Kriptozaštita informacija i podataka u 2. svetskom ratu

[vitez koja]

KRIPTOZASTITA INFORMACIJA I PODATAKA U II SVETSKOM RATU


Teško bi se sa sigurnošću moglo utvrditi kada je čovek po prvi put počeo sa koriscenjem metoda za skrivanje sadrzaja određenih poruka i prikrivanje nekog tipa komunikacije, kasnije poznato kao šifrovanje i kodiranje. To je jedna oblast za čije razjašnjenje bi trebalo dokaze trebalo potraziti u dalekoj prošlosti, a ni tada se ne bi moglo sa sigurnoscu tvrditi da smo otkrili korene nečega što je danas tako prisutno i poznato, a u određenim momentima i situacijama i jako važno. Oblast kriptologije, kripotografije i kriptoanalize predstavlja izuzetno zanimljivo područje i bitan je pokazatelj razvitka čovekove misli i mentalnih sposobnosti a i veran svedok određenog vremena i potrebe za konkretnim delovanjem u naizgled bezizlaznim situacijama.

Takvo razdoblje je bio i Drugi svetski rat, najveći i najstrašniji vojni sukob u ljudskoj istoriji čiji su aspekti i „otvorena“ poglavlja do danas predmet burnih rasprava i proučavanja.

U Drugom svetskom ratu bežična radio komunikacija je bila veoma važna za usmeravanje vojnih snaga raširenih širom sveta. Ali radio poruke su mogle da se presretnu, tako da su tajne informacije (planovi i naređenja) morali da se prenose u sifrovanom obliku. Sve velike sile koristile su složene mašine koje su običan tekst pretvarale u tajni kod. Saveznici su mogli da čitaju nemačke poruke veoma rano u ratu zahvaljujući briljantnom radu poljskih i britanskih matematičara. Verovatno najvažniji događaj razbijanja šifre u ratu bilo je uspešno dešifrovanje nemačke šifre "Enigma" od strane saveznika.

Pa i na samoj “Palubi” pokrenuto je vise rasprava na temu kriptozastite sa akcentom na nemacku masinu za sifrovanje “Enigma”.

https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=1053.0
https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=13158.45
https://www.paluba.info/smf/index.php?topic=13158.msg212663#msg212663


Dešifrovanje šifre Enigma omogućilo je saveznicima da čitaju važne delove nemačkog radio saobraćaja na važnim mrežama i bilo je neprocenjiv izvor vojnih obaveštajnih podataka tokom celog rata.

Iako Nemci nikada nisu saznali da saveznici mogu da reše njihove kodove, sumnjali su u to jer je njihova sposobnost da potapaju savezničke brodove za snabdevanje dramatično pala 1942.g.

Kriptoanalitičari su takođe razbili i japanske kodove. Do kraja 1940.g. američka vojska i mornarica su mogle da čitaju japanske diplomatske poruke između Tokija i ambasada u Londonu, Vašingtonu, Berlinu i Rimu. Američki stručnjaci su japanski diplomatski kod nazvali LJUBIČASTI, kako on nije davao konkretne vojne informacije, tako Amerikanci nisu unapred znali o napadu na Perl Harbor 7. decembra 1941. godine.

Razbijanje nemačkih i japanskih sifara dalo je saveznicima važnu prednost u Drugom svetskom ratu - to je spasilo mnoge živote i skratilo rat, po nekim procenama i do dve godine.

Za razliku od nemačkih i japanskih sifara i kodova, američki kodovi su se pokazali bezbednijim zbog superiorne sifarske mašine poznate kao SIGABA, najbezbednije kriptografske mašine koja je koriscena u Drugom svetskom ratu. SIGABA mašine povezane sa britanskim mašinama omogucile predsednicima Ruzveltu i Trumanu da bezbedno komuniciraju sa britanskim premijerom Vinstonom Čerčilom.

S druge strane, nemačko razbijanje šifre u Drugom svetskom ratu postiglo je zapažene uspehe u razbijanju britanskih pomorskih i drugih šifri, ali kod same organizacije sifarske sluzbe na nivou nemacke drzave bilo velikih problema. Naime, brojne drzavne i privredne isnstitucije, razvijale su svoje kriptografske potencijale, radeci samostalno, bez ikakve medjusobne saradnje ili razmene rezultata rada sa ekvivalentnim institucijama. To je dovelo do dupliranja napora, rasipanja potencijala i smanjene efikasnosti. Na nivou nemacke drzave nije postojalo centralno telo koje bi objedinjavalo i rukovodilo kriptokrafskom sluzbom, kao sto je to slucaj sa legendarnim britanskim Blecly Parkom.

