Kriptozaštita informacija i podataka u 2. svetskom ratu

[vitez koja]

Aktivnosti sovjetskih dekriptera u periodu 1943-45.godina:

U drugoj polovini rata nemačke snage su bile u povlačenju, a Sovjeti su oslobodili okupirane teritorije i okončali rat zauzimanjem Berlina. Tokom ovog perioda sovjetska vojska je imala značajnu brojčanu prednost u trupama i opremi protiv Nemaca. Ovo otežava procenu važnosti obaveštajnih podataka u sovjetskim pobedama, jer su mnogi različiti faktori bili u igri. Neki podaci govore da su Sovjeti pomoću pronalaženja pravca i analize saobraćaja mogli da identifikuju nemačke formacije i prate njihovo kretanje. Razbijači šifri su definitivno bili u stanju da reše nemačke ručne šifre i mora da su uhvatili mašine Enigma i njihove liste ključeva kada opkolili su nemačke jedinice (naročito u leto '44).

Sovjeti su dobili pomoć iz dva strana izvora. S jedne strane, Britanci su povremeno delili neke od obaveštajnih podataka koje su stekli razbijanjem nemačkih kodova. Izvor je uvek bio kamufliran jer Britanci nisu hteli da otkriju svoje kriptološke uspehe sovjetskoj vladi. Osim opštih upozorenja o predstojećim nemačkim akcijama, Britanci su slali i detaljnije izveštaje. U aprilu 1943. preneli su izveštaj koji je general fon Vajks poslao stranim vojskama na Istok i koji je otkrio glavne tačke nemačkog plana za bitku kod Kurska. U oktobru iste godine obavestili su sovjetske vlasti o Abverovoj Klatt mreži.

[vitez koja]

Abverova Klatt mreža

U ratu protiv Sovjetskog Saveza Nemcima su bile potrebne pouzdane informacije o sovjetskim vojnim sposobnostima i odlukama. Međutim, pre 1941. nisu bili u mogućnosti da organizuju špijunsku mrežu jer su sovjetske granice bile hermetički zatvorene i vlasti su sve budno držale na oku.

Nakon što ciljevi invazije 1941. nisu realizovani, nemačkim obaveštajnim agencijama je naređeno da rade više kako bi regrutovali špijune visokog nivoa unutar Sovjetskog Saveza. U to vreme se ukazala velika prilika.
Bečki građanin po imenu Richard Kauder  (alias „Klatt“) koji je bio pola Jevrejin pristao je da špijunira za Nemce kako bi zaštitio sebe i svoju porodicu od progona. Preko svog prijatelja Joseph Schultza upoznao je beloruskog emigranta generala Antona Turkula koji je tvrdio da može da aktivira mrežu špijuna unutar Sovjetskog saveza. Ovu ideju izneo je šefu bečke stanice Abvera grofu Marogna-Redwitzu i smatrao je veoma zanimljivom. Kauderu i njegovim saradnicima (Ira Longin) je dozvoljeno da organizuju mrežu I obezbeđena  rogr sredstva I neophodna radio oprema. Njihova baza bila je vila u Sofiji, Bugarska, a grupa se zvala Dienstelle Klatt.


Stalno su stizale radio poruke iz raznih delova Sovjetskog saveza I većina se ticala kretanja trupa. Neke poruke  rogram  informacije sa važnih sastanaka u Moskvi koje su ukazivale na špijuna na visokom nivou. Ove izveštaje je jako cenio Luftwaffe I obavestajno odeljenje Vojske.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Agenciji Klat nisu verovali svi u nemačkoj obaveštajnoj zajednici. Šef Abvera u Sofiji pukovnik Otto Wagner bio je siguran da je Klatt lažov I da izmišlja svoje informacije. Pokusao je u nekoliko navrata da ga razotkrije, ali su njegovi pretpostavljeni visoko cenili informacije koje su stizale od Kaudera, pa su mu naredili da se ne mesa u Klattov posao.

