Rio Tinto - diskusija

[fazan]

Литијум је био огромна развојна шанса Србије. И сада је велика шанса, али Србија није у таквој позицији у каквој је била пре три године. Тада се није знало где има литијума и колико га има. Могло је да се тражи и добије пуно више него данас. То је слично времену када су компаније плаћале за веб адресу meаt.com (месо.ком) 8 милиона долара. (Баш као што је Космајац куповао земљу око рудника, тако су људи куповали домене и продавали их за скупе паре.)

Ово што се догађа са литијумом у Србији је класична операција специјалног рата. Некоме је био циљ да Србија не буде прва у Европи са литијумом. Српски народ је, на жалост, слабо образован и подложан манипулацијама. (Да ли се неко сећа оних објава на државној телевизији, током помрачења након бомбардовања?) Гласа за власт, али истовремено воли да се буни против власти, а власт је крива за све.

У Србији се рударило од када је света и века. Просвећени владари су доводили рударе и трговце, давали им велике повластице. То што је Србија опстала као деспотовина, након битке на Косову, треба да захвали рудницима. Рудници су финансирали професионалну војску деспота Стефана. Ђурађ Бранковић је важио за једног од најбогатијих људи у Србији - захваљујучи пре свега сребру из Новог Брда. Након првог пада деспотовине, тим сребром је покренуо крсташки рат и отерао Турке.

Србија је земља сиромашна енергентима. Нема довољно нафте и гаса, а угаљ је лошег квалитета. Поморско снабдевање зависи од добре воље њених суседа. Паметан народ би, у таквим условима, покушао да постигне већу енергетску самосталност. Литијум, односно литијумске батерије, омогућавају складиштење електричне енергије. Аутоматски се смањује зависност од увоза фосилних горива.

Сигурно је да рудник литијума, као и сваки други, носи одређене ризике за животну средину. Али од нетакнуте животне средине се не живи. Сви причају о пољопривреди у том крају. Било би интересантно када би неко рекао колики проценат њива је обрађен, а колико је запарложено. Да оставимо по страни што пољопривреде нема без енергената и што се у развијеном свету пољопривредом бави мали проценат становништва.

Производња и прерада литијума је развојна шанса за Србију. Дозвола за експлоатацију није исто што и дозвола за извоз. Извоз руде може да се лимитира, па да се извозе батерије. Пре три године су противници литијума кукали да ће се извозити руда, а не производи. Упоређивали су цену литијума са ценом чварака. Данас ти исти људи кукају како ће производња батерија бити још гора од рударења. Српска посла!

[Duki]

Neko od vas na ovom forumu je napisao da kada narod koji baca školjke od automobila u reku od jednom postane ekološki svestan, tu nešto ne štima.

Meni je poražavajuće što dajemo svoju rudu drugome, bilo da je on kanađanin ili kinez.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Boro Prodanic]

Ovde se postavlja pitanje da li možemo kontinuirano, svaki dan, proizvoditi, na primer, po 100 tona čvaraka i oraha.

To mu dođe kao priča o babama i žabama.

[Duki]

Ovde se postavlja pitanje da li možemo kontinuirano, svaki dan, proizvoditi, na primer, po 100 tona čvaraka i oraha.

To mu dođe kao priča o babama i žabama.

Slažem se, mada je dobra fora
Bilo kako bilo, ponoviću šta sam već rekao, meni je poražavajuće što dajemo svoju rudu drugome, bilo da je on kanađanin ili kinez i bila ona zlato ili litijum. Ili nafta.

[Boro Prodanic]

Slažem se, treba da je prodamo, ne da "damo" jer sami nemamo finansijske mogućnosti za eksloataciju. Osim toga, trebalo bi mnogostruko povećati rudnu rentu i usloviti one koji kopaju da najveći procenat rude bude prerađen u Srbiji u finalni proizvod.,

[Duki]

Slažem se, treba da je prodamo, ne da "damo" jer sami nemamo finansijske mogućnosti za eksloataciju. Osim toga, trebalo bi mnogostruko povećati rudnu rentu i usloviti one koji kopaju da najveći procenat rude bude prerađen u Srbiji u finalni proizvod.,

A i ako od vremena Đurađa Brankovića do sada nismo skrpili pare i naučili sami da kopamo, možda to i nije za nas.

[fazan]

Slažem se, treba da je prodamo, ne da "damo" jer sami nemamo finansijske mogućnosti za eksloataciju. Osim toga, trebalo bi mnogostruko povećati rudnu rentu i usloviti one koji kopaju da najveći procenat rude bude prerađen u Srbiji u finalni proizvod.,

Боро, рудна рента је у суштини небитна. Једноставно се уведе царина на извоз руде, или се забрани извоз руде. (Опробани кинески рецепт је да административна процедура за извоз сировине траје јако дуго, чак и онда када је извоз дозвољен. Ако ти се жури, купиш оно што је прерађено у Кини.) Можеш да му дозволиш да рудари бесплатно, ако сву руду мора да прода у земљи 

[Boro Prodanic]

Nije baš rudna renta nebitna ali dobro.

Ne znam da li uopšte postoje carine za izvoz - mislim da se primenjuju samo na uvoz ali zabranu izvoza rude svakako možemo da propišemo. E sad, da li bi mogli da sprovodimo to - koliki bi pritisci bili, ne znam.

[fazan]

Nije baš rudna renta nebitna ali dobro.

Ne znam da li uopšte postoje carine za izvoz - mislim da se primenjuju samo na uvoz ali zabranu izvoza rude svakako možemo da propišemo. E sad, da li bi mogli da sprovodimo to - koliki bi pritisci bili, ne znam.

Кинези имају царине на извоз сировина и полупрерађевина, у циљу подстицања домаће индустрије. Имаш овде вест о повећању царинске стопе на алуминијум и његове легуре.

[kumbor]

Рудна рента је итекако битна. Проблематично је што је она у Србији 3%, док је на Западу она обично око 20-25%. У Русији је такође толика, за Кину не знам.

[fazan]

Рудна рента је итекако битна. Проблематично је што је она у Србији 3%, док је на Западу она обично око 20-25%. У Русији је такође толика, за Кину не знам.

Молим те, где је на Западу 20-25%? Ево линка за рудне ренте у Аустралији: https://www.energymining.sa.gov.au/industry/minerals-and-mining/mining/mineral-royalties Ако те мрзи да читаш, 3,5-5% од вредности руде, а на нове руднике 2% у првих пет година. Ево линка за рудне ренте у једној од канадских провинција: https://www.saskatchewan.ca/business/agriculture-natural-resources-and-industry/mineral-exploration-and-mining/mining-royalties-and-taxes. Ако кликнеш на Мetallic/Industrial Minerals добићеш документ у PDF формату. Они наплаћују 5% од нето профита за мање, а 10% за веће операције, зависно од количине руде која се експлоатише. При томе не наплаћују док се не оствари 150% повраћаја на сва уложена средства, не наплаћују порез на гориво и дају одређене додатне пореске олакшице.

Ова два примера су интересантна, зато што показују да се рудна рента у различитим државама рачуна на различит начин. На први поглед, канадска рудна рента је већа - али она се односи на нет профит, а не на вредност руде. Ако рудник послује са губитком, не плаћа ништа, односно добија кредит за следећу годину.

Рудна рента у Србији је, према изјави министарке, 5% од прихода: https://www.mre.gov.rs/vest/2291/djedovic-handanovic-rudna-renta-u-srbiji-medju-visim-u-svetu-10-veci-prihodi-u-budzetu-u-odnosu-na-proslu-godinu.php Значи у рангу је са оним што наплаћују у Канади. Нисам сигуран да ли се у Србији дају олакшице које дају Канађани.

Поновићу још једном: рудна рента сама по себи не значи ништа. Битно је како се обрачунава. (Нпр, ако се не варам,  Кинези у Бору не да нису ослобођени 150% од улагања, него су још преузели дугове.) Србија може да смањи руду ренту на руду која се прерађује на домаћем тржишту. Може у једном тренутку да повећа рудне ренте. Може да уведе извозне царине (оне постоје, поставио сам линк) или да ограничи извоз. Може да уведе еколошку таксу на друмски и железнички транспорт сирове руде.