[vitez koja]

I ja cu se pridruziti ovoj raspravi gde cu nastojati pružiti kratak prikaz jedne drukčije slike ratovanja, naličje rata gde se drukčijim sredstvima pokušavalo nadmudriti i razotkriti neprijatelja, oduzeti mu prednost i učiniti bitnu prekretnicu u toku sukoba. To su bile ključne kriptografske aktivnosti pa cu se osvrnuti  na funkcionisanje kriptozastite informacija zaracenih strana u Drugom svetskom ratu sa akcentom na Evropske drzave. Posebno poglavje, pretpostavljam da ce zainteresovati clanove i posetioce “Palube”, posvetio sam razvoju i funkcionisanju kriptozastite informacija na prostoru nekadasnje Jugoslavije u II sv.ratu.

Za svaku zaracenu stranu prikazacu kratak istorijski pregled razvoja kriptologije-kriptozastite, osnovna obilježja i način funkcioniranja sistema zastite informacija u konkretnom razdoblju i uslovima u kojima je korišcen.

Egzaktnih podataka o ovoj oblasti je vrlo malo publikovano, pa su prikazani podaci rezultat mukotrpnog i dugog rada za koje nemogu decidno tvrditi da su istorijski tacni. Zato molim sve one koji ovu materiju budu citali da imaju razumevanja i da ako imaju neke svoje podatke i saznanja ovde iznesu kako bi temu dopunili i ucinili je sto kvalitetnijom.

Nadam se da ce se i drugi koji ovu oblast poznaju oglasiti i dati svoj prilog ovoj temi...

[vitez koja]

Za pocetak da pojasnim neke pojmove koji ce biti pomenuti u temi.

Zaštitom (kriptovanjem) informacija i podataka bavi se posebna nauka koja se naziva kriptologija.


Kriptologija (grč. κρυπτός, kryptós - скривен + λόγος, logos - знање, наука) je nauka koja se bavi izučavanjem i definisanjem metoda za zaštitu informacija i podataka (šifrovanjem) i izučavanjem i pronalaženjem metoda za otkrivanje šifrovanih informacija (dekriptovanjem).


Kriptologija ima dve osnovne oblasti: kriptozaštitu i kriptoanalizu.

Objekti izučavanja kriptologije su pisane (kriptografija), govorne (kriptofonija), vizuelne (slike, karte, šeme) (kriptovizija) i druge informacije i podaci.

Rezultate kriptologije prvenstveno koriste oružane snage i diplomatska služba, a razvojem telekomunikacija i mnoge druge službe.


Kriptozaštita je jedna od dve glavne oblasti kriptologije, posebna delatnost vojnih, državnih (diplomatskih, bezbednosnih, ekonomskih) i drugih organa i organizacija u cilju obezbeđenja zaštite tajnosti informacija i podataka pri prenošenju kanalima veze.

Kriptozaštita obuhvata:
•   naučnoistraživački rad za pronalaženje kriptoloških postupaka i sredstava
•   organizaciju kriptozaštite
•   primenu kriptozaštite u praksi

Za obavljanje poslova kriptozaštite se, načelno, formiraju posebni stručni organi. Zbog značaja koji imaju, sve delatnosti kriptozaštite se svrstavaju u red vrhunskih tajni i obavezno se uređuju zakonima.


Kriptoanaliza (od grčkog kryptós (skriveno) i analýein (razmrsiti)) je naučna disciplina koja proučava postupke otkrivanja otvorenog sadržaja zaštićenih informacija bez poznavanja i posedovanja podataka koji su obično potrebni da bi se pristupilo tim informacijama.

Kriptoanaliza, pojednostavljeno rečeno, je praksa razbijanja šifara, mada ovaj izraz ima specijalizovano tehničko značenje. Ona prevashodno razmatra slabosti posmatranog kripto sistema.

[vitez koja]

KRIPTOZASTITA INFORMACIJA I PODATAKA DANSKE U II SVETSKOM RATU


Istorija Danske kao jedinstvenog kraljevstva počinje u 8. veku, ali istorijski dokumenti opisuju geografsko područje i ljude koji tamo žive - Dance - još od 500. godine. Pokrštavanjem Danaca utvrđeno je postojanje kraljevstva u Skandinaviji na prostoru današnje Danske. Područje poznato kao Danska ima bogatu praistoriju i naseljena je ljudima 12.000 godina, još od kraja zadnjeg ledenog doba.