Na kraju rata Kaudera I njegove bliske saradnike Antona Turkula I Iru Longina uhapsili su Amerikanci I ispitali u kampu King. Nije trebalo dugo da saveznički islednici dođu do istine. Kauder nije imao agente unutar Sovjetskog saveza, već se za informacije oslanjao na svog prijatelja Joseph Schultza. Na kraju rata Schultz mu je otkrio da je oduvek bio sovjetski agent I da je čitava operacija bila obmana. Kauder je sumnjao u to, ali radi sopstvenog očuvanja nije obavestio Nemce. Prema njegovim rečima, sve dok je Abver bio zadovoljan, on je bio srećan.

Britanci su dešifrovali Klattov radio saobraćaj od Sofije do Abvera u Beču. Britanci su bili skepticni u vezi sa izvorima koje je Klatt koristio sve dok nije postalo očigledno da je reč o sovjetskom  rogram dezinformacija.

[vitez koja]

Iako su britanske vlasti pazile da sakriju izvor svojih izveštaja, Sovjeti su već znali za Bletchley Park i Enigmu razbijanje šifri preko njihove špijunske mreže. Tokom Drugog svetskog rata Kim Philby i Anthony Blunt su prenosili informacije o šiframa Abvera, dok je John Cairncross uspeo da se infiltrira u Bletchley Park.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Cairncross je bio u mogućnosti da dobije 'dva toma tajnog priručnika za obuku u dešifrovanju, vodiča za čitanje nemačkog ključa Enigme kodnog naziva TUNNY i opis mašine koju su konstruisali Britanci za čitanje sifrovanog saobraćaja Luftwaffea. Tunny se mora odnositi na teleprinter SZ42, a ne na Enigmu. Deo o mašini koja se koristi u saobraćaju šifara Luftwaffea mogao bi da se odnosi na “bombe”, ali to nije sigurno.
Informacije koje je pružio Cairncross mogle su da pomognu sovjetskim razbijačima šifri da prevaziđu probleme istraživanja šifri.

[vitez koja]

“Razbijanje” nemackih radio procedura

Procedure obavljanja radio saobracaja  jedinica Werchmahta (pozivni znakovi, legitimisanje, indikatorske grupe i licne karakteristike operatora rilikom procesa primopredaje poruka-telegrama) su bile nesigurne, radiodisciplina na ne bas zavidnoj visini  su jednostavno kroz analizu saobraćaja i pronalaženje pravca (radiogoniometrisanje) Sovjetima omogucavali da identifikuju neprijateljske jedinice i koncentrišu svoje napade ka njihovim bokovima.

[vitez koja]

“Razbijanje” nemackih rucnih sifara

Nemačka vojska je koristila ručne šifre na nivou divizije i niže. Tokom većeg dela rata glavni sistemi su bili dvostruka Plaifair sifra i 3-slovni kodovi.

Dvostruka Plaifair-Doppelkastenverfahren je bila modifikacija dobro poznate Plaifair šifre, ali je umesto jednog kvadrata koristila dva. Tekst je razbijen na digrafe i oni su šifrovani pomoću dva abecedna kvadrata. Do 1942. digrafi su bili šifrovani samo jednom, da bi od tada bili šifrovani dva puta. Izveštaj savezničkog osoblja koje je radilo na ovom sistemu kaže da je „Svaka nemačka divizija imala svoj set kutija za šifrovanje. Bilo mu je dodeljeno šest različitih kutija za svaki dan. Oni su upareni u različitim kombinacijama za svaki dan. Konkretno, bilo je osam ključeva dnevno na raspolaganju.
Jedinice kopnene vojske na nivou nizem od divizije koristile su šifre od 3 slova. U početku su poruke bile otvorene, ali su od pocetka 1942.g. peesli na sifrovanje sa dnevno menjajućim trigrafskim tabelama zamene.

Kako su oba ova sistema imala ograničenu sigurnost, sigurno se moze pretpostaviti da su ovaj saobraćaj Sovjeti redovno rešavali saznajuci iz njih taktičke obaveštajne i druge znacajne podatke.

Međutim, njihov uspeh sa dekriptiranjem vojnih ručnih šifrara nije mogao da traje ceo rat. Godine 1944.g. dupli Plaifair je zamenjen sa Rasterschlussel 44, sistemom transpozicije pomoću šablona. RS 44 je imao impresivnu sigurnost za ručnu šifru (jer je zbunio i analitičare Bletchley Parka). Sovjetski dekripteri su morali biti na sličan način iznenadjeni kada je dvostruki Plaifair zamenjen tako sigurnom šifrom.