[Boro Prodanic]

Рудна рента је итекако битна. Проблематично је што је она у Србији 3%, док је на Западу она обично око 20-25%. У Русији је такође толика, за Кину не знам.

Ne, u Srbiji je 5%, siguran sam.

[victoria]

U Srbiji je 3%,kao u Kongu.U Evropi je uglavnom 10%

[PakleniVuk]

Šolc ,sam po sebi u Srbiju ne bi ni došao da ga na to nisu "naterali" Folksvagen,Audi, Porše, Mercedes... Njima trebaju jeftine sirovine. Oni koji se pitaju "zašto Nemci ne kopaju svoj litijum" , treba da se sete da su Nemci većinu svojih industrijskih postrojenja preselili van Nemačke i da u samoj Nemačkoj teško da bi našli jeftinu radnu snagu koja bi pristala da iskopava litijum. Još uvek ne znamo (barem ja) kako litijum (njegova ruda jadarit) utiče na zdravlje ljudi koji bi ga iskopavali ? Imao sam negde rad na temu zagađenja u Boru ,ne mogu sada da ga pronađem ali po sećanju čini mi se da piše da je zagađenje u okolini od 1 km oko fabrike toliko da je verovatnoća da se dobije rak oko 80-90% . To je jedan aspekt. Životni.

Ako gledamo ekonomski trku u "visini BDP" , proizvodnja elektromobila na tlu Evrope je vrlo diskutabilna... Sem ovih Nemačkih proizvođača ti je i Rimac u Hrvatskoj koji nema gde drugde sem u Srbiji u budućnosti da se oprema baterijama (možda u Mađarskoj kao alternativa,jer čuh da Kinezi tamo planiraju proizvodnju nekih jeftinijih baterija od soli...) . Tu je Zastava (Stelantis) Kragujevac , eventualno Dačija ako pređu na elektro Dustera. Međutim ,Kinezi imaju toliko jeftinija elektro vozila ,da njima ne može da parira niko . Skoro mi je "izripnula" reklama za vozilo ORA BaletCat koje košta 755$ (plus verovatno neke dažbine ali ne bi izašlo više od 2000€ ukupno sa prevozom iz Kine) . Ko tome može da bude konkurencija?

Treća dimenzija je odnos Srbije i Nemačke. Pre par meseci upravo Nemačka je predložila izglasavanje dana "sećanja na genocid u Srebrenici" . Po tom osnovu treba ih marširati u 3PM i zatvoriti im vrata . Takođe mi i Republici Srpskoj imamo (u istoj liniji samo preko Drine) još jedno nalazište litijuma. Ali smo zato dobili direktnu pretnju Amerikanaca (i to preko Tvitera) da "će Republika Srpska nestati ukoliko proglasi pridruženje Srbiji".  I konačno ajd da kažemo da Yugimport sarađuje sa MANom i Airbusom pa je to neka mala olakšavajuća okolnost,ali skoro pa nedovoljna. Politički i strateški oni su se sami deklarisali kao naši neprijatelji,nismo ih mi proglasili,oni takvu politiku vode prema nama ,zašto bi im činili usluge i davali (prodavali) uopšte bilo šta ,a posebno litijum ?

[victoria]

Kakve crne baterije u Srbiji ! Projekat Jadar(koji je mnogo širi pa su iskopavanja počela i u Mačvi a protegnuće se sve do suvoborske grede . . .cca 200km u prečniku.) je deo evropske agende o pristupu sirovinama.
citat “This is about developing Europe’s raw material agenda and the diversification of resource suppliers,” which would come with “a commitment to high environmental and sustainability standards,” Hebestreit said. He argued that Serbia had revised its standards to pave the way towards large-scale extraction at the Loznica mine, stressing that “this is not a government project, but one carried by companies.” Asked whether Serbia had put the protests against the mine that has also been eyed by China’s government to rest, Hebestreit said “we will have to wait” and see how public opinion in Serbia on the project develops."  link  https://www.cleanenergywire.org/news/scholz-ink-lithium-extraction-deal-serbia-bid-diversify-eus-resource-supply