Danska je u istoriji, zbog svog geografskog položaja između Severnog i Baltičkog mora, bila strateški i ekonomski važno kraljevstvo između Švedske i Nemačke, i u središtu međusobne borbe za kontrolu Baltičkog mora. Danska je dugo bila u sporu sa Švedskom oko kontrole nad Skanelandom i sa Nemačkom oko kontrole nad Schleswigom (Danski posed) i Holsteinom (Nemački posed).

Danci su tokom 18. i 19. veka oba vojvodstva, Schleswig i Holstein, smatrali delom svoje države. Nemačka većina u ta dva vojvodstva nije imala isto mišljenje, pa se pojavio pokret u tim područjima za odvajanje od Danske. Prvi rat za Schleswig bio je podstaknut ustavnim promenama 1849.g. ali se završio bez ikakvih promena, najviše zahvaljujući intervenciji Britanije i velikih sila. Danska se sukobljava sa Pruskom i Austrijom 1864.g. kada dolazi do Drugog rata za Schleswig. Danska je izgubila te sukobe i izgubila Skaneland od Švedske a kasnije i Schleswig-Holstein od Nemačkog carstva. Gubitak Schleswig-Holsteina postao je jako traumatičan događaj za nekad veliku državu Dansku. Na kraju, Danska je zadržala samo kontrolu nad starim norveškim kolonijama Farskim ostrvima, Grenlandom i Islandom.

Početkom 20. veka (1917.g.) danski kolonijalni posedi na Karibima se prodaju SAD-u. Danska je bila neutralna u Prvom svetskom ratu. Medjutim rat je imao negativne posledice na Dansku zbog finansijske nestabilnosti u Evropi. Kada je Nemačka poražena Versajski sporazum je zahtevao da se pitanje Schleswiga reši plebiscitom, pri čemu je bilo odlučeno da severni Schleswig (sada južni Jitland) pripadne Danskoj. Kralj i delovi opozicije su bili nezadovoljni, jer predsednik vlade nije iskoristio nemački poraz da se povrati veći deo Schleswiga. Kralj je smatrao da sme raspustiti vladu, ali usled toga stvorila se uskršnja kriza 1920.g. u Danskoj, koja je dovela do novog ustava, koji je smanjio ovlaštenja kralja.

[vitez koja]

Početkom proleća 1939.g., Britanski admiralitet je počeo razmatrati Skandinaviju kao mogući položaj za ratovanje u nadolazećem sukobu s Nemačkom. Britanska vlada se nerado našla u novome sukobu na kontinentu Evrope. Britanci su započeli strategiju blokade, kojom bi indirektno, oslabili Nemačku. Nemačka industrija zavisila je od gvozdene rude koju su dobivali iz severne Švedske, a sva ta ruda prolazila je kroz norvešku luku Narvik. Kontrola norveške obale bi poslužila kao dodatna blokada Nemačke.

U oktobru 1939.g., komandant nemačke ratne mornarice, admiral Erih Reder, raspravljao je s Hitlerom o opasnosti koja bi se dogodila kada bi Britanci zauzeli norveške luke, predlažući mu, da Nemci zauzmu te luke pre Britanaca. Nemacka ratna mornarica je tvrdila da bi im okupacija Norveške omogućila kontrolu nad obližnjim morima i olakšala podmorničke operacije protiv Ujedinjenog Kraljevstva. Međutim, drugi rodovi Vermahta, kopnena vojska i Luftvafe nisu bili previse zainteresovani za toveć im je glavni cilj bio napad na Belgiju, Holandiju i Luksemburg.

Pred kraj novembra 1939.g., Vinston Čerčil, predložio je miniranje norveških teritorijalnih voda, (operacija Wilfred). To bi prislilo brodove koji su prevozili gvozdenu rudu da plove otvorenim morem, gde bi ih Kraljevska ratna mornarica presretala. Medjutim Nevil Čemberlen i lord Halifaks odbacili su operaciju Wilfred, zbog straha da će neutralne zemlje, kao SAD, loše reagovati na to. Nakon početka Zimskog rata između Sovjetskog Saveza i Finske, Čerčil je ponovno predložio svoj plan, ali je ponovno odbijen.

Osam meseci su Engleska i Francuska vodile sa Nemačkom "čudan rat", nadajući se da se on neće rasplamsati i da će se sve završiti "časnim mirom". U septembru 1939.g., tokom Hitlerove invazije na Poljsku, Danska je ponovno potvrdila svoj neutralni status, s tim da je ostala pri svojoj rabijoj izjavi kojom dozvoljava slobodan prolaz kroz moreuz Belt i Sund svim brodovima zaracenih strana.

