RS-28 Sarmat

[Kubovac]

Sarmat format: u kojoj je fazi razvoj ruske ICBM

I kakve će mogućnosti novina dati Raketnim snagama strateškog značaja

Protekla godina je bila godina početka letnih ispitivanja i razmeštanja najnovije ruske interkontinentalne balističke rakete RS-28 Sarmat na tečni pogon. Danas je to najmoćnija borbena raketa na svetu, a nikada ranije ruska industrija nije proizvela tako složen i jedinstven proizvod po svojim mogućnostima. Izvestija je razjasnila šta su teške interkontinentalne balističke rakete (ICBM) i po čemu se Sarmat toliko razlikuje od drugih modela.

Istorija projekta

Do 1987, SAD su povukle iz upotrebe teški ICBM Titan-2 na tečni pogon, koji je nosio najmoćniju američku termonuklearnu bojevu glavu od 9 megatona. U to vreme, Strateške raketne snage SSSR-a bile su naoružane baš onim raketama koje je Zapad nazvao „Sotona“ – porodicama R-36M i R-36M UTTH. Opremljene su i sa bojevom glavom sa snažnim termonuklearnim punjenjem od 20 megatona i višestrukim pojedinačno ciljanim bojevim glavama - deset bojevih glava kapaciteta najmanje 500 kilotona.
Godine 1988. zamenila ih je teška raketa R-36M2 „Vojvoda“, koja je postala najnovija modifikacija legendarnog „Sotone“.

Raketa Vojvoda je za svoje vreme bila kruna naučnog i tehnološkog napretka: efikasan dizajn koristeći najnovije materijale i metode obrade, kompjuterizovani sistem upravljanja, najmoćniji motori u to vreme, zaštitni premaz trupa, spremnost za upotrebu u nuklearnom napadu - kada oko početnih položaja eksplodiraju neprijateljske nuklearne bojeve glave. Vojvoda je bila najbolja teška ICBM 1980-ih, koja je mogla da nosi 14 bojevih glava do cilja, ali je to bilo zabranjeno ugovorima o ograničenju strateških nuklearnih snaga.

A onda su na mesta oslobođenih od četiri bojeve glave postavili razna sredstva za savladavanje raketnih odbrambenih sistema potencijalnog neprijatelja - lake i teške mamce, sisteme za ometanje i druga sredstva za prikrivanje borbenog sastava bojevih glava Vojvoda. Punopravan razvoj ove rakete započeo je 1982. godine, a u procesu stvaranja upravo u njoj je položena opozicija tada rođenom prekookeanskom konceptu „Ratova zvezda“ – Strateškoj odbrambenoj inicijativi (SDI), koja obećao da će obezglaviti sovjetske rakete iz svemira.
SDI se nije dogodio, ali je Vojvoda stvoren, uključujući i uzimajući u obzir njegov potencijal, postao je najbolji i najmoćniji projektil Strateških raketnih snaga.

Stvaranje „Vojvode“ izvršio je Dnjepropetrovski konstruktorski biro „Južnoe“ – baština Mihaila Jangela, tvorca svih sovjetskih teških raketa porodice R-16/R-36, koje su nosile i teške termonuklearne bojeve glave i prve višestruke bojeve glave. Do početka 1990-ih, sve što je bilo najnaprednije u borbenoj raketnoj tehnici sastavljeno je u Konstruktorskom birou Južnoj. I sve je to posle raspada SSSR-a ostalo van Rusije.

Početkom 2000-ih usvojen je program za preopremanje ruskih strateških raketnih snaga – tada se u Moskovskom institutu za termotehniku intenzivirao rad na razvoju višenamenske i naprednije rakete na čvrsto gorivo „Jars”. NPO Mašinostroenija je započela rad na razvoju hipersonične aerobalističke bojeve glave 4202, koja je postala jezgro borbenog sistema Avangard, a sredinom 2000-ih postavilo se pitanje pripreme zamene za Vojvodu.

Zašto su potrebne rakete ove klase? Ako možemo da smestimo nosače od 500 bojevih glava u 50 jako zaštićenih lansera silosa, koji bukvalno mogu da napuste poziciono područje pod nuklearnom vatrom, onda to značajno povećava stabilnost i mogućnosti celokupnog našeg nuklearnog potencijala za protivodgovor.

Razvoj nove teške rakete poveren je onim dizajnerskim biroima koji su kreirali najefikasnije rakete na tečni pogon. Glavni proizvođač „Sarmata“ bio je Državni raketni centar nazvan po Makejevu, koji je poznat po veoma efikasnim raketama morskog baziranja tipa R-29RMU „Sineva“ i ne samo njima. Saradnja je uključivala i jedno od najstarijih preduzeća u raketnoj industriji - NPO Mašinostroenija (Reutov), koje je svojevremeno stvorilo najmasovnije ICBM UR-100, a zatim izvelo radove na hipersoničnim vođenim bojevim glavama. Državni ugovor za realizaciju IR „Sarmat“ potpisan je između SRC-a Makeev i ruskog Ministarstva odbrane u junu 2011. Od tada je u toku razvoj nove rakete.

U završnoj etapi

U 2018. „Sarmat“ je nastavio da izvodi "izbacna" lansiranja na poligonu Pleseck. Pokazala se vernost odluka odabranih za implementaciju - raketa je lansirana iz preuređenog lansera silosa „vojvodskog“, glatko je dostigla visinu od 30–50 m, lansirani su nosači prvog stepena, a višetonska mašina je zauzela svoj kurs. Tokom testiranja "izbacivanja", rakete nisu napustile domet poligona i pale su na zemlju nekoliko kilometara od lansirne rampe. Ali takva lansiranja su omogućila da se testira ceo proces lansiranja rakete.

Počele su dalje pripreme za letna ispitivanja. U Krasnojarskoj fabrici mašina se proizvodio niz raketa - to su već bili punopravni "Sarmati" koji su mogli da nose ceo svoj teret - od poligona Pleseck do cilja Kura na Kamčatki ili do područja "akvatorije" Tihog okeana, gde se lansiranja izvode na maksimalnom dometu.

Inače, o taktičko-tehničkim karakteristikama. ICBM 15A28 / RS-28 „Sarmat“ ima lansirnu težinu od najmanje 200 tona, domet sa maksimalnom nosivošću je najmanje 11 hiljada km. Letni deo projektila Sarmat ima masu od oko 10 tona, a uključuje i borbenu opremu i borbeni stepen, koji širi sve bojeve glave rakete duž njihovih putanja.

Šta je sa borbenom opremom? Klasične termonuklearne bojeve glave definitivno će biti deo glavne varijante Sarmat. Verovatno će ih biti najmanje deset, a svaki može biti iste snage kao „Vojvoda“, tj. oko 500 kilotona. Ovo je ekvivalent 500 hiljada tona TNT-a. Jedna takva bojeva glava može pretvoriti bilo koji kopneni cilj u prah. A ove bojeve glave „Sarmat“ će koristiti u kombinaciji sa skupom sredstava za savladavanje protivraketne odbrane (ABM) neprijatelja. Biće izuzetno teško suzbiti dejstvo takve rakete.

A sa manjim brojem bojevih glava, Sarmat može da se koristi duž globalne putanje – ne duž direktnog najkraćeg puta do cilja, već, na primer, oko Južnog pola. A onda će udar stići odakle niste očekivali. Verovatnoća probijanja protivraketne odbrane postaje još veća.

U narednim verzijama Sarmat će biti opremljen hipersoničnim manevarskim bojevim glavama – sličnim onima koje su trenutno instalirane na kompleksima Avangard. Ovakvi blokovi su teži i na Sarmatu će ih biti oko tri do pet. Takve hipersonične jedrilice još ne mogu biti presretnute od strane savremene protivraketne odbrane, a sa njima se verovatnoća uspešnog prevazilaženja bilo koje odbrambene barijere približava 100%. A ovo je garancija neminovnosti nuklearne odmazde protiv bilo kog agresora.

Šta je rezultat? U 2022. uspešno su pokrenuta letna testiranja nove teške ICBM Sarmat na tečni pogon. Počeli su radovi na pripremi lansirnih pozicija u raketnoj formaciji u Užuru (Krasnojrska teritorija). Počela serijska proizvodnja raketa u Krasnojarskom mašinogradilištu.

Kakvi su planovi? Nastavak i uspešan završetak testove leta i započinjanje raspoređivanje projektila. U naredne dve-tri godine „Sarmati” će u potpunosti zameniti „Vojvode” i praktično bez prepravki na raketnim lanserima. Najmanje 50 ICBM će biti stavljeno na borbeno dežurstvo i pojačaće Strateške raketne snage u narednim godinama. I biće to raketa koja je stvorena od nule u savremenoj Rusiji.

Interkontinentalna balistička raketa R-36M2 Vojvoda:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Interkontinentalna balistička raketa morskog baziranja R-29RMU Sineva:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Interkontinentalna balistička raketa RS-28 Sarmat:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[kumbor]

Ако је веровати, превазиђена је било каква зависност од Дњепропетровског КБ Јужно, што је најважније. Руси иначе имају велику предност у развоју течног горива, која наводно имају већу енергетску вредност од чврстог.

[dzumba]

А где се држи то течно гориво пре него се лансира пројектил? Негде у зоно силоса за лансирање? И колико треба времена да се течно гориво припреми за лансирање ракете?

[Kubovac]

ПЕНТАГОН ПРИЗНАО: Руски „сармат“ је стратешко оружје високе борбене спремности

РУСКА интерконтинентална балистичка ракета „сармат“ је стратешко оружје високе борбене спремности, због чега су Америци потребна средства за одвраћање, изјавио је шеф Северноамеричке команде противваздушне одбране (НОРАД) генерал Глен ван Херк.

 -Русија је наставила да одржава велике војне вежбе и да тестира оружје које ће повећати претњу за Северну Америку када буде испоручено војсци. У априлу 2022. године Русија је тестирала огромну интерконтиненталну балистичку ракету "сармат" – стратешко оружје високе борбене спремности што указује на критичну важност да се САД обезбеде савременим и поузданим капацитетима у сфери стратешког обуздавања - рекао је генерал у Конгресу.

Он је истовремено подсетио да Русија тестира и нуклеарну подморницу „Белгород“ која може бити наоружана нуклеарним торпедом „посејдон“ предвиђеним за нападе на обалске циљеве са удаљености до хиљаду километара.

Ван Херк је истакао да и руске крстареће ракете ваздушног и морског базирања имају могућност да погоде Северну Америку. Такође је додао да је Русија у Украјини употребила нову хиперсоничну ракету.

 - Први пут смо видели да је Русија употребила хиперсоничну ракету класе "ваздух-земља" - рекао је генерал.

„Сармат“ представља систем са тешком интерконтиненталном ракетом. Тежина једног пројектила прелази 200 тона. Домет паљбе је 18.000 километара. Ракета има кратак активни сегмент лета, што компликује процес њеног пресретања помоћу ПВО. Прва успешна тестирања ове ракете обављена су прошлог априла.

„Сармат“ ће заменити тешку стратешку ракету РС-20В „војвода“. Нови комплекс би требало први да добију војници ракетне јединице у Ужуру у Краснојарском крају, будући да та јединица има важан стратешки положај и неопходну инфраструктуру за базирање тешких ракета.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor