Карикатуре и илустрације Драгослава Стојановића

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Стојановић Драгослав, - декоративни сликар и карикатуриста (27/1 1891, Аранђеловац). Учио је реалку и Уметничку Школу у Београду, а похађао је Академије у Минхену и Паризу. До рата је управљао атељеом Лајнуг у Магдебургу. Од 1916. примила су та париска. кинематотрафска предузећа Пате Фрер и Гомон за свог сликара. C. je израдио велик број плаката за те фирме, а карикатуре за француске листове Fantasio, La Vie au grand air, Le Rire, L'automobile, L'Architecture, Je sais tout. После рата постао јe C. карикатуриста београдског дневног листа Време и наставник београдске Уметничко-занатске Школе за декоративно цртање. С. је радио многе плакате, илустрације за књиге и часописе и декоративне паное. Учествовао је на двема изложбама карикатуриста у Београду (1925- 926). - Народна енциклопедија с-х-с, 1929.

[JASON]

Загорка Јанц:
ДРАГОСЛАВ СТОЈАНОВИЋ, београдски карикатуриста и сликар, 1891-1945.
(Годишњак града Београда књ: XXXVIII - 1991.)


У Народној енциклопедији Станоја Станојевића, sub vосе S, Вељко Петровић је написао импрeсивне податке о Драгославу Стојановићу, карикатуристи, сликару и графичару, о којем новије генерације скоро да нису ни чуле. Међутим, y периоду од 1910. године када се појавио са првим цртежима, па до 1940. године о њему се доста писало. Скоро да није било новина без његових карикатура. Многе су едиције имале његове илустрације, a за велики број књига и часописа он je радио нацрте за корице.
Родио ce y Аранђеловцу 1891. године, претпостављамо y имућној породици, с обзиром да се школовао y Минхену и Паризу a није примао никакву државну стипендију. Побрао je много похвалних критика за свој рад и за учешће на изложбама y земљи и иностранству. Нестао je y вихору недаћа које су ce обрушиле на Србију y оној тешкој првој години после завршетка рата, која je однела многе недужне животе, па и Драгослава Стојановића.
Приватно, о Д. Стојановићу се зна само оно што су писали његови савременици или причале његове колеге и ученици. Нема ни његовог досијеа y архиви просветних радника. Није имао деце, a његова жена, Рускиња, живела je до пре неколико година y Будимпешти. Из каталога изложби y Павиљону Цвијете Зузорић сазнајемо да je 1937. године становао y тадашњој Улици краља Петра (сада Улица 7. јула), a године 1939. па, вероватно до одласка y заробљеништпо, y Симиној улици бр. 11. Нажалост, од тадашњих станара нема више никога y тој кући.
Стојановић je завршио Реалку и шест семестра Уметничке школе y Бсограду. Још као студент јављао ce са својим цртежима, углавном карикатурама од 1910. године y листу ТРИБУНА.
Његов стил још није изграђен, нити му je начин сигнирања радова дефинисан. Септембра месеца 1910. године потписује своје радове y ТРИБУНИ ca 'Д. Т. Стојановић'. Овај лист доноси његове карикатуре на првој страни, скоро y сваком броју. Године 1912. Стојановић одлази y Немачку, y Хамбург, Берлин, Минхен. Новинар Радоје Марковић каже дословце: 'Г. Стојановић je сличан Домијеу. Из целог досадашњег његовог рада може ce извући једна дивна лекција и за оне који потцењују уметнике и за оне уметнике који ce ленствујући жале на беду. Г. Стојановић одлази на студије y Немачку али ce не прима, као што je био случај скоро са неким назови сликарима, државне стипендије.' У Минхену je завршио један семестар y Уметничко-занатској школи. Затим одлази y Париз где похађа један семестар на ECOLE DЕS BEAUX ARTS. У Паризу je успео 'снагом свог талента, да уђе y ред најбољих декоративних сликара и карикатуриста'. Радио je y најбаљим париским илустрованим часописима као што су JE SAIS TOUT, FANTASIO, LA VIE AU GRAND AIR, L'AUTOMOBILE, a најбоље своје радове дао je y ревији LA VIE PARISIENNE. У Паризу je такођe радио и y кинематографским кућама PATHE et FRERES и код GAUMON-a од 1916. године, где je радио знатан број филмских и индустријских плаката са великим успехом. Приликом велике међународне изложбе одржане y Прагу одмах после завршетка првог светског рата, Француска je y својој званичној репрезентацији изложила осам Стојановићевих плаката. У Архиву куће Gaumon пронађен je један Стојановићев плакат, вероватно из 1916-1917. године. Потписан је са 'Д. Стојановић' y доњем десном углу и то обичним рукописом, a не као што je касније радио, калиграфски. Тај је плакат рађен за CINE VAUDEVILLE GAUMON под насловом: С'est le printemps. Фини y цртежу и y колориту, духовит и романтичан (сл.1.).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
1. - Плакат из Архива Гомон, Парис, 1916-1917
1. - Poster from the Gaumont Archives, Paris, 1916-1917