U zabrinutosti da bi Saveznici mogli blokirati dopremanje gvozdene rude, Hitler je naredio Vrhovnoj komandi Vermahta da započne planiranje invazije na Norvešku 14. decembra 1939.g. u okviru koje bi osvojili Dansku i Norvešku. Zaposedanje mostobrana na Skandinavskom poluostrvu bilo bi učvršćeno severno krilo Rajha i ujedno bi se Velika Britanja strategijski obuhvatila sa istoka.
  

[vitez koja]

Hitler je 1. marta 1940. godine potpisao direktivu za izvođenje operacije protiv Norveške i Danske, šifrovano nazvane "Unternehmen Weserübung”  Vezerubung" - vežbe na Vezeru.  Munjevit napad na kraljevine Dansku i Norvešku, trebao je da dovede do brze predaje obe države.

Danska je bila važna Nemačkoj kao odskočna pozicija da bi zauzela Norvešku, još uz to, bila je država koja se graničila s Nemačkom, i morala je biti kontrolisana. Danski položaj na Baltiku bio je od velike važnosti, a kontrolom Danske, Nemačka bi bila gospodar svih sovjetskih i nemačkih luka.

Danska je zauzimala vrlovazan geografsko-strategijski polozaj i raspolagala je prirodnim bogastvima kojima je oskudevala Nemacka, zbog cega ju je Nemacka zelela ukljuciti u svoj zivotni prostor. Danska je drzala moreuze Skagerak, kategat, Belt i Sund Kojima je zatvarala i kontrolisala prolaz nemackih brodova iz Baltickog u Severno more. Ona je raspolagala velikim kolicinama poljoprivrdnih proizvoda u Kojima je Nemacka oskudevala. Zbog toga su Nemci zeleli da zauzmu Dansku pre pocetka odlucujuce bitke na Zapadnom frontu. S druge strane, Danska nije imala veceg znacaja za zapadne sile, pa je oni nisu ni uzimale u obzir prilikom planiranja operacija u skandidavskim zemljama.

U medjuratnom period Danska je igrala znacajnu ulogu u Drustvu naroda-narocito u pitanju razoruzanja. Medjutim, uoci II sv.rata, 27.05.1938.g. zajedno sa ostalim skandinavskim zemljama potpisala je u Stokholmu deklaraciju o neutralnosti. Na inicijativu Nemacke, 31.05.1939.g. zakljucen je pakt o nenapadanju izmedju Nemacke i Danske sa vaznoscu od 10 godina.


Mala i slaba, Danska je bila vrlo pogodna za nemačke dalje operacije, a danska vojska imala premale mogućnosti za odbranu. Danska je u miru imala samo 4.000 do 10.000 vojnika, nedovoljno obucenih zbog kratkog vojnog roka (5 meseci), mada je opsta vojna obaveza trajala od 19 do 41 godine.
Mirnodopske oruzane snage bile su organizovane u 2 pesadijske divizije sa 14 pukova (7 pesadijskih, 2 konjicka, 3 artiljerijska, 1 biciklisticki i 1 inzinjerijski), 2 oklopna obalska broda, 17 torpiljerki, 12 podmornica, 4 minolovca, 100-150 aviona (8 ekadrila od kojih 3 higroeskadrila), 1 PVO puk i 16 samostalnih PVO baterija. U slucaju rata Danska je mogla da mobilise 100.000-150.000 ljudi ili 3-4 % od ukupnog broja stanovnistva. Ove snage bile su nedovoljne za odbranu dugackog obalskog fronta od 7.437 km. Na dan napada Nemacke (09.04.1940.g.) Danska je, I pored delimicne mobilizacije iala samo 14.550 vojnika.

Mada su nemacke pripreme za napad na Dansku vrsene u najvecoj tajnosti, ipak je danska vlada u vremenu izmedju 01. i 08. Aprila dobila informacije iz kojih se jasno videlo da predstoji nemacki napad. U vezi sa tim, danska vlada je odrzala vise sednica, ali na njima nisu donate nikakve konkretne mere za mobilizaciju I odbranu zemlje. Tek 08. Aprila pre podne, kada je nemacka motorizovana kolona primecena na marsu izmedju Renzburga i Flenzburga, nacelnik Generalstaba je predlozio mobilizaciju 10 godista, kako bi se dobile 4 ratne divizije, ali danska vlada je odbacila taj predlog. Kada su nemacke motorizovane snage oko 21 cas stigle na 1,5 km od danske granice vlada je naredila pripravnostu oblasti juzne Danske. Tako je Danska potpuno nespremno docekala nemacki napad.

[vitez koja]

Dana 21. februara 1940., za komandanta operacije postavljen je general Nikolaus von Falkenhorst.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Medjutim,  on je komandovao samo kopnenim snagama, uprkos Hitlerovoj želji da komanduje celokupnim snagama u operaciji. Konkretnim napadom na Dansku neposredno je komandovao vazduhoplovni general Leonhard Kaupisch, a svim pomorskim snagama admiral Salwehter.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Cilj je bio zauzimanje i preuzmanje kontrole u Danskoj diplomatskim putem. U tu svrhu formiran je XXXI korpus koji se sastojao od dve pešadijske divizije i 11. motorizovane brigade. Cela operacija bila je potpomognuta i X vazduhoplovnim korpusom, koji je u sastavu imao oko 1.000 aviona.

Neposredno pre službenog početka invazije, u 4 časa i 20 minuta, nemački poslanik u Kopenhagenu S.Rente-Fink zatražio je prijem kod danskog ministra inostranih poslova Munka. Bez mnogo uvijanja, uručio mu je notu sa zahtevom da Danska kapitulira, jer je to u "interesu zaštite njene neutralnosti". Nemacke trupe prešle su nemačko-dansku granicu u zoru 9. aprila 1940. godine.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U ranim jutarnjim satima, nekoliko danskih jedinica sukobilo se sa nemačkima, pa su pretrpeli gubitke - 16 mrtvih i 20 ranjenih. Nema podataka Koliko su Nemci imali žrtava, ali su imali uništenih 12 oklopnih vozila, motocikla i nekoliko automobila. Četiri nemačka tenka bila su oštećena a jedan avion tipa Hajnkel He 111 je bio oboren. Dva nemačka vojnika bila su zarobljena.

[vitez koja]

1.000 nemackih vojnika pristiglo je u kopenhagensku luku i brzo zarobilo danski garnizon bez ispaljenog metka. Iz luke Nemci su napredovali prema Amalienborgskoj palati s ciljem zarobljavanja danske kraljevske porodice. Pri pokusaju nemačkih snaga da zauzmu kraljevsku rezidenciju,  kraljevska garda je pruzila otpor i odbila prvi nemački napad na Amalienborg, što je dalo danskom kralju Kristijanu X vremena da se susretne sa komandantom danske vojske, generalom Williamom Wain Priorom.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Nemački ambasador je tražio da se danski otpor odmah prekine i uspostavi kontakt između danske Vlade i nemačkih oružanih snaga. Ako Danska ne bi pristala na zahteve, Luftvafe bi bombardovao glavni grad Danske, Kopenhagen.

U 05:45, dve grupe nemačkih Meseršmita Bf 110 napala su aerodrom Verlese kod Kopenhagena  i uništile dansko vadzuhoplovstvo. Uprkos žestokom otporu danskih protivavionskih topova, nemački avioni su uništili 11 danskih lovaca i teško oštetili 14.

Pošto se rasprava danske vlade oduzila, nekoliko aviona tipa Heinkel 111 i Dornier 17 izbacilo je letke u kojima je navedeno da će glavni grad biti bombardovan ukoliko Danska ne kapitulira.

Na kraju je Danska popustila. Danska vlada je u 07,20 prihvatila nemacki ultimatum. U nadi da izbegne žrtve, vlada u Kopenhagenu odlučila se za politiku ograničene suradnje. Nepun sat kasnije, danski kralj je preko radija zatražio od stanovništva da se "uzdrži od bilo kakvog pružanja otpora" agresoru. Danska je, uz kraljevu saglasnost, postala satelit fašističke Nemačke. Nemacki avionic su vec 09.aprila uzletali sa danskih aerodrome radi podrske svojih trupa koje su se borile u Norveskoj i radi dejstva protiv britanske ratne flote. Vlada I kralj ostali su na svojim duznostima, dok je vojska svedena na 2200 vojnika pod oruzjem i 1100 u radnim jedinicama.
   
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U novembru 1940.g. njena vazalna vlada pristupila je "antikominternskom paktu", a 22. juna 1941.g. Danska je prekinula diplomatske odnose sa Sovjetskim Savezom.

Nemačka je 9. aprila 1940.g. napala Dansku i držala je okupiranu sve do 5. maja 1945.godine. Okupacijska vlast bila je dosta tolerantna, policija je bila pod danskom kontrolom, a koaliciona vlada vladala je sklapajući kompromise s Nemcima. Otpor ovoj okupaciji među običnim Dancima bila je široko rasprostranjena, a 1943. godine koaliciona vlast više nije mogla da zadovolji brojne nemačke zahteve sto je dovelo do velikog broja štrajkova i protiv-nemačkih demonstracija, vlada je podnela ostavku pa Nemci preuzimaju punu kontrolu.

Otada je počeo sve snažniji delovati pokret otpora koji je doneo je kraj politike saradnje i oružani otpor. Poslednjih 18 meseci rata Dansko Veće za Slobodu, postalo je sve aktivnije. Danski otpor, koji je do 1945. imao oko 50.000 operativaca spremnih pomoći saveznicima, učinio je sve što je mogao da zaustavi njemački ratni napor, uključujući dizanje u vazduh železničkih pruga i sabotiranje rada u fabrikama pod nemačkom upravom. S nemačkom kapitulacijom 1945. godine u Danskoj je formirana nova vlada sastavljena od čelnika Otpora i predratnih političara.

[vitez koja]

Zastita informacija Danske vojske u medjuratnom periodu   


U pripremi za obradu teme o funkcionisanju zastite informacija Danske vojske u medjuratnom periodu pretrazio sam puno materijala na internetu, ali nisam nasao nikakvih posebnih informacija i podataka. Jedini dostupan podatak je o upotrebi “Cryptowatch-a” (kriptocasovnika).  Moja pretpostavka je da su se osim njega u danskoj vojsci verovatno koristili i kodovi, razgovornici… Kakvi, u kom obliku, na kom nivou komandovanja, kakve kriptoloske vrednosti… podataka nema.

Takodje, nisam nasao nikakav podatak o rukovodjenju i organizaciji zastite informacija.

[vitez koja]

Cryptowatch


Danski izum se sastojao od mehaničkog uređaja, cija je svrha bila zamena dotadasnjih razgovornika koji su do tada bili u upotrebi, cija je kriptoloska sigurnost bila upitna. Knjige šifri (razgovornici) imaju taj nedostatak da ako se jedna knjiga u citavom sistemu izgubi, mora se napraviti potpuno nova, što znači veliki gubitak vremena i novca.

Danski sistem „Kriptosata“ nema taj nedostatak. Mašina može pasti u druge ruke, čak i one najboljih stručnjaka, ali ne postoji mogućnost njihovog dekodiranja šifre ukoliko ne poseduju ključ.


Sistem sifrovanja/desifrovanja se zasnivao na teorijskim proračunima danskog inženjera Alexisa Kohlea. Kohle je bio prilično nadaren u ovom domenu, pa je tako na primer, sastavljao kodove koji su se koristili u danskom Ministarstvu spoljnih poslova, kao i u drugim zemljama. Tokom Prvog svetskog rata pozvan je u London da pomogne britanskom Admiralitetu u zameni njegovih tajnih kodova. Jedan od zvaničnika danskih državnih železnica, P.G. Beyer, uspeo je da Kohleove teorije stavi u praktičnu upotrebu. U saradnji sa kapetanom Botvedom (poznati danski pilot, vlasnik Danish Cipher Machine Co. Ltd., of Copenhagen) i Danskim tehničkim korpusom (Danish Army Technical Corps), uspeo je da tehnicki osmisli i proizvede “Cryptowatch”.

  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]  

Kompanija je proizvodila dve vrste mašina za šifrovanje: malu veličine džepnog sata (Cryptowatch) i veću (Krypto Magnum) koja radi u kombinaciji sa dve pisace masine (stampaca). Ta dva tipa sifarskih masina su kompatibilne, tako da šifrovanje uradjeno pomoću male mašine može da se desifruje većom jedinicom i obrnuto.

Uređaj se sastoji od dva diska ili prstena koji imaju dva brojčanika podeljena u 26 ili 30 proreza u kojima je abeceda. Abeceda moze biti abecednim redosledom ili bilo kojim drugim redosledom koji je izabran. Unutrašnji brojčanik sadrži 26 ili 30 dodatnih proreza na kojima se nalaze brojke i znaci interpunkcije. Diskovi se pomeraju jedan prema drugom pomoću dve opruge, pri čemu se rotacija pokreće pritiskanjem opruge za otpuštanje. Kretanje se zaustavlja pomoću dva točka koji se okreću na osovinama ili bregastim točkovima postavljenih u om prostoru nejednake veličine koji su numerisani. Aparat je uvek spreman za upotrebu sa raznim oprugama koje se automatski premotavaju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Mogućnost dekodiranja poruka šifrovanih na uređaju Cryptowatch zuzetno je mala, slova na brojčanicima za papir mogu biti podešena u kombinacijama 7034 x 10 ^ 61; bregasti točkovi (u postojećem tipu sa devet ili deset razmaka) mogu se postaviti u 62478 x 176990 različitih kombinacija. Da bi se došlo do početne pozicije za određeni period slova, moralo bi se isprobati 80910 različitih kombinacija pre nego što se pronađe prava.

