Izgradnja saobraćajnica i hidro akumulacija, elektrifikacija i sl. su projekti od javnog interesa i tu država ima čak i pravo eksproprijacije. Izgradnja pogona za eksploataciju i preradu rude očigledno to nije već se radi isključivo o ekonomskom interesu strane korporacije i ljudi koji lobiraju za taj interes, takođe iz svog interesa. Dokaz da je tako je to što država nije oduzela zemlju i isplatila neku minimalnu naknadu, već korporacija sama kupuje od svakog vlasnika posebno. Ne treba da podsećamo da je vlasnik u posedu samo kulturnog sloja zemljišta do dubine od 8 cm. Sve ispod toga je vlasništvo države. Ako izbije nafta na nečijoj njivi vlasnik izvora je država a ne seljak čija je njiva.
Možda sam nešto propustio, ali tema ovog topika nije da li ima Il nema rude Litijuma u Jadru. To je potvrđeno geološkim analizama i bušenjem uzoraka pre više godina. To znamo da ima. Tema je da li dozvoliti da se litijum eksploatiše i time zagadi zemljište i vodotokove nizvodno od postrojenja. Evo baš je predsednik juče na TV ekranu objavio da je jedna od protivnica eksploatacije pogrešila i javno se izvinila zbog netačno iznete tvrdnje da će se sumporna kiselina zagrevati na 250 stepeni Celzijusa . Nije tačno, zagrevaće se na samo 90 stepeni! Samim tim je sumporna kiselina zdrava jer je to ipak dosta niža temperatura?
Nemojmo koristiti naprednjačka manire i metodologiju zamene teza, hvatanja za lapsus i medijskog blaćenja oponenta u cilju nametanja svog mišljenja. Ipak je ovo forum na kome samo iznosimo svoje mišljenje bez namere da nekog uvredimo, a sve sa ciljem da unapredimo međusobne odnose i stanje u celom društvu. Tako bar ja razmišljam.
Извини, али сам си почео са причом где све има литијума и тезом да неће да копају у ЕУ, него су дошли у Србију.
Да ли би се нешто променило да је држава донела закон о експропријацији у Јадру, па онда дала концесију страној компанији? Да ли је тај литијум национални интерес Србије или није? Може ли да отвори радна места у преради литијума?
Да ли је стратешким интерес Србије да постане, у границама могућности, енергетски самостална? Енергенти се највећим делом увозе, не само нафта и гас, него и угаљ. Оно што се ископава у Србији је лошег квалитета. У исто време, потрошња енергије расте и само ће да расте. Литијум је шанса да се електрична енергија из соларних панела користи онда када се не производи. Литијум је шанса да се бар део аутомобила пребаци на батерије и смањи потрошња горива.
О шансама за економски развој се говорило, не бих се сада понављао.
Противници пројекта од самог почетка не виде да паметно уговорен пројект може да се заустави у сваком тренутку. То што дозволиш експолоатацију литијума не значи да дозвољаваш загађивање. Ако се примети загађивање, зауставља се експлоатација. Исто тако, дозвола за вађење руде није и дозвола за њен извоз. Прво се критиковало да ће руда отићи у бесцење, јер ће се плаћати само рудна рента, која је (без основа) проглашена најнижом у Европи. После не ваља ни када се та руда прерађује, јер је то прљава технологија. Када се најави отварање фабрике батерија, опет неће ваљати, јер и то загађује. Да се отвори фабрика електричних аутомобила - ни то не би било добро.
Разлика између 90 и 250 степени је огромна, то је разлика између испаравања сумпорне киселине и загревања. Као када би упоређивали загревање воде на 60 и на 100 степени. Ако се сумпорна киселиона не загрева до тачке кључања, она не испарава. Цела прича о тој температури је била управо да че испаравање сумпорне киселине произвести сумпорне кише и уништити пољопривредно земљиште.
