nas ne tera (čak i reklame na TV su retke u kojima banke nude lizing, uglavnom nude gotovinske kredite). Da bi došli do toga da mi u Srbiji proizvodimo i prodajemo vozila na struju (ili u Hrvatskoj Rimac ,koji to nešto najavljuje) mora postojati tržište. Ili unatrašnje ili spoljašnje (izvoz ). U Afriku da izvozimo teško da možemo ako bi se pojavili tamo ,Kinezi bi "ugušili" tržište jeftinim vozilima. U Južnu Ameriku , verovatno da bi prošli isto. Ostaje nam samo Evropa ,ali Evropa je u krizi i još dodatno vodi trgovinske ratove sa Rusijom i Kinom. SAD takođe ima svoje brige i oni gledaju da izvezu što više ,a da uvezu što manje.
Pošto je Lemi spomenuo "rast u avio industriji" ,da zapišem i to da neka tržišta jesu manje pogođena ,pa i avio prevoz,ali samo zato što Kina i Rusija ne proizvode putničke avione na globalnoj sceni. Zato su "bacili karte" na taj segment da bi "zapušili tržište" Kinezima i Rusima (i jedni i drugi imaju svoje putničke avione ,ali ih ne izvoze ,samo ih koriste za unutardržavni prevoz ,za sada).
Opcije da se kriza zaobiđe su :
-Da se EU i SAD transformišu u socijalistička uređenja (to je verovatno poslednja opcija jer SAD bi pre toga dospele u građanski rat ,pre nego da se transformišu u socijalističku državu ,jer bi morali da menjaju Ustav ,a oni nikada nisu menjali Ustav od osnivanja SAD),
-Indukovanje ratova (time se stvara situacija da se dođe do besplatnih resursa ,a nakon rata budu uništeni proizvodi kao na primer kuće ,automobili,pa da bi se obnovila zemlja "oživi privreda")
- Da Kina postane kapitalistička država (Kina je unutar zemlje socijalistička ,a van je kapitalistička. Pošto je Rusija već prešla na kapitalizam "pucanje Rusije" bi spalo pod gornju tačku "Indukovane ratova" ne bi imalo isti efekt kao prelazak Kine na "demokratiju". A prelazak Kine bi doveo do unutrašnjeg sukoba unutar Kine.)
Dakle,neko mora da crkne da bi nekom drugom svanulo. Inače kapital ne može da izađe iz krize.
Tu je pitanje otvoreno ,onda kome mi to ustupamo naše resurse (litijum) i zašto ? Zapadu da bi održao lažnu sliku da je "neoliberalni kapitalizam neuništiv" ili Istoku da bi se "osvetili Zapadu za raspad Jugoslavije" ? Mi sami kao Srbija (ili Hrvatska ili bivša Jugoslavija,jer čak ni zajedno kad bi se računali isti bi bilo) nemamo niti strateški,niti društveni kapacitet da ni bili neko i nešto u "ratu" ove dve strane .
P.s.Ni ja nisam ekonomista ,ali industrija je moja sfera delatnosti,a ovo se većinom uči ili na fakultetu (od Maksa i Engelsa, Fordove trake za proizvodnju i tako dalje) ili iz života ,čitanjem i praćenjem događaja
.
