JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
 Offline
Gender: 
Posts: 9 146
|
 |
« Reply #1131 on: September 07, 2023, 08:50:46 am » |
|
Нови и стари Београд
пише г. Драг. Стојановић
За последњих десет година Београд је постао симбол града који на американски начин невероватном брзином корача ка напредку. Огромне многоспратне зграде сваким даном све више потискују мале скромне куће, а периферија као да из праха ниче, па и она на основи садашњице. И ми смо сви усхићени што нам се престоница модернизује и улепшава.
А када странца пут нанесе, ми му са гордошћу показујемо лепе палате и оне свуда једнаке велике градске куће. С презрењем, скоро ћутке, прелазимо преко оних малих, оронулих кућица, и криво нам је ако му нога запне о турску калдрму. И тако сви једнодушно и са нестрпљењем очекујемо да нам престоница постане што пре равна другим европским градовима, сива и једнолика, као све велике вароши.
Тај прогрес је неизбежан, јер га време само собом носи, а и потребан је, јер га модерни живот изискује. Ја то све добро знам и делим задовољство мојих суграђана, радујем се свакој обнови и осећам благодат модернизације; али ипак душу ми обузме сета, када ме пут нанесе оним старим кривудавим улицама, које се још где-где — као неким чудом — крију у срцу саме престонице. Успорим ход, зауставим се пред неком малом старом кућом некадашњег Београда, притешњеном неком новом вишеспратном, фантазија живо ради и неки пријатан осећај и сећање из детињства обузме ме, да, онај стари патријалхални Београд губи се, зуб новога доба немилосрдно га изгриза, он одлази, губи се брзо — Дорћол, Варошкапија, Зерек, негдашњи центри живе балканске варошице нестају, и данас око ових истих места, стеже се гвоздени обруч и време руши све. Осуђени су да нестану и последњи остатци старога Београда, који су толико времена скривали радости и жалости, доживели су толико промена, видели толике борбе, суделовали су такође у стварању овог великог, модерног Београда, који их данас скоро презире и немилосрдно осуђује на смрт. Па ипак тако су мирне и тихе, а кривудаве и стрме улице као успаване, тек из далека, нека потмула тутњава и жагор допире до њих граја великоварошка. Душа се одмара овде, заборавља се на свакидашњицу и животну борбу, а око са љубављу обухвата давно познате облике и боје.
Не треба све то неподаштавати, то су последње успомене старога Београда, које ће се кроз кратко време потпуно изгубити, са гордошћу треба га показати странцу, који не тражи оно што свуда може да види. Нама уметницима остаје света дужност, да тај стари, добри Београд овековечимо и што живље и реалистичније оставимо оним који долазе и тако сачувамо од заборава те по следње сведоке некадашњег живота. Та дела треба да остану као успомена на прошлост, будућим поколењима, и да их подсети на онај мирни и патријалхални Београд.
Општинске Новине, 8/1929.
|