Početni položaj aparata (ključ) sastoji se od dva broja i dva slova (primer 46). To znači da je levi točak bregastog točka postavljen na broj 4. desni na 6 a slovo 'd' nasuprot slovu 'm' na unutrašnjem brojčaniku. Aparat je sada spreman za šifrovanje ili dešifrovanje. U šifrovanju se čitaju znaci na traci koja sadrže i slova, znaci interpunkcije I brojeve a obrnuto u dešifrovanju. Iz ovoga je očigledno da će sifrat sadržavati samo slova, dok dešifrovani tekst može sadržavati slova, brojke i znake interpunkcije.

[vitez koja]

Mašina za šifrovanje „Kripto Magnum“ sadrzi potpuno isti princip kao i „Kriptowatch“ džepno izdanje i koristila se naizmenično sa ovom drugom. Tako se poruke mogu šifrovati „Kripto Magnum-om“ i dešifrovati džepnim tipom „Kriptowatch“ i obrnuto.

„Kripto Magnum“ je u nešto drugačijem obliku od svog mlađeg brata, ugrađen je u dve posebno prilagođene mašine za stampanje i potrebna mu je električna struja ili iz mrežnog izvora ili iz baterija kako bi se upravljalo mehanizmom „Kripto“.

„Kripto Magnum“ funkcionise tako da se napiše običan tekst na jednoj od pisaćih mašina. Tada će druga mašina automatski stampati ekvivalentni tekst šifrata. Za dešifrovanje potrebno je samo obrnuti proces. Vreme potrebno za šifrovanje ili dešifrovanje zavisi od brzine daktilografa. Ako je potrebno, dve pisaće mašine mogu biti odvojene čak i u dve različite prostorije, tako da samo jedna osoba na otpremnom ili prijemnom kraju vidi ili original ili njegov sifrat. Kada struja nije uključena, dve mašine se mogu koristiti kao obične pisaće mašine.

Cryptowatch napravljen je u Danskoj oko 1932-33.godine. Malo ih je proizveden,  poznato je da postoji samo pet od ovih džepnih kripto uređaja. Koristio se na divizijskom nivou, za zastitu informacija prema pukovima, ali neki podaci govore da se koristio i do nivoa Generalstaba danske vojske.

[vitez koja]

Automatski kriptograf Alexisa Kohla (verzija 1883)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prvi automatski kriptograf Alexis Køhl predstavio je 1883. godine. Po predstavljanju dobio je vrlo dobre komentare danskog Generalštaba i štampe. Kriptograf je napravljen na osnovu danske kuglice za pisanje Rasmusa Malling-Hansena (Rasmus Malling-Hansen’s writing ball) patentirane jula 1870. godine.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U prijavi patenta Rasmus Malling-Hansen nabrojao je nekoliko potencijalnih upotreba kuglice za pisanje za koju je podneo zahtev za patent. Među ovim potencijalnim opcijama bila je skica kriptografskog modela, gde bi se lopta sa slovnim tasterima mogla okretati u odnosu na štamparske štapove, tako da bi svako slovo otvorenog teksta moglo biti zamenjeno sa 8 različitih kriptoznakova. Nije poznato da li je tako zamisljen kriptograf stvarno napravljen na osnovu ovog principa.

Køhl je preuzeo princip rotacione lopte i razvio operativno upotrebljiv kriptograf. Prvi prototip iz 1883. godine danas je izložen u francuskom tehničkom muzeju u Parizu (Conservatoire Nationale des Arts et Metiers) i mogao bi se nazvati verzijom 0/1.
   

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Bio je to prilično napredan uređaj, zasnovan na onome što je verovatno bila prva masovna proizvodnja mehaničkih pisaćih mašina, takozvanih „’ kugla za pisanje ’“.

U pratećem pismu Køhla, kada ga je poklonio francuskom ministru trgovine 1888. godine, izjavio je da je to vrlo rana verzija. Kriptograf ima abecedu od 24 slova, dok je sledeća verzija, verzija 0/2, imala abecedu od 30 slova. Obe verzije napravljene su na istoj vrsti kuglice za pisanje, onoj koja piše na papirnoj traci.

Pored toga, Køhl je konstruisao kriptograf „bez pisanja“, koji je u potpunosti kompatibilan sa automatskim Criptografom verzije 0/2, ali dizajniran za upotrebu kao džepnog modela, za upotrebu u situacijama kada korisnik nije mogao nositi kuglu za pisanje sa sobom.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kriptograf u Parizu, verzija (0/1), pominje se u prepisci iz 1883.g. između Køhla i švedskog Ministarstva spoljnih poslova (MIP), uz pregovore o narudzbi dva automatska kriptografa sa kuglama i dva „bez pisanja“, džepne verzije Švedskoj . U Køhlovim pismima pominju se verzija sa 24 slova (0/1) i verzija sa 30 slova (0/2) automatskog kriptografa, ali je MIP 02. avgusta 1883.g. narucio verziju (0/2). Na kraju je švedsko Ministarstvo spoljnih poslova dobilo samo dva kriptografa koji „ne pišu“, ali je otkazalo porudžbinu automatskih kriptografa sa kuglom, jer su bili mnogo skuplji nego što je prvobitno obećano.

Posle 1885. godine više se ne znaju podaci o tim kriptografima. Najverovatnije ni jedan nikada nije prodat.

[vitez koja]

Kriptograf ‘’ Verzija IV ’’ (EPISTOLA)

Alexis Køhl 1916.g, (sa dodatkom iz 1917.) objavio je rad u kome je opisao svoj novi kriptograf, ‘’ Verzija
IV ’’. ‘’ Verzije II i III ’’ se ne pominju, ali su bar morale postojati u fazi planiranja. U Danskom tehničkom muzeju (Danish Technical Museum) u Helsingøru nalazi se uredjaj „ Verzija IV “nazvan EPISTOLA; verovatno je izgrađena oko 1914–15.godine. Uz njega se nalaze i originalna uputstva za upotrebu.

Kriptografski princip je manje-više isti kao i za staru verziju I iz 1883. godine, ali je tehničko resenje sasvim drugačije. EPISTOLA je dizajniran za šifrovanje kodova (cifara) i pisanog teksta (pisma-poruke).

U Danskom tehničkom muzeju takođe postoji i nepotpuni kriptograf, zasnovan na Hammond mašini za pisanje iz kasnih 1880-ih godina koji bi mogao biti prototip „Verzije II (ili III?)“ , ali to su samo pretpostavke.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U dodatku Køhlovoj publikaciji iz 1917.g., govori se o  kriptografu ‘’ Verzija V ’’, medjutim bilo kakvih drugih podataka o ovom Køhlovom kriptografu nema, ili nisu dostupne. Pretpostavka je da bi to mogla biti pisaća mašina koju je Køhl planirao da modifikuje, ali je nikada nije završio.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[vitez koja]

Køhlovi ručni šifarski uređaji (1914-19)


Køhl je tokom perioda od 1914–1919.g, konstruisao brojne uređaje za ručno šifrovanje, od kojih su poznata tri modela.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


a) Disk šifre sa slovima slonovače.
b) Disk šifre sa likovima od slonovače (nije poznat nijedan kompletan primerak).
v) Tobogan sa šifrom sa likovima od slonovače.


Disk šifre sa figurama od slonovače (nije poznat nijedan kompletan primerak) i tobogan sa šifrom sa figurama od slonovače su dizajnirane za superencipher kodne grupe (superencipher codegroups) u konvencionalnim četvoro i petocifrenim kodnim knjigama MIP-a tog doba. Køhl je 1917. godine danskom MIP-u dostavio Disk šifre sa figurama od slonovače tip, dok je tobogan sa šifrom sa figurama od slonovače isporučen švedskom, finskom i norveškom MIP-u tokom 1918–20.g. Tip disk sifre je zamenjen tipom tobogan u danskom MIP-u 1918.g. jer su diplomate smatrale da je tip disk sifre  pretežak za rad.

Svrha disk šifre sa slovima slonovače je neizvesn. To je možda bila džepna verzija EPISTOLA (verzija IV), koja bi prema dokumentaciji trebala da uključuje takvu osobinu. Takođe bi mogao biti zaseban uređaj za ručno šifrovanje  tekstova, ali nema podataka da li je korišćen.

Sva tri ručna uređaja proizvedena su u radionicama Great Northern Telegraph Company (GNT) u Kopenhagenu. Proizvedeno je najmanje 13 primeraka tipa (a), najmanje 25 primeraka tipa (b) i više od 100 komada tipa (c).

[vitez koja]

Automatski kriptograf Alexisa Kohla (verzija 1918)
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

2013.godine, sasvim slucajno je u  skladištu Deutsches Museuma otkrivena mašina za šifrovanje danskog inženjera Aleksisa Køhla (1846–1920) koju je navodno konstruisao krajem 19. veka i predstavio  1918.godine. Køhl ju je predstavio u Kopenhagena sa najavom da će uskoro otputovati u Minhen kako bi razgovarao sa nemackim strucnjacima o svom uređaju. Nažalost, do ovog putovanja nikada nije došlo, jer se Køhl razbolio i ubrzo umro.

Drugih podataka o ovom uredjaju nisam pronasao.