[vitez koja]

“Razbijanje” nemacke Enigme

Sifarski sistem Enigma koristile su nemačka vojska, mornarica i vazduhoplovstvo kao svoj glavni sistem šifrovanja. Tokom rata njena bezbednost je unapređivana novim procedurama i modifikacijama. Da li su Sovjeti mogli da dekodiraju sifrovani saobraćaj Enigme?

Izveštaj GRU 1942 kaže da je „Istraživačka grupa naše kancelarije otkrila mogućnost rešavanja nemačkih poruka šifrovanih na mašini „Enigma“ i počela da konstruiše opremu, ubrzavajući rešenje“. Međutim, ne pominje se stvarno dekodiranje saobraćaja.

Dejvidu Kanu koji je 1996.g. intervjuisao generala KGB-a Nikolaja Andrejeva (šefa KGB-ovog obavestajnog odeljenja 1970-80-ih) rečeno je da su Sovjeti znali kako da reše Enigmu i da iako nisu imali “bombe”. Iz izjave Andrejeva nije jasno da li je to zaista urađeno sa stvarnim saobraćajem. Sovjeti su definitivno zarobili netaknute Enigma mašine i važeće liste ključeva tokom rata. Koristeći ih, mogli su da dekodiraju stariji saobraćaj. Međutim, za sada nema podataka da li su uspeli da je kriptoanalitički rese.

Clanak „О ВКЛАДЕ СОВЕТСКИХ КРИПТОГРАФОВ В ПОБЕДУ ПОД МОСКВОЙ“ kaže da su krajem 1942. sovjetski razbijači šifri-dekripteri analizirali mašinu za šifrovanje Enigma i razvili načine za njeno rešavanje. Međutim, njihovi napori su propali u januaru 1943. zbog uvodjenja novih nemačkih mera bezbednosti pri radu sa Enigmom. Cini se da su sovjetski napori da se dešifruju poruke Enigme rano identifikovali od strane  Nemci i da su im se oni suprotstavili.

Neuspehu Sovjeta se može pripisati nekoliko faktora:
1). Oni su svoju analizu Enigme započeli kasno u ratu i stoga nisu mogli da iskoriste nesigurne kriptoloske  procedure iz perioda do maja 1940. U periodu 1942-45.g. Nemci su uveli nove bezbednosne mere koje su im znatno otežale rešenje.
2). Većina Enigma saobraćaja na istoku bila je iz vojnih jedinica koje su imale znatno viši nivo bezbednosti od jedinica iz vazduhoplovstva. Vojni saobraćaj je rutinski stvarao probleme uprkos ulozenom velikom trudu dekriptera.

[vitez koja]

“Razbijanje” nemackog SZ42

Glavna radio-teleprinterska mašina korišćena na istoku bila je Lorenc SZ42. Ovo je bila prilično složena mašina i njeno dekriptiranje je zahtevalo upotrebu veoma napredne kriptoanalitičke opreme. Britanci su napravili kompjuter Colossus da bi dekodirali ovaj saobraćaj. Sovjeti verovatno nisu bili u stanju da naprave sličnu opremu, ali su mogli da dekodiraju poruke „u dubinu“ koristeći ručne metode. Za sada nema informacija o sovjetskim analizama nemačkih teleprintera.




Razbijanje šifri od strane Nemaca i Sovjeta na istočnom frontu je tema kojoj je su do sada istoričari posvećivali vrlo malo pažnje. Glavni razlog je verovatno nedostatak adekvatnih izvora.
Kada je u pitanju sovjetska strana, zna se da su bili relativno uspesni pre pocetka rata, ali postoje ograničene informacije o sistemima kodova i sifri koje su dekriptirali tokom rata. Sovjetska država je uložila značajna sredstva u svoje obaveštajne organe, a kripto odeljenje NKVD-a je okupio vrhunske matematičare i lingviste u zemlji. Saradnja tako jakih grupa strucnjaka morala je dovesti do razbijanja brojnih stranih kriptosistema.

Nažalost, dostupne informacije su jako ograničene i fragmentarne. Možda će više informacija biti objavljeno u budućnosti.