[JASON]

После завршетка првог светског рата Стојановић ce враћа y земљу, y Београд, и ради као карикатуриста y листу ВРЕМЕ. Он из Француске долази са 'потврђеном репутацијом и именом коje ce цени y најкултурнијим земљама Европе. Његове карикатуре из ВРЕМЕНА више су пута репродуковане y америчким, y енглеским новинама, a често и y бугарским, румунским и чешким. Јануара 1926. године МЕНЧЕСТАР ГАРДИАН доноси такође једну његову карикатуру, пише Рад. Марковић.
Од 1922. године Стојановић je предавао декоративно сликарство y Уметничкој школи y Београду, уместо Војислава Стевановића. У досијеу УМЕТНИЧКЕ ШКОЛЕ који ce чува y Архиву СФРЈ видимо да се тада водила занимљива преписка између Школе и Министарства просвете. Наиме, директор Школе Момчило Живановић пише Министарству да ce Стојановић пријавио на расписани конкурс и да je једногласно изабран од Наставног већа, и пошто није било погоднијег кандидата, предлаже да он буде постављен пробно, за школску 1921-1922. годину. Наглашава да je избор ове врсте стручних кадрова врло мали, a и да сума од 1500 динара колико износи његова месечна плата не представља неку значајну ставку y школском буџету. У списку наставника Школе уз чија су имена и њихове принадлежности, видимо да je, рецимо Бета Вукановић имала 850 динара. Тако је Стојановић ту пробну годину провео као врло успешан наставник и онда je постављен за сталног хонорарног наставника; сви наставници y овој Школи су били хонорарни. У Школи je био све до јуна месеца 1940. године. Последње године je био вршилац дужности директора, до формалног пензионисања. Наиме, y то време je стварана нова Уметничка академија и велики део наставника Уметничке школе није био прихваћен од Савета Академије. Међу њима je био и Стојановић.
Његови ђаци из Уметничке школе сећају га ce као финог господина, високог, са проседом косом и штуцованим брковима, Увек је носио кравату, Борсалино шешир и камашне преко финих ципела. Увек je био пун шале и досетки. У часопису РЕЧ И СЛИКА за 1926. годину, објављена je и једна његова фотографија, али која, на жалост није добра за рспродуковање.
У међувремену, поред рада y Школи, Стојановић je службени карикатуриста y листу и издавачкој кући ВРЕМЕ. Сем каритура, ради цртеже-портрете са различитих суђења, опрема илустрацијама и декоративним оквирима поједине рубрике y празничним бројевима BPEMEНA. Често ради илустроване огласе за издвачку кућу ВРЕМЕ за коју опрема и многа издања, особито календаре. Изарадио је и амблем цинкографије овога издавача. У календару ВРЕМЕ за 1923. годину Стојановић објављује, као своју визију 'Теразије y будућности', који прати текст под насловом 'Нови Београд" објављен поводом међународног конкурса за генерални урбаниситчки план Београда. На овом цртежу je предвидео само високе зграде са осам и девет спратова са малим полукулама какве ce сада праве на дозиданим поткровљима. На месту данашње апотеке на Теразијама и високој згради предвиђена је ШИШКОВА МЕХАНА, a на средини садашњег коловоза постављен је улаз y метро. Решење кровова на зградама и улаз y метро рађени су по узору на Париз (сл.2).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
2. - Теразије y будућности, Календар ВРEМЕ за 1923. годиnу, 56
2. - Square Terazije in the future, Vreme calendar for 1923,56

[JASON]

Осим y листу ВРЕМЕ, Стојановић je сарађивао y часопису РЕЧ И СЛИКА, где ради вињете, заглавља и корице. У овом часопису je Р. Марковић објавио један чланак о Стојановићу, где је један број његових слика: Женски портрет, Мотив из Скопља, Скопље-Батал-џамија, Бомбаш (сл. 3), и Скопље-Синџир-Хан. Током 1924. године сарађивао je y листу ЗВОНО. Стални je сарадник и y ОШИШАНОМ ЈЕЖУ, за којег je израдио и заглавље са познатим јежом који ce огледа y огледалу; ту су и његови иницијали: 'Д.С'. Од 1936. године заглавље ЈЕЖА иде без Стојановићевих иницијала.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
3. - Бомбаш, уље
3. - Bomb thrower

Посебна уметничка активност Стојановића одвија ce y области израде корица и илустрација y појединим едицијама озбиљне књижевности и белетристике. Највише je радио за Гецу Кона и израдио je његов познати Амблем (сл. 4.).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
4. - Амблем издавачке куће Геце Кона
4. - Emblem of publishing house Geza Kohn

За овог угледног издавача опремио је неколико каталога, особито за едицију КОСМОС. Постоје две варијанте каталога за издања КОСМОСА: мала и велика. Они су без године издања, али су вероватно настали измећу 1936. и 1938. године. Значајни су и због тога, што неке књиге, чије су насловне стране објављене y великом каталогу, нису никада објављене. Исто тако, опремио je и библиотеке ПЛАВА ПТИЦА, САВРЕМЕНА БИБЛИОТЕКА и многе друге (сл. 5).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
5. - Корице: Катајев, Распикуће, Београд, 1930, Савремена библиотека.
5. - Book cover: Katajev, The Spendthrift, Beograd, 1930. Savremena biblioteka.

[JASON]

По опредељењу, Стојановић је био y првом реду карикатуриста и цртач са јако израженим декоративним тенденцијама. Излагао je на Првој изложби карикатуре поред познатих имена, као што су: Пјер Крижанић, Стева Милосављевић, Богосав Војновић-Пеликан, Станислав Жедрински, Коњевод, Бета Вукановић. Изложбу je организовао и отворио Риста Одавић, каснији власник ОШИШАНОГ ЈЕЖА, y сали Друге мушке гиманзије, маја месеца 1924. године. Ова je изложба названа и 'Салон наших карикатуриста'. Уз приказ изложбе y листу ВРЕМЕ објављена je и Стојановићева карикатура 'Dansseurs apaches' y којој je очита чиста линија његовог цртежа и живост покрета.
У приказу новинара Радоја Марковића каже ce да ce Стојановић 'афирмисао као наш најјачи карикатуриста и да он одскаче од осталих y сали варијететом својих радова, псхолошком ситуацијом изабраних мотива и техничком сигурношћу потеза, на чему би му могли позавидети многи од страних мајстора. Он ради све врсте карикатура, али му je сатира y души'. Исти аутор y тексту о Стојановићу наглашава да je Д. Стојановић 'модеран уметник са изванредним смислом за орнаментику'. Такође каже 'да je он, не само карикатуриста и сликар него литограф, цинкограф и познаје многе графичке технике помоћу којих изражава своје замисли'. По духу његових карикатура пореди га са Домијеом.
Други приказ ове, за нашу средину значајне изложбе, написао je Момчило Живановнћ y листу МИСАО. Он за Стојановића каже: 'поред неколико новијих, изложио je повише старих, joш y Паризу рађених карикатура. Г. Стојановић je снажно темпераментан, живо духовит сатиричар, сав y актуелном животу и топло непосредан поред свег смисла за техничку виртуозност и финесу. Стојановићеве портретске карикатуре неколико светских политичара више су елегантне и убедљиве портрет-скице, него карикатуре. Његове карикатуре 'Сачувај ме Боже', „Ћурђевски уранак' и нарочито снажна сатира из новијег политичког живота 'У Холандији' иду y најбоље карикатуре на овој изложби по јачини израза и личној ноти... За жаљење je што Г. Стојановић није узео учешћа са већим бројем новијих радова y којима je потпуно свој'.
Стојановићев начин цртања и сликања био je једноставан, потез чист, чврст и јасан (сл. 6). С обзиром да je био рођени цртач и y сликама, испод боје провирује му линија, неки акварели подсећају више на бојене цртеже. Један такав пејсаж je y збирци Народног музеја y Београду, y Одељењу југословенског сликараства XX века. To je акварел, 'Предео", сигниран y доњем десном углу. У Музеју града Београда чувају ce три акварела: Чергари I, Чергари II и Цигани. Сва три рада су сигнирана.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
6. – Илустрација, ВРЕМЕ, Београд, 1938
6. – Illustration 'Vreme', Beograd, 1938

[JASON]

У својим сликама, најчешће аквaрелима, пастелима и темперама бележио je мотиве са путовања по Шумадији, Македонији и јужном Приморју и ту долази до изражаја његов особити смисао за композицију. Колорит му je прозиран и пун светлости. Портрети, најчешће paђени y пастелу, карактеристични су за његов начин изражавања: неколико потеза и помало сенчења око очију и пуном бојом означена коса (сл. 7).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
7. - Портрет, пастел, каталог ЛАДЕ, 1924. година
7. - Portrait, pastel, 'Lada' catalog, 1924

У неким случајевима ради и уља, a често и цртеж пером. У његовим радовима, поред реалности и декоративности, понекад пробија и једна романтична црта, као што видимо ма плакату из Гомоновог архива у Паризу (сл. 1) и за њега карактеристичне цртеже као што је на (сл. 8 ).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
8. - Илустрација, РЕЧ И СЛИКА, Београд, јануар 1926, 37
8. - Illustration, 'Reč i Slika', Beograd, January 1926, 37

[JASON]

У илустрацијама појединих текстова, на чему je такође много радио има необичан манир да му ce цртеж развија преко целе стране захватајући блок текста и простор маргине. Сем карикатура цртао je много портрете великог броја личности из културног и политичког живота. Наравно, као службеног цртача листа ВРЕМЕ није га мимоишла ни дужност цртања портрета са суђења, где је цртао судије, окривљене, тужитеље и браниоце. Неки од ових цртежа-портрета окарактерисани су као портрети-карикатуре (сл. 9).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
9. - Портрети-карикатуре, РЕЧ И СЛИКА, фебруар 1926, 23
9. - Portraits-caricatures, 'Reč i Slika', February 1926, 23

[JASON]

Излагао je на изложбама ЛАДЕ – друштва српских уметника, иако га нема y списковима чланова који се обично објављују y каталозима. Из каталога ЛАДЕ које сам имала прилике да видим, излагао је на јубиларној изложби ЛАДЕ (1904-1924.). Овај пут je излагао слике y уљу: пејсаже, три платна и један женски портрет y пастелу. У каталогу под бројевима 66-69. Портрет je репродукован на страни 30. (сл. 7). За каталог ове јубиларне изложбе радио je и корице чији je цртеж компонован y кругу и сличан je каснијем малом каталогу издања КОСМОСА Геце Кона. После три године паузе опет излаже са ЛАДОМ 1927. године; овај пут y Павиљону Цвијете Зузорић, који ce онда звао САЛОН ПРИЈАТЕЉА УМЕТНОСТИ. Овде je изложио седам слика под каталошким бројевима од 35-41. Из каталога ове изложбе видимо разноврсност његових мотива: Регрути 1927, Из Пиштољ мале, Стари Београд, Hoвe пијаце, Made in Beograd, Земљорадници, Флерт, итд. Техника за oвe слике није назначена y каталогу. Стојановић поново прави прекид y излагачкој делатности од скоро десет година. Затим, 1936. године излаже петнаест слика, пет темпера, осам акварела, један пастел и један цртеж пером. (кат. бр. 120-134). Године 1937. излаже тринаест радова: један акварел, осам темпера и четири цртежа пером. Последњи пут га видимо на сликарској изложби 1939. године са пет слика (кат. бр. 119-134.). To je био последњи пут да излаже са ЛАДОМ. У овом каталогу су уз имена аутора, означени само бројеви слика.
Све y свему, није било баш много уметника који су за живота добили толико похвала за свој рад као што је то био случај са Д. Стојановићем. Једно од великих признања je била и чињеница да je Вељко Петровић написао о њему текст y Народној енциклопедији. Као наставник Уметничке школе пензионисан je 1940. године, али je и даље радио за београдске новине.
Прве окупационе године Стојановић je провeo y заробљеништву, y Nürnhergu, Oflag XIII b. И тамо je радио карикатуре за заробљеничке зидне новине, као и портрете својих другова из логора. Ових портрета има свакако много y породицама бивших ратних заробљеника. У збиркама београдских музеја и приватним колекцијама има такође доста његових радова, али после рата није било баш упутно помињати његово име. У збирци новинара и публицисте Синише Пауновића такође има његових слика; неке су биле изложене на изложби 'Уметничка школа y Београду' одржаној y Галерији САНУ 1987. године, али ми Г. Пауновић није омогућио да слике видим. Стојановићеве слике су често красиле и просторије неких државних институција. Један такав 'Мотив из Охрида', налазио ce y просторијама Службе друштвеног књиговодства Југославије.

[JASON]

Са групом заробљеника вратио ce y земљу 1942. године. Тада je илустровао две књижице из живота заробљеника. Претпостављам да je већина тих цртежа настала joш у логору. Рекло би ce, изврстан карикатуриста, духовит и веома опрезан y изражавању политичких опредељења. Једна од ових књижица, мањег обима али већег формата издата je под насловом: 'Био сам заробљеник y Офлагу XIII б'. Aутор je био дивизијски генерал Мирослав Томић. На маргинама и преко блока текста су Стојановићеви цртежи: пејсажи и сцене из свакодневног живота y логору. Друга брошура је под насловом: 'Наши y заробљеништву' пуна изванредно духовитих карикатура, фино цртаних и по духу апсолутно неутралних (сл. 10), што се за текст не би могло рећи.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
10. – 'Наши y заробљеништву', Београд (1942)
10. – 'Ours as War Prisoners', Beograd, 1942

[JASON]

По повратку y Београд поново ради y листу ВРЕМЕ, своме старом листу, који сада носи назив НOBO ВРЕМЕ и издаје га влада Милана Нeдића. Међутим, карикатуре и цртеже које је радио y ово време нису политички обојене. Он је био антикомуниста одувек и то никад није крио. To показује и његова карикатура joш из 1923. године. Представља поље са крстовима, изнад њих je глава Троцког и сенка смрти, приказана као костур са косом. Ова карикатура, уз исти цртеж добија различите попратне текстове. У листу ВРЕМЕ пише: 'Сваки Рус има право да умре', док y календару ВРЕМЕ за 1924. годину испод цртежа стоји: 'У Русији je мир'. (сл. 11).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
11. - У Русији је мир, Београд, 1923. година
11. – 'In Russia there is Peace', Beograd, 1923

[JASON]

Током 1942. године Стојановић je радио и y листу СРПСКИ НАРОД, углавном портрете-цртеже и декоративне оквире y стилу некадашњег часописа РЕЧ И СЛИКА, често са доста фолколорних елемената. Овај пут, своје радове није потписивао, али je редакција листа означила да je цртеже радио Д. Стојановић.
Када су почеле да пристижу из Хрватске избеглице испред усташког терора и геноцида, Стојановић ради и онај чувени плакат под насловом: 'Мајко Србијо помози!' Овим плакатом je Недићева влада апеловала на људска хумана осећања грађана да помогну избеглицама. Плакат je сад (1991) опет актуелан и више пута je на телевизији приказан y оквиру емисија о избеглицама. Међутим, тај je плакат вероватно и био један од најјачих разлога што je почетком 1945. године искључен из чланства УЛУС-а, поред joш неких образложења.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
12. - Мајко Србијо помози, Београд, 1943.

Међу Стојановићевим колегама сликарима помињана je и једна карикатура Стаљина коју je нацртао y оно време када je то било напросто незамисливо. Карикатура није била објављена, али je пo Београду кружила прича да га je пријавио један колега. Помиње ce име једног вајара.
Тако je из наше средине нестао један велики мајстор карикатуре и цртежа, врсни педагог, који je оставио неизбрисив траг y српској штампи између два рата. У послератној стручној литератури Стојановић ce помиње само онда када ce то не може избећи. Наравно, и не приписују му ce особити квалитети, a користе ce углавном општи подаци из Станојевићеве енциклопедије.
_____

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Српски народ, 1943.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Српски народ, 16/1944.